Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospodine Milisavljeviću.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite, gospodine Lončar.

Vezano za hitnost, ne postoji nikakav poseban razlog, ali nije ni postojao razlog da odugovlačimo, jer su se stvorili svi uslovi. Kao što dobro znate, pomenuto je da nije bilo, ali bila je javna rasprava koja je trajala mesec dana, imali smo i na portalu i ispoštovali smo bukvalno sve procedure koje su predviđene za to.
Mislim da smo kasnili sa ovim zakonom iz razloga što se dosta stvari promenilo i razni standardi i nove specifikacije su uvedene i samo iz tog razloga smo išli, jer ići će prekid Skupštine, pa će se nagomilati za sledeću Skupštinu, da se ne čeka, to je bio jedini razlog, ali krajnje smo otvoreni za sve predloge i amandmane koji mogu da ovo poboljšaju i da ih prihvatimo. Znači, tu znate da nema nikakvih problema.
Druga stvar, što se tiče preventivnih pregleda i obaveznih, koje ste rekli, evo, mi smo već uradili u sa Ministarstvom sporta besplatne obavezne preglede, kompletne preglede sve dece koja se bave sportom i naravno da ćemo nastaviti i dalje, ali to moramo da stavimo u zakonske okvire, jer to što ste pominjali, sve je prebačeno na medicinu rada. Medicina rada je izdvojena iz domova zdravlja, funkcioniše samostalno. Znači, to su stvari koje moraju sad da se stave u proceduru.
O izmenama o bezbednosti hrane, to smo sad vratili u Ministarstvo zdravlja i mislim da ćemo to konačno regulisati, jer odgovaramo za to, pa je onda korektno i da od početka ispratimo ceo proces. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite, dr Orliću.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, pridružujem se rečima podrške predloženim zakonima. O zakonima koji se tiču oblasti zdravstva, više obrazloženja pružiće druge kolege.
Želeo bih još jednom da podvučem zašto smatram da našu podršku zaslužuju zakoni redom: pod jedan, zakon koji se bavi pitanjem javnih preduzeća. Dakle, zbog toga što se, verujem, na vrlo dobar način definiše pitanje strateškog značaja za našu Republiku, zbog toga što se reguliše pitanje obavljanja iste delatnosti na neprimeren način, pre svega na lokalnom nivou, što je takođe za praksu važno, što se uvode mere za unapređenje pitanja profesionalizacije rada, što se unapređuje efikasnost. To se sve, pre svega, odnosi na one delove novopredloženog zakona koji se odnose na neposredne rukovodioce i na pitanje usaglašavanja i poštovanja određenih strateških planova realizacije. Smatram, sve izvanredno važni detalji i dobra rešenja.
Na samom kraju priče o ovom predlogu zakona, moram da primetim da smo nekoliko puta danas čuli izvesne primedbe ili nedoumice po pitanju zaštite javnih preduzeća od stranačkog uticaja. Dakle, po tom pitanju, moram da primetim sledeće. Ko god se na tako nešto žalio, propustio je izgleda da uoči da se ovim predlogom ništa ne derogira, da nije broj mera zaštite manji u odnosu na ono što važi danas, naprotiv. A i to što važi danas, a i ovo što se predlaže kao novi predlog zakona danas, opet je predlog onih koji sede na ovoj strani sali i bilo kakav znak pitanja da dođe sa druge strane sale, apsolutno je za čuđenje, pogotovo, recimo, komentari, a video sam i neki amandmanski predlozi, da se pitanje ove vrste zaštite od stranačkih uticaja izgleda od onih kojima to nekako neobično smeta učini fleksibilnijim. Pa, ima tu nekih interesantnih predloga, tipa – da se ne bude član stranke, ako niste istaknuti član, ali da može da se bude član stranke generalno. Pričaćemo o tome detaljnije već za dva dana, neću na to više trošiti vreme danas, ali moram da primetim, u najmanju ruku, čudni predlozi i neobična razmišljanja.
Po pitanju metrologije i kontrole predmeta od dragocenih metala, motivacija za Predlog zakona nalazi se u usklađivanju sa evropskom praksom i u usklađivanju sa međunarodnim konvencijama. Nije bilo nekih negativnih komentara na tu temu danas. Vrlo je dobro i za pohvalu što se oko toga razumemo i što se oko toga ništa nejasno nije pojavilo.
Ali, kada je reč o svojini na zemljištu i objektima, a u vezi sa „Železarom“ Smederevo, podsetio bih još jednom šta je motivacija za predloženi zakon? Motivacija je da se pospeši poslovanje, da se učini boljom, uspešnijom i sutrašnja privatizacija.
Bilo je opet nekih nedoumica kod određenih narodnih predstavnika danas, na koje se tačno zemljište predložene mere odnose, pa, ponudio bih sa svoje strane izvesno rešenje. Pozvao bih sve one koji izgleda još uvek nisu razumeli gde se nalazi odgovor na ovo pitanje da pogledaju član 2. stavove 1. do 3. predmetnog zakona. Mislim da će tu naći i odgovor na pitanje koje je zaista bilo teško odgonetnuti.
Po pitanju javno-privatnih partnerstava, izvanredno važna oblast i takođe sledstveno važan zakon. Ponovo je reč o usklađivanju sa pravnom tekovinom EU i o merama koje služe za unapređenje, osnaživanje kontrole rizika, verujem, nešto što može da bude samo i isključivo podržano. Ako neko ima primedbe na ono što je predloženo u odnosu na aktuelno rešenje, podsetio bih još jednom da je ovaj predlog formiran u dobroj saradnji sa međunarodnim organizacijama. Verujem da će pomoći prilikom donošenja nekog konačnog suda za dva dana od danas.
Međutim, jedino iole uobličeno pitanje koje se ticalo konkretno ovog zakonskog predloga, ticalo se pitanja nadležnosti i vrste delovanja, odnosno mogućnosti izgradnje nekih objekata. Ponovo bih podsetio da nije loše prostudirati sadržaj zakonskog predloga kada god se pojavi određena nedoumica, pa ko to eventualno uradi, mislim da će se rešiti i ove vrste nedoumica, odnosi se isključivo na one situacije kada isplativost nije moguće obezbediti na drugačiji način. Sve je više nego jasno, ko hoće da razume, svakako.
Po pitanju zakona koji se tiče poreskog postupka, uvažavam nameru da se na ovaj način učini podnošljivijom situacija za obveznike, da se oni finansijski rasterete, da se na taj način pospeše privredne aktivnosti i preduzetništvo i slažem se sa vama, gospodine ministre, da je to posebno važno kao svojevrsna poruka u godini koja se smatra godinom preduzetništva. Mislim da se šalje jedna vrlo važna poruka, da brinemo o našim građanima u svakoj prilici, i da se uvek gleda izaći u susret kada god je to moguće.
Našu podršku, dame i gospodo, zaslužuju i međunarodni ugovori i sporazumi kojima se motivišu privredne aktivnosti, ali ne samo privredne, i u tom smislu, sve što se nalazi na dnevnom redu, a tiče se i saradnje sa Korejom, Turskom, Kazahstanom, zaključno sa pitanjem saradnje kroz Sporazum sa Ruskom Federacijom i koji je, verujem, u najboljem mogućem duhu prve rečenice koja se nalazi u ovom sporazumu, a koja govori da se on donosi potvrđujući obostranu nameru da se jača prijateljski odnos između naše dve države, što važi svuda i u svakoj prilici, dame i gospodo, što potvrđujemo u svakoj prilici, između ostalog, i ovim zakonskim predlogom.
Još jednom, gospodo ministri, vrlo dobri predlozi, čestitke na tome i još jednom podrška. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Koristiću vreme poslaničke grupe, ali ću posle ustupiti vreme ovlašćenog predstavnika mojim kolegama. Htela sam samo da rezimiram današnju raspravu oko potrebe donošenja ovog seta zakona zbog toga što kada pričamo uopšte o zakonima o javnim preduzećima, ono gde imamo najbolji primer funkcionisanja, kako su to nekada radili, na osnovu izveštaja državnog revizora o rukovođenju uopšte finansijama u AP Vojvodina. Kao jedan od velikih rezultata, kao što vidimo, je da nije postojala uopšte dokumentacija koja se vodila i da određene odluke Skupštine AP Vojvodine nikad nisu objavljene u „Službenom glasniku“ AP Vojvodine. „Službeni glasnik“ AP Vojvodine je takođe javno preduzeće, i to je jedan od dobrih primera, da vidite kako funkcionišu javna preduzeća po zasterelim modelima kada nije postojao uopšte Zakon o javnim preduzećima.
Osim toga, u izveštaju revizora moglo je da se vidi da pored nepostojanja dokumentacije, nije bilo raspisano ni javnih nabavki po mnogim stavkama, da je preko 159 miliona dinara praktično raspodeljeno finansijskih sredstava bez javnih nabavki.
Znači, to su neki modeli zastarelih poslova koji su loši primeri i očito današnji zakoni treba da budu u funkciji veće kontrole, da se ovo ne bi dešavalo i jednostavno adekvatno raspolaganje budžetskim sredstvima građana Srbije. Mislim da u danu za glasanje treba biti realan i podsetiti kolege, koji možda ne bi glasale za ovaj zakon, da je to u interesu građana Srbije, budućnosti naše dece, bez obzira kojim strankama pripadamo i da bez obzira što je gospodin Aleksandar Vučić premijer ove Vlade, treba ovakva zakonska rešenja da podrže. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, s obzirom da smo samo pre dva meseca imali ozbiljne izmene zakona kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, smatramo da je veoma neozbiljno da se opet taj zakon menja i dopunjuje, i to opet po hitnom postupku. Treba imati u vidu da predlagač sada dopunjuje zakon kroz 18 članova, što ukazuje na ozbiljne propuste i prilikom donošenja zakona, kao i prilikom donošenja prethodnih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Posebno skrećem pažnju na ključne izmene koje su predložene u čl. 2, 4, 5, 13, 14. i 15. kojima se daju široka ovlašćenja i praktično diskreciono pravo Vladi i nadležnom ministru, što uvek ostavlja prostor za politizaciju i koruptivne radnje.
Takođe, članom 1. se predlaže da poreska uprava, umesto kvartalno, polugodišnje objavljuje spisak najvećih poreskih dužnika, što je svakako korak unazad u smislu transparentnosti. Članom 7. se predlaže povećanje granice tolerancije za neuredne poreske obveznike. Ovakvo rešenje destimuliše poreske dužnike da ulože dodatni napor kako bi izmirili svoje obaveze prema državi, a svakako destimulativno utiče na poreske obveznike koji uredno izmiruju svoje obaveze.
Predlog zakona o javnim preduzećima predstavlja bolju verziju važećeg zakona, imajući u vidu da je predloženim zakonom najzad predviđena kontrolna funkcija praćenja, realizacije programa poslovanja i razvojnih planova javnih preduzeća na tromesečnom nivou, kao i da je dosta učinjeno u pogledu transparentnosti poslovanja i postupku izbora direktora preduzeća.
Međutim, činjenica da je u Predlogu zakona direktorima, koji su izabrani po starom zakonu, omogućeno da nastave svoju funkciju do isteka mandata smatramo neprihvatljivim. Zbog toga smo uložili amandman kojim ćemo svim javnim preduzećima omogućiti da dobiju novo poslovodstvo, a za koje se novim zakonom traže specifična znanja i veštine.
Sada je prilika da se raskrsti sa praksom da javna preduzeća u Srbiji budu partijski plen kroz postavljanje partijskih direktora i celokupnog poslovodstva, koji su sigurni u svoje pozicije, osećaju se bogom danim i nepromenjivim, uprkos katastrofalnim rezultatima koji se ogledaju u višemilionskim gubicima, a koje finansiraju građani.
Primetno je odsustvo detaljnijih kriterijuma kojima bi se obezbedilo da se za direktore javnih preduzeća biraju lica koja su stručno i profesionalno osposobljena. Takođe, nisu navedeni ni precizni kriterijumi za ocenjivanje istih lica.
Interesantno je rešenje da se suspenduje direktor ukoliko je protiv njega pokret predkrivični ili krivični postupak za krivična dela protiv privrede i pravnog saobraćaja, ali ne i za krivična dela protiv službene dužnosti, poput mita, trgovanjem uticajem i drugih.
Donošenje zakona, samo po sebi, neće puno toga promeniti. Svi prethodni zakoni su bili bolji od onih koji su doneti pre njih, a javna preduzeća nikada do sada nisu doživela pravu i iskrenu reformu. Sve prethodne vlade su kao problem naglašavale broj zaposlenih u javnim preduzećima. Srpska narodna partija broj zaposlenih u javnim preduzećima ne vidi kao suštinski problem, već je problem što su ona odraz partijske strukture u trenutnoj podeli karata, kao i partijsko zapošljavanje.
Javna preduzeća nemaju problem ni sa kvalifikacijama zaposlenih, ali je problem u tome što mnogi od njih samo formalno ispunjavaju uslove radnih mesta, poput našminkanih sistematizacija za one koji su već viđeni za to radno mesto. Zbog toga uspešne i kreativne pojedince nije moguće nagraditi, a neuspešne je nemoguće sankcionisati. Celokupna masa za zarade uspešnim preduzećima pojedu sistematizovani partijaši. Javna preduzeća su najčešće neaktivna, troma i neorganizovana, nesvesna da predstavljaju servis građanima putem usluga koje pružaju na celoj teritoriji države po pristupačnim cenama. Zbog toga ne možemo očekivati njihov veliki profit, ali možemo očekivati veću efikasnost, efektivnost i ekonomičnost. Zbog toga je važno da na njihovom čelu budu uspešni menadžeri sa preduzetničkim duhom, svesni uloge koju preduzeće, na čijem čelu se nalaze, ima u društvu i da su servis svim građanima i da postoje upravo zbog njih.
Povodom Predloga zakona o sticanju prava svojine na zemljište, objektima, vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo, postavljamo pitanje – da li ćemo za svako preduzeće u poslovima koji su više birokratskog karaktera donositi poseban zakon?
Srpska narodna partija će u danu za glasanje izraziti svoje mišljenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković.