Može replika? Pomenuo me je kao predlagača.

Da, ali gospodine Markoviću, predlagači amandmana su Jovan Marković, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović, Dragan Šutanovac.
Ja ne mogu da tumačim koga je od predlagača pomenuo gospodin Orlić.

Samo mi nemojte uzimati vreme. Vidim da je gospodin kolega Orlić jako pažljivo pročitao amandman što je jako dobro, ali mi je žao što nije bio u prvom delu izlaganja gde sam obrazlagao motive zbog čega sam izneo ovakav predlog.
Ja sam upravo rekao da je niz udruženja, stranaka, asocijacija itd, u prethodnih tri, četiri godine, zapošljavajući ljude iz Srpske napredne stranke sa članskom kartom Srpske napredne stranke, na neki način ušli u sistem koji funkcioniše…

Gospodine Markoviću, ne možete koristiti javljanje po amandmanu za repliku.

… koji nije obuhvaćen ovim zakonom. (Isključen mikrofon.)

Ne vredi gospodine Markoviću.
(Jovan Marković, s mesta: Šta nisam? Šta nisam?)
Zato što sada koristite vreme po amandmanu za repliku gospodinu Orliću…
(Jovan Marković, s mesta: Obrazlažem čoveku.)
Pomenuli ste gospodina Orlića. Gospodin Orlić se sada javio za repliku, jer ste ga pomenuli i sada opet, ne govorimo o zakonu, nego se vraćamo na replike. Stvarno je nekorektno sa vaše strane, gospodine Markoviću.
(Jovan Marković, s mesta: Suštinski obrazlažem amandmane…)
Pa ne možete na takav način, što ćete da napravite replike. Niste pomenuli amandman ni u jednoj reči.
(Jovan Marković, s mesta: Kako?)
Ni jednom rečju niste pomenuli amandman.
(Jovan Marković, s mesta: Kako nisam, pa tu je udruženje, asocijacije…)
Ne vredi gospodine Markoviću sa vama da se ubeđujem. Neću vam dati repliku gospodine Orliću, zato što smatram da treba da se vratimo da govorimo o zakonima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Na naziv člana i član 2. amandmane u istovetnom tekstu zajedno su podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite gospodine Živkoviću.

Koristiću i pet minuta.
Član 2. se bavi time šta je pravo na platu i druga primanja i definiše, zaposleni ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja, itd, naravno da on sledi iz 1. člana koji definiše predmet i sadržinu zakona i jedan i drugi član.
Ovaj drugi autentično su dokaz da je ovaj zakon loš, da ovaj zakon ne donosi nikakvo poboljšanje u oblasti javnog sektora, da ne ostvaruje nijedan proklamovani cilj koji je bio deo kampanje o donošenju ovog zakona, niti deo obrazloženja, koji se daje.
U obrazloženju se kaže da je sada ova oblast definisana osnovnim zakonom i posebnim zakonima. Znači, prethodni zakon nije bio dovoljan, nego su postojali i posebni zakoni. I u ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu se predviđa masa posebnih zakona. Prema tome, tu se ne definiše ništa novo.
Javni sektor nije definisan na pravi način. Malopre je potpredsednica Vlade i ministarka rekla da su javna preduzeća najgori deo javnog sektora ili tako neka formulacija, koja je očigledno govorila o tome da su javna preduzeća deo javnog sektora, u članu 1, pa samim tim i u članu 2, koji je tema našeg amandmana se ne pominju javna preduzeća kao deo javnog sektora. Onda je pitanje, čemu ovaj zakon?
Kaže se u kampanji da ovaj zakon ispravlja nepravde, da bolje uređuje oblast, ne postoji ni jedno stručno telo, niti bilo koji sindikat, niti bilo koji samostalni stručnjak, niti bilo koja opcija koja daje podršku takvom mišljenju.
Imam ovde ispred sebe mišljenje Zaštitnika građana na skoro šest strana, koji govori negativno o ovom zakonu i konstatuje da na kraju sagledavajući sve navedene primedbe, a pre svega Nacrt zakona, nije u dovoljnoj meri jasan, jer treba nastaviti rad na njegovoj izgradnji.
Posebno ne postoji nikakav razlog da ovakav zakon, sistemski zakon, za koji vi kažete da treba da unese red u ovu oblast, da se on gura preko vikenda u noćnim sednicama, posebno kad se radi o zakonu koji je sistemski zakon, znači, koji zahteva jednu ozbiljnu analizu i ozbiljnu diskusiju, a posebno zbog toga što zakon stupa na snagu po vašem Predlogu zakona 1. januara sledeće godine, a dobar deo zakona stupa na snagu 1. januara 2018. godine i predviđeno je donošenje mase posebnih zakona.
Znači, potreba za brzim donošenjem ovog zakona apsolutno ne stoji, nema nikakvog razloga da sumnjamo.
Zakon je kontradiktoran od člana do člana, pošto smo mi podneli amandmane na sve članove, biće prilike da vam to ukazujemo na konkretnim primerima, ali recimo pitanje člana 8. ili člana 9. gde se u članu 8. kaže – da vrednost svih zahteva ulazi u koeficijent za ovaj zakon. Onda se u članu 9. daju izuzeci koji su van svih, ako je nešto sve, ne može da bude ništa preko toga.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Razumem da je čovek premijer, ali mora da priča o tački dnevnog reda.)

Gospodine Martinoviću, dozvolite da gospodin Živković, ja razumem da gospodin Živković ne priča o temi, ali molim vas da iskoristi svojih sedam minuta. Molim vas, gledajte to na takav način.

Ja vas molim da se vratimo na temu, pošto ako je iko pažljivo slušao ova dva sata rasprave, verovatno sam prvi koji se dotakao bilo koje teme koja ima bilo kakve veze sa ovim zakonom. Pošto teško da je „Jumko“ i javni sektor i javno preduzeće, javna uprava i administracija, a „Jumko“ je bio najveća tema ovde, uniforme za policiju, uniforme za vojsku. Koliko ja znam ovde uniforme koje sada nosi policija nije šio „Jumko“, ali to nije tema i neću da govorim o „Jumku“.
Puno se govori o tome da je bilo loše stanje, da je nova vlast zatekla loše stanje, da li je mesto Narodnoj banci u ovom zakonu ili nije, pa je onda izrečeno to da su raniji guverneri Narodne banke napravili haos.
Ja pozivam potpredsednicu Vlade da se izjasni prema tim navodima, pošto je ona, to je opšte poznato, bila guverner Narodne banke, a sigurno je da je pratila rad i drugih guvernera, pa da vidimo da li je to tačno ili nije tačno.
Ono što je trebalo da unese red u javne finansije, a ovaj zakon se inače donosi zbog toga da bi se uredile javne finansije, je bilo smanjenje troškova. Bila su obećanja da će biti otpušten višak radnika u administraciji, javnom sektoru ili kako god hoćete da se to zove. Od toga se nije desilo ništa, da li zbog izbora, da li zbog sukoba među resorima, da li zbog nekih trećih stvari, neću da ulazim u to, ali to se nije desilo.
Javno je poznato da su javne nabavke u javnom sektoru katastrofa, da tu ušteda od 300 miliona, ako se desila, kao što kažu neke kolege, to znači da se još uvek milijarde bacaju. Ako hoćete javnu upravu da uredite na valjan način, to nećete da uredite jednim konfuznim zakonom koji se usvaja u pola noći, u nedelju, pa čak nije za srpsku javnost toliko značajan ni kao neka odbojkaška utakmica koja je prekinula prenos ove sednice. Zato vas molim da ste pre svega svesni, možda imate dobru nameru, možda je to sa najboljim namerama, ja ne isključujem i tu mogućnost, da povučete ovaj zakon, da ga pripremite tako da on bude konzistentan, da obuhvati i javna preduzeća i da ga ponudite pre izbora ili posle izbora, zavisi od rezultata izbora.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.