Poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman na član 2. zakona, koji glasi – briše se, odbije zato što je nesvrsishodan, neutemeljen, a samim tim i nepotreban, dakle, negatorski je, jer negira sve plate u javnom sektoru, a osim toga i netransparentan je itd.
Gospodine potpredsedniče, imam osećaj da su predlagači amandmana, akademska čestitost i njegov kolega, ovaj amandman predložili samo zato da iskoriste sedam minuta vremena, jer njihovo obrazloženje, pogotovo njegovog kolege, je bilo takvo da uopšte nije govorio o članu 2, nego neke uopštene stvari.
Poštovana gospodo, kolege profesori, vaš i moj kolega, akademska čestitost, predlogom amandmana predložio je da vi, odnosno mi, skupa svi, zaposleni nemamo pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate i druga primanja sa ovim amandmanom, jer se u članu 2. govori da zaposleni ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu za platu, itd. Dakle, vidite o čemu se tu radi.
Ja sam mislio da oni ozbiljno misle kada su predložili ovaj amandman, međutim, uveren sam da zaista ozbiljno ne misle, jer od 1000 i nešto predloženih amandmana u ovom visokom Domu, samo su bili kod glasanja na tri do četiri amandmana, a time iskazuju svoj odnos, ne samo prema amandmanima i zakonima, nego i prema političkom sistemu ove države.
Na koncu, na prošloj sednici, gospodine potpredsedniče, jedan od predlagača amandmana, akademska čestitost, uvredila je moju malenkost time što je izrekla neistine, nije se izvinio. Ja ga pozivam večeras ponovo da se izvini, jer su me upravo njegovi studenti zvali da ga zamolim da to učini, jer je izrekao laž, ne samo pred narodnim poslanicima, nego pred građanima Republike Srbije i pred studentima. Ako ne u ime ničega, onda u ime akademske čestitosti, građanske odgovornosti. Predlažem da se amandman odbije. Hvala.