Koristiću i pet minuta.
Član 2. se bavi time šta je pravo na platu i druga primanja i definiše, zaposleni ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja, itd, naravno da on sledi iz 1. člana koji definiše predmet i sadržinu zakona i jedan i drugi član.
Ovaj drugi autentično su dokaz da je ovaj zakon loš, da ovaj zakon ne donosi nikakvo poboljšanje u oblasti javnog sektora, da ne ostvaruje nijedan proklamovani cilj koji je bio deo kampanje o donošenju ovog zakona, niti deo obrazloženja, koji se daje.
U obrazloženju se kaže da je sada ova oblast definisana osnovnim zakonom i posebnim zakonima. Znači, prethodni zakon nije bio dovoljan, nego su postojali i posebni zakoni. I u ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu se predviđa masa posebnih zakona. Prema tome, tu se ne definiše ništa novo.
Javni sektor nije definisan na pravi način. Malopre je potpredsednica Vlade i ministarka rekla da su javna preduzeća najgori deo javnog sektora ili tako neka formulacija, koja je očigledno govorila o tome da su javna preduzeća deo javnog sektora, u članu 1, pa samim tim i u članu 2, koji je tema našeg amandmana se ne pominju javna preduzeća kao deo javnog sektora. Onda je pitanje, čemu ovaj zakon?
Kaže se u kampanji da ovaj zakon ispravlja nepravde, da bolje uređuje oblast, ne postoji ni jedno stručno telo, niti bilo koji sindikat, niti bilo koji samostalni stručnjak, niti bilo koja opcija koja daje podršku takvom mišljenju.
Imam ovde ispred sebe mišljenje Zaštitnika građana na skoro šest strana, koji govori negativno o ovom zakonu i konstatuje da na kraju sagledavajući sve navedene primedbe, a pre svega Nacrt zakona, nije u dovoljnoj meri jasan, jer treba nastaviti rad na njegovoj izgradnji.
Posebno ne postoji nikakav razlog da ovakav zakon, sistemski zakon, za koji vi kažete da treba da unese red u ovu oblast, da se on gura preko vikenda u noćnim sednicama, posebno kad se radi o zakonu koji je sistemski zakon, znači, koji zahteva jednu ozbiljnu analizu i ozbiljnu diskusiju, a posebno zbog toga što zakon stupa na snagu po vašem Predlogu zakona 1. januara sledeće godine, a dobar deo zakona stupa na snagu 1. januara 2018. godine i predviđeno je donošenje mase posebnih zakona.
Znači, potreba za brzim donošenjem ovog zakona apsolutno ne stoji, nema nikakvog razloga da sumnjamo.
Zakon je kontradiktoran od člana do člana, pošto smo mi podneli amandmane na sve članove, biće prilike da vam to ukazujemo na konkretnim primerima, ali recimo pitanje člana 8. ili člana 9. gde se u članu 8. kaže – da vrednost svih zahteva ulazi u koeficijent za ovaj zakon. Onda se u članu 9. daju izuzeci koji su van svih, ako je nešto sve, ne može da bude ništa preko toga.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Razumem da je čovek premijer, ali mora da priča o tački dnevnog reda.)