Zahvaljujem.
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.
Izvolite, gospođo Korać.

Član 55. reguliše prevođenje i rad tumača. Mi smo predložili da se u članu 55. stav 1. menja tako da glasi: „ako se postupak ne vodi na jeziku stranke ili drugog učesnika u postupku prevodi im se na njihov zahtev tok postupka i omogućava obaveštavanje na njihovom jeziku i pismu.
Amandman predstavlja usaglašavanje sa Ustavom, zakonske norme o jeziku i pismu na kojem se vodi postupak i smatramo da je potrebno ovo usaglašavanje, a da definicija kako je data u Predlogu zakona je malo rogobatnija i malo komplikovanija. Da bi usaglasili sa odredbom Ustava mi smo predložili ovu izmenu.

Zahvaljujem.
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Na član 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik dr Miroslav Marinković. Izvolite.

Predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 62. poslanička grupa Boris Tadić-SDS,ZZS je podnela amandman na član 62. gde smo predvideli rečenica „ako ne može da utvrdi koji je organ nadležan upozorava podnosioca da će bez odlaganja rešenjem odbaciti podnesak zbog nadležnosti“. Dakle, ta rečenica se briše, a razlog za brisanje ove rečenice je da norma iz člana 62. Predloga zakona „ako organ nije nadležan da primi podnesak koji mu se predaje ili saopštava, prosleđuje ga nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca“. Garantuje pravnu sigurnost ovim postupkom stranaka i obaveza je organa da zna koji je organ nadležan za postupanje u pravnoj stvari, analogno pravosudnom načelu i „jura novit curia“, dakle, najmanja mere znanja administracije je poznavanje stvarne nadležnosti organa.
U ostalom zakon sadrži odredbe o sukobu nadležnosti, pa ako je organ i pogrešio u prosleđivanju podneska primenjivaće se ta norma.
Mislimo da je ovo u korist stranke zato što bi se izbeglo lutanje, tj. produženje roka rešavanja. Ovim načinom bismo praktično ono što je obaveza organa kome se daje prigovor, mogao praktično da odreaguje, tj. da pomogne u neukosti stranke i da na taj način ubrza ceo postupak. Hvala.

Na član 64. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Zahvaljujem.
Na član 69. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Zahvaljujem.
Na član 69. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 69. reguliše pitanje punomoćnika za prijem obaveštenja i u stavu 4. kaže – više od pet stranaka u istom postupku koje nemaju suprotne interese i zajedničkog punomoćnika dužna su da na zahtev organa odredbe zajedničkog punomoćnika za prijem obaveštenja u roku koji organ odredi. Ako to propuste, organ im o njihovom trošku postavlja zajedničkog punomoćnika za prijem obaveštenja.
Mi smo predložili da se ovaj stav menja i da glasi – više od pet stranaka u istom postupku koje nemaju suprotne interese i zajedničkog punomoćnika mogu da odrede zajedničkog punomoćnika za prijem obaveštenja.
Smatramo da nije u skladu sa interesima stranke i sa načelima zakona da organ obavezno određuje zajedničkog punomoćnika za prijem obaveštenja ako to ne urade stranke, bez obzira što se radi o više od pet stranaka u istom postupku koje nemaju suprotstavljene interese i zajedničkog punomoćnika. Ovo i iz razloga što u toku postupka može da dođe do situacije da interesi pojedinih stranaka mogu da postanu suprotstavljeni, jer tok postupka tek dovede do određenih činjenica i zaključaka i smatramo da u tom slučaju ne sme da stoji obaveza za zajedničkog punomoćnika za prijem.

Zahvaljujem.
Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 70. reguliše obaveštavanje elektronskim putem i mi smo predložili da se on menja tako da glasi – obaveštavanje elektronskim putem odvija se saglasno zakonu i obavezno uključuje potvrdu kojom se dokazuje prijem dokumenta. Obaveštavanje elektronskim putem izjednačava se sa dostavljanjem.
Predlog zakona navodi formalno i neformalno obaveštavanje elektronskim putem, pri čemu ne definiše, niti određuje šta je to neformalno obaveštavanje. Smatramo da obaveštavanje elektronskim putem ne treba da se razgraniči na formalno i neformalno, već njegovu suštinu treba normirati kako je to predloženo amandmanom.

Zahvaljujem.
Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovo je nastavak i isto se radi o obaveštavanju, samo što je slučaj o obaveštavanju putem pošte i predložili smo takođe da se član 71 menja tako da glasi – obaveštavanje putem pošte vrši se preporučenom poštom. Pismeno koje je upućeno preporučenom poštom primljeno je na dan koji stoji u potvrdi o prijemu pošiljke.
Što se tiče obaveštavanja putem pošte, smatramo da obaveštavanje stranke mora da se vrši isključivo preporučenom poštom, nikako obično. Takođe, uvođenje pretpostavke kada je stranka primila pismeno reči – smatra se, uvodi pravnu nesigurnost, otežava položaj stranke i dovodi u pitanje legalitet i legitimitet samog postupka.
Naime, u obrazloženju se detaljno navodi kako se računa kada je preporučeno, kada nije preporučeno. Međutim, iskustvo pokazuje nešto drugo. Kada se pošiljka pošalje običnom poštom, a ne preporučeno, nema nikakvog dokaza i nema traga da je stranka primila.
Lično sam imala iskustvo kada poštar dođe pre nego što otvorim advokatsku kancelariju, pošto imam rešetku on ubaci iza rešetke i ako spremačica u međuvremenu čisti, desilo mi se više puta, da jednostavno nestane ta pošta. To se verovatno još češće dešava građanima koji imaju ili nemaju propisane poštanske sandučiće. Tako da je za sada kod nas vrlo nesigurno dostavljanje ako nije preporučeno.