Reč ima Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajući.
Ova diskusija je danas prilično široka i očigledno pokazuje želju svih nas da se posle ove pauze vratimo parlamentarnom radu i diskusiji, i to je dobro. Nadam se da će ovaj mandat obeležiti živa parlamentarna diskusija, rasprava, iznošenje različitih stavova, ali na kraju i donošenje odluka koje će biti u korist građana Republike Srbije.
Pre dve godine kada je konstituisan parlament i kada je sadašnji kandidat bila birana za predsednicu parlamenta, naša poslanička grupa bila je uzdržana. Tada je samo obrazloženje predlagača bilo dosta drugačije nego danas. Govoreno je o radu parlamenta, o potrebi izmene Poslovnika, o ulozi parlamenta u demokratskom društvu Srbije. Mi nismo bili spremni da glasamo za, iako smo kao i danas, priznajemo naravno potpuno pravo listi koja je dobila najveći broj mandata da predloži predsednika parlamenta kao i pre dve godine, želeli da vidimo odnos predsednice u te dve godine na koji način će ona ostvariti ulogu koju po nama prvi među jednakima koji sedi na mestu predsednika parlamenta treba da ima. Da pre svega vodi računa o manjini u parlamentu, jer se o onim pravima manjine i ostvarenju tih prava može govoriti o demokratičnosti parlamenta ili društva.
Nažalost, po našem mišljenju, u prethodne dve godine ta ocena je negativna. Parlament nije bio mesto gde je uvek mogla slobodno da se vodi diskusija. Prečesto je predsednica i predsedništvo parlamenta vodilo računa o tome kako da zaštiti Vladu i izvršnu vlast, a ne kako da ojača parlament i zakonodavnu vlast. Iz ovog obrazloženja predlagača što smo čuli danas nismo videli nikakvu nameru da se nešto promeni. Iz tog razloga naša poslanička grupa neće podržati ovaj put predlog za predsednika parlamenta.
Možda jedina tačka iz obrazloženja koje je dato prilikom predlaganja predlagača o kojoj bih diskutovao, to je potreba da se u Srbiji ostvari mir i politička stabilnost. Tu se apsolutno slažem i zato pozivam buduću predsednicu parlamenta i njene kolege potpredsednike koji će biti danas izabrani, glasaćemo za taj predlog, zato što je to dogovor koji smo napravili na sastanku šefova poslaničkih grupa, da vode računa o tome da sve razlike u mišljenjima koje postoje u Srbiji pokazujemo ovde i artikulišemo sva naša neslaganja kroz diskusiju koja se vodi u parlamentu.
Slažem se da nema potrebe da se pravda i pravo traže na ulicama gradova u Srbiji, ali za to je, naravno, najodgovornija većina, a u slučaju parlamenta i predsednik parlamenta i oni koji kreiraju tu atmosferu u kojoj ćemo raditi ovde u narednom periodu.
U prethodne dve godine, kao jedan mali primer na koji način nije ostvarena kontrolna uloga parlamenta, navešću da je upravo činjenjem predsednice parlamenta izbegavano da Vlada dolazi, onako kako Poslovnik sada kaže, jednom mesečno u parlament i odgovara na pitanja poslanika. To je urađeno svega tri puta za nešto više od dve godine. Razni načini su smišljani kako bi se to onemogućilo, onemogućilo poslanicima pre svega opozicije da kažu šta imaju o tome i šta misle o radu Vlade. Voleli bi da se iznenadimo, prošli put smo odlukom da ne glasamo protiv hteli da vidimo na koji način će se voditi parlament, danas ćemo biti protiv, ali bih ja lično voleo da budem iznenađen i da se desi promena, da se više uvažavaju stavovi, pre svega prava poslanika opozicije i da kritikuju Vladu, jer ako parlament nije to mesto gde se Vlada kritikuje slobodno, bez straha od neke kazne, onda nećemo imati mir i stabilnost na ulicama gradova Srbije.
Pošto je ovde bila najavljena od strane vladajuće većine jedna inicijativa koja treba da da odgovore na pitanje regularnosti izbora koje je bilo postavljeno u noći kada su izbori završeni i u danima posle toga, mi ćemo to podržati, naravno, želimo da se dobiju odgovori na sva ta pitanja, ali ćemo tražiti isto tako anketni odbor koji treba da utvrdi na koji način su državni organi iste te noći kada su završeni izbori postupali kada je na jednom delu teritorije Srbije država Srbija prestala da postoji jer država, između ostalog, po definiciji je jedina koja ima monopol nad silom. U toj noći, na nekoliko sati država se u ime neidentifikovane grupe ljudi odrekla tog monopola. Danas, mesec i po dana kasnije, nemamo odgovor ko su ti ljudi, ko ih je tamo poslao, sa kojim ciljem.
Mi ćemo tražiti anketni odbor koji bi se bavio dobijanjem odgovora na ta pitanja. Evo, nadam se da će vladajuća većina naći za shodno da se i taj odbor formira i da o tome ovde dobijemo odgovor. Dok građani Srbije ne dobiju odgovor na sva pitanja i nemaju mogućnost da dobiju na sva pitanja odgovore ovde u parlamentu, oni će ih tražiti na nekom drugom mestu. Zato je naša odgovornost velika, da se tenzije u srpskom društvu artikulišu u ovom parlamentu, da mi budemo ti koji ćemo raspravljati, koji ćemo se možda nekad i posvađati, ali da se ta rasprava vodi ovde, tome parlament i služi.
Svoj doprinos, kao i prethodne dve godine, daćemo konstruktivnom raspravom koja je, po našem mišljenju, uvek bila u okviru granica Poslovnika. I mi se slažemo da je Poslovnik potrebno menjati, da je potrebno ojačati, kažem ponovo, pre svega kontrolnu ulogu parlamenta. Nadam se da će vladajuća većina i predsednica parlamenta, ukoliko bude izabrana, biti na tom zadatku i da ćemo u ove četiri godine, ili koliko već budemo imali vremena u ovom mandatu, neke stvari promeniti kako bi učinili nešto na pitanju razvoja srpske demokratije. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Balint Pastor.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kao predstavnik predlagača sam se javio, ako mogu da dobijem reč.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se osvrnem samo na nekoliko primedbi koje su ovde iznete. Pre svega, drago mi je što kritika nije išla ad personam, to znači da smo ipak podigli nivo političke kulture u parlamentu i da smo debatovali o principijelnim stvarima, što mislim da je dobro. Doduše, ja se sa nekim konstatacijama ne slažem.
Što se tiče onoga što je rekao gospodin Šešelj, ne postoji, bar koliko ja znam, ni jedan parlament u kome ministri strepe od svoje parlamentarne većine. Ima jedna lepa knjiga gde je predgovor bolji od same sadržine knjige. Britanski politički teoretičar Sidni Lo je napisao knjigu „Engleski parlamentarizam“. Ta knjiga je objavljena u srpskom prevodu u Beogradu 1929. godine, a predgovor toj knjizi je napisao najveći srpski teoretičar javnog prava Slobodan Jovanović. Onda je on, čovek, u svom stilu, beogradskim pravničkim stilom, objasnio zašto princip u svim parlamentarnim demokratijama. Kaže – zato što je ista partija zastupljena i u parlamentu i u Vladi, samo u parlamentu svojim redovima, a u Vladi svojim đeneralima. Kao što je u vojsci, običan vojnik ne komanduje oficiru, tako ni u političkom životu onaj ko je politički iznad ne sluša naređenja onog ko je ispod njega. Ne vidim da je tu bilo šta loše u modelu parlamentarne demokratija koji postoji u Srbiji.
Na kraju krajeva, kada pogledate istorijat srpske demokratije od 1990. godine pa do danas, nisam primetio da su narodni poslanici koji su u tom trenutku bili u većini nešto mnogo napadali Vladu. Menjale su se vlade, menjali su se sastavi poslaničke većine, ali uvek je stranka koja je pobedila na izborima gledala da ima isti politički kurs i u Narodnoj skupštini i u Vladi. Pitanje je šta bi bilo sa državom kada bi mi sada apriori kritikovali sve što dolazi iz Vlade Republike Srbije i kada bi ceo parlament bio kontrolno telo u odnosu na Vladu i kada bismo svi mi bili protiv Vlade. Izvinite, neko u demokratiji mora da bude i za Vladu. Mi iz SNS smo ponosni na to što podržavamo Vladu Republike Srbije.
Građani Srbije su prepoznali, uprkos teškim merama koje je Vlada Srbije morala da preduzme, da su te mere bile blagotvorne pre svega za njih i za srpsku ekonomiju. Slažem se da opozicija treba da kritikuje, ali dopustite nama koji smo glasali ili koji ćemo glasati za Vladu, da tu Vladu podržavamo i da ta Vlada ima u nama političke saveznike. Nemam ništa protiv i ako vi mislite da srpski parlamentarizam treba da izgleda drugačije. Ja mislim da izgleda onako kako izgleda u skoro svim državama koje poznaju taj politički sistem.
Što se tiče onoga što je rekao gospodin Đurišić, od toga da je Vlada navodno bežala da ne dođe u Narodnu skupštinu, mislim da ne postoji predsednik Vlade Republike Srbije koji je više proveo vremena u Narodnoj skupštini Republike Srbije od Aleksandra Vučića, mislili vi o Aleksandru Vučiću ovo ili ono. Svaki budžet je obrazlagao Aleksandar Vučić. Pred svaki budžet ste rekli – budžet je katastrofalan, budžet je loš, uskraćuju se prava penzionerima, radnicima, poljoprivrednicima, studentima, nema dovoljno para itd, ne sme Vučić da dođe u Skupštinu. Čovek je dolazio.
Jel se sećate projekta „Beograd na vodi“? Te ovakav je, te onakav je, te žute patke, te neko uzeo pare, te nije bilo tendera, te je namešten tender itd, ne sme Vučić da dođe u Narodnu skupštinu. Čovek je došao u Narodnu skupštinu, obrazlagao zakon koji je omogućio realizaciju projekta „Beograd na vodi“. Vi konstantno, to moram da vam kažem, obmanjujete javnost time što kažete da je Vlada obavezna da dolazi da odgovara na vaša pitanja svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Da, ali pod uslovom da Skupština tog četvrtka radi.
I, vi konstantno, to moram da vam kažem, obmanjujete javnost time što kažete da je Vlada obavezna da dolazi da odgovara na vaša pitanja svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Da, ali pod uslovom da Skupština tog četvrtka radi. I, to se vi što se smejete, napisali u vašem Poslovniku. Jako je smešno. Jeste, gospođo Čomić jako je smešno, ali to ste napisali vi u vašem Poslovniku, a ne ja.
A što se tiče kažnjavanja narodnih poslanika, pa dobro promenićemo Poslovnik, polako ne možemo sve odjedanput, mnogo ste korova ostavili iza sebe ne možemo sve da iskorenimo za dve godine.
Što se tiče kažnjavanja narodnih poslanika, ja mogu da kažem možda sam subjektivan, ako je iko bio tolerantan prema narodnim poslanicima u prošlom sazivu bila je gospođa Maja Gojković i bili su potpredsednici koje je kandidovala SNS.
Vi ste za Igora Bečića izgovarali najteže moguće uvrede – bitango, đubre, stoko, itd. Koliko je od vas dobilo novčanu kaznu? Od Igora Bečića sam ja dobio novčanu kaznu i nemam problem sa tim, a vi se zapitajte, vi koji danas pričate o kažnjavanju narodnih poslanika koji ste do 2012. godine bili vlast u ovoj zemlji, vi koji ste vedrili i oblačili i u Vojvodini i na nivou Srbije i u svim jedinicama lokalne samouprave, nije i Šešelj do 2012. godine, dakle koliko je novčanih kazni izrečeno kada je sednicom Narodne skupštine predsedavala gospođa iz vaših redova? Pa, ja sam lično novčano kažnjen sa više brat-bratu 3.500 evra. Nisam mogao ovde da zucnem, čim pritisnem dugme dobio sam kaznu. Kad se to desilo nekome od vas? Nikad. Ovde ste izgovarali najgore moguće uvrede, čovek vam je izricao novčanu kaznu i povlačio opomenu. Ja ne znam da li je izrečeno dve, tri, pet u vrh glave novčanih kazni.
Dakle, niste vi trpeli bilo kakav teror, ovde ako je neko trpeo teror, trpeli su poslanici većine, ali smo ga istrpeli do kraja. I građani su na kraju krajeva, vi zaboravljate da su 24. aprila bili izbori u Srbiji, narod je rekao svoje. Možete vi da mislite o nama šta god hoćete, narod je svoje rekao i dobili ste onoliko mandata koliko je narod mislio da zaslužujete da dobijete, a vi sad možete da puknete, ali je to tako.
Dakle, gospodine Mićunoviću imao sam samo potrebu ovo da kažem, možda niste u formi, ali samo da vas podsetim, ja kao ovlašćeni predstavnik predlagača mogu da dobijem reč kad god to zatražim. Čisto da znate.

Ja vas molim da debata ne izlazi iz okvira teme, inače nećemo moći da izaberemo predsednicu, pa bi to bilo u skladu sa vašim interesom da skratite ove debate da to ne bi bilo.
A sada dajem reč Vojislavu Šešelju, dva minuta replike.

Postoji jedan zakon za koga apsolutno moraju da glasaju svi poslanici vladajuće većine i potom zakonu se uvek vrši diferencijacija u Narodnoj skupštini i odmah se sagledava da li postoji vladajuća većina ili ne. I na usvajanje tog zakona redovno predstavlja način obaranja Vlade, mada to kod nas u našem Ustavu nije tako detaljno izvedeno. To je Zakon o budžetu.
Obaveza je da vladajuća većina glasa za Zakon o budžetu i ni za jedan drugi. Imate slučaj vrlo razvijene nemačke demokratije, vrlo razvijene italijanske demokratije, imate slučaj prilično razvijene francuske demokratije koju kvari to što je ona u predsedničkom sistemu. Dakle, tu jednostavno nema elemenata za neko veliko sporenje.
Citirate autora sa početka 20. veka koji nije ostavio nekog naročitog traga u ustavno-pravnoj političkoj teoriji, a sam militaristički pristup političkoj sferi društva više govori da ide u pravcu sledbeništva Musolinija i Hitlera, nego modernih nastojanja parlamentarne demokratije. Ne može se politička sfera društva posmatrati kao vojna organizacija. Može, ali onda je to katastrofa za društvo.
Podsetio bih gospodina Martinovića, ipak ste vi gospodine Martinoviću, to sam gledao svojim očima najgore moguće reči izricali o Igoru Bečiću, ja mislim da ste sasvim bili u pravu da je to bilo po zasluzi, a sada napadate druge što kritikuju Igora Bečića.

Gospodine Šešelju istekla su vam dva minuta, molim vas.

Evo još sam sekund, gospodine Mićunoviću.
On kad je ovde sedeo, ljudi su se sećali vaših reči i samo ih ponavljali i vi niste dobijali kaznu, a oni jesu. Nemojte molim vas, pa svi znamo ko je Igor Bečić. I, znamo da se ništa lepo za njega ne može reći.

Ja mogu još jednom da apelujem da se vratimo izboru.
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa, gospodine Šešelj, ja se sećam da ste vi 1991. godine nosili glogov kolac da iselite Josipa Broza Tita iz Kuće cveća, a evo sada vidim da je predlog za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije ispred SRS potpisao Josip Broz. E, sada da mi je neko rekao da je to moguće,  ja mu ne bih verovao, ali izgleda da je u Srbiji moguće.
Ono što sam rekao za Igora Bečića, gospodine Šešelj, rekao sam za prošli mandat, čoveku su od strane Zorana Živkovića, možda vam je smešno, ali tako je bilo. Dakle, čoveku su od strane pojedinih kolega iz bivšeg režima izricane najgore moguće uvrede. I, čovek kada je davao opomene, on je te opomene povlačio. Meni je izrekao opomenu, nije povukao, platio sam neku kaznu od 3.500 dinara i Marjana Rističevića, mislim da je kaznio i na tome se završila cela priča oko kažnjavanja narodnih poslanika. Ali, to su bili retki izuzeci kada neko iz stranaka bivšeg režima dobio opomenu. Mogli su da pričaju šta im je volja, da kritikuju, svaki dan su napadali Vučića, izgovarali najgore moguće neistine, ne valja nijedan zakon, ne valja ništa, na kraju SNS je ubedljivo pobedila na izborima uprkos svih njihovim kritikama u uprkos jednom liberalnom vođenju sednice Narodne skupštine.