| 17.09.2019. | Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju |
odbačen
|
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 18 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 26 dana i 15 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
čeka se odgovor 7 godina i 2 meseca i 28 dana
Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede člana 27. Poslovnika Narodne Skupštine, jer ni Narodna Skupština u celini ni naš predsednik posebno, ne sme da pokazuje nemoć, ne sme da jadikuje zbog bilo kakve situacije u kojoj se nalazimo. Nama je sasvim nepotrebno da pozivamo bilo kakve strane sile, pa i EU da procenjuje situaciju u našoj zemlji.
Ni u vreme vanrednog stanja nije bilo ovakvog ataka na Skupštinu i narodne poslanike i onda je ključno ovde pitanje – šta radi izvršna vlast?
Izvršnu vlast moramo staviti na odgovornost, smeniti ministra Unutrašnjih poslova zato što danas nije obezbedio da svi poslanici nesmetano uđu u zgradu Narodne Skupštine. Ja sam do duše prilično nesmetano ušao jer sam odmah nudio da se tučem sa svima njima i nisu hteli. Ali, to što su tukli narodnog poslanika Marijana Rističevića nije incident preko koga se sme preći, bez obzira iz koje je stranke, bez obzira zašto imaju animozitet prema njemu. On nije smeo danas biti tučen pred Narodnom Skupštinom, a ako je tučen ko je najodgovorniji, ministar unutrašnjih poslova.
Dakle, smenimo ministra policije i izaberimo novog ministra i kao prvo od njega zahtevajmo da se raščisti ulaz u Narodnu Skupštinu. Da zakonodavna vlast može nesmetano obavljati svoj posao. Ne interesuju nas ni politički ni politikanski razlozi zašto se ne reaguje u drugim i sličnim situacijama, ako predsednik republike može da trpi i da mu blokiraju celu zgradu, Palatu predsedništva, neka on to i dalje radi, ali Narodna skupština nije dužna da to trpi.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je protiv ove izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, jer ona narušava postojeći sistem izbora i sve ono za šta smo se mi borili punih 10 godina, od 1990. do 2000. godine, kad je dolazilo do teških zloupotreba u poštovanju biračkog prava. Imali smo tada i potpise koji su se falsifikovali, potpise sa spomenika sa groblja, imali smo izmišljene matične brojeve i čuda.
Ja sam ponosan što sam bio inicijator za donošenje ovakvog zakona, gde je uvedeno da se samo sudskim putem mogu overiti potpisi, gde je uvedeno da svako ko pristupi glasanju bude obeležen na kažiprstu, što sam uveo providne glasačke kutije, itd.
Malo-pomalo te stvari su dovođene u pitanje. Prva velika greška je bila omogućavanje glasanja u inostranstvu. Vrlo mali broj ljudi se odazivao, a morali su se slati kontrolori iz Srbije. I sad, ti kontrolori iz Srbije prave veći trošak nego celi izborni proces u samoj Srbiji. To je bilo apsolutno iracionalno. Očekuje se od svakog građanina da na dan glasanja dođe kući, da glasa, ako želi da iskoristi svoje biračko pravo. Ako ne želi, ne mora. A to da se ljudi traže po belom svetu da bi glasali, čak i oni koji decenijama žive napolju, pa što su oni zainteresovani koja će vlast biti u Beogradu ako su oni decenijama napolju? Onaj ko živi u Beogradu i trpi postojeću vlast, ili će trpeti buduću vlast, on je životno zainteresovan za rezultate glasanja.
Mi smo praktično za republičke izbore podneli liste, iako rokovi nisu istekli. Sve stranke koje su imale mogućnost da skupe 10 hiljada potpisa skupile su. Nekim strankama su naprednjaci pomagali. Neću da kažem, to nije protivzakonito. Vi ste imali miljenike i među navodno patriotskim i prozapadnim strankama. I znali ste, oni neće proći cenzus, ali vi ćete najviše dobiti u preraspodeli njihovih glasova posle izbora. To nije protivzakonito, ali da li je moralno? To je drugo pitanje. Ja mislim da to nije moralno i da izbori moraju biti maksimalno čisti. Ko nije u stanju da prikupi te potpise, ne treba ni da ide u izbore.
Ko može objektivno da skupi potpise od stranaka koje se nisu prijavile? Može ova grupa oko Đilasa, objektivno, mada im je najbolje da ustraju u svom bojkotu jer ne mogu dobiti ni 10% glasova, što je očigledno, i to je Demokratska stranka. Nema ko više. Ali, ako se sad budu potpisi overavali na ovaj način, onda ćete vi imati opet listu sa 20 i više kandidatura. Čemu to? Čemu to unošenje zabune u glasačko telo?
Na primer, ja neću pominjati kome ste sve skupljali potpise, iako sve znam, ali skupljali ste ovoj novoj monarhističkoj stranci. Kako je ona nastala? Tako što su ukradena dva poslanička mandata Srpskom pokretu obnove. Šta vi kradete međusobno jedni drugima na vašoj listi i nije tako strašno, ali umesto da budu žigosani zbog krađe mandata, vi ste im skupili potpise da sad idu kao samostalna stranka na izbore. Nikad sami ne bi skupili 10 hiljada glasova. Niko normalan u Srbiji nikad ne bi glasao za monarhiju. Koji to čovek može glasati za monarhiju? Niko normalan. Našao bi se određen broj ludaka…
(Aleksandar Martinović: Glasao bi Đujić da je živ.)
Ja kažem, od sadašnjih živih ljudi. Ne govorim o onima koji su bili zarobljenici nekog bivšeg vremena. Ali među sadašnjim živim ljudima nema niko ko bi glasao za monarhiju, ako je normalan. A nenormalnih ima.
Šta je bilo, Martinoviću? Daj skini to sa usta, da te čujem šta govoriš.
(Aleksandar Martinović: Za monarhiju se ne glasa.)
Glasa se za stranku koja se zalaže za obnovu monarhije. Eto. Ko normalan može glasati za takvu stranku. A vi se na taj način igrate sa izborima. Pravite nam cirkus od izbora. Mogli ste i onu veliku rokenrol partiju da izvučete odnekud. I onu partiju Šećerovskog, pokojnog, jadan, dobar je bio čovek ali je služio za uveseljavanje naroda. Sve ste to mogli. Tadić nema šansi da sam skupi 10 hiljada potpisa, apsolutno.
Znači, samo dve stranke su moguće da skupe, ali najverovatnije ni jedna od njih neće izaći. Možda se demokrate predomisle. I čemu sad da se nabudži taj birački listić za republičke izbore? Treba lepo da se to privede kraju, da se izađe na izbore. Biće prilike i da vam saspem u lice kojima ste još skupljali potpise. Ali, nije sad potrebno, da ne bismo raspravu okrenuli na neku pogrešnu stranu.
Ovde je bitno da ni pre uvođenja ovih notara nije bilo moguće da se za republičke izbore overavaju potpisi kod opštinskih činovnika, matičara ili nekih drugih. Mogli su samo sudski službenici da overavaju potpise i sudske službe, isključivo sudske službenike notari su zamenili.
Hajde sad da ste rekli - nema dovoljno notara, da se požuri, pa sudski službenici. Ali, vi ste uveli sada da opštinski činovnici overavaju potpise za republičke izbore i tu će biti svašta. Jer, tu se u opštinama ne može kontrolisati za koga se sve overavalo, ko je šta overavao. Za lokalne izbore nešto i može, za republičke ne može. Onda ćete imati na osnovu zdravstvenih knjižica, na osnovu zdravstvenih kartona, na osnovu ovoga, na osnovu onoga, matične brojeve, može biti 50 lista za izbore.
Čemu to služi? Nemojte.
Sad, sami ste sebe ubedili da imate 57%, pa šta će vam više, ljudi? Najčešće se umire od pohlepe. Ne dajte da vas pohlepa uhvati u toj meri. Normalno je da imate ispod 50%, da ni jedna partija nema preko 50%. Ali, eto, u povoljnoj ste poziciji, iskoristili ste povoljne okolnosti koje su vam se same namestile i šta ja tu mogu? Ne mogu vam smanjiti onoliko koliko bih želeo, ali nemojte vi sebi veštački tako povećavati.
Što se tiče lokalnih izbora, tu sam sklon da se prihvati ovo rešenje, da se vrati na praksu da mogu i opštinski činovnici overavati liste, jer oni se u opštinama znaju i znaju se gde su liste overavane, gde nisu. Kad se prikupljaju potpisi za republičke izbore, onda u opštinama pojma nemaju. Onda vam dođe iz jedne opštine 1.000 potpisa overenih, a niko nije zaista potpisao listu.
Slobodana Miloševića je koštalo vlasti i života što su socijalisti i julovci izmišljali potpise za stranku Sinišu Vučinića i time izazvali sukob sa nama mesec dana pred izbore i na tim izborima Milošević je poražen. Da nam nije to uradio mi nikad sa njim ne bismo ušli u sukob, imali bi onu koaliciju na lokalnim izborima što smo bili dogovorili, možda bi do danas vladao, možda bi do danas bio živ i još uvek na vlasti. Čudne su to istorijske činjenice.
Tako je bilo, Mrkonjiću. Ti si svedok. Ja sam se i sa tobom raspravljao oko toga svojevremeno.
Tako je bilo, ali izvucite neku pouku. Dakle, sklon sam da prihvatim ovo.
Postoje još neke stvari koje nisu rešene, imamo poplavu tu ljotićevštine na beogradskim ulicama. To je onaj fašizam u začetku. Još nisu počeli da ubijaju ljude, ali vidite, počeli su da nanose povrede, da udaraju, da razbijaju, da zastave skrnave, itd.
Znate šta je interesantno kod tih ljotićevaca? Oni se međusobno oslovljavaju sa – druže, pa su tu vrlo slični komunistima, a istim metoda se služe. Što su komunisti radili u Drugom svetskom ratu, to su radili ovi ljotićevci, a da su, ne daj Bože, došli na vlast, radili bi možda još gore od komunista. Više Srba i četnika su ubili ljotićevci nego što je poginulo između partizana i četnika do 1944. godine.
Ali, pojavilo se i nešto novo. Šta se dešava na državnoj televiziji? Tamo je onaj žuti Dragan Bujošević. Oduvek je pripadao Demokratskoj stranci. Radovao se da će mene mrtvoga iz Haga dopremiti. Kaže – hoće li nogama napred ili glavom napred? Napunio je godine starosti za odlazak u penziju, nije penzionisan. Rekli su – dok mu traje mandat. Istekao mu je mandat neki dan, opet su ga zadržali da bude v.d.
Srpska radikalna stranka je tamo, evo, otkad sam se ja vratio sa službenog puta neprekidno pod blokadom. Dva tri puta smo imali mogućnost učešća u nekim emisijama, izuzimajući ono što je bilo propisano za izbore. Nikad gori RTS nije bio, osim u vreme kad je Bojana Lekić bila generalni direktor. Bojana Lekić i Dragan Bujošević, to su dve najmračnije figure u istoriji srpske televizije.
Sinoć daju televizijski propagandni film „Tito – medijska ikona“. Ni jedne kritičke reči o zlikovcu i zločincu, diktatoru Josipu Brozu Titu. Hvale ga – bio je ovakav, bio je onakav, pa ga na kraju porede sa Mahatmom Gandijem, sa Gandijem koji u životu nikad mrava nije zgazio, mrava, ni jedno živo biće. Porede zlikovca koji je ubio više Srba nego Adolf Hitler.
Da li se to vraćamo u titoizam? Da li to proslavljamo titoističku diktaturu? Da li ste gledali taj film sinoć? Može li se to tolerisati? Možemo li sa tim na izbore ili ćemo neke demokratske tradicije veličati u Srbiji, iskustva prošlosti, požrtvovanu borbu za demokratiju kojoj su Srbi uvek bili skloni i u 19. i u 20. veku, krvave ishode tih borbi, stradanje radikala i ostalih slobodara kroz celi 19. vek ili ćemo sada prozapadna opozicija proslavljati ljotićevce i slične fašiste, a režimska televizija obnavljati titoistički kult? Reći ćete – Bujošević nije vaš. Što ga ne smenite? Što dozvoljavate da ostane? Što ste dozvoliti da u taj REM uđu neki odavde koji su uvek antisrpski delovali? Govorili smo to na vreme. Niste dali patriote da popune upražnjena mesta, nego najgori izdajnici. Doveli ste ovde Čanka i Čedu Jovanovića da vam određuju koji će ljudi ući u REM i u odlučnom momentu i REM će se okrenuti protiv sistema u Srbiji.
Sve se karte već sklapaju ko će gde, koliko će ministara da vam odmah otpadne, da pretoči u suprotni tabor, već se zna za Zoranu Mihajlović je odavno mesto tamo spremno, to svi znaju, to i vi znate, to i predsednik Republike zna.
Sve nešto trpite, sve nešto izigravate dobrotu, humanost, itd. Kod sprovođenja zakona se ne traži dobrota, nego principijelnost i zato je Boginja pravde vezanih očiju. Ona drži sablju i seče po zakonu, po propisima, negledajući ko je lep, ko nije, ko je prijatan, ko je neprijatan kao pojava itd. Ovde sad kuknjava zbog ljotićevaca na ulazu u Narodnu skupštinu, a sporedni ulaz ne radi. Moralo se proći kroz ljotićevce. Ja sam odmah počeo sa njima da se tamo prepirem. Oni se smeškaju. Ja kažem – kako vi tako mladi i pametni, a ljotićevci, pa onda ako me naljute da ću ih sve pomlatiti, pa mogu samo jedan poziv telefonski, da pozovem svoje ljude da vas razjure i sve tako. Oni ćute kao zaliveni.
Vi imate ministarstva sile u rukama i kukate. Samo vi kukajte. Pazite, ali naviknućete i narod i protivnike i sve ostale da ste nemoćni. Kukaćete i kada vas budu kao zečeve ubijali po Beogradu. Jedan je korak samo do toga. Mene ni Đinđić nije smeo. Kad mi je poslao rulju pred Narodnu skupštinu, saznao sam ranije, doveo sto ljudi sa automatskim puškama u zgradu Narodne skupštine i sa njima sa izašao i rulja me dočekala i dovoljan je bio jedan metak u vazduh pa da se rulja razbeži. Njemu i Čedomiru Jovanoviću sam pre toga saopštio – ako udare tamo gde su radikali, biće krvi do kolena.
Poštujemo izborne rezultate, uvek smo poštovali, nikad nasilno nismo pokušali da dođemo na vlast, ali da me neko na silu pomeri sa ovog mog poslaničkog mesta, da mi zabrani ulaz u Narodnu skupštinu, pa krv bi gazio do kolena radije, a to ne bi dozvolio. Ovo mi je narod poverio i dok me narod ne opozove ja sam tu i nema tu zezanja.
Jesam i ja nekad bio pristalica da se napravi neki incident, ali benigni, da ne stradaju ljudi. Ako je režim bio suviše okrutan i trebalo ga je dovesti poznaniju prava, ali kod nas ljudi nisu ginuli, mi smo vodili računa. Ne bi, za moj dolazak na vlast, ni jednu kap srpske krvi prolio, ali bi krvi sprskih izdajnika i neprijatelja ako ugroze Srbiju.
Nas neko ugrožava. Ne ugrožava nas ta šačica jadnika, nije ih sinoć bilo pred predsedništvom valjda ni par stotina, nego nas ugrožava neko spolja ko stoji iza njih, a vi još se udvarate tim spolja i hoćete u EU, hoćete tamo, hoćete ovamo. Ne može, treba da se isprsite, ako ste u stanju. Ako niste, evo, vi se povucite, mi smo spremni da preuzmemo političke dizgine države i da pokažemo šta znamo.
Pokazaćemo prvo da znamo zavesti red, uspostaviti čvrst poredak, disciplinu, pa onda redom hapsiti sve koji su se ogrešili o zakon, počevši od onih 2000. godine koji su sa automatskim puškama upadali u Narodnu banku Jugoslavije i druge državne institucije, koji su pravili krizne štabove i koji su na taj način preuzimali vlast. Ja se ni tad nisam mirio i nudio sam Miloševiću da mi poveri mandat da formiram novu vladu da to raščistim. Evo živih socijalista, oni nisu smeli. Malo su razmišljali, pa su mislili da je bolje ići linijom manjeg otpora, kompromisnim rešenjima i to vas je upropastilo. Je li tako? Jesam li jednog trenutka stao u suprotstavljanju dosmanlijskom režimu? Nikada, uvek sve prkosno u Narodnoj skupštini.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović dobacuje.)
Čedo, što si podnaduo tako, da te nije neki virus strefio?
(Čedomir Jovanović: Nego propao SPS, a tebi dobro ide.)
Dobro, propao SPS, zaslužio da propadne ako nije valjao, šta mu ja mogu što je propao, ali mi nismo propali, ma šta nas je udaralo, ma kakve smo imali udare spolja i iznutra, mi nismo propali, našu smo ideologiju sačuvali, naš obraz, što je najvažnije, i spremnost da preuzmemo vlast svakog trenutka, ako zaslužimo narodnu volju, narodno poverenje. Samo pod tim uslovom. Ovde svi oni koji znaju da nikad ne mogu osvojiti vlast idu na ulicu, jer su mnogi od vas naučili da se ulicom dobija vlast. Ti si bio čuvar svete vatre mesecima, par godina, dok nisu sazreli uslovi da američki štab iz Mađarske dovoljno dolara prikupi, organizuje otpor, potkupi policijske generale, potkupi mafiju i krene u završni udarac.
(Čedomir Jovanović: Kad si priznao rezultate izbora.)
Molim? Milošević je poražen na predsedničkim izborima.
(Čedomir Jovanović: Kakvi onda Amerikanci?)
Znam, ali to nije bio razlog da vi preuzmete kompletnu vlast, nego samo predsedničku funkciju Koštunica da preuzme, a ništa ostalo, a vi ste preuzeli sve, jer su socijalisti bili mekani pa vas pustili. Ja vam ne bih ništa dao, pa da vidimo kako bi uzeli na silu. Oni su bili većinski partner, oni i julovci, oni s vama sklapali koaliciju, mi napustili onda vlast i gotovo.
(Čedomir Jovanović: Da li je Toma bolje znao od tebe, pa je zato bio…)
Što se Tome tiče, i to je vaš produkt. Nije baš tvoj, ali jeste Tadićev i onog Mikija Rakića, najmonstruoznija ličnost istorije druge polovine devetnaestog veka.
Tačno je da Koštunica nije dobio više od 50% glasova, što je bilo po Ustavu potrebno, ali je imao 10% više od Miloševića, pa bi u drugom krugu sigurno dobio.
Mi smo kontrolisali rezultate, tako je bilo, ljudi. Ali je najgore od svega što je Ustavni sud proglasio pobedu Koštuničinu i Koštunica je s tim papirom došao kod Miloševića i Milošević je priznao poraz.
(Marijan Rističević: Tad su odbili glasove s Kosova.)
Kako su meni oteli pobedu, otimanjem glasova s Kosova, to je druga stvar.
(Marija Rističević: Tad su odbili glasove.)
Pa odbili su bili i kod mene. Prvo sam dobio izbore, zahvaljujući tome što su oni Liliću natrpali kutije na Kosovu.
(Čedomir Jovanović: Tad si prodao.)
A gde se to prodaju izbori, Čedo? Šta lažeš, bre? Šta petljaš? Nego plati onu pšenicu šest miliona evra.
E, druga stvar ovde, šta vam ne valja? Evo, danas je „Politika“ objavila nekrolog Spasoju Kruniću. Prvi veliki pljačkaš Beograda, drugi je bio Đilas, možda je Đilas više opljačkao, ali prvi je bio Spasoje Krunić i celi Srpski pokret obnove.
Mi radikali smo učestvovali u obaranju Đinđića i najvažnije nam je bilo da Đinđić padne, ali nismo hteli u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, hteli smo nove izbore. Vi socijalisti ste podržavali Srpski pokret obnove tri godine, a sada u nekrologu u „Politici“ stoji, koji je potpisao vaš koalicioni partner Aleksandar Čotrić, da je Spasoje Krunić imao najviše muka da se suprotstavlja tim vašim podmetanjima, miniranjem itd, koji je izraz upotrebio nije važno. Kao, vi ste mu bili najveći problem, a da nije bilo vaše podrške ne bi mogao ni da vlada u Beogradu, jer je SPO imao manjinsku vlast.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam pravo da tražim obaveštenje od predsednika Republike Tomislava Nikolića – zašto do sada nije izdao akt o pomilovanju Zvezdana Jovanovića, iako svi ozbiljni pravnici, sve sudije, svi tužioci, svi advokati u Srbiji smatraju da je on osuđen na najtežu kaznu robije, bez ikakvog relevantnog dokaza.
VOJISLAV ŠEŠELj: U čemu je problem? Ima još nešto što tražim.
Tražim obaveštenje od predsednika Republike Tomislava Nikolića zašto već nije pomilovao sve građane Srbije i Srbi koji nisu građani Srbije, a osuđeni su za navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ako se zna da je kompletno tužilaštvo za ratne zločine bilo u rukama američke ambasade, da je dotadašnji tužilac Vukčević dobijao od Amerikanaca naloge koga treba optužiti, a imamo dokaze i vi, gospođo Gojković, ste u to upućeni, bar u jednom slučaju, imamo dokaze da su ljudi osuđivani zbog lažnih svedočenja, na primer u slučaju Ovčara.
Tamo su na osnovu dva lažna svedočenja nekog Spasoja Petkovića Šljuke i Bože Latinovića, zvanog Božo Krajišnik, koji su lično učestvovali u zločinu na Ovčari, pa su im krivice oproštene da bi lažno svedočili protiv drugih, da bi, između ostalih i jedan Predrag Milojević Kinez, koji nije bio na Ovčari, bio osuđen na 20 godina. Svi su pušteni na slobodu. Čeka se obnova procesa. To će valjda biti treća ili četvrta obnova procesa zbog tih lažnih dokaza.
Mislim da bi trebalo da predsednik Republike Tomislav Nikolić do kraja mandata napravi bar jedno dobro delo po kome će ga narod pamtiti, da izda akte o pomilovanju Zvezdana Jovanovića i akte o pomilovanju svih Srba osuđenih za ratne zločine.
Imam još jedno pitanje za premijera Aleksandra Vučića, samo moram da nađem. Nije oštro, kakvi oštro, ja za njega nikad nemam oštra pitanja. Samo da nađem ovde podatke zvanične.
Pošto je Aleksandar Vučić za albansku televiziju izjavio da nikada nije zastupao ideologiju velike Srbije, nego samo da je mene citirao u tome, i na kraju je obećao da će uhapsiti svakog ko zagovara veliku Srbiju, pa ga ja sad pozivam da me što pre uhapsi, dok ne umaknem nekim prirodnim zakonima, a i da me unapred obavesti da pripremim pidžamu, četku za zube, preobuku, papuče, što sve treba da ponesem. Dobro, on je obećavao da će hapsiti Dinkića, a Dinkića neće. Međutim, evo kaže da će uhapsiti svakog ko zagovara veliku Srbiju.
Ja zagovaram veliku Srbiju, zagovarao sam skoro čitavog života i zagovaraću do kraja života. Ja sam tipičan slučaj koji treba hapsiti po obećanju koje je Aleksandar Vučić dao albanskoj televiziji. Neću ga pitati kako to da je on samo mene citirao svojevremeno kada je reč o velikoj Srbiji. Bilo je tu još nekih od vas koji ste me stalno citirali. Ja sam mislio da ste mi iskreno verovali, da ste iskreno verovali u tu ideologiju.
Na kraju, tražim obaveštenje od predsednika Narodne skupštine Maje Gojković, da li ste i vi, gospođo Gojković, iskreno verovali u veliku Srbiju ili ste samo mene citirali? Ako ste iskreno verovali, da li verujete još uvek, pa da zajedno idemo u zatvor? Vi ste već jednom iskazali ogromnu hrabrost kad su me ustaše hapsile kod Batina, kad su me već uveli u policijsku „maricu“, vi ste za mnom trčali sa legitimacijom Međunarodne advokatske organizacije i na silu ste ušli u „maricu“ u kojoj sam ja bio. Ja očekujem od vas hrabrost da se izjasnite, tad ste bili za veliku Srbiju, spremni ste bili da poginete za veliku Srbiju, da li ste ostali pri tome?
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, s obzirom da smo mi srpski radikali u više navrata zahtevali rekonstrukciju Vlade Srbije, zbog raznih kriminalnih afera u koje su umešani pojedini ministri, a da se Vlada oglušila o taj zahtev i da vodi politiku zaštite svih svojih ministara, bez obzira na sumnjive okolnosti njihovog rada i delovanja.
Danas postavljam pitanje – zašto predsednik Vlade, Ana Brnabić, nije bar zatražila javno ostavku od ministra Zorane Mihajlović? Pohapsiše sve njene bliske saradnike, celi sektor železničkog saobraćaja, njegov vrh u zatvor ili pod istragom, a ona u početku se ograđivala od pojedinih koji su nju prozivali, a onda počela da ih brani. To je demonstracija i protiv zvanično najavljene politike Vlade o borbi protiv kriminala, kad ona državnog funkcionera koji tek što je izašao iz zatvora, svečano prima u svom ministarstvu.
Čak je uticala da postupajući tužilac odluči da odustane od njegovog krivičnog gonjenja, a onda je Tužilaštvo istog dana po podne, preinačilo tu odluku i Poledica se i dalje goni krivično sa ostalim uhapšenim. Sve da je Zorana Mihajlović najnevinija, sve da se, kako vi volite detektorom laži ili lekarskim pregledom, dokaže njena nevinost, ona ima moralnu odgovornost, istog momenta bi morala sama da podnese ostavku.
Moralnost se od nje ne može očekivati, ali zašto Vlada mnoge stvari stavlja na kocku, još pred same izbore? Nije nama krivo što će to vas oštetiti na ovim izborima, broj glasova, čak se tome radujemo, ali nam se ne sviđa situacija u kojoj srpske vlasti tolerišu kriminal u vrhu države. Nije u pitanju samo Zorana Mihajlović.
Kako su počele vaše kriminalne afere? Počele su sa bivšim predsednikom Republike Tomislavom Nikolićem, već su poslovične njegove lažne diplome, fakultetska i master diploma. Svi znaju da ni jedan jedini ispit nije polagao i niko ništa ne preduzima. Kako vi mislite onda goniti uspešno druge kriminalce? Ja mislio Marija Obradović krenula da brani Tomu Nikolića, uplaših se malo.
Kako vi mislite onda druge krupne kriminalce da hapsite, da sudite, ako ne sudite ovog glavnog iz vaših redova? Još Vlada uredbom izmisli državni organ da bi se on uhlebio i posle odlaska u penziju i da bi se tamo zaposlilo tridesetak njegovih nesposobnih saradnika koje po ko zna kojem kriteriju zapošljavao u kabinetu predsednika Republike?
Kako vi mislite da oduzimate imovinu ljudima koji ne mogu da dokažu poreklo, a ne oduzmete i Crkvu Tomislavu Nikoliću koju je za milion evra izgradio u svom selu, gde ima svega 16 živih ljudi i gde je nemoguće da se održava služba Božija, jer ne idu svi u crkvu a nema ko da izdržava parohijskog starešinu odnosno sveštenika?
Kako vi mislite da se krivično gone krupni kriminalci, a da se ne sudi Dragici Nikolić zbog malverzacija u njenoj fondaciji. To su pitanja na koja još nismo dobili odgovor.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje upućujem premijeru Ani Brnabić.
Zašto Vlada, ministri i ostali državni funkcioneri uopšte ne odgovaraju na poslanička pitanja ili to čine veoma retko i selektivno? Za ove skoro četiri godine mandata sadašnjeg skupštinskog saziva mi srpski radikali smo svakog utorka i četvrtka postavljali neko pitanje veoma ozbiljno, veoma važno, a svega tri ili četiri puta smo dobili odgovor od nadležnog ministra.
Ja sam insistirao i da mi se odgovori na pitanje - zašto premijer, Ana Brnabić, ne pristupi rekonstrukciji Vlade? Toliko se afera nagomilalo oko pojedinih ministara…
(Vladimir Orlić: Lažnih afera.)
Šta je bilo?
(Vladimir Orlić: Lažnih afera.)
Kako lažnih afera kada Nebojša Stefanović, nema završen fakultet?
(Vladimir Orlić: Ko kaže?)
Ja kažem da nema.
(Vladimir Orlić: To je drugo.)
To je drugo.
Važno je da ste mi to potvrdili, ovo drugo nisam baš sasvim kompetentan, ali fakultet nije završio, jer fakultet se ne završava u Hajd parku ili na parkingu Sava Centra. Dakle, morala bi rekonstrukcija Vlade da se vrši pre izbora.
Ja čujem, vi ste u nekom velikom poslu spremanja predizbornog programa. Jel vi mislite da ćemo mi sa vama raspravljati o vašem programu dok su još ovi ministri na funkcijama? Ne, mi ćemo samo ministre napadati zbog kriminalnih i korupcionaških afera, one za koje imamo argumente, ne sve ministre, one za koje imamo argumente uključujući i guvernera Narodne banke Srbije, Jorgovanku Tabaković, koja je takođe otkrivena kao plagijator doktorske disertacije.
(Vladimir Orlić: Jel i ona u Hajd parku?)
Šta? Ne, ona je platila izgleda nekoga da joj to napiše, a njemu dosadilo da piše jer ona nije nesposobna da napiše, nego je lenčuga i nekome je platila da joj to uradi, njemu dosadilo da piše pa onda nastavio prepisujući.
(Vladimir Orlić: Jel u parku?)
Ne, u parku je neke druge stvari radila, a to me pitajte posle sednice. Nije baš sada za sednicu, da vam o tome pričam.
Nastavite sa potpitanjem, veoma su inspirativna. Veoma su vam inspirativna.
(Aleksandar Martinović: Koliko je platila?)
Pa, nešto je platila u novcu, nešto u naturi. Hoćete da vam kažem i ime čoveka koji joj je pisao? Hoćete? Javno? Javno da vam kažem ime čoveka koji joj je pisao.
(Aleksandar Martinović: Kako? Kaži.)
Hoćete? Dobro. Uskoro.
Dalje, vi ste krenuli, ja se sada opet obraćam Ani Brnabić kao premijeru, a vi nastavite sa podpitanjima, pa će mi još nešto pametno doći na pamet, vi ste krenuli sa popuštanjem, popuštali ste i ranije, ali od IPAP sporazuma niste više popustili, nego sada kada ste prihvatila da član REM-a bude predstavnik Liberalno-demokratske partije Srbije, LSV i ove stranke Rasima Ugljanina, Sulje Ugljanina, da, a i Rasim ga podržava, jel se Judita Popović zove, Judita Popović, koja je čak potpisivala neku peticiju da je u Srebrenici bio genocid.
Inače, to su stranke izdajnici među izdajnicima, listom podržavaju sve akcije protiv srpskog naroda, a sada su sa vama u koaliciji silom prilika. Ja očekujem kako ste krenuli da popuštate, da ćete uskoro popustiti pa izbore nećemo imati ni u aprilu, nego negde u oktobru, novembru, ili decembru sledeće godine, jer to vaše popuštanje na taj način tim redosledom se nastavlja, a to nije dobro za Srbiju, jer meni je stalo da vi kao stranka što pre propadnete. Da mi je doživeti vašu propast, pa ko velim, evo i naživeo sam se.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Ali nije dobro za Srbiju, jer ako propadnete na ovaj način uskočiće strani intervecionisti i formiraće nam Vladu. To je taj problem
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem premijeru Ani Brnabić, ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću i ministru prosvete Mladenu Šarčeviću, zašto još nisu reagovali povodom radikalske inicijative da se što pre u Srbiji štampaju sabrana dela velikog srpskog prijatelja, nobelovca Petra Handkea? Iako celi svet zna da je Petar Handke srpski prijatelj, čak i mnogi koji nikad nijednu njegovu knjigu nisu pročitali, Nobelov komitet i njegovo veličanstveno delo nije mogao da zaobiđe, pa mu je nagradu dodelio.
Podigla se kuka i motika, uglavnom nepismeni i polupismeni srpski neprijatelji, ljudi koji uopšte ne čitaju knjige, digli su galamu, demonstrirali su i u Stokhlomu protiv dodele ove nagrade, a zabranjuju mu i dolazak u Sarajevo, u Prištinu, biće još takvih mesta.
Sad je pravi trenutak da Srbija izrazi zahvalnost, da to Vlada ne sebe preuzme, pogotovo ova dva nadležna ministarstva, da se uzme novac iz budžetski rezervi ako nema drugog načina, da se angažuju naše najbolje državne izdavačke kuće, Službeni glasnik i Zavod za izdavanje udžbenika, i eventualno učešće da se ponudi i Srpskoj književnoj zadruzi. Da se angažuju najbolji prevodioci sa nemačkog jezika, da se pregledaju dosadašnji prevodi izdati dela i da se u roku od dva, tri meseca prirede celokupna dela za štampu.
Zatim, bi Vlada trebala da svim bibliotekama u Srbiji, osnovnim i srednjim školama, daruje na poklon određen broj kompleta Handkeovih sabranih dela, a da ostalo bude pristupačno svim građanima po povoljnim cenama. Dakle, nikakva nas zarada ne interesuje, želimo da Petar Handke dobije solidan honorar, a da knjige po najpristupačnijoj ceni budu dostupne građanima, tek toliko da građanin koji plati zna i da čuva tu knjigu, pošto je platio.
Tu bi Srbija demonstrirala svoju zahvalnost i pokazala drugim svojim prijateljima da ne zaboravlja pomoć koju su im pružali u najtežim danima, makar moralnu, makar političku podršku ljudima koji su imali hrabrosti da nasuprot svetskom javnom mnjenju kažu ne to nije istina, Srbi nisu zločinci, Srbi nisu krivci za rat, Srbi su žrtve zapadnjačke propagande i instrumentalizacije tradicionalnih srpskih neprijatelja koji u svakoj prilici i kroz dva svetska rata i krajem 90-iz godina na mig spolja, krvničku kamu podižu na srpske vratove, na srpske žene i decu. Srbi nisu rat izazvali, nisu ga ni započeli, ali morali su da se bore i tom otadžbinskom ratu pretrpeli su ogromne žrtve i razaranja, ali ipak značajnu tekovinu stekli koja oličava Republika Srpska.
(Beograd, 31.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 104000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) | Republika | Mesečno | 43000.00 | RSD | 27.01.2012 - |