Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Ja sam znao da je gospodin Pajtić sklon laganju, ali da ima takve sklonosti, to do sada nisam znao.
Ja ću pokušati da idem redom. Kažite mi, gospodine Pajtiću, jeste li vi bili glavni akter glasanja iz Bodruma i Soluna, a kada ste bili šef poslaničke grupe DOS-a, a kada vam je glavni saveznik…

Molim vas da ne unosite te priče.

Šta sam sada rekao? Da li je zabranjeno reći DOS?
… kada vam je glavni saveznik u tom poslu bio, da li se tako zove, Alen Selimović, ako se ne varam. Kažite mi u kakvom je stanju bio srpski parlamentarizam kada se glasalo iz Bodruma i Soluna? U kakvom je stanju, gospodine Dušane Petroviću, bio, kada već dobacujete, srpski parlamentarizam kada ste ovde 5. oktobra upadali sa automatskim puškama, zapalili Narodnu skupštinu, iznosili fotelje, umetničke slike, kada ste upadali u Narodnu banku Srbije, u Saveznu upravu carina sa čarapom na glavi, itd? U kakvom je stanju bio srpski parlamentarizam tada?
(Narodni poslanik Dušan Petrović dobacuje sa mesta.)
Morate jače da govorite da bih vas čuo, slabo vas čujem.
Dakle, što se tiče nezavisnih regulatornih tela, nezavisnih institucija ombudsmana, gospodine Pajtiću, u prošlom sazivu se prvi put desilo da je poslanička većina ili da je uopšte Narodna skupština razmatrala i usvojila izveštaj Zaštitnika građana. U vreme kada ste vi bili vlast u ovoj državi, Zaštitnika građana niko ništa nije pitao, mogao je da govori šta mu je volja, da kritikuje šta mu padne napamet, nikada ni u jednom mediju to nije objavljeno, niti vam je palo napamet da izveštaj Zaštitnika građana, koji je izabran 2007. godine, ikada stavite na glasanje. To se desilo prvi put u prošlom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije.
Što se tiče Đinđića, vi ste imali priliku, gospodine Pajtiću, da podignete spomenik ili bistu Zoranu Đinđiću. Što se tiče Zorana Đinđića, možemo prema njemu da imamo ovakve ili onakve emocije, ali činjenica je da je čovek u momentu ubistva bio predsednik srpske Vlade. Srpska napredna stranka ne želi da se ikada više u Srbiji desi da bilo koji predsednik srpske Vlade, ma iz koje partije da dolazi, bude ubijen na funkciji predsednika Vlade. Time izražavamo poštovanje, ne prema onome što je Zoran Đinđić radio kao političar ili prema onome što je radio kao predsednik Vlade, mi izražavamo pijetet prema činjenici da je jedan srpski predsednik Vlade ubijen i apelujemo da se to nikada više u srpskoj istoriji ne desi, da nikad više Srbin na Srbina ne digne ruku.
Što se tiče ideološke orijentacije SNS, mislim da ste, gospodine Pajtiću, poslednji, i vi, i vaše kolege iz DS, koji o tome imaju pravo da govore. Demokratska stranka je nastala, odnosno njen rad je obnovljen, vi me ispravite ako grešim, u novembru 1989. godine. Obnovili ste rad kao jedna klasična stranka građanske orijentacije, otprilike, modernim političkim rečnikom rečeno, stranka desnog centra, jer su u DS bili i Kosta Čavoški i Vojislav Koštunica i neki drugi koji su se kasnije otvoreno deklarisali kao srpski nacionalisti.
Kada ste vi postali levičari? Vi ste postali levičari silom prilika, 2008. godine, jer ste bili u tesnacu oko većine da li ćete formirati vladu ili ne. Vi ste napravili, kako se to zove, deklaracija o pomirenju ili sporazumu o bratimljenju sa jednom političkom partijom koju ste do tada nazivali najgorim i najpogrdnijim mogućim rečima. I stalno govorite o tim devedesetim godinama kako su bile mračne, kako su bile ovakve ili onakve, a onda 2008. godine, samo da biste napravili vladu i samo da biste napravili vlast u većini jedinica lokalne samouprave u Srbiji, mi to nismo zaboravili. Vi ste pogazili sve vaše ideološke orijentacije i sve vaše programske ciljeve i od jedne partije građanske orijentacije koja je, na kraju krajeva, sprovela pljačkašku privatizaciju u Srbiji, vi ste odjedanput, preko noći, postali levičari. Jel tako bilo?
(Gordana Čomić, s mesta: Nije.)
Bilo je tako gospođo Čomić, vi ste izgleda zaboravili Ljubišu Savića Mauzera, zaboravili ste vola na Palama, zaboravili ste…
(Gordana Čomić, s mesta: Ništa ja nisam zaboravila.)
Zaboravili ste, a onda niste ni znali, onda je to vaša greška.
(Gordana Čomić, s mesta: Ništa.)
Zaboravili ste da je DS svojevremeno, mislim da je to bilo 1992. godine, donela tzv. Sokobanjsku deklaraciju u kojoj traži ujedinjenje svih srpskih zemalja.
Danas, vi se užasavate te politike. To je bilo zlo, to je bila najgora moguća politika, i onda nam vi govorite o tome kako neko nema ideološku orijentaciju, a šlag na tortu, tu vašu političku tortu, predstavlja činjenica da ste pozvali da se glasa za listu koja se zove „DVERI – Demokratska stranka Srbije“. Svojevremeno ste DSS nazivali maltene klero-fašističkom partijom Srpske pravoslavne crkve.
DVERI su izvorno, po svojoj ideološkoj orijentaciji, evo nek se Boško Obradović ljuti koliko hoće, ja tako mislim, malo sam čitao neke knjige, Ljotićevci. Geneza tog pokreta je Ljotićevska. Nazivi njihovih organa su Ljotićevski. Njihov politički svetonazor je Ljotićevski, a to znači – nema parlamentarne demokratije, nema stranaka, staleži, čvrsta ruka, ugledanje na Musolinija, na Hitlera, itd. I onda na bini svi zajedno, Bojan Pajtić, Saša Radulović, Boško Obradović, Sanda Rašković Ivić, u pozadini zastave sa duginim bojama, kažite mi gospodine Pajtiću, koja je to ideologija? Kako se krsti ta ideologija? Leva, desna, kako se zove ta ideologija? Ja za takvu ideologiju u životu nisam čuo.
Što se tiče kriminala i korupcije, gospodine Pajtiću, pa vi ste za 16 godina vaše vlasti više zuluma učinili u Vojvodini nego dok su Turci vladali tim krajevima. Turci su stigli, svojevremeno, u 16 veku, do Beča i Pešte, pa su onda pregazili teritorije koje se danas nazivaju Vojvodinom. Manje zuluma i manje zla su napravili nego vi za 16 godina vaše vlasti. Nema pokrajinske institucije i ja se nadam da se zakoni neće selektivno primenjivati, da će se primenjivati do kraja i da će se ispitati svaka zloupotreba u Vojvodini koja se desila od 2000. do 2016. godine. Zašto to kažem? Ne postoji ni jedna pokrajinska institucija koja je raspolagala sa bilo kakvim budžetom, bio on mali, veliki, da je imalo ovoliko ili onoliko para, a da je vi niste ojadili. Budžet AP Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, Razvojnu banku Vojvodine, Fond za razvoj Vojvodine, pokrajinske sekretarijate, pre svega, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj. Jel moram da vas podsećam koliko ste para dali fantomskim firmama na ime nekih kredina, a oni vam umesto para vraćali četkice za zube, sifone, itd.
Gospodin Marijan Rističević i ja smo vam ovde, u prošlom mandatu, čitali ugovore sa firmom iz Sombora, mislim da se zove „Maranta“, kojoj ste dali silan novac iz Fonda za razvoj novih tehnologija, ja mislim da se to tako zove u Vojvodini, a oni su se obavezali da vam, umesto para vrate mrtvačke sanduke.
Ajde sada vi meni objasnite, gospodine Pajtiću, kakve veze ima Vlada AP Vojvodine, njeni pokrajinski sekretarijati, u opisu njihove nadležnosti koja je definisana Ustavom i Statutom Vojvodine, sa sahranjivanjem ljudi? Ama nema nikakve veze. I onda ste se vi našli da nekoga prozivate za kriminal i korupciju.
Ja da sam na vašem mestu, gospodine Pajtiću, ja te reči ne bi upotrebljavao. Ja bi molio boga da sam na vašem mestu da mi neko ne zakuca na vrata i da mi ne donese sudski poziv, jer ono što ste vi uradili u Vojvodini, ja ne znam šta još treba da se desi u Srbiji pa da ista takva politička klasa zavlada severnom srpskom pokrajinom i da tako temeljno pohara, kao što je to vama pošlo za rukom.

Gospodine Martinoviću, doveli ste me u ozbiljnu zabunu. Ja sam mislio da mi biramo gospođu Maju Gojković za predsednika, a vi izgleda birate Pajtića ili ne znam koga drugoga o kome govorite.
Držite se dnevnoga reda. Vaše izlaganje nas vodi na jedan put kojim ja ne bih želeo da mi idemo. Dozvolite da izaberemo predsednicu, a sve vaše frustracije ili šta god hoćete, nepogode, vi to negde drugo uradite. Mi gubimo vreme, gubimo beskrajno vreme i nećemo izabrati.
Samo još da vas upozorim, ja neću raditi do ponoći kako vi mislite, prema tome vi opstruirate gospođu Maju Gojković da je izaberemo večeras.
Replika Pajtić.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, zbog ovakvih kleveta kakve je izgovarao gospodin Martinović, budući da sam čovek koji nikada nije prekršio ni jedan zakon a kamo li uzeo jedan jedini dinar državnih sredstava, pokrenuo sam čitav niz tužbi i kada mi gospodin Martinović preporučuje da izbegavam sudske pozive, on je taj koji  izbegava suđenje na kome sam ga tužio za klevetu, druge kolege iz  SNS to nisu učinili. I gospodin Milovančev se odazvao i predstavnici SNS, jer sam tužio i stranku i gospodina iz „Informera“, jedino je gospodin Martinović tražio promenu nadležnosti suda bežeći od toga da se utvrdi činjenično stanje i isteraću gospodine Martinoviću, sve te klevete.
Vi ste počeli govorom mržnje, jer ovo je govor mržnje. Iznošenje tolike količine kleveta, jeste govor mržnje, hajka, a sami ste pohvalili samu raspravu kako nije ad personam i nije bila ad personam.
Što se tiče sklonosti laganju, gospodine Martinoviću, 20 godina sam aktivan u politici i stojim iza svake političke konstatacije koju sam rekao. Vi ste recimo, 25. jula 2011. godine, izgovorili – zvali su me da pređem u SNS, ali moj odgovor je bio – ne, jer sam lojalan Vojislavu Šešelju. Prelazak u SNS bio bi krajnje kukavički potez i okretanju leđa čoveku koji se u tamnici nadčovečanskim naporima bori, ne samo za sebe, nego za celu Srbiju.
Pa nastavljate 27. marta 2012. godine, kažete – saradnja sa onima koji su nastali krađom mandata SRS nije moguća. Nikoliću i Vučiću se ne može verovati.
Pa kažete – između Borisa i Tome, ovo je 2. maj 2012. godine, između Borisa i Tome nikakve suštinske razlike nema. To je lice i naličje iste prozapadne izdajničke i antisrpske politike. Pa ko laže gospodine Martinoviću, to vi meni recite posle ovoga?

Replika, dva minuta.
Da ne bude zabune, radi Skupština normalno do 18.00 sati, pa prema tome, pošto je sada već 16.00 sata, da znate da ćemo raditi do 18.00 časova.
Sada se javio za repliku…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ja sam se javio.)
Javio se prethodno Obradović, dobićete reč samo redosledom, ali ako replike budu trajale, onda se neće brzo završiti.
Izvinjavam se, samo da saopštimo da to uđe u zapisnik, da produžavamo sednicu posle 16.00, a ja ću prekinuti onda kada se umorim, do kada smatram da je normalno da sednica radi.
Saglasno članu 27. i članu 87. Poslovnika st. 2. i 3. Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština raditi i posle, to ćemo glasati, 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre završi konstitutivnu sednicu. Dakle, ovaj argument – što pre da završi, za mene nije argument. Zato vas molim, sada dajem reč, a daću i pauzu da se dogovore šefovi poslaničkih grupa da li će raditi i posle 18.00 sati i koji su to neophodni razlozi.
Imate dva minuta i da završimo.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima.
Želeo bih, pre svega, da vas pozdravim u ime Poslaničke grupe Srpskog pokreta „Dveri“, koji je nova politička opcija u Narodnoj skupštini i nismo očekivali da će naše prvo obraćanje biti replika.
Međutim, s obzirom da gospodin Aleksandar Martinović nije mogao da propusti da u više navrata u svojim izlaganjima umesto da govori o tački dnevnog reda i kandidatu SNS za predsednika Narodne skupštine ne upotrebi i razne izraze o Srpskom pokretu „Dveri“, iz čega mogu da zaključim da je Srpski pokret „Dveri“ potencijalno ono što žulja, smeta ili čega se plaši gospodin Martinović ili SNS.
Ono što je važno naglasiti je da demokratiju najviše krši onaj ko krade izbornu volju građana Srbije, a upravo je SNS bila nosilac ovog najnovijeg pokušaja izborne krađe i pokušaja da ispod crte, tj. da ispod cenzusa spusti najmanje tri liste opozicije, ukrade njihove mandate i tako poveća svoj rezultat na ovim izborima koji je u izbornoj noći procenila kao nezadovoljavajući. To je nešto o čemu ćemo još govoriti.
Međutim, ovo drugo, gospodine Martinoviću, zaista ne može da vam služi na čast. Dovoditi Srpski pokret „Dveri“ koji je poznat po antifašizmu, po pravoslavnim, slovenskim, srpskim rodoljubivim tradicijama u kontekst fašizma, zaista je nešto sramotno sa vaše strane. Poznato je da naše vrednosti nemaju nikakve veze sa fašizmom. Poznato je da zastupamo isključivo interese srpske tradicije u kojoj fašizam nikada nije bio karakterističan.
Ako su za vas fašizam zalaganje za porodične vrednosti, za domaću privredu i poljoprivredu, za prezadužene porodice i za sve ono za šta se zalaže Srpski pokret „Dveri“, onda očito vi ne poznajete pojam fašizma. Zahvaljujem.

Reč ima Sanda Rašković.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika. Dva minuta.)
Nisam vas video. Dobićete reč.
Posle će dobiti odmah reč.
Gospodin Martinović, po Poslovniku.
Sanda, izvinjavam se. Ima ovde ljudi koji hitno hoće da…

Gospodine Mićunoviću, prekršili ste član 107. Poslovnika Narodne skupštine time što ste ugrozili dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, gospodin Bojan Pajtić, to veoma dobro znate, nije neko za koga ja lobiram da se glasa. Vi sami u DS ne znate ko će vam biti predsednik – da li Pajtić, da li Šutanovac, da li Nataša Vučković, da li pitaj Boga ko? Pa sada ja da glasam za Bojana Pajtića. Nemam pravo, nisam član DS.
Nešto mnogo važnije od toga, gospodine Pajtiću, ja sam se pojavio na sudu i to sam, bez advokata, po tužbi koju ste vi podneli protiv mene zbog mojih istupa u javnosti, gde sam vas nazvao kriminalcem, lažovom, liderom kriminalnog režima u Vojvodini. Sada vi ustanite, gospodine Pajtiću, i kažite da li ste se pojavili na ročištu po svojoj tužbi koju ste podneli protiv mene, ili ste poslali advokata i kažite mi kada ja to nisam potpisao sudski poziv da se odazovem na tužbu koju ste vi protiv mene podneli zbog, kako ste rekli, „intenzivnih duševnih bolova“ koje ste trpeli zbog mojih istupa u javnosti.