Samo tri minuta, toliko je preteklo.

Dakle, očigledno je da i sam predlagač nema baš mnogo lepih stvari, da kaže o kandidatkinji za predsednicu Skupštine i nema mnogo stvari kojim bi je preporučio da nastavi da obavlja ovu funkciju i zbog toga na sve načine pokušava da mi govorimo o svemu osim o našoj kandidatkinji.
Međutim, Maja Gojković je 22. februara 2014. godine, izgovorila rečenicu da je potrebno da se seme zla koja personifikuje Dragan Đilas iskoreni. Nije strašno što je ona to rekla, strašno je što ona celo svoje predsednikovanje Skupštinom posvetila tome da upravo tako i bude, što je pokazala i u nekoliko navrata ovde sada se sve žaleći na nekakav ma tretman koji dobija ovde od predsedavajućeg.
Maja Gojković je, dakle, bila loša predsednica Skupštine, omogućila je Vladi da ispod žita donese u ovu Skupštinu nekoliko zakona kojima je nanela direktnu štetu građanima Republike Srbije i zbog toga mi iz DS nećemo glasati za njen ponovni izbor.
Ima jedna mnogo veća stvar kada je u pitanju Maja Gojković, naša kandidatkinja koja je preporučuje za neka druga mesta, a ne za predsedavanje Narodnom skupštinom. Naime, postoji presuda Vrhovnog kasacionog suda od 9. maja 2013. godine u kojoj je jedna od strana oko kojih se vodi presuda Maja Gojković, kao gradonačelnica Novog Sada, drugi izvesni privatnik Ilija Dević, koji potražuje od grada Novog Sada, četiri miliona evra i to samo u prvom navratu, jer to je mnogo veća tužba i šteta će biti nekoliko desetina miliona evra.
Dakle, Maja Gojković je jedan ugovornik, drugi ugovornik je Ilija Delić, koji zastupa ATP Vojvodinu. Na jedanaestoj strani ove presude piše – kriva su oba ugovornika i njihova krivica je jednaka.
Na 12 strani piše - iz dosadašnjeg izlaganja piše vezanog za savesnost, motiv, lošu nameru, nedozvoljen predmet, nesumnjivo proizilazi da je odgovornost ugovornika ista, jednaka. To podrazumeva da postoji podeljena odgovornost za nastalu štetu u jednakoj srazmeri.
Zatim kaže, nesavesni zato što su znali da ugovaraju nešto što je nedopušteno. Dakle, Vrhovni kasacioni sud je 9. maja 2013. godine doneo pravosnažnu presudu kojom je utvrdio da je Maja Gojković kriva za štetu koja je nastala gradu Novom Sadu na osnovu koje je sa računa grada skinuto četiri miliona evra. Ta žena umesto krivično da odgovara za ovu štetu koju je svesno, znajući da čini nedozvoljenu stvar, nanela gradu Novom Sadu, njegovim građanima zbog čega sam i lično oštećena podnela krivičnu prijavu protiv nje, nju danas SNS sve citirajući nekakve naslovnice tabloida kandiduje za ovako važnu funkciju.

Zahvaljujem se.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.

Jel mi dozvoljavate da nešto kažem?
Predsedavajući, jer smem nešto da kažem?

Dao sam reč, a vi ste rekli replika.

Ništa, nešto ste jedino zaboravili u svemu ovome poštovana koleginice, vama se prašta zato što niste pravnik, pa pojma nemate o čemu govorite uopšte.
Ali, dobro, navikla sam ja dve godine, ne dve, od 2005, 2006. do 2016. godine, navikla sam da DS, pogotovo ovaj deo iz Novog Sada i Pokrajine, baca blato po meni, ali to mi uopšte ne smeta, zato što blata toliko ima sa vaše strane da ne možete sa izmišljotinama da se na ovaj način uopšte odbranite.
Nešto ste zaboravili. Zaboravili ste 2012. godinu kada je, ja mislim da je to direktorica, mislim, znam Zorana Markovića, direktorica Agencije za borbu protiv kriminala i korupcije, podigla krivičnu prijavu protiv Igora Pavličića, kuma Bojana Pajtića, tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada za taj slučaj i protiv čitavog veća grada Novog Sada za organizovani kriminal povodom tog slučaja, jer ne činjenjem od 2008. do 2012. godine, nisu ništa učinili da šteta ne nastane ili da je uopšte ne bude.
Ali, niste vi krivi, pošto vi ništa ne znate o pravu, ništa ne znate da li je ovo građanska parnica bila ili krivična, nego su krivi oni koji vam daju te papire da čitate, a ne znaju kakav će odgovor dobiti. I, znate šta se desilo sa Zoranom Marković? Prvo je za taj, kaže organizovani kriminal, to je jedno ozbiljno krivično delo, za manje dve nedelje tužilaštvo je pod pritiskom DS koja je vladala životom i smrću našom u to vreme, morala da odustane od toga i da kaže... Ne smem da kažem ništa protiv DS? Ništa? Zabranjeno je. Da li ću ići na Goli otok možda?

Tražili ste repliku,  dobili ste repliku.

Znači, a onda kada je uklonjena ta opasnost da se uopšte istraži da li je bilo organizovanog kriminala od strane Igora Pavličića i svih onih koji su bili u gradskom veću, Igor Pavličić držao konferenciju za štampu u Gradskoj kući Novog Sada. Šta je to? To je istina i pretio Zorani Marković. Pretio da će on nju da smeni. Pre neki dan sam srela tu gospođu i rekla mi je, ne znate šta mi se dešavalo. Taj Igor Pavličić i njegovi šefovi u DS vijali su me po Beogradu u crnim džipovima. Ako ne verujte meni, pitajte Zoranu Marković. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospođa Jerkov, replika. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Pa, gospođa Gojković koja je otišla iz sale, verovatno je navikla da čita papire koje joj neko da, tako da kritički misli da svi to radimo, ali ne treba, ne ugledamo se ni u čemu na nju, pa nećemo ni po tome. Ne čitam ja nikakve papire, ja čitam presudu pravosnažnu Vrhovnog kasacionog suda iz 2013. godine u kojoj piše da je ugovarajući posao sa izgradnjom autobuske stanice u Novom Sadu, Maja Gojković znala da čini ne dozvoljenu stvar i da je jednako odgovorna kao i Ilija Dević za štetu koja je nastala gradu Novom Sadu od četiri miliona evra i to je samo jedna od šteta u ovom velikom slučaju, zato što ima nekoliko tužbi koje će se, ako je sudeći po ovoj logici završiti sve na isti način.
U tom istoj presudi na drugoj strani, jedanaestoj, piše, da su upravo nižestepeni sudovi govorili o onome o čemu je Maja Gojković govorila o tome da grad nije izvršio svoju obavezu, ali da šteta nije nastala zbog toga, nego je šteta nastala zbog toga što je Maja Gojković učinila nešto što je nedopušteno i da je u momentu ugovaranja znala da čini nedozvoljenu stvar. To nisu tako neke optužbe koje ovde poslanici imaju pravo, imaju običaj da čitaju sa nekih naslovnih strana tabloida, iz nekih anonimnih izvora, priča i tako dalje. Ovo je presuda Vrhovnog kasacionog suda.
Ja sam među građanima Novog Sada koji su zbog gospođe Gojković, protiv gospođe Gojković podneli krivičnu prijavu zbog ovoga zato što sam ja oštećena kao osoba koja živi u Novom Sadu, odbačena kao zastarela. Ako je ono tada, tužilaštvo uradilo pod pritiskom DS, gospođa Gojković kaže, 2013. godine, pod čijim pritiskom je Vrhovni kasacioni sud doneo u kojoj kaže da je kriva za štetu od četiri miliona evra.