Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, na početku svog prvog izlaganja u Narodnoj skupštini Republike Srbije želim svojim kolegama da čestitam mandat, da nam poželim puno sreće u četvorogodišnjem mandatu, da radimo i duže od osam sati, da radimo i dan i noć u interesu građana Srbije, da slušamo jedni druge, da imamo sluha za predloge, za ideje, za amandmane, da ne upućujemo jedni drugima teške reči, već da jedni drugima upućujemo korisne i konstruktivne ideje.
Građani Srbije koji su glasali 24. aprila na izborima i koji su dali ogromnu podršku ideji i viziji Aleksandra Vučića i politici SNS od ovog Parlamenta očekuju odgovornost i od svakog od nas ko je danas ovde traže da bude odgovoran, traže da radi, traže da bude posvećen poslu za koji je delegiran u Skupštinu Srbije.
Zašto sam napravio ovaj uvod? Maja Gojković kao predlog za predsednika ovog visokog doma je tu dužnost obavljala i u prethodnom mandatu. Bolje od mene to znaju oni poslanici koji su bili u prethodnom mandatu u ovim klupama, ali neko ko je imao priliku da prati redovno zasedanje Narodne skupštine, mogu da kažem da je Narodna skupština od 2012. godine na ovamo u mnogo čemu napredovala. U Narodnoj skupštini nije bilo prostakluka, u Narodnoj skupštini je bilo više reda nego pre, u Narodnoj skupštini je poslanik poštovan i uvažavan. Za to i takvo stanje u Parlamentu Republike Srbije je zaslužna, pre svega predsedavajuća glava ovog doma, Maja Gojković do izbora, a nadam se i ubeđen sam, ogromnom podrškom poslanika našeg parlamenta, i nakon glasanja.
Čuli smo i u petak i danas mnogo teških reči. Nazivani su poslanici većine svakavim imenima, poređeni su sa životinjama, nemaju nikakvo znanje, da su menjali politička ubeđenja, da su ružni, da su lepi, da su ovakvi, da su onakvi. Građane Srbije zanima rezultat, SNS i Vlada Republike Srbije su u prethodnom mandatu napravili ogromne pomake kada je u pitanju napredak Srbije. Srbija je danas uvažavana, Srbija je danas poštovana zemlja, ovaj parlament je u mnogo čemu napredovao u odnosu na stanje do 2012. godine, što su i moje kolege jasno rekle, 7% građana se izjašnjavalo u otvorenom parlamentu, danas je 16%.

Molim vas da se vratite na temu, hajde da završavamo ovaj posao.

Gospodine Mićunoviću, molim vas, imali ste priliku da pokažete na koji način ste vodili sednice i u petak i danas dobar deo dana, pustite me da završim moje izlaganje.   
Dakle, Maja Gojković je pokazala svojim stavom i svojim odnosom prema poslanicima i u petak i danas, slušajući najteže moguće reči od strane opozicije na svoj račun i na račun Vlade Republike Srbije i poslaničke većine, pokazala je tim svojim odnosom da će biti spremna, da je dorasla onom zadatku koji su joj i građani dali, i njoj i koji su dali svakom od ovih 131 poslanika, koji su danas većina u Skupštini Republike Srbije da se bore za interese građana.
Ne borite se za interese građana ružnim rečima. Ne borite se za interese građana tako što krijete i zataškavate svoje afere. Ne borite se na taj način. Borite se konstruktivnim idejama i predlozima. Dajte ideje kako da se nešto promeni. Dajte ideje kako da neki zakoni i rešenja budu bolja. To traže građani Srbije. Oni ne traže da vi pričate o devedesetim godinama. Oni ne traže od nas priče o prošlosti, nego kako će njihova i naša deca da žive u budućnosti. To je ono što ljude zanima.
Na kraju izlaganja želim da kažem da ću sa velikim ponosom i zadovoljstvom glasati danas za Maju Gojković kao kandidata za predsednika Skupštine Republike Srbije. Hvala vam.

Ima reč Nataša Mićić.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, učešćem u ovoj raspravi želim da se pridružim onim kolegama i koleginicama koji su u svom izlaganju poštovali i temu dnevnog reda i proceduru, jer je to uvek bio i biće način kako da parlament efikasno radi i kako da svi zajedno podignemo ugled parlamenta. Tako da vam neću otežavati posao, gospodine predsedavajući.
S druge strane, svaka degradacija parlamenta, bilo da dolazi od članova vladajuće partije, opozicije ili medija, nikom ne donosi korist. Naprotiv, svi zajedno onda trpimo štetu. To sam pominjala i ranije i mislim da bi na tome trebalo da radimo.
Uobičajeno je da, zaista, poslanička većina i predlaže i bira predsednika Skupštine. Ima primera u nekim zemljama, kod nas se to nije događalo, da i opozicija glasa za predsednika Skupštine. Ali, civilizacijski standardi i nivo demokratije su otišli do te mere, pa bih to htela da spomenem, jer to niko nije spomenuo, da se u nekim zemljama, kao što su Velika Britanija, neke skandinavske i druge zemlje, upravo iz opozicionih redova bira predsednik Skupštine i to da bi bio garant i objektivnog delovanja prema opoziciji, a i da bi ta kontrolna funkcija parlamenta bila izražajnija. Naravno, svesna sam da smo mi daleko od toga i da mi ne možemo da se poredimo sa jednom Engleskom, koja je kolevka parlamentarizma i jake razvijene demokratije. Mi smo, nažalost, i sa parlamentarizmom i sa nivoom institucija u zemlji, još uvek u fazi pelena. To je ono na čemu bi takođe trebalo da radimo.
Liberalno demokratska partija, i to smo već istakli u uvodnom izlaganju, to je rekao predsednik poslaničke grupe Čedomir Jovanović, neće podržati gospođu Maju Gojković za predsednicu Skupštine i ja se ovde neću baviti niti načelnim uverenjima ili promenom tih uverenja gospođe Gojković. Neću se, naravno, baviti ni kritikama ad personam, jer to nikada nije bio manir onih koji su zastupali politiku LDP-a.
Htela bih da kažem da se često kao argument za izbor gospođe Gojković spominje, i to jeste dobar argument, a naveden je i u biografiji koja je sastavni deo ovog predloga, da gospođa Maja Gojković poseduje bogato parlamentarno iskustvo u svim sazivima državnog parlamenta od 1992. godine. To zaista jeste ogromno iskustvo, ali to iskustvo onda dodatno obavezuje i povećava očekivanja svih nas, i narodnih poslanika, ali i uopšte celokupnog društva. Zato su me, upravo zbog tog bogatog iskustva, pravo da vam kažem, začudile neke greške koje su napravljene u toku ova dva dana, počev od zakazivanja sednice. Bivša predsednica je sačekala gotovo poslednji dan i na taj način je zaista narasla napetost i tenzija. Bilo šta kada se radi u zadnji čas nije dobro. Nije mi se dopalo i izražavam svoje protivljenje onim tonovima koji su doprineli diskriminaciji, slanju poruka diskriminacije prema starosnoj dobi. To svakako nije dobro.
S druge strane, htela bih da kažem da bi bilo bolje i da je gospodin predsedavajući barem pokušao da se konsultuje o nastavku sednice. Možda smo mogli da nastavimo i u subotu, ali dobro, sad je sve to kako je ispalo.
Ponavljam, mi nećemo glasati za izbor Maje Gojković za predsednicu Skupštine, ali se nadamo da će buduća predsednica poštovati proceduru, da će imati objektivan odnos prema opoziciji, da će dozvoliti da parlament ima kontrolnu ulogu prema Vladi, što je veoma važno.
Još bih napomenula da će poslanička grupa LDP-SDA Sandžaka glasati i za predlog za potpredsednike. Dakle, radi se o tri potpredsednika iz SNS-a, jednog iz SPS-a i jednog iz DS-a. Zapravo smo dali potpise podrške gospođi Gordani Čomić za potpredsednicu i za jednog potpredsednika Pokreta „Dosta je bilo“. Iako nemamo kandidata, mi smo naravno uvek za dogovor i za što bolje funkcionisanje parlamenta, tako da ćemo podržati izbor potpredsednika.

Ima reč Zoran Krasić.

Gospodine Mićunoviću, s obzirom na ova rešenja koja imamo u Poslovniku, izgleda da sve naše diskusije počinju i završavaju se tako što ja vas gledam u oči i vama pričam, a ovo drugo su posmatrači. Jer, ako bi nešto bilo drugačije, to bi već bio razlog da se primeni buzdovan Poslovnik. Te, u tom smislu i treba nešto reći o ovoj tački dnevnog reda.
Po Poslovniku, svako ko skupi 30 potpisa narodnih poslanika može da bude predlagač i može da predloži kandidata za predsednika Narodne skupštine. Sad smo na terenu lepih želja, nadanja i očekivanja. Nemamo ništa tu opipljivo što bi moglo da bude garancija da će pravi izbor i da bude, jer po Ustavu, po zakonima i po Poslovniku predsednik Narodne skupštine jeste organ, jeste prvi i najvažniji među jednakima, ali on je i vršilac dužnosti predsednika Republike pod određenim okolnostima. On ima i ovlašćenja koja direktno izviru iz zakona, a ovde je nekako najvažnije ono što se nalazi u Poslovniku.
Ruženje Poslovnika je stvarno krenulo 2001. godine. Razlog – da se smire opozicioni poslanici, imaju previše vremena. Onda, drugi put kad je krenulo sa tim restrikcijama, bilo je – moramo da uvedemo restrikcije jer samo što nismo ušli u EU. Pa – moramo 2800 zakona da donesemo po što hitnijem postupku. Pa, bile su i one noćne sednice, pa je i ta Bolonja došla negde oko pola pet ujutru. I, kao što vidite, Srbija se nalazi na dugotrajnom trpnom putu, a prema nekim najavama, za četiri godine će doći do pred vrata EU.
Naravno, onaj ko ima najviše poslanika smatra da ima i ekskluzivno pravo da ima i predsednika Narodne skupštine. Međutim, mi stvarno imamo loša iskustva sa predsednicima Narodne skupštine. Nekako, sve te restrikcije javljaju se kao bumerang, pa onaj ko je uskraćivao prava posle četiri godine postane žrtva svojih normativnih rešenja.
Sećam se 2003. godine, cela poslanička grupa je izbačena iz Narodne skupštine, pa čak i poslanici koji nisu bili ni u sali, a jedan nije ni bio u državi, bio je u inostranstvu i bilo je po Poslovniku, po ovlašćenju koje ima predsednik Narodne skupštine.
Sećam se, pre nekoliko godina, tamo smo sedeli, svi smo izbačeni zato što smo imali majice sa likom Vojislava Šešelja. I evo Vojislava Šešelja u sali Narodne skupštine. I oni što su nas izbacivali jure da se pozdrave sa Vojislavom Šešeljem. Vidite kako je to promenljivo. Ne valja kada je taj topuz u rukama, kada se od tog Poslovnika napravi opšti imovinski, građanski ili neki krivični zakonik, dvestatrideset i nešto odredbi. Čim ima toliko članova, onda je to loš pravni akt. Nekada davno, Poslovnik je bio mala knjiga sa velikim ovlašćenjima za poslanike, da budu pravi predstavnici naroda, a onda su uvedene sankcije, pa ako ne može neko ko je u manjini da se natera da bude tolerantan, zamislite tu diverziju u mozgu, većina traži od manjine da budu tolerantni. Pa šta oni mogu više da popuštaju? Bar da onaj ko ima vlast, on treba da bude milosrdan, on treba da bude na neki način tolerantan. Ne, tu se sve okreće. Onda, po logici stvari, ako 1. decembra padne sneg, onda je manjina kriva jer je imala loše namere. Tako se to dešava u Narodnoj skupštini, a nekada smo i sa tim rešenjima u Poslovniku imali relativno pristojnu praksu.
Ja ću da podsetim na Predraga Markovića koji je u jednom mandatu bio predsednik Narodne skupštine, nije bilo opomena, nije bilo kažnjavanja, a bilo je u Poslovniku tih odredbi. Sasvim pristojna diskusija je bila, čak je u to vreme bilo 15 minuta po amandmanu. Dva puta je posegao za kaznom. Prvi put je kaznio predsednika svoje stranke Mlađana Dinkića i drugi put je kaznio jednog opozicionog poslanika, ne zato što je nosio pidžamu kada treba uhapsiti Mlađana Dinkića ili što je pričao o tome da Narodna skupština treba da bude sigurna kuća za Ratka Mladića, nego sasvim iz jednog trivijalnog razloga. Sećam se i Dulića, koji baš i nije hteo da kažnjava poslanike, već je omogućavao jednu pristojnu raspravu.
Ali, kada je predsednik Narodne skupštine ženskoga roda, iskustva su opasna, pljušte kazne na sve strane. I u mišljenju možete da napravite težak prekršaj, da bude kažnjeni, da ne znate zašto ste kažnjeni jer, navodno, nekome se nije zasviđalo jer možete malo i da sputavate Srbiju na tom putu ka EU. Gle čuda, u svim tim silnim izmišljotinama pre nekoliko godina smo dobili u Narodnoj skupštini i pro EU vlast i pro EU opoziciju i tako počeli da se nazivaju. Ovo je proevropska vlast, ovo je proevropska opozicija, teško toj EU, jer niti su evrofanatici, niti evroskeptici. U čemu se razlikuju?
Imali smo još jednu novotariju. Ako krene neka rasprava, pojave se neke činjenice, onda se potegne argument koliko je ko dobio glasova na izborima i ko koliko ima mandata. To je Vrhovni sud, i za činjenice i za istinu i za pravo i za pravdu. Pojavio se i drugi argument. Ako kritikujete, onda vas pitam – jeste i vi za EU? Ako jeste, pa kako smete da kritikujete? Ovo je Evropska komisija odobrila. Naravno, da bi se u nečemu razlikovali onda se poteže za raznim činjenicama, različitim sredstvima borbe, a onda to daje neku sliku o kojoj može svako da tumači šta hoće i kako hoće.
Pojavio se i treći fenomen u Narodnoj skupštini od 2000. godine, a to je – imam dobre želje, imam dobra nadanja, dobra verovanja. Zašto vi kritikujete moje želje, moja nadanja i moja verovanja? Pobogu, svi su se zakleli da će raditi na promeni Ustava, a zakleli se da poštuju Ustavu. Svašta se ovde dešava.
Mi imamo sada i situaciju da neko ko je u nekoj Vladi kaže – od te velike diskusije u Narodnoj skupštini neće da se otvori ni jedno radno mesto, neće građanima da bude bolje. Ali, nije nam dao dokaz da kada se ćuti da se otvaraju radna mesta i da je ljudima bolje. Tako da, zabranjeno je ovde kritikovati neki zakon, predložiti neka bolja rešenja, uvode se sankcije Poslovnikom, ne zakonom, tako da funkcija predsednika Narodne skupštine je otprilike u rangu predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U Kasacionom sudu postoje i građansko i ovo drugo veće, a ovde imamo univerzalnog pojedinca koji je ovlašćen. Javlja se tu problem što nemamo demokratski autoritet. Očigledno kao narod nismo spremni da ga iznedrimo, a sve i svašta nam se predstavlja kao autoritet koji može da koristi svoja diskreciona ovlašćenja i da se nadamo da ih neće zloupotrebiti, znači, samo da se nadamo.
Videli ste i sami, predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine se obrazlaže da poseduje bogato parlamentarno iskustvo. To je otprilike kao – i ja posedujem kola. Objasnite mi - koja je korist za Srbiju što ja posedujem kola? Još se kaže – u svim sazivima. Nešto ste pobrkali tu. Nije baš u svim sazivima. Ali, nije bitno. Onaj ko je skupio trideset i nešto potpisa i više ima to pravo, može da izabere, a nama ostaje da se nadamo, da se nadamo da će ipak taj Poslovnik o radu Narodne skupštine da se unormali, da svi narodni poslanici mogu da iznesu svoje mišljenje o predlozima zakona, da se čuje i kritika. Pa, ja ne znam, ako narodni poslanik nije slobodan i oslobođen, kako onda mi možemo da garantujemo građanima da su slobodni i da su oslobođeni? To je vrlo teška situacija. Znači, ostalo nam je da verujemo, da se nadamo.
Ja očekujem da za sledeće četiri godine nećemo šesnaesti put da promenimo onih 200 zakona jer samo 200 zakona se vrti od 2003. godine, preciznije od 2000. godine. Pogledajte tih 200 zakona, po šest, sedam, osam ili deset puta su menjani, a neki su po šest-sedam puta iznova doneti i ništa se nije promenilo značajno. Gde je taj neki boljitak za građane, a oni se nadaju tom boljitku? Nema tog boljitka. Naravno, nije kriv Poslovnik zbog toga, ali poslanike treba osloboditi, predsednik Narodne skupštine treba mnogo više da bude spiker, treba da poseduje elementarni demokratski autoritet, sposobnost i spremnost da primeni nešto što su ipak neki standardi. Standardi ne moraju da se nalaze samo u normama, nalaze se i u dobrim običajima, nalaze se čak i u potrebi da se čuje različito mišljenje i suprotno mišljenje. Može ono i da para uši, ali bolje da para uši u zgradi Narodne skupštine, nego izvan ove prostorije.
Hvala, gospodine Mićunoviću. Nadam se da niste ništa lično shvatili od ovoga što sam rekao.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ne baš 30, nego nešto više od 130 narodnih poslanika je predložilo gospođu Maju Gojković da ponovo bude predsednik Narodne skupštine Republike Srbije sa one liste koja je dobila više od 1.820.000 glasova, tako da su građani Srbije dali pravo našoj listi. To, naravno, niko nije ni osporio, da predložimo predsednika Narodne skupštine koji će, ubeđen sam, kao i u prethodnom mandatu, i u narednom voditi dobro, čak sam siguran još bolje Narodnu skupštinu, bez obzira što je sada i nešto drugačiji sastav, bez obzira što imamo i drugačije političke opcije u parlamentu.
Međutim to može biti samo naše bogatstvo, ne mora biti problem ako svi budemo odgovorni, ako budemo na pravi način obavljali posao za koji smo izabrani od strane građana Republike Srbije.
Ono što gospođu Maju Gojković izdvaja u ovom trenutku je ne samo iskustvo, ne samo dovoljno staža u parlamentima, čak i znanje, jer eto vodila je drugi grad po veličini u Srbiji, pun mandat četiri godine, znači, poznaje kako funkcioniše državni sistem i lokalna samouprava i Narodna skupština.
Pored toga, ima veliko iskustvo u nečemu što nije mnogo ovde pominjano. Navikli smo da je Vlada ta koja vodi diplomatiju i koja radi takve poslove. Međutim, u svetu se i te kako razvija naročito u Evropi parlamentarna demokratija i to je nešto gde je srpski parlament zaista napredovao poslednjih godina i sve bolje i bolje to radi. Mislim da je izuzetno dobro u prethodnom mandatu, neke od mojih kolega i koleginica su o tome govorili, zaista je srpski parlament bio domaćin mnogim uglednim gostima, državnicima, raznim delegacijama, održavali su se razni seminari na koje su dolazili poslanici iz cele Evrope, učestvovali u radu. Ovde su nam bili često gosti i ljudi iz diplomatskog kora ambasadori u Beogradu.
Znači, aktivno i živo je bilo u prethodne dve godine dok je Maja Gojković vodila parlament i znam da će biti još bolje i u naredne četiri godine sigurno. Neke stvari moramo i mi ovde da razumemo nas čeka mnogo više posla i ta priča da li ćemo raditi do kasno ili nećemo. U procesu evropskih integracija 35 poglavlja će biti u narednih par godina, čak i brže od toga otvoreno i u određenom periodu svih tih 35 poglavlja treba da bude zatvoreno. Mi moramo u tome da učestvujemo na različite načine. Imamo i Odbor zajednički sa evropskim parlamentom gde sedi naših 15 poslanika i 15 njihovih, svakih šest meseci imamo zajedničke sastanke gde upravo govorimo o tome kako Srbija napreduje i kako može evropski parlament da nam pomogne. To ne može da radi Vlada, to moramo da radimo mi.
S druge strane, nijedno poglavlje ne može da bude otvoreno kao što ste videli, a ne može da bude ni zatvoreno dok 28 evropskih parlamenata to ne uradi, ne vodi raspravu o nama i ne završi taj posao plus parlament EU. Ko će sa tim parlamentarcima da razgovara? Pa, sigurno neće jedan ministar inostranih poslova i spoljnih poslova u Srbiji, to ćemo mi da radimo i to je naš posao. I zato su nas građani birali i zato ćemo završiti posao, jer ranijih godina to nije rađeno, ali otkad je Maja Gojković predsednik Skupštine narodni poslanici Republike Srbije bilo da su u vlasti ili opozicija aktivno su u tome učestvovali. Zbog toga je i ovako bolja slika o Srbiji, zbog toga ovako bolje napredujemo i brže. Zato će ovaj posao biti završen u mandatu naredno izabrane, ovih dana Vlade koju ćemo izabrati, u mandatu ovog parlamenta u naredne četiri godine.
I to je još jedan od razloga zašto treba svi da podržimo Maju Gojković. Svi poslanici poslaničkog kluba SNS i svih onih koji su bili sa nama na listi će, još jednom ponavljam, više od 130 nas podržati Maju Gojković, vidim da će biti još više glasova, zato što je to i naša obaveza, to je naš izbor, a to pravo nam je dalo više od milion i 820 hiljada građana koji su glasali za nas. Zahvaljujem.