Srpska radikalna stranka i njena poslanička grupa želi iskreno da se ponovo vrati demokratija u Srbiji, pogotovo tamo i gde je prirodno mesto za razvoj demokratije, u parlamentu. Parlamentarna demokratija je jedini način da Srbija izađe iz sveopšte krize.
Ono što je SRS jasno stavila do znanja kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda je da nećemo podržati kandidaturu, predlog za predsednika Skupštine Maju Gojković, bez obzira što šira javnost zna da ona potiče iz stare radikalske porodice, ali ne možemo da podržimo i da damo podršku za ovaj predlog da Maja Gojković predsedava, odnosno da bude predsednik Skupštine.
Naravno, mi se, pre svega, svojim radom želimo skoncentrisati na ono što je opterećenje za parlament, za parlamentarnu demokratiju i da na neki način oslobodimo ove balasti koja je pritisnula Srbiju, a pogotovu Skupštinu Srbije u kojoj se donose veoma, veoma značajne odluke. Ti pritisci su različite prirode i oni već u kontinuitetu traju godinama. Svesni smo mi te činjenice da je jedan od razloga, jedan prirodan red stvari da izvršna vlast uvek želi da dominira nad zakonodavnog. Nije to karakteristično ni za prethodni saziv, ni za nedavni, ni za ovaj, uvek je to bilo prisutno da izvršna vlast želi da potčini parlament svojim interesima, kako bi izvršna vlast mogla da sprovodi politiku za koju oni smatraju da je ispravna politika.
Parlament treba da se odupre. Kako, na koji način? Pa, pre svega, da parlament neke unutrašnje stvari koje se odnose na status i položaj poslanika jasno izreguliše, jasno izdefiniše. To se radi tako što se jedan od prvih poteza povuče, a on je promena Poslovnika o radu parlamenta.
Manje-više dominiralo je i u ovom raspravama ovih dana jedno mišljenje da Poslovnik, postojeći Poslovnik je prevaziđen, da je restriktivan, da nije u korist razvoja rasprave i parlamentarnog života, a ono što je veoma značajno, stavlja u nezavidan položaj svakog onog za koga su građani Srbije glasali.
Ono što predlaže poslanička grupa SRS to je da se što pre pristupi ovom poslu tako što će se formirati jedna radna grupa. Ta radna grupa će imati zadatak da sve one odredbe koje su restriktivne kada je u pitanju položaj i delovanje poslanika izbace iz ovog Poslovnika, da ona ovlašćenja koja daju široku mogućnost i predsedniku i onima koji predsedavaju Skupštinom promene drastično u smislu da smanje njihove ingerencije, da pre svega pokuša da izbaci ono što je tekovina dovitljivosti i snalažljivosti nekog od ranijih saziva, a to je da predsednik ili predsedavajući raspolaže sa najmoćnijim oružjem, a to je da govor, razmišljanje, izlaganje svakog od nas može da prekine pritiskom na jedno dugme, koje je samo njemu na raspolaganju.
Druga stvar na koju treba obratiti pažnju je preveliko ovlašćenje i ingerencije predsedavajućeg, pogotovo predsednika, kada je u pitanju tok rasprave. Mi smo svedoci da je u ovom Poslovniku definisana čak i situacija kada predsednik ili predsedavajući može da prekine poslanika koga je narod birao i da dajući svoje mišljenje jasno mu oduzme reč tako što će tumačiti da poslanik nije u temi dnevnog reda. Dolazimo u takve situacije koje nekada budu i smešne.
Da ne bežimo od realnog života, videli smo da nekada predsedavaju Skupštini i ljudi koji nisu kvalifikovani da bi procenjivali ili ocenjivali nečiji govor, a pogotovo govor i izlaganje poslanika. Dolazili smo u situaciju i bili smo svedoci da ljudi koji su na veoma, veoma sumnjiv način stekli diplome od srednje škole, fakulteta, pa boga mi neki i doktorskih disertacija, procenjuju i ocenjuju da li je neko u temi i da li je neko kompetentan, odnosno stručan da raspravlja o određenim tačkama dnevnog reda. Gotovo čovek da ne veruje.
Imate slučaj da čovek koji je predsedavao ovom Skupštinom završio je vanredno srednju školu na Sokolcu, u vazdušnoj banji. Za sve četiri godine školovanja imao je prosek ocene 2,00. Sumnjivo je stekao fakultetsku diplomu, a onda, kada se dočepao mesta predsedavajućeg, počeo je rigorozno da primenjuje mere prema poslanicima tako što je čak sebi davao za pravo da on procenjuje i ocenjuje da li je poslanik u temi i da li priča o tačkama dnevnog reda, a videlo se i po njemu samom, navodim samo primer, nebitno je koji je rod, da li je ženski ili muški, a videlo se da ni sam nije pročitao taj materijal. Evo, upravo dobijam ime i prezime, a to je gospodin Igor Bečić, koji je jasno pokazivao da nema pojma o materijalu o kojem se raspravlja, ali je i te kako znao da koristi prisustvo kamera kako bi pokazao koliko je on značajan.
Ovo je samo opomene radi. Vidimo da je već reakcija od strane skupštinske većine, nisu ga stavili čak ni za potpredsednika, što je veliki napredak u razvoju demokratije.
Ono što je do sada bilo prisutno u ovom parlamentu, to je da je u stvari simuliran parlamentarni život. Kako simuliran? Tako što je u ovom parlamentu bilo više različitih političkih partija, različitih po nazivu, sa jednom jedinom osnovnom idejom i ciljem, a to je – Evropa nema alternativu. Možete misliti kako to izgleda građanima Srbije kada se ovde vode rasprave, žučne ili manje žučne, do u kasne jutarnje sate, a onda dođu do zaključka, do poražavajuće činjenice, da su ovde sedeli svi koji su jasno izgovarali da Evropa nema alternativu. I to je bio jedan okvir van koga nije išao ovaj parlament.
Na nama je, srpskim radikalima, da pokušamo da pridobijemo što veći broj naših kolega da izađemo iz tog okvira. Samo život nema alternativu, sve ostalo ima.
Prema tome, morate se navikavati da postoje srpski radikali koji imaju potpuno suprotno mišljenje, ali to mišljenje ne mora da bude kamen spoticanja. Želimo da svojim radom doprinesemo pre svega promenama Poslovnika. Kakva će Poslovnik biti? Pa, najbolje je držati se one stare Pašićeve, kada je pitao kakav je Pravilnik o radu parlamenta u ono vreme, rekli su mu – predsedniče, odličan je, u našu je korist. On je rekao – ne valja, napravite ga da od njega koristi ima najviše opozicija, jer ćemo jednog dana po logici stvari i prirodi i mi biti opozicija. Zato morate uvek imati na umu, kada se pristupi ovom poslu, ako se dođe do promene Poslovnika, mora se imati u vidu da ćete jednog dana kao svi mi biti opozicija. Mi želimo u tom duhu da doprinesemo svojim sugestijama, svojim radom, svojim direktnim učešćem.
Ono što je očigledno primetno, to je da parlament na neki način preko svoje većine već je dao do znanja šta su prioriteti kada je u pitanju zakonodavna delatnost u smislu donošenja zakona. Pre svega, potpuno je jasno da je prioritet svih prioriteta, kako smo čuli, promena Ustava. Po nama srpskim radikalima, nikada nismo bili protiv toga, ali smo uvek tvrdili da nije vreme da se pristupa tom poslu da se menja Ustav. Ima mnogo prioritetnijih zakonodavnih delatnosti kojima treba pristupiti kako bi se Srbija izvukla iz ove sveopšte krize.
Ustav je nešto što treba sačekati. Svako iole politički odgovoran vidi da je cilj i zadatak da promenom Ustava dođe do izbacivanja, pre svega, preambule koja jasno definiše status i statusno pitanje KiM. Nije valjda da neko veruje da se Ustav menja zato što treba smanjiti broj poslanika?
Ima i onih predloga gde se mi na neki način slažemo da eventualnu promenu Ustava treba doneti, usvojiti član gde bi parlament birao predsednika države, i to je nešto što je kao načelo prihvatljivo za nas srpske radikale, pogotovu u aktuelnoj situaciji kada doživljavamo sramotu da nam predsednika biraju iz Brisela, i to u pet sati posle podne, a izbori traju do osam sati.
Ako je već takva sramota i takvo poniženje zašto onda ne ubaciti i tu mogućnost da parlament ili ne razmatrati tu mogućnost da parlament bira predsednika, pa i ako se budemo svađali i budemo raspravljali, raspravljamo se mi koje je birao srpski narod, koje su birali građani Srbije, a ne da nam nameću na prevaru, na podvalu predsednika države.
Veoma značajna uloga je i predsednika parlamenta u ovome poslu gde, osim ove funkcije voditelja ili spikera, kako kažu, parlamenta ima i određenu političku težinu. U slučaju, ne daj Bože, da predsednik države je odsutan ili, u konkretnom slučaju Tomislava Nikolića, da se bavi naučnim radom u narednom periodu menjaće ga predsednik parlamenta. To iziskuje puno vremena od njega, puno energije, puno snage, teško da će stići da obavlja tu funkciju, pa možda da podnese zahtev da bude privremeno odsutan. Doduše, za polaganje ispita njemu ne treba puno vremena. On to mnogo pre položi, nego što smo mi potrošili vremena za svoje diskusije, mislim na fakultet, a možete misliti doktorsku disertaciju za kako kratko vreme, ali to vreme predsednik Skupštine treba da zamenjuje predsednika države da izvršava i te kako odgovorne funkcije. Iz tog razloga mi srpski radikali upozoravamo kakva je politička težina funkcije predsednika parlamenta.
Ne želimo ovde da pričamo nešto što građani Srbije već ne vide i ne znaju. Znaju dobro građani Srbije i bili su očevici kada neki državnici dolaze u ovaj parlament i onako snishodljivo, poslušno se ponašaju većina u ovom parlamentu, gotovo da su držali lekcije predstavnici drugih država kako bi to trebao parlament i parlamentarci Srbije da se ponašaju. Nije bilo neke reakcije u smislu da se bar upozori da je osnovni red i kultura da poštuješ domaćina, pa kada dođeš bar da se udostojiš da ne držiš lekciju onim ljudima koji su građani te države birali.
Bilo je slučajeva, gotovo smešne situacije, koje su već prešle u legendu kada predsedavajući Skupštine bukvalno vređa na najgori mogući način predstavnike drugih država, pa smo prisustvovali kada je predsedavajući parlamenta Srbije prozvao predsednika Italije, po jednom mesnom proizvodu – mortadeli, tako da na pitanje mojih kolega poslanika – ko je bio, pa ko bi drugi nego Igor Bečić.
Nemojte da mislite da smo mi opterećeni sa imenom i prezimenom. Mi znamo sve, ali mi samo navodimo kao primer kako ne treba…