Mogu da nastavim?
Predsedavajući ne čuje. Ja sam baš naglasila da govorim kao ovlašćena SNS, o kandidatu Maji Gojković, tako sam i dobila reč. Mogu da nastavim? U redu.
Dakle, 1991. godine, gospođa Maja Gojković ulazi u parlament kao najmlađa poslanica, pre toga naravno takođe baveći se politikom, ali svi koji žele dugo i ozbiljno da se bave politikom na prvom mestu u sebi moraju imati poštovanje prema kolegama koje se nalaze u istom poslu.
Ukoliko zaista to poštovanje, međusobnu saradnju, ostavimo negde daleko iza nas teško da ćemo moći da napredujemo. Sigurna sam da se sa tim slažu kolege koje su dugo u politici. Bez obzira na dnevne političke sukobe, na neke razmirice, različite političke stavove, postoji onaj minimum pristojnosti koji moramo da nosimo svi mi koji želimo da se dugo bavimo politikom.
Zbog čega insistiram nekoliko puta na reči - dugo? Zato što vi vrlo lako možete na tren negde da upadnete, a godinu, dve u politici su zaista tren. Možete na kratko da upadnete, napravite određeni skandal, budete zanimljivi po nečemu što će se prepričavati, ali mislim da je posao političara da na duge staze kroz duge osmišljene procese i poteze zapravo popravljaju život građana u svojoj zemlji.
Mislim da time SNS ima ozbiljan politički program i plan kako da vodi zemlju, a to je pokazala i u prethodnom periodu, odnosno to potvrđuju rezultati koje ova vlada i iz 2012. i 2014. godine je napravila, to potvrđuje i međunarodna zajednica, ne samo građani koji nam daju po treći put mandat da vodimo ovu državu putem kojim smo krenuli.
O Maji Gojković upravo svedoče ovi dani, odnosno o njenom radu u prethodnom periodu. Vidite, kada nešto teče relativno glatko, kada nema prekida, kada se neki kontinuitet ostvaruje u radu, a to se dešavalo u prethodne dve godine, onda vam se čini da taj neko dobro radi taj posao. To je negde u Srbiji neka naša navika.
Tek kada negde zakoči nešto, ili stane, pojavi se problem ili stane pojavi se problem, onda kažete – e, vidiš, izgleda da je ovaj i te kako dobro radio svoj posao.
Mi sada vidimo, da ono što se dešavalo u prethodne dve godine u srpskom parlamentu pod predsedavajućom palicom gospođe Gojković i te kako dobro radilo, o tome svedoči broj zakona koje smo doneli, o tome svedoči način rada u parlamentu, a to je promena u radu, modernizacija, veća transparentnost, približavanje parlamenta i svih radnih tela, načina rada u parlamentu građanima Srbije, veća prisutnost građana Srbije u parlamentu, čuje se bolje njihov glas, veliki broj konferencija, manifestacija, događaja, koji su zapravo tražili da se dešavaju u parlamentu, ne zbog izuzetne arhitekture, i zbog toga što je ovaj parlament svojevrsni muzej kojim se ponosi Srbija, nego zbog toga što su želeli da i poslanici koji čine parlament budu deo tih važnih dešavanja, bez obzira da li se radi o najrazličitijim temama, različitih javnih slušanja, konferencija, nekih drugih manifestacija koje su veličale neke druge vrednosti koje mi imamo u Srbiji, bilo da su to iz oblasti kulture, istorije, pravosuđa, da ne nabrajam dalje.
Dakle, u svakom slučaju sve to što se dešavalo, a što je značajno promenio Nebojša Stefanović koji je 2012. godine došao da bude predsednik parlamenta i uveo sve te novine da otvorimo parlament, da budemo moderni, transparentni, da građani zaista ovde mogu da dođu, da se ne osećaju kao neki izolovani deo daleko od srpske javnosti, to je nastavila gospođa Gojković 2014. godine i mi planiramo da sa time nastavimo i u narednom periodu bez obzira na sve što se moglo čuti u prethodna dva, tri dana kada smo možda bili nešto nervozniji, svi mi koji smo ovde, ne samo poslanici SNS, jer se insistira da smo samo mi nervozni. Svi su ovde bili nervozni u smislu da jedan posao stoji, jedan važan posao stoji zato što su to političke igre u toku, političke provokacije.
Kada govorimo o opstrukciji parlamenta, znate, teško je, za svaki sukob, za svaku svađu je potrebno dvoje, a ovde ja zamišljeno izgleda da samo opozicija može i forsira se ta priča, insistira se na toj priči da opozicija može i treba da optužuje, govori neistine, vređa poslanike većine, posebno sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, a da mi treba da ćutimo. Naravno da na to ne možemo da pristanemo.
Više puta se moglo čuti da je trebalo da sačekamo da svi ovlašćeni govore, a nakon toga da mi iskoristimo naših 20 minuta ili koliko je to već predviđeno i da se na tome sve završi. To nije slučaj ni u jednom parlamentu u svetu. Oni koji posebno prate evropske parlamente koji su nama najbliži, vide da tamo se ne dešava ništa drugačije nego ono što se dešava u srpskom parlamentu.
Ako bi poslušali te savete, trebalo bi da mi, poslanici SNS, sačekamo sedam do osam poslaničkih grupa koje bi govorile najmanje dvadesetak minuta, to je negde oko 160 recimo, do tri sata vremena. Trebalo je jer ionako smo kasnili u početku, to je takođe greška predsedavajućeg da je onemogućio početak parlamenta onda kada je trebalo u 10,00 časova, to je jedna vrsta nesposobnosti, jer kada držite stvari pod kontrolom to znači da vi možete da predvidite buduće događaje i da pripremite poteze u tom slučaju. To neko nije pripremio.
Dakle, trebalo je da sačekamo tih tri sata, da slušamo neistine, laži, uvrede i onda odgovorimo sa tih dvadesetak minuta, ko bi se toga sećao, ko bi znao o čemu se radi, ko je koju uvredu preneo – ne bi se toga niko sećao, ali bi bilo lepa politička, medijska priča gde biste vi itekako mogli da ostavite utisak kod građana kako su građani zaista izabrali pogrešnu stranu, kako su građani slušali da vi tri sata govorite o tome da mi nismo ti koji Srbiju vode u dobrom smeru.
Zbog toga i apelujem na građane da zaista pažljivo slušaju u parlamentu i da vide ko je taj koji je konstruktivan, ko nudi nove predloge, ko može da da zakonski okvir koji će doneti nove investicije, nova ulaganja u infrastrukturu, ko može i dalje da insistira na vladavini prava, ko može i dalje da jača i razvija naš parlament, jer, čini mi se da samo tim kritikama i uvredama sa druge strane ne može biti ništa dobro ni za ovaj parlament, a ni za građane Srbije.
Još detaljnije o Maji Gojković, jer sve ovo što sam govorila, to je ono što će zastupati Maja Gojković. Ne možete mi reći da nisam govorila o temi dnevnog reda. Ona će stajati iza ovih reči.
Tokom predsedavanja gospođe Maje Gojković omogućeno je da bude donesen veliki broj zakona, veliki broj sednica skupštinskih odbora, mnogo veći nego što je to bilo u prethodnom periodu. Ovo sada zaista jesu brojke i može da zvuči suvoparno i nezanimljivo, ali o rezultatima nečijeg rada moramo da sudimo i na osnovu nekih podataka, na osnovu nekih činjenica.
Značajno je unapređen rad u skupštinskim odborima. O tome mogu da svedoče i poslanici opozicije, koji su imali mnogo više prostora nego što je to bilo u prethodnom periodu, koji su imali mnogo više predsedavajućih mesta, mnogo više pozicija u delegacijama međunarodnim, koje predstavljaju Srbiju u najvažnijim institucijama parlamenta.
O stepenu ljudskih prava, o tome koliko je ovaj parlament zaista unapredio postojeći stepen ljudskih prava u Srbiji svedoče na prvom mestu brojne nevladine organizacije, koje su upravo intenzivirale rad sa srpskim parlamentom, zato što su shvatile da je srpski parlament pravo mesto gde se donose odluke koje i kreiraju život građana u Srbiji. To što nevladin sektor ovoga puta, a govorim o najvećem procentu o nevladinih organizacija, žele da sarađuju sa poslanicima i žele da utiču na donošenje zakona i da budu deo zakonodavnog procesa svojim sugestijama i svojim predlozima, to je tekovina kojom zaista treba da se ponosimo.
Među poslanicima opozicije ima mnogo kolega koje su i te kako dale doprinos jačanju tog modernog oblika srpskih institucija i radnih tela u parlamentu. Tu bih rekla reč, dve o Ženskoj parlamentarnoj mreži, koja ne bi postojala bez konstruktivnog pristupa. Reći ćete možda – kakve ovo sada ima veze sa kandidatom za predsednika Narodne skupštine? Zato što Ženska parlamentarna mreža je simbol jednog neformalnog radnog tela i simbol nekog modernog evropskog parlamentarizma, gde poslanici nisu zaključani u političke stranke, gde poslanici zaista funkcionišu u okviru svojih političkih grupa i stranaka, ali poslanici imaju i malo širu, trebalo bi da imaju malo širu političku svest, gde ih ujedinjuje politička ideja, određeni cilj koji će da popravi život određene grupe građana, a to možemo da uradimo i mi, poslanici koji pripadamo različitim strankama, zato što nas ujedinjuje taj cilj.
To da žene u Srbiji zaista imaju bolju poziciju, da se insistira na ekonomskom osnaživanju žena veliki uspeh je rodno budžetiranje. U ovom trenutku moguće da mnogi od nas toga nisu svesni, ali videćete u godinama koje su pred nama, posebno u procesu evropskih integracija, mi ćemo moći da damo pozitivno iskustvo i da budemo deo te pozitivne priče, koja je i u većini evropskih zemalja. Kada o svom budžetu razmišljamo na način da novac delimo tako da zadovoljimo potrebe naših građana, pogrešno je reći da delimo novac pola na muškarce, pola na žene u Srbiji. Ne radi se o tome, rodno budžetiranje je pažljivo planiranje budžeta, podela novca tako da zadovoljite sve potrebe vaših građana. Videće ljudi u lokalnim budžetima kada ih budu planirali koliko je važno ako pitate žene u vašem gradu šta je to što njima treba. Neće vam one govoriti o svojim ličnim potrebama, one će vam govoriti o više vrtića, o više škola, o potrebnoj infrastrukturi i servisima za decu za školske objekte, o pravima marginalizovanih grupa, ugroženih grupa, socijalnih grupa.
Vratimo se na priču o spoljnoj politici, o parlamentarnoj diplomatiji, o tome u kom je stepenu unapređena parlamentarna diplomatija u Srbiji u prethodnom periodu, dok je SNS, u poslednje dve godine, i gospođa Maja Gojković vodila srpski parlament. To koliko je poštovanih, uvaženih visokih političkih zvanica i državnika posetilo srpski parlament svedoči ponovo ta statistika i svi oni podaci o aktivnostima srpskog parlamenta.
Kontrolna uloga parlamenta vrlo, vrlo važna, to je nešto što se prethodnih dana moglo čuti.
Možete li samo malo da umirite poslanike, da mogu da nastavim da govorim, a nisu poslanici SNS.
Dakle, o kontrolnoj ulozi parlamenta možemo da govorimo sa različitih aspekata. Kada je potrebno, onda ćemo reći da brzo prolaze zakoni i da parlament nema nikakvu kontrolnu ulogu i da smo jednostavno protočni bojler, što je vrlo ružno, pri tom uopšte nije tačno, govorićemo na taj način, a sa druge strane, kada nam to ne odgovara, onda ćemo reći – pa, naravno, evo parlament koči, ovde je opstrukcija, ne ume niko da vodi parlament. Sve stvari, ali sve stvari, posebno nama političarima u parlamentu mogu biti spakovane u različite forme. Takozvani „spin“, ovde imate nekoliko doktora „spina“, o majstorima i da ne govorimo, na desetine, a ima i mnogo mladih ljudi koji se uče tome, ali nadam se da to neće biti najvažnija stvar, naučiti se „spinu“ u srpskoj politici, nego bi negde interes građana stavila na prvo mesto, a onda ćete način kako ćete ostvariti bolji interes građana sami izabrati.
Govorili su u prethodnom periodu i da zakoni u srpskom parlamentu se ne donose na dobar način, odnosno budu servirani od strane Vlade Srbije. Samo prođu, protrče kroz parlament i onda idemo dalje. Nije ni to tačno, zato što oni koji se ozbiljno bave zakonima, predlozima zakona, posebno ovde apelujem na predsednike skupštinskih odbora, znaju da nacrti zakona budu ponuđeni svakom skupštinskom odboru koji je zainteresovan za to da ga razmotri.
Odbor koji sam vodila u prethodnom periodu, za odbranu i unutrašnje poslove, dakle kontrola vojske i policije, nijednom nije naišao na zatvorena vrata ni u MUP-u, niti u Ministarstvu odbrane. Ministri su se odazivali na svaki poziv da dođu i predstave svoje nacrte zakona, insistiram na tome nacrte, ne radi se o predlogu. Do sada je bila praksa da predlog zakona stigne u parlament, pa ga mi razmatramo, pitanje je da li ćemo moći nešto da izmenimo ili ne, ali neke stvari su se promenile.
Gospodine predsedavajući, ne čujem ni sebe, gospodine predsedavajući, a ne čujete ni vi mene.