Hvala.
Reč ima mandatar.

Pre svega, poštovani gospodine Čanak, vaš zdrav humor sam uvek podržavao, na moju žalost bio je sažetak izlaganja, uglavnom zbog mojih nedovoljnih fizičkih mogućnosti, ali svejedno mislim da su građani mogli da steknu uvid u jedan sveobuhvatan i ozbiljan plan i program.
Naime, podsetiću vas da je najduži pre mog ekspozea iz 2014. godine ekspoze imao Vojislav Koštunica od 90 minuta, da su neki imali, verovali ili ne, zamislite, iznosili su svoj program i plan rada Vlade u 20 minuta. Dakle, pročitali četiri strane, četiri šlajfne teksta i to je bio plan i program za Vladu.
Ja se time hvalim, ja se time ponosim, za razliku od onih koji bi, ja nisam rekao da to vi činite, koji se sprdaju i koji govore da je to nešto loše ili strašno. Možete da mislite koliko je rada nekome potrebno, koliko sati i koliko dana kada je morao da čita ili imao da čita za devet ili deset sati, koliko je rada, koliko truda i koliko energije morao da uloži da bi to napisao i koliko puta to da iščita. To mislim da pokazuje i odnos prema građanima, pokazuje i marljivost i posvećenost.
Nažalost, u Srbiji je postao neki trend da se ljudi šale, da se ljudi ismevaju sa onima koji su vredni i koji bi mogli da rade. Valjda je najbolje da budeš lenčuga i da po ceo dan sediš u kafiću i da kritikuješ sve one koji nešto rade.
Kada kažete - nije tako nova; Vlada je nova, svaka Vlada posle izbora je nova, Vlada je i drugačija, a logično je da ima ljudi koji su bili u Vladi iz prostog razloga što smo tako izašli na izbore i tako tražili poverenje. Bilo bi prevara građana Srbije da smo doveli sve druge.
Da budem iskren, da nisam išao u kampanje sa pričom da ću biti premijer, teško da bih bio premijer, iz nekih potpuno drugih razloga, ali bi bila prevara građana da to nismo učinili na takav način, jer sam išao, govorio građanima – glasajte za našu listu ukoliko želite da budem predsednik Vlade Srbije.
Naravno da su tu ministri, i drugi ministri su radili dobro posao, ali potrebna je uvek neka svežina, neka nova krv, kao što to radi „Koka-kola“ u Atlanti, oni svake godine 15% ljudi promene da bi se pokazalo da dođe nova energija, nova ambicija.
Mislim da je napravljen dobar balans između iskustva, znanja, svežine. Vi ste pohvalili dvojicu novih članova Vlade i verovali ili ne, to im neće smetati u njihovoj karijeri, iako sam video da ste se zabrinuli obojica kada ste ih pohvalili, ali želim da vam kažem da smo to uradili na taj način da čini mi se postavimo ljude koji su iskusni, ne ljude koji ne znaju ništa o tom poslu i kada ste pomenuli Zrenjanin i rekli kako danas Zrenjanin tavori, tačno je, zato što neki koji su došli na vlas 2000. godine pre toga nije bilo mnogo dobro od 1990. godine do 2000. godine. Počelo je urušavanje.
Oni koji su došli 2000. godine na vlast, rešili su da rasprodaju sve što im je palo na pamet i od veoma uspešnih preduzeća u Zrenjaninu, od industrije mesa koja je bila poznatija od Mitrosa, Sremsko Mitrovački kakva je „Bek“, do mnogih drugih kompanija. Sve je razoreno, uništeno, rasprodano i ne postoji ništa.
Goran Knežević je doveo Drekslmajer kao gradonačelnik u Zrenjanin, to ga je između ostalog preporučilo, jer je znao kako se sa investitorima na najbolji način postupa. Ti ljudi iz Drekslmajera su došli pre nekoliko dana kod mene, želim da vas obavestim, oni sada uvećavaju svoj biznis, uvećavaće broj zaposlenih i očekujemo da taj broj zaposlenih bude uvećan u naredne dve, dve i po godine u Zrenjaninu, što će dodatno značiti i Skupštini grada Zrenjanina i Zrenjanincima, ali to nije dovoljno, biće potrebno još investitora da bi Zrenjanin mogao da bude onakav industrijski centar kakav je bio.
Može okolina Zrenjanina, možete od Mužlje do Jankovog Mosta da živite od poljoprivrede, ali ne možete da imate stotinu hiljada ljudi, od tih stotinu hiljada ljudi da vam 70.000 živi u gradu Zrenjaninu ako nemate snažnu industriju. Radićemo na tome. Menjaćemo stvari, popravljaćemo ih i mislim da će biti bolje nego što je bilo pre nekoliko godina.
Što se tiče rezultata, i ja sam se osvrtao na taj rad i veoma sam ponosan na rad. Naravno da uvek stvari možete da učinite boljim i da ih napravite da budu bolje. Sam imam bezbroj primedbi. Čini mi se da sam i najoštriji kritičar, ne kritičar iz kreveta u 10.15 kad ustanem , pa mogu da objavim jedan tvit i da kažem: „Au, al sam mu rekao“, već kritikujem ono što gde nismo pokazali dovoljno energije, dovoljno rada i dovoljno truda. Ali, uradili smo velike stvari i mnogo dobrih stvari i zato mislim da je važno da to uradimo i u narednom periodu.
Da vas obradujem oko promene političkog sistema. Upravo zbog te, rekao bih, krizne političke situacije i globalno i regionalno, pa i u našoj zemlji, ako hoćete, u kojoj nismo mogli da se bavimo tim suštinskim političkim pitanjima, vreme je da od jeseni krenemo u te razgovore i, ne kao premijer, već kao u ovom trenutku predsednik važne stranke u Srbiji, spreman sam da prihvatimo taj dijalog i da razgovaramo o tome, da bi i regionalne stranke mogle da budu zastupljene u parlamentu, da vidimo da li ćemo da imamo četiri, pet, šest, sedam, da sami razgovaramo, da otvorimo dijalog, potpuno sam spreman. Nemam nikakav papir na kojem je nešto napisano. Sa praznim papirom doći ćemo i pred vas i pred svakog drugog u Narodnoj skupštini i da sednemo da razgovaramo o tome. Spremni smo da o tome pričamo zato što bismo u tom slučaju imali i bolju reprezentativnost u Narodnoj skupštini, nego što imamo danas, a razume se, i u svim drugim izvršnim organima vlasti. Dakle, na to smo apsolutno spremni.
Ne znam da nisam izgovorio ime Vojvodine, ali sam govorio o Vojvodini, govorio o pokrajini. Možda je, kako vi kažete, semantička greška što nisam, jer sam posebno govorio o Kosovu i Metohiji, dakle, bez ikakve namere. Vojvodinu volim jednako kao vi. Ne dozvoljavam da je vi volite nimalo više, kao što se ne bih usudio da kažem da je volite manje od mene. Koliko su vaši koreni iz Vojvodine, slučajno su i moji i zbog toga ne mislim da sam bolji od bilo koga iz Kraljeva, Užica, Čačka, Niša, Leskovca ili bilo kojeg drugog mesta u Srbiji, ali zbog toga sasvim sigurno nisam ni gori.
Posao je naš da jednako tretiramo svaki deo Republike Srbije. Mislim da sam da se tako ponašao. Mislim da sam posetio svaki deo Republike Srbije. Ako hoćete, gospodine Čanak, nisam siguran da mi ljudi u centralnoj Srbiji to ne bi zamerili, jer smo mi subvencionisali dolazak najvećeg broja investitora upravo na teritoriju AP Vojvodine. Dakle, i u prethodne dve godine, a ja sam doneo ovde kompletan spisak, videćete da je najviše investitora stiglo na teritoriju opština Ruma, Sremska Mitrovica, Pećinci, u Srem, ali bogami i u severnu Bačku, naročito na teritoriju grada Subotice, ali i u Zapadnobački okrug i u Sombor i u Apatin i u Odžake, gde je Vlada Republike Srbije to subvencionisala mnogo više, a imamo čak mislim tri okruga, tri okruga cela u centralnoj Srbiji u kojoj ni jedan od investitora koje je subvencionisala Vlada Srbije nije stigao. Tako da, i ta priča ne stoji.
Što se tiče priče o prihodima i rashodima AP Vojvodine, mi smo spremni da tu priču otvorimo, kao što sam rekao, što je moguće pre. Ali, vi govorite samo o pravima i o prihodima, ali ne govorite o rashodima i ne govorite o obavezama. Ja ću vam reći da u nekom ranijem mandatu, mislim 2008. ili 2007. godine, Antiću, su preuzeli drugokategorisane puteve ljudi iz AP Vojvodine. Znate li šta su uradili? Nisu uradili ništa. Onda su rekli – mi nemamo pare za ovo, hajde Republiko, hajde Srbijo radi nam te puteve. I Srbija je radila i te puteve, toliko da znate. Nemojte da mi govorite o tome da nije bilo para, pošto je bilo para za sve funkcionere i predsednike opštinskih odbora koji su iznenada osnovali, i potpredsednike, koji su osnovali nevladine organizacije pojedinih političkih stranaka i umesto da se grade putevi ljudima u Vojvodini, pare su se bacale u bunar. Nemojte da vam govorim o nekim drugim stvarima.
Ja sam, čini mi se, i sa vama, pominjali smo Nenada Pagonisa, i ja sam i neke poruke ostavio i voleo bih da vidim u čemu je problem, ako postoji, iako kikboks nije olimpijski sport, mislim da smo dužni gospodinu Pagonisu sve što možemo kao država da učinimo. Mislim da bolji odnos prema sportistima, posebno prema vrhunskim imamo i to možete sve njih da pitate. Svi će vam to potvrditi, svaki čovek, i ovi naši divni veslači i kajakaši, svi će vam reći da nikada veću podršku države Srbije nisu imali, nikada veću podršku. Reći ću vam zašto. Zato što kod nas ne morate da čekate na novac u trezoru, zato što ministar da nalog i on dobija novac odmah, zato što je finansijska situacija bolja, zato što mi ne ostajemo dužni ni dana. Kada dobijete nalog, tog dana se isplati.
Mislim da je Vanja, kao složićemo se jedan, ja mislim, najveći, ali jedan od trojice ili četvorice najvećih vaterpolista svih vremena, čekao po godinu dana.
(Radoslav Milojčić, s mesta: Posle Šapića.)
Molim?
Mislim da je čekao po godinu, godinu i po dana da dobije obećani novac koji je bio neuporedivo manji nego što je danas, za zlatne medalje koje je osvajao. Danas njegovi drugari, njegove kolege ne čekaju ni dan. Onog dana kad nam dostave papire, za to im je potrebno tri ili četiri dana, petog dana taj novac dobijaju.
Što se tiče gospođe ili gospođice Keljmendi, vidite, ja mislim da ste tu vi preterali, gospodine Čanak, a ne neko drugi, a ne Marko Đurić, iako sam se trudio da ćutim i da ništa o tome ne govorim u javnosti, upravo zbog olimpijskih načela, upravo zbog sporta i upravo zbog toga što nam ta mlada žena ama baš ništa nije skrivila i niko nam ništa nije skrivio. I bežao sam od toga da komentarišem gluposti lažnih analitičara, lažnih novinara koji govore da je to potpisano u Briselu itd, kao da ne znaju ljudi kako i na koji način je Kosovo postalo članica Međunarodnog olimpijskog komiteta i razne te polupismene stručnjake koji su u stanju i veru i naciju da promene da bi dobili nekakvu funkciju, koji nam drže predavanja po tom pitanju, sve sam prećutao. Ni reč nisam rekao o njoj. Samo sam rekao da mi je interesantno bilo da su u roku od minut ili dva posle toga VVS i SNN objavili informaciju istorijsku o tome itd, kao da su samo čekali na to, ništa više od toga.
Vi ste rekli Marku Đuriću da je to tako Hitler radio. A šta to? Time što je rekao da je neko izdvojio deo teritorije Republike Srbije, što je njegova ustavna obaveza, kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao svaki član Vlade? Mi se ovde zaklinjemo na Ustav Republike Srbije. U Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija je deo Republike Srbije. Možda će ga jednog dana neko promeniti. Možda će ne znam šta prekosutra da se dogodi. Možda ja ne budem predsednik Vlade, možda neko drugi pobedi na izborima za mesec dana, ako se dogode. Nikakav to problem nije, ali to u ovom trenutku nije moguće.
Vi ste njega optužili da je Hitler zato što je poštovao Ustav Republike Srbije. Zato što je poštovao Ustav Republike Srbije nekome ste rekli da je Hitler. Nemojte da se ljutite, gospodine Čanak, to je ono što je bilo neprimereno. Ni na koji način nismo uvredili tu očigledno veoma uspešnu i vrednu sportistkinju, njen trud, njene napore, marljiv rad, kapa dole. Kakve to veze ima sa tim što je neko primio Kosovo kao nezavisnu zemlju, jer po statutu možete da ih primate samo kao nezavisnu zemlju? Prekršili su statut, kao članicu Međunarodnog olimpijskog komiteta. Kao što je to uradila UEFA, direktno kršeći sopstveni statut, jer samo članice UN UEFA ima pravo da primi. I UEFA ih je primila iako nisu članice UN. Sad ako neko sutradan kaže da se ne radujemo pobedi fudbalskog tima Kosovo, vi ćete da mu kažete da je Hitler, Hitler zato što štiti Ustav svoje zemlje, zakone svoje zemlje, zato što štiti svoj narod. Pa, valjda je to njihov posao da rade.
Pri tom, nemojte da mi kažete da sam nešto radio protiv Albanaca, jer smatram da je strukturni i strateški dogovor Srba i Albanaca od ključnog značaja. To su dva najveća naroda na zapadnom Balkanu. Prvi put sam se video sa albanskim premijerom posle Envera Hodže i Tita od 1946. godine.
Oni koje ste podržavali, koji su bili mnogo hrabri, nisu imali hrabrosti da to urade, zato što znam da nam je važan mir sa Albancima, ali to što nam je važan mir sa Albancima ne znači da ću da se odreknem Ustava svoje zemlje, zastave svoje zemlje i da kažem da teritorija naše zemlje po Ustavu Republike pripada nekom drugom i sada se radujem njihovim medaljama. Zato ću da budem Hitler? Da li je to glavna karakteristika Hitlera? Primer sa Džesi Ovensom nikakve veze nema. Da li je neko njoj govorio da je ovakva ili onakva, da je druge boje, druge rase, druge nacije? Niko joj nije zamerio koje je nacije. Samo smo pričali o tome kojoj državi pripada i ničemu drugom. Ja mislim da je to bila njegova obaveza. Da je drugačije postupio, mislim da bi to bila katastrofa.
Nemam ja ništa protiv vašeg stava, samo imam protiv toga da nekoga nazovete Hitlerom, posle miliona i miliona ubijenih ljudi u svetu, ko nije ubio nikoga, nekoga kome to nije ni namera. Malo je bilo preoštro i bilo je štetno za našu zemlju, bilo je štetno za našu zemlju. Nemojte da vam govorim da ste bili glavna zvezda u prištinskim medijima, a to nije zato što su vam bili zatvoreni ovdašnji, jer ste i ovde svuda citirani, već zato što su Albanci pomislili kako to njima odgovara u borbi protiv Srba. Samo to hoću da vam kažem i zato mislim da je to bila greška.
Što se tiče imovine javnih preduzeća i što se tiče onoga o čemu ste govorili, železnicama, Elektrovojvodini, da, došle su promene u EPS za koje mislim da su dobre. Da biste vi znali šta se nama dešavalo, nikada to ne bismo promenili i to nije imalo veze sa Elektrovojvodinom ili Elektroistokom ili bilo kojim drugim delom, Elektrošumadija. Svako od njih je bio potpuno nezavistan od svoje centrale i oni bi naručivali brojila, transformatore i mi imamo po 1.500 komada u Elektroistoku, Elektrovojvodina ih nema i ona pravi tender, i troše nam državne pare i obrnuto. Troše nam državne pare u istom preduzeću, ali oni ne razgovaraju jedni sa drugima. U istom preduzeću imamo višak, ali ovaj pravi tender i troši naše pare. To danas ne može. To nema nikakve veze sa autonomijom Vojvodine, već ima veze sa dobrim funkcionisanjem EPS, čijim funkcionisanjem i dalje nismo zadovoljni, ali je bolje i značajno bolje nego što je to bio slučaj ranije, a što potvrđuju i MMF i Svetska banka i svi ostali koji zajedno sa nama po tom pitanju rade. To nije političko pitanje, već je to ekonomsko pitanje.
Što se tiče predloga sistemskih promena, mislim da je bilo mnogo predloga sistemskih promena. Što se tiče mađarskog modela, govorio sam i o mađarskom i o poljskom, ne znam da li ćemo i koliko ćemo imati snage, ali borićemo se, borićemo se zajedno sa vama i super ako budemo podržani za to, da sačuvamo da to bude naša zemlja suprotno odredbama i direktivama EU. Ukoliko to bude moguće, mi ćemo dati sve od sebe. Izdržali smo i neke teže stvari i tako ćemo se ponašati. To nema veze sa tim što bih ja da podržim nekog ili što bi neko drugi da podržava tajkuna, a da mi priča o ugroženosti malih poljoprivrednika, a sve ih drži jedan te isti tajkun u jednom mestu i onda ih izvede na ulicu kada to njemu odgovara.
Gledaćemo da pomognemo stvarnim poljoprivrednim proizvođačima, koliko god je moguće, ali moraće i oni da menjaju svoje navike, kao što ćemo i mi da se menjamo, ali to nema veze sa poljoprivrednim zemljištem i ne pada nam napamet da donosimo zakone po kojima ćemo dati dozvolu da se prodaje poljoprivredno zemljište. Da li će za pet, šest, sedam, osam godina, kada neka nova Vlada bude ovde, neko donositi drugačije odluke? To pitajte njih, za naredne tri, četiri godine, za mandata ove Vlade o tom pitanju nemojte da brinete. Hvala najlepše.

Hvala.
Gospodine Čanak, imate dva minuta.

Zahvaljujem na iscrpnom odgovoru, ali samo bih nekoliko opaski morao da primetim.
Prvo, očigledno je da ste iz druge ili treće ruke pratili ovu moju polemiku. Ja nikoga nisam nazvao Hitlerom. Rekao sam da je ta ideja da se diskvalifikuje bilo čiji sportski uspeh zbog njegovog porekla ili čega takvoga ima svoje korene u davnom 1936. godini, pa smo imali 2006. godine da reprezentacija Hrvatske siđe sa pobedničkog postolja jer je tu bila reprezentacija SRJ. Sećate se toga dobro kao i ja. Znate vrlo dobro da je to tačno ono o čemu sam govorio.
Imam dva pitanja, ako smo već krenuli o Kosovu i Ustavu. Prvo pitanje – da li je Srbija uložila službeni protest Olimpijskom komitetu zbog učešća Kosova i ako jeste koji je odgovor bio Olimpijskog komiteta? Drugo pitanje, govorite o tome da se poštuje Ustav, ali u vašem ekspozeu koji ste juče izneli, Kosovo se nalazi u prvoj tački između članstva u EU, spoljne politike, nacionalne bezbednosti i odnosa sa dijasporom. Drugim rečima, AP Kosovo spada u kombinaciju spoljne politike, nacionalne bezbednosti i odnosa sa dijasporom, a što je u punoj koliziji sa onim što ste rekli da se isključivo držite Ustava. Ako se držite tako Ustava, kao što kažete, onda Kosovo ne može biti deo pitanja dijaspore, niti spoljne politike, niti ima veze sa članstvom u EU.

Izvolite.

U pravu ste, gospodine Čanak, ali ste zaboravili da kažete da je išlo tačno iza nacionalne bezbednosti. Da, Kosovo i Metohija je ključno pitanje nacionalne bezbednosti i tako stoji u ekspozeu, a sada ćete da mi kažete šta je išlo pre nacionalne bezbednosti. Kakve veze ima? Išao je moj uvod o tome kakav je to politički okvir u kojem se nalazimo. Kosovo i Metohiju možete da vezujete za šta hoćete. Govorio sam u okviru nacionalne bezbednosti, vezao za nacionalnu bezbednost, gde mislim da je najprimerenije. Mislim da sve što sam rekao je tačno. Nisam samo shvatio, sem formalne primedbe, jer ste napravili bućkuriš, unoseći nešto što je ispred i iza, a u meritum stvari niste ušli, ali o.k.
Što se tiče diskvalifikacija zbog porekla, nije Marko Đurić komentarisao njeno poreklo, ni jednom rečju nije bilo ko pokušao da diskvalifikuje znanje, posvećenost, rad i marljivost gospođe ili gospođice Kiljmendi. Dakle, alal vera, kapa dole za veliki uspeh. Kakve to veze ima sa tim što je MOK dao dozvolu nečemu što nije država da bude predstavljen na Olimpijskim igrama? Da, uložili smo protest MOK. Kakav im je odgovor? Ne znam. Znam da smo uložili protest UEFA, i to je uradio Fudbalski savez. Nisu ni odgovorili, evo kaže mi ministar. Dakle, nisu ni odgovorili, a šta će UEFA da vam odgovori koja je direktno prekršila svoje statute? Šta će da vam odgovori? Na najdirektniji način, vrlo precizan član ima koji to reguliše, da prekrši i baš ih briga. I ništa, šta da radite? Očigledno je da je u pitanju politička odluka. Ne možete tu da se suprotstavite.
Imaćemo, pretpostavljam, jednu zatvorenu da vam kažemo šta se danas dešava po tom pitanju i da postoje trenutno pritisci na devet zemalja, veliki pritisci, da priznaju nezavisnost Kosova, a kojim rukovodi jedna zemlja, važna zemlja i sada tu postoje različite finansijske stvari i mnogi drugi problemi, a o čemu ne bih da govorim u ovom trenutku, ali naravno da Vlada brine i to je naš posao.
Nisam vam odgovorio u prvom delu na nešto što je veoma važno, a to su putevi kroz Vojvodinu. Da, kroz Vojvodinu imate, od Beograda do Horgoša, oko 190 km auto puta, imate od Šida do Beograda takođe auto put. Kreće izgradnja puta Novi Sad – Ruma – Šabac. Takođe razgovaramo o tome i sa Rumunima, da vidimo da li postoje tu dve ideje kako da spojimo Zrenjanin, ali i Vršac sa Temišvarom. Razgovaramo o tome kako da napravimo brze puteve, odnosno šnel štrase za Beograd, Zrenjanin, posebno posle izgradnje Pupinovog mosta koji je skratio taj put i, čini mi se, u mnogome pomogao ljudima koji žive u srednjem i tom delu južnog Banata.
O tome i te kako razmišljamo, radimo, kao što mislim da smo u otvaranju graničnih prelaza pomogli građanima Kikinde, kao što mislim da smo pomogli građanima Kikinde tako što smo zajedno sa rukovodstvom MSK, posle četiri i po, pet godina, zatvorene, ključne, najvažnije fabrike u Kikindi … danas ta fabrika radi i ponovo vidite dim na ulazu u Kikindu, u sedište severnog Banata. Dakle, mislim da smo uradili dosta i mislim da su ljudi u Vojvodini to videli i da to umeju da poštuju i da to umeju da cene, a za sva ova druga pitanja, mi smo otvoreni za razgovore sa vama i nikada nećete imati problem, da dođemo da pričamo i mislim da smo spremni da neke od vaših ideja prihvatimo po pitanju političkog sistema i određenih promena o kojima govorite. Hvala još jedanput.

Gospodine Čanak, nema više replike.
Imate šest minuta kada prođu svi, znači negde ujutru otprilike.
Reč ima Marko Đurišić.

Hvala predsednice.
Poštovani gospodine mandataru, kandidati za ministre, kolege poslanici, gosti, imali smo prilike juče da slušamo najduži ekspoze u istoriji srpskog parlamentarizma. Skoro šest sati mandatar je čitao iscrpno plan kako je on sad rekao plan rada Vlade u naredne četiri godine.
Mi smo slušali taj ekspoze očekivajući da čujemo konkretne rokove, zakone koji će biti doneti u određenom periodu i šta je to što će razlikovati ovu Vladu od svih prethodnih vlada u kojima je ova većina učestvovala u prethodne četiri godine. Zbog toga su bili i raspisani izbori. Tada je premijer, sada mandatar rekao – potrebni su nam izbori da bi dobili hrabriju, odlučniju Vladu, Vladu sa više energije koja će morati brzo da počne da radi na rešavanju problema građana.
Onda posle izbora, desilo se nešto što nije objašnjeno, ni juče, ni u prethodnih 100 i više dana od izbora. Šta se čekalo? Zašto je bilo potrebno toliko vremena da dobijemo predlog o sastavu Vlade i program te Vlade? I u tom programu nema te obećane i najavljene brzine. Ne vidimo tu energiju, ne vidimo nove ideje. Većina ministara, odnosno članova Vlade dve trećine su stari, jedna trećina su novi, da li je to dovoljno za situaciju u kojoj se Srbija nalazi? Ne.
Ono što smo mogli da čujemo u ekspozeu juče bile su mnoge stvari koje smo slušali pre dve godine. Ali, sada sa novim rokom, opet negde u nekoj daljoj budućnosti. Recimo, plate, mandatar je pre dve godine, malo više od dve godine kada je formirana prethodna Vlada rekao – smanjiće se plate u javnom sektoru za 10%, a onda ćemo do kraja 2016. godine imati veće plate u javnom sektoru nego što ih imamo danas.
Da li će to obećanje biti ispunjeno? Da li će plate na kraju 2016. godine biti veće nego što su bile u aprilu 2014. godine? Neće. To znamo. sada imamo nova obećanja mandatar kaže – na kraju mandata ove Vlade plate će biti veće nego ikad u modernoj srpskoj istoriji.
Kada je stvar u infrastrukturi, u infrastrukturi evo i premijer je govorio neimenujući tačno krivca, kašnjenje na otvaranju prve deonice na Koridoru 11 iako je u ekspozeu pre dve godine rekao da će autoput Beograd – Boljare biti završen za četiri godine u mandatu te Vlade. Danas tog obećanja i više nema. Govori se o tome da će biti završeno 50 kilometara od Obrenovca do Preljine, da je dogovoreno nešto za izgradnju od Surčina do Obrenovca, a da će se videti na koji način će se rešiti deonica od Preljine do Požege. Dalja izgradnja do Boljara do Crne Gore, ne spominje se u ekspozeu, kao što se ne spominje ni izgradnja puta od Novog Sada, Rume prema Šapcu. Toga u ekspozeu nema.
Rekao je sada premijer, ali nije rekao i nije napisao u ekspozeu. Sad je rekao. Kao što je bilo rečeno, do aprila 2017. biće završena oba kraka na Koridoru 10, sada govorimo o sredini 2018. godine u ekspozeu piše – do sredine 2018. godine, ne terajte da sada otvaram i čitam ovde na kojoj strani piše, piše do sredine 2018. godine. Ja negde mislim da se to neće desiti ni tada, jer je to manir i rezultat rada ove Vlade u prethodne četiri godine. Neprekidna davanja obećanja, ljudi više i ne znaju kad je šta rečeno, stalno odlaganje tog boljeg života.
Nasuprot toga imamo povećanje siromaštva koje sada poprima ozbiljne dimenzije u Srbiji. Naime, 150.000 građana Srbije više danas živi ispod granice siromaštva, 650.000, a 150.000 više nego pre dve godine, a dva miliona ljudi je ugroženo od siromaštva. U ovom ekspozeu nema ni jedne jedine reči o tome na koji način će se Vlada uhvatiti u koštac sa ovim problemom. Nema najave neke strategije, plana, konkretnih mera, nešto što bi doprinelo da se preokrene jedan loš trend koji traje već četiri godine.
Ja pozivam mandatara da to bude jedan od prioriteta njegove Vlade, borba protiv siromaštva. Danas je 1/3 mladih ugrožena od siromaštva, 100.000 dece živi u porodicama koje ne mogu da im obezbede ni osnovne prehrambene namirnice. Mi imamo i po analizi Svetske banke neefikasan sistem socijalne zaštite, 25% najugroženijih samo 24% sredstava, a 1/4 dobrostojećih građana dobija 28% iz ukupnih socijalnih davanja. Mi imamo neefikasan sistem koji nije reformisan godinama. On jeste nasleđen, ali nije urađeno dovoljno u prethodne dve, odnosno četiri godine da se to promeni. Postoje u toj analizi Svetske banke predlozi za konkretna rešenja.
Ono što bi moglo da pomogne u toj borbi je povećanje minimalne cene rada. To je jedino o čemu je mandatar juče govorio. Govorio je – probaćemo, videćemo, možda. Minimalna cena rada je povećana poslednji put 2014. godine, na 121 dinar po satu, pre toga je bila 114. Danas ljudi koji rade za tu minimalnu cenu rada su socijalno ugroženi. Mi moramo da promenimo sistem da ljudi koji rade ne budu socijalni slučajevi, makar 10% povećanja minimalne cene rada i sam mandatar je o tome govorio, doprinelo bi minimalno povećanje boljem, dostojnijem životu građana Srbije. Ali, mandat se nije obavezao da će to uraditi, ni u ovoj godini, ni u sledećoj, ni u nekoj drugoj.
Ponovo smo slušali analizu i optužbe ko je kriv za loše stanje u zemlji. Opet su se koristile stotine i stotine puta iznošene neistine, ali sada i neke nove. Rekao je gospodin Vučić kako je povećan porez na dobit 2011. godine, što je dovelo do toga da imamo manja ulaganja, da se kapital iz Srbije izvlači. To nije istina. Porez na dobit preduzeća povećana je 2013. godine. Znači ova većina je uradila to povećanje sa 10% na 15%, efektivno sa 6% na 15% i dovela do toga da neke kompanije, domaće, strane odustanu od ulaganja u srpsku privredu, zato što su tražile neko mesto gde im je povoljnije i gde je porez na dobit manji.
Govorio je premijer o tome kako je bila loša politika privrednog rasta zasnovanog na potrošnji i na razvoju sektora usluga. To jeste istina, ali ta politika je promenjena 2008. godine., Ona je važila do 2008. godine, 2008. godine je Vlada krenula sa pronalaženjem investitora koji će ulagati u proizvodnju u Srbiji. Taj investitor je „Fijat“, najveći izvoznik. Slažem se sa premijerom da smo propustili šansu da ojačamo industriju dobavljača koji bi proizvodili ovde delove za „Fijat“, a ne da najveći deo tih delova koji se i dan danas uvozi. Ali, to je radila Vlada četiri godine, jedna do 2012. godine, a ova Vlada je imala četiri godine da to promeni. Nije uradila ništa.
Ono što želimo da kažemo - ponovo je ponovljena priča da nam je potrebno veće ulaganje i kako je poljoprivreda najveća šansa za razvoj Srbije. Ali, šta su efekti u prethodne, možda nije najveće, izvinjavam se, nije najveća ali sigurno jeste šansa poljoprivreda, to slušamo iz mandata u mandat, ne samo ove Vlade, svake Vlade u prethodnih 20 i više godina.
Poljoprivredna proizvodnja smanjuje svoje učešće u BDP Srbije. Godine 2011. bila je 9%, sada je 7,7%, i ta šansa ostaje neiskorišćena. Da li će ova Vlada i novi ministar umeti da iskoriste tu šansu - videćemo. Ono što je prethodna radila, radila je na smanjenju subvencija. Veštim izmenama zakona, menjanjem samo jedne reči koja kaže – subvencije se utvrđuju u iznosu od…, pa neke cifre, menjanjem te reči - od u reč - do subvencije su smanjivane sa 12 hiljada po hektaru, recimo, na četiri hiljade koliko je za 2016. godinu.
Ono što je smatramo važno i o čemu je mandatar nešto govori to je obrazovanje kao način da postanemo konkurentniji, kao način da zadržimo mlade u Srbiji i kao jednu važnu novinu najavio je uvođenje dualnog obrazovanja.
Ovo nije prvi put i pre dve godine je najavljeno uvođenje dualnog obrazovanja. Očigledno da prethodni ministar nije bio za to, jer postoji jedan deo javnosti koji smatra da to nije dobro rešenje.
Smatramo da dualno obrazovanje ima smisla i može da ostvari efekte o kojima se govori ovde, a to je smanjenje nezaposlenosti mladih, razvijanje duha preduzetništva i sve ostalo što stoji ovde, samo ako se ispune određeni uslovi. Bez toga dovešćemo do daljeg urušavanja obrazovnog sistema, pravljenja još većih nepravdi i napravićemo još veću štetu za budućnost Srbije.
Nismo čuli da li će i na koji način, toga nema ni u ekspozeu, nije o tome detaljno ni govoreno, a moglo je da se nađe u tih šest sati govora, na koji način tačno ova Vlada želi da uvede dualno obrazovanje. Da li postoji zainteresovanost privrede, to je prvi preduslov. Mora da postoji privreda koja će da prima mlade ljude da rade. Da li je ta privreda spremna da plaća te mlade ljude koji će tri, četiri dana raditi i biti plaćeni više nego što je socijalna pomoć, kao što je i u drugim zemljama u kojima dualno obrazovanje funkcioniše? Mladi ljudi koji su u tom sistemu obrazovanja su plaćeni od strane poslodavca. Njihovo obrazovanje uz rad traje četiri do šest godina.
Da li imamo spremne majstore koji će ih obučavati, koji moraju da imaju diplomu pedagošku da bi mogli da rade taj posao? Da li će biti i na koji način regulisana mogućnost da ti mladi ljudi na jedan efikasan način, ukoliko imaju želju, ambiciju se vrate u normalan sistem obrazovanja, polože maturu i nastave dalje univerzitetske studije ili strukovne studije? To su vrlo važne stvari i preduslovi koji moraju da se ispune da bi dualno obrazovanje imalo smisla.
Mi smo spremni da sarađujemo sa ministrom i sa Vladom u tom projektu i da ponudimo znanje i iskustvo.
Ono što ovu Vladu obeležava već na samom početku je mnoštvo afera, afera članova koji su bili do sada ministri, neke afere članova koji danas, odnosno sutra, kada god, treba da postanu ministri u Vladi Republike Srbije. Mislim da nam to govori o tome na koji način i šta će nam se dešavati u budućnosti i to nas ne čini optimistima i to je jedan od razloga zbog kog sasvim sigurno naša poslanička grupa Socijaldemokratske stranke neće glasati za ovu Vladu.
Govorio je mandatar o tome kako je razvoj preduzetništva šansa za razvoj Srbije, kako je ovo godina preduzetništva…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Rekao sam svaka godina.)
… kako treba da bude svaka godina i ja se slažem sa vama, ali hajde da vidimo onda u čemu je problem, gospodine mandataru i gospodine ministre finansija – zašto dve godine nema nove uredbe o utvrđivanju poreza za paušalne preduzetnike? Zašto mali privrednici koji paušalno plaćaju porez plaćaju taj porez po rešenjima iz 2014. godine? Zašto nisu izdata poreska rešenja za 2015. i 2016. godinu? Šta ćemo sa onima koji su u ove dve godine započeli svoj posao? Oni nemaju nikakvo poresko rešenje. Bez tog poreskog rešenja oni ne mogu da uđu u sistem, ne mogu da traže, ne mogu da dobiju kredit, ne mogu da razviju taj svoj posao kojim žele da se bave. Kada će to biti doneto, gospodine Vučiću? Možete da nam kažete sada i kako će sada ako dođu u narednih nekoliko nedelja ta poreska rešenja, naravno kumulativno za dve godine, kako će ih ti ljudi platiti, kako će im Vlada olakšati da oni razviju taj svoj posao?
O reformi Poreske uprave stoji i u ovom ekspozeu i stoji u svakom. U mandatu ove Vlade imali smo četiri, pet promena na mestu direktora Poreske uprave, v.d. stanje. Uglavnom su dolazili kadrovi iz BIA. Ne znam odakle je ta politika smatrana dobrom politikom da ljudi iz BIA mogu na najbolji način da vode Poresku upravu? Mislim da je to loš put i da rezultati o tome govore.
Kratko je govoreno nešto o razvoju kulture, o potrebi da kultura bude u svakom gradu i sa tim se slažemo. Zaostavština o stanju medija prethodnog ministra je po našem mišljenju je katastrofalna. Premijer je rekao da slobodu medija mora da prati odgovornost. Sa tom rečenicom se sasvim sigurno slažem, ali je problem danas u Srbiji što su najneodgovorniji tabloidni mediji koji podržavaju Vladu u kojima svako ko kritikuje rad Vlade će se naći provučen kroz najgoru kaljugu. Smatram da to dolazi od samog vrha. I danas smo čuli, rekao je gospodin Vučić kako oni koji njega kritikuju spavaju do deset sati, leže po ceo dan i ne rade ništa. Svako ko kritikuje danas u Srbiji je neradnik, neznalica i nesposobnjaković i u takvoj atmosferi srpsko društvo ne može da napreduje.
Želim da se priključim pozivu gospodina Čanka, a o tome nije bilo reči u ekspozeu i o tome sam hteo da govorimo, o potrebi za reformom političkog sistema. Ona je potrebna u mnogim segmentima. Imali smo jednu farsu prošlog leta ovde u parlamentu, stvoren je akcioni tim za reformu političkog sistema. Imao je nekoliko sednica i nikakvog rezultata. Nas, kao što znate, po akcionom planu čeka i promena Ustava do kraja 2017. godine i mislim da je dijalog o reformi političkog sistema, a samim tim i Ustava, potreban što pre.

Hvala vam. Potrošili ste vaše vreme.

Hvala vam, predsednice.