Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije  u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 167 narodnih poslanika i da postoje uslovi za nastavak rada.
Primili ste ostavke narodnih poslanika: Aleksandra Vučića, Rasima Ljajića, Ljiljane Đurović, Svetlane Kozić, Biljane Rubaković i dr Sulejmana Ugljanina na funkciju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaje Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima: Aleksandru Vučiću, Rasimu Ljajiću, Ljiljani Đurović, Svetlani Kozić, Biljani Rubaković i dr Sulejmanu Ugljaninu danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanja upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Saglasno članu 269. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Molim predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa da se jave.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Dame i gospodo budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predsednice Narodne skupštine, odmah da kažem na početku da će poslanička grupa SVM – PDD glasati za izbor Vlade gospodina Vučića.
Mi smo juče saslušali ekspoze, ali pre nego što budem rekao nekoliko rečenica u vezi ekspozea, ciljeva ekspozea, dozvolite mi da se malo osvrnem na rad prethodne Vlade. Tu Vladu smo isto podržavali mi iz SVM i učestvovali smo u njenom radu na nivou državnih sekretara.
Pre nekoliko meseci su održani republički izbori. Proveren je legitimitet. Ovih dana će se formirati Vlada koju će činiti iste one stranke koje su podržavale ili činile i prethodnu Vladu, osim PDD, koja će sada prvi put biti deo vladajuće većine.
Sada su u parlamentu prisutne praktično sve ideje koje imaju podršku među građanima Republike Srbije. Tu mislim na činjenicu da je u sadašnji saziv Narodne skupštine ušlo mnogo više stranaka nego što je to bio slučaj u prethodnom mandatu i to je sigurno dobro za reprezentativnost Narodne skupštine, ali kao što rekoh, Vladu će činiti isto one stranke koje su je činile i u prethodnom mandatu.
Šta je glavni ili najvažniji rezultat prethodne Vlade, a ujedno, šta je ono što očekujemo od buduće Vlade? To je stabilnost. Prethodna Vlada je uspela da sačuva i političku i ekonomsku stabilnost, što nije uvek jednostavno u ovom našem regionu i to je svakako najvažniji rezultat prethodne Vlade i to je uslov svih uslova, i ekonomskog prosperiteta i nastavka pregovora sa EU i rešavanje svih onih pitanja i problema koji su bitni u životima građana Republike Srbije.
Što se tiče prethodne Vlade, tu Vladu je krasila hrabrost, iskrenost i otvorenost. Mislimo da se drugačije ne može i ne sme govoriti, da se na ovakav način mora pristupiti rešavanju problema. Otvorena su poglavlja 23, 24, 32 i 35 sa EU.
Ono što je za nas od prvorazrednog značaja, usvojen je tzv. ili posebni Akcioni plan u vezi položaja nacionalnih manjina i to je jedan dokument koji će biti plan zadataka buduće vlade, što se tiče ove tematike zaštite prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Vrlo je bitno što je ovaj dokument usvojen pre raspisivanja parlamentarnih izbora i u prethodnim mesecima su određeni prioriteti iz ovog dokumenta već ostvarivani, i to očekujemo i u narednom periodu.
Što se tiče saradnje SNS i SVM i ostalih stranaka koje su činile prethodnu vladu Republike Srbije, ja bih istakao nekoliko konkretnih dostignuća. Kao prvo, ukinuta je kolektivna krivica i eliminisan je ovaj princip iz pravnog sistema Republike Srbije posle više decenija. To se učinilo ukidanjem dve odluke iz 1945. godine. To je svakako bitno zbog toga da bi Mađari koji su državljani Republike Srbije u većoj meri mogli da smatraju Srbiju svojom domovinom, jer u prethodnim decenijama su Mađari tretirani kao kolektivni krivci za neka dešavanja od pre nekoliko decenija. Takav princip ne može da opstane u pravnom sistemu jedne evropske države u 21. veku, ali nije bilo političke hrabrosti u prethodnim godinama za vreme prethodnih vlada da se ta kolektivna krivica eliminiše iz našeg pravnog sistema. To je učinjeno pre dve godine.
Pored toga, stvoreni su okviri za srazmerno zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina i vođenje registra zaposlenih u javnoj upravi, s obzirom na nacionalnu pripadnost zaposlenih, što je preduslov za realizaciju principa iz Ustava Republike Srbije člana 77. u vezi srazmernog zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina.
Pored toga, finansirani su određeni projekti za nas veoma bitni, a za koje nije bilo para u nekim prethodnim mandatima, u nekim prethodnim godinama i tu pre svega mislim na finansiranje izgradnje ili rekonstrukciju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, što je u prethodne dve godine učinjeno sa ukupno 90 miliona dinara, i to je učinjeno nakon sedam godina. U onih prethodnih sedam godina ranije vlade nisu izvršavale svoje ugovorne obaveze na osnovu tog projekta.
Drugi projekat, koji nije važan samo Subotičane, samo za taj region, samo za Vojvodinu, nego za sve građane Republike Srbije, u nekoj meri i na neki način, to je taj tzv. ipsilon krak ili obilaznica oko Subotice i sa 197 miliona dinara u 2015. godini je izgradnja tog projekta finansirana opet nakon nekoliko godina. To je svega 10% potrebnih sredstava, ali mi očekujemo da se za vreme mandata Vlade, koja će biti izabrana u roku od nekoliko dana, taj projekat nakon 30-ak godina okonča.
Ja sam rekao da je taj projekat bitan, na neki način i u nekoj meri, za sve građane Republike Srbije, a ne samo za taj region. Zbog toga što su Subotica i taj region, zbog geografskog položaja, veoma bitni i sa privrednog aspekta. Treba autoput, granični prelaz da se poveže sa slobodnom zonom, logističkim centrom itd. I jednostavno nije normalno da ti veliki šleperi decenijama prolaze kroz sam centar Subotice, što dovodi i do oštećenja kuća.
Neki projekti iz oblasti železničke infrastrukture su isto pokrenuti. Naravno, pre svega, mislim na prugu Beograd – Budimpešta, ali i na prugu Segedin – Subotica – Baja i te pruge će dovesti do ekonomskog prosperiteta na tim delovima Republike Srbije, a i šire.
Mi smo se suočili sa nekim izazovima u prethodnom periodu, a tu pre svega mislim na migrantsku krizu. Migrantska kriza je bila jedina tema na koju smo na drugačiji način gledali u odnosu na druge stranke koje su činile Vladu Republike Srbije, ali mislim da je to iz razumljivog razloga što su građani grada Subotice, opštine Kanjiža i drugih opština na severu Vojvodine bile u najvećoj meri, pored Beograđana, suočeni sa tim problemom.
Čuli smo u ekspozeu juče da je u prethodnom periodu oko 700 hiljada migranata prošlo kroz našu teritoriju. To je 10% stanovništva Republike Srbije. To je užasno veliki broj. Ja znam da Srbija za to nije odgovorna, niti može da bude. Ja znam da je to užasno teško pitanje, ali bih opet apelovao na Vladu, i buduću, to sam činio i pre godinu dana, da na prvom mestu bude bezbednost građana Republike Srbije.
Odlazak iz zemlje je isto veliki problem i o tome smo čuli juče jasne rečenice, a i o nekim planovima vezano za taj problem. Mislim da je zadatak svih nas da stvorimo jedno društvo ili državu iz koje ljudi neće bežati, u kojoj će oni ostajati, zasnovati porodicu, u kojoj će videti budućnost i zbog toga želimo da doprinesemo, na skroman način, radu i buduće Vlade, kao što smo to činili u prethodnom periodu.
Što se tiče ekspozea i nekih konkretnih stvari iz ekspozea, izuzetno pozdravljamo plan u vezi rešavanja pitanja prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Mi smo o tome u više navrata govorili i u nekim prethodnim mandatima, nismo nailazili na neki veliki stepen razumevanja. Jednostavno, poljoprivredno zemljište kao resurs treba zaštiti na način kao što su to učinile neke druge zemlje koje su pre nas ulazile u EU.
Svakako podržavamo da Srbija pokuša da dobije barem sedam ili 12 godina za održavanje postojeće nacionalne odredbe koja ograničava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Neki pomaci su učinjeni u prethodnom mandatu kada je Narodna skupština izmenila Zakon o poljoprivrednom zemljištu i smatramo da treba propisati određene restriktivne uslove za to, za sticanje poljoprivrednog zemljišta koje bi važile i za domaća i za strana lica. Tu pre svega mislim na određeni broj godina, prebivalište i bavljenje poljoprivredom kao uslov za sticanja prava svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Maksimalno tu podržavamo ono što smo čuli u ekspozeu.
Ono o čemu nije bilo reči, ja ću ostati još na temi poljoprivrede kratko, to su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Mi smo o tome govorili u prethodnom periodu. Formirana je i međuresorna Radna grupa za vreme prošlog mandata. Mora da se izmeni Zakon o doprinosima obaveznom socijalnog osiguranja. Naravno, doprinose treba plaćati.
Bez obzira ko se deklariše kao levičar, desničar, socijal-demokrata ili konzervativac, politika Vlade svakako treba da bude pravična.
Ne možemo reći da je politika Vlade po ovom pitanju pravična ukoliko isti iznos treba da plaća poljoprivredni proizvođač koji ima hektar zemljišta i onaj koji ima 100 hiljada hektara zemljišta, i to je danas slučaj. To se mora izmeniti na način da onaj ko poseduje više, onaj ko ostvaruje veće prihode plaća veću stopu, ili veći iznos doprinosa, a onaj ko obrađuje manju površinu poljoprivrednog zemljišta isto treba da plaća, ali ta visina doprinosa treba da bude u skladu sa ostvarenim prihodima. Mi se za to zalažemo i nadamo se da će se nastaviti sa radom na tom pitanju i da ćemo iznaći rešenje koje će dovesti do toga da ne budu manji prihodi u budžetu Republike Srbije, ali da sistem bude pravičniji po tom pitanju.
Što se tiče poljoprivrede pravilnik o malim poljoprivrednim proizvođačima nadam se da će se doneti. Izvršena je javna rasprava u prethodnom mandatu i taj pravilnik treba da omogući da mali proizvođači proizvode, prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane.
Što se tiče infrastrukture, čuli smo u ekspozeu da je u 2015. godini naša železnička mreža prevezla 17 miliona putnika i 12 miliona tereta. To su svakako pozitivni i ohrabrujući podaci, ali isto tako znamo da se ukida železnički saobraćaj na nekim regionalnim i lokalnim prugama. Mi se zalažemo za opstanak tih pruga i da ekonomičnost ne bude jedini kriterijum. Tu i lokalne samouprave treba da učestvuju u finansiranju opstanka tih pruga, ali svakako ne bi bilo dobro kada bi se masovno ukidale one linije koje građani koriste, prvenstveno ne bi bilo dobro iz socijalnog aspekta, jer znamo da je železnički saobraćaj najjeftiniji.
Spomenuo sam rekonstrukciju pruge Baja-Subotica-Segedin, nadam se da će se naći sredstva za taj projekat, kao i za nastavak izgradnje ipsilon kraka, i o tome je bilo reči. Bilo bi dobro kada bi se izgradio intermodalni logistički centar blizu Subotice i razvoj Palića kao turističke destinacije je za nas od prvorazrednog značaja. Palić je danas jedan od najbitnijih, najlepši turističkih destinacija u Republici Srbiji. Nisu iskorišćeni potencijali, treba da se investira i siguran sam da ćemo u Vladi Republike Srbije naći partnera za to.
Što se tiče drumskih prelaza, za vreme mandata prethodne vlade potpisana je izjava o namerama, o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza između Republike Srbije i Mađarske. Tu ima vrlo dobrih konkretnih stvari. Bilo bi dobro kada bi određeni granični prelazi počeli sa radom od 0-24, tu pre svega mislim na Horgoš 2, na granični prelaz Đalu, Bačke vinograde, možda i na granični prelaz Horgoš. Svi znamo u ovim letnjim mesecima kakva je gužva na graničnom prelazu Kelebija, na graničnom prelazu Horgoš. To treba da se rastereti i to može da se uradi ukoliko se radno vreme ostalih graničnih prelaza produži.
Što se tiče kulture, spomenuo sam bitnost završetka izgradnje ili rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Nadam se da će sledeće tri budžetske godine biti završeno, da će i pokrajina i Grad Subotica servisirati svoje obaveze, kao što će i Republika. U tom slučaju će taj vrlo značajan projekat biti završen.
Što se tiče prosvete, mandatar je rekao da očekuje saradnju nacionalnih saveta sa Ministarstvom prosvete. Što se tiče Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ako smem u njihovo ime da kažem, a verujem da mogu i u ime ostalih nacionalnih saveta, oni će biti otvoreni za tu saradnju, treba da se okončaju započeti procesi delimičnog prenosa osnivačkih prava određenih osnovnih škola. Veliki je problem metodologija učenja srpskog jezika. Po ovim planovima i programima nemoguće je u školi naučiti srpski jezik, to vam odgovorno tvrdim. Pre svega za one nacionalne zajednice čiji maternji jezik se u većoj meri razlikuje od srpskog jezika, tu treba da se reformišu planovi i programi i tu su određeni pomaci učinjeni, ali ti planovi i programi koji su nepromenjeni 20, 30 godina unazad, moraju da se promene i u tome će biti partneri, siguran sam, nacionalni saveti nacionalnih manjina kao što su bili i do sada.
Što se tiče prosvete, još da kažem da moramo rešiti problem odeljenja sa malim brojem učenika. To je globalan problem, ali je izuzetno osetljiv za pripadnike nacionalnih manjina. Ubrzaću, pošto mi ističe vreme.
Što se tiče socijalnih pitanja, izuzetno podržavamo plan da radno sposobne korisnike socijalne pomoći uključimo u proces rada radnom aktivacijom. To je svakako pravično to treba da bude. Uredba je doneta u prethodnom mandatu. Zalažemo se i za izmenu Zakona o socijalnoj zaštiti…

Vreme.

Završavam. Da bi se uskratila mogućnost višestrukim povratnicima u vršenju krivičnih dela da primaju pomoć. Podržaćemo Vladu i u narednim danima ćemo potpisati koalicioni sporazum.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Velimir Stanojević.

Poštovana predsednice parlamenta, uvaženi gospodine Vučiću, dame i gospodo članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa NS će glasati za novu Vladu i to ćemo učiniti iz više razloga.
Jedan od razloga je zato što je NS od početka u koaliciji sa SNS kao stožerom ove vlasti. Učinićemo to zato što smo bili i deo izvršne vlasti od 2012. godine do današnjeg dana, znači učestvovali u radu ove Vlade i učinićemo to iz razloga zato što je Vlada od 2014. do 2016. godine, u prethodne dve godine stvorila mogućnosti i nadu građanima Srbije.
Podržaćemo Vladu koja je praktično kontinuitet prethodne Vlade. Podržaćemo je zato što, kako to često umemo da kažemo se vidi sveto na kraju tunela. Ova vlada je zatekla zaista tešku situaciju i u javnim finansijama i u svim drugim segmentima društva. Ova vlada zaslužuje da dobije poverenje zato što je i u prethodnom periodu bila pre svega iskrena prema građanima Srbije i najavila da ćemo donositi beskompromisne mere, hrabre mere, i mere koje će uvesti red u državi, i koje će na kraju stvoriti uslove da ovo bude jedna moderna i demokratska zemlja.
Mi smo često u situaciji kada je sport u pitanju ili neki drugi segmenti društva da kažemo da je ovo istorijski momenat. Ja taj izraz neću iskoristiti, ali u narednom četvorogodišnjem periodu pred ovom vladom, gospodine Vučiću, kao što i sami znate predstoje veliki problemi još dosta rada, dosta odricanja. Nažalost u ovoj zemlji se još uvek teško živi, ali građani su poštovali iskrenost ove Vlade, iskrenost vladajuće koalicije, znali su šta ih čeka i konačno smatram da na kraju mandata ove vlade ćemo svi zajedno kao partneri u ovom poslu moći da kažemo da građani Srbije žive bolje.
Ova vlada ima misiju da ovu zemlju dovede na vrata EU, lično ne pripadam nekim ekstremnim evro fanaticima, ali sama činjenica da su najveće investicije u ovu zemlju upravo iz zemalja EU, da najviše izvozimo u EU, da smo geografski tu gde jesmo, prosto pripadamo porodici evropskih naroda i mesto nam je u EU.
Pre svega, sada i poslednjih godina što smo stekli samo činjenicu da smo lider i najstabilnija zemlja sa najbržim rastom u regionu. Ali, ono što želim da kažem i što je specifičnost formiranja ove Vlade, što nije bio slučaj kada smo birali prethodne, uvek smo imali pre toga izmene Zakona o Vladi i Ministarstvima, znači, ostao je isti broj ministarstava sa istim nazivima.
Ovo neka ne bude moja primedba, nego prosto sugestija, a obzirom da ste, gospodine Vučiću, najavili da ćete ili pri rebalansu ili pri donošenju novog Zakona o budžetu za 2017. godinu doći do izmene Zakona o Vladi i Ministarstvima, neko moje zapažanje ako ja pratim prethodnih 15 godina, a to je segment zaštite životne sredine. Vi znate koji nas problemi očekuju i koji izazovi u Poglavlju 27. u pristupanju EU. Znate kolike su primedbe bile na stanje u Sektoru zaštite životne sredine, doduše, to je sada nešto izmenjene i nešto bolje.
Ali, da vas samo podsetim da je ekologija ili kako već zovemo zaštita životne sredine. U poslednjih 15 godina prebacivana od Ministarstva zdravlja do Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, do Uprave za zaštitu životne sredine, u jednom trenutku čak i u okviru prostornog planiranja. Ako je nešto dobro, onda je dobro da će ovaj sektor kao i u prethodnom periodu biti u okviru Ministarstva poljoprivrede, što lično mislim da je najlogičnije ako negde treba da bude, ali bez obzira da li zaštita životne sredine je bilo posebno Ministarstvo u perspektivi ili u okviru nekog Ministarstva treba svi zajedno da se borimo da to ne bude taj sekundarni segment u okviru nekog resora.
Kada već pominjem poljoprivredu i zaštitu životne sredine, sada govorim kao član Odbora za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu, mi smo Vladi uputili jedan zaključak da Ministarstvo poljoprivrede pored poljoprivrede nosi naziv kao i nekad – vodoprivrede i šumarstva, kao veoma bitni segmenti čitavog ovog resora.
I sami ste juče pričali o svim problemima koje imamo u vodoprivredi zbog lošeg stanja u vodoprivrednim objektima, da smo imali katastrofalne poplave. Doduše to imaju i mnogo razvijenije zemlje od nas poput Francuske ili Nemačke, ali smatram da ulaganjem, doduše, velikog novca možemo ovaj segment dovesti u takav nivo da makar one elementarne nepogode koje se mogu sprečiti možemo i da regulišemo.
Ono što je činjenica je da je fiskalna situacija daleko bolja. Činjenica je da je obezbeđena stabilnost, da je obezbeđena stabilnost u državi i da je obezbeđen prosperitet. Sigurno će u narednom periodu fokus biti na ekonomskom razvoju zemlje, zapošljavanju, a ja to vidim pre svega kroz tri, četiri segmenta. To su energetika, poljoprivreda, turizam i naravno uslov svega toga je razvoj saobraćajne infrastrukture.
Kada govorimo o poljoprivredi mislim da će gospodin Nedimović od uvođenja višestranačkog sistema biti da li 19. ili 20. ministar poljoprivrede, ne znam tačno, ali hoću reći da su mandati dosadašnjih ministara poljoprivrede trajali kratko, ali ja to ne vidim to toliko kao personalni problem nego problem velikog problema u kojem se naš agrar nalazi.
Uvek na početku svake kampanje ili početka nove Vlade govorimo kako je poljoprivreda nešto u čemu se možemo takmičiti sa svetom, da je to naša izvozna šansa, što naravno jeste ako učestvuje sa 10% BDP, ako učestvuje sa preko 20% u izvozu, zapošljava 20% radno sposobnog stanovništva. Moramo priznati da je naša poljoprivredna proizvodnja jako specifična, da je ova zemlja i ako po površini relativno mala da je odlikuju različite specifičnosti kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju, da su potpuno različiti uslovi bavljenje poljoprivredom u Leskovcu, Subotici, Bečeju ili na Pešteru.
Ono što nismo radili u prethodnom periodu, bavili smo se strateškim stvarima, strateških odluka iz oblasti poljoprivrede, nismo doneli reonizaciju poljoprivredne proizvodnje, gde će posle toga država biti u prilici da posebno stimuliše one proizvodnje koje na datom području mogu davati najbolje prinose i najbolje benefite. Naravno, za sve to je potrebno vreme, ali kažem, uz ostala strateška dokumenta, mislim da je reonizacija jedan od ključnih problema gde možemo u poljoprivredi postići visoke prinose. Generalno gledano, našu poljoprivredu odlikuje ekstezivna proizvodnja, odnosno proizvodnja niskog nivoa prinosa po jedinici površine. Da ne govorim da naša mehanizacija i traktori su u proseku stari preko 20 godina, da su naša gazdinstva, domaćinstva usitnjena.
Pozdravljam odluku buduće Vlade da fokus budu mala i srednja gazdinstva. To su prosto male fabrike na selu koje zapošljavaju, to su male porodične firme, ali naravno njima treba pomoći ne da primarni poljoprivredni proizvod, odnosno sirovina bude naš glavni izvozni artikal nego da jačamo prerađivačke kapaciteta, a uz to naravno i obnovu mehanizacije i sve ostalo.
Pozdravljam ideju da se pre svega finansiraju mladi poljoprivrednici koji ostaju na selu. Pozdravljam ideju da se 60% iz budžeta sufinansira za nabavku mehanizacije i ostale opreme, kao izgradnja prerađivačkih kapaciteta, ali uz primedbu da Ministarstvo poljoprivrede i sve ostale službe, pre svega mislim na Ministarstvo finansija donekle da ublaže te procedure, jer ona je ipak takva da naši poljoprivrednici često odustaju kada vide šta sve treba da urade da bi dobili neki podsticaju u vidu mehanizacije ili nešto slično.
Bilo je dosta primedbi zbog smanjivanja subvencija po jedinici površine. Međutim, tu smo prosto u dilemi da li to finansirati – na neki način potrošnju ili ćemo finansirati investicije? Ja sam uvek za investicije.
Kada pričamo o turizmu drago mi je da imamo Egzit, da imamo Guču, ali uz svo uvažavanje to su manifestacije koje traju dva ili tri dana, ali sam se, gospodine Vučiću, iskreno obradovao kada sam vas video na Golubačkoj tvrđavi. To je destinacija koja može biti posećena maltene 365 dana u godini, ali zato treba da radimo i na osavremenjavanju naših banja. Treba da znamo da imamo i neznane banje i neznana izvorišta, da Srbija bukvalno leži na geotermalnim vodama, od krajnjeg juga Srbije do severa Bačke, da to ništa nismo iskoristili, a da ga možemo koristiti i u svrhu razvoja turizma i u svrhu grejanja, ali i u svrhu poljoprivredne proizvodnje.
Ono što je uslov svih uslova je saobraćajna infrastruktura. Raduje da su u prethodnom periodu intenzivirani radovi na koridorima 10 i 11. Naravno, treba odati priznanje svima onima koji su tu počeli i koji su učestvovali u svemu onome. Shvatio sam juče opravdanost vaše ljutnje što deonica Koridora 11 od Preljine do Ljiga neće biti otvorena 25. avgusta nego u oktobru, ali ako vam je za utehu gde je avgust tu je i oktobar. Mislim da su građani zapadne Srbije imali priliku taj autoput da dobiju mnogo ranije, ali je tada političkom voljom oborena koncesija za autoput Horgoš-Požega.
Po meni nije bitno, odnosno bitno je, ali treba naći meru, da li će to biti koncesija, da li će se graditi iz kredita, ali svakako građani zapadne Srbije su mogli taj auto put dobiti nekoliko godina ranije. Tada se govorilo da je to put koji vodi u ništa, a perspektivno izgradnjom Moravskog koridora od Preljine do Pojata, na tom prostoru živi negde oko milion ljudi, pa tek da vidimo šta ta mreža auto puteva može da znači u ekonomskom i svakom drugom smislu za razvoj ove zemlje.
Na samom kraju, ono što je juče, gospodine Vučiću, bilo malo nejasno, a sada govorim kao neko ko je skoro devet godina bio gradonačelnik Čačka, pričali ste o stanju u finansijama u lokalnim samoupravama i govorili ste neke primere negativne prakse. Ne bih voleo da sve lokalne samouprave i sve odgovorne ljude, a ima ih valjda dosta, koji su ozbiljno radili svoj posao, znači da sve lokalne samouprave stavimo u isti koš. Znači, postoje oni koji su zaduživali i tri budžeta unapred, a postoje i oni koji su ostavljali likvidne budžete, odnosno trošili onoliko koliko imaju. Pozdravljam ideju da se utiče finansijskom kontrolom i drugim mehanizmima da to više ne može da se radi, ali mi je ostalo nejasno – da li nameravate da menjate Zakon o finansiranju lokalne samouprave, ili ja to nisam dobro razumeo, i u kom pravcu?
Na samom kraju u samo jednoj rečenici da se dotaknem sporta. Mi smo prošle godine, tj. pretprošle doneli novi Zakon o sportu, ali on po meni nije definisao ono što je osnovno, a to je finansiranje sporta. Znam da je to krupan zalogaj, ali samo želim da vam kažem da naši sportski brendovi Partizan i Zvezda mogu da nađu sponzore, ali neki mali klubovi u unutrašnjosti to sve teže rade. Mislim da je neophodno da se donese konačno Zakon o sportu koji će definisati finansiranje sporta. Da li je to privatizacija, da li je to javno privatno partnerstvo, ne bih sad da ulazim u to, ali da kažem da je sport nešto po čemu je Srbija prepoznatljiva i dok ne definišemo finansiranje sporta, možemo graditi i atletske dvorane i sportske hale, ali plašim se da će mladi ljudi, talentovani ljudi odlaziti da igraju negde možda van ove zemlje, zato što prosto klubovi neće moći sami da se finansiraju.
Na samom kraju, želim vam puno uspeha u radu. Pred vama su veliki izazovi. U poslaničkoj grupi Nove Srbije imaćete uvek odanog koalicionog partnera koji će podržavati sve vaše ideje. Mi smo u prethodnom mandatu i kao deo vladajuće koalicije podnosili veliki broj amandmana, ne zato da bi nešto naudili Vladi, nego prosto smo imali dobru nameru da te zakone popravljamo i vrlo često su ti naši amandmani bili usvajani. Uz sve to želim vam i mnogo sreće. Bez obzira koliko čovek radi, koliko se trudi, u svakom poslu mora da ima i sreće. Vi 2014. godine, na početku mandata niste imali sreće, imali ste stogodišnju poplavu. Nadam se da toga neće biti, ali sam siguran da će ovaj sastav vašeg kabineta ispuniti sve uslove i da će Srbija postati jedna moderna, demokratska zemlja, zemlja koja će biti poželjna za život, pre svega mladih ljudi. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

Želeo bih na nekoliko pitanja da odgovorim.
Prvo, gospodine Pastoru, očekujem i verujem da ćemo i ovaj sporazum da potpišemo, kao što smo to učinili svaki put i od obaveza i od reči koje smo dali ne bežimo. Vi ste pomenuli šta je započeto, ipsilon krak je važna stvar, ne samo za Mađare na severu Vojvodine i na severu Bačke, važan je za celu Srbiju. Važan je i za naše investitore, ako hoćete, posebno za ljude iz industrijske zone, jer su gotovo svi oni od Kontinentala do Svarovskog mi rekli da imaju probleme zbog prolaska kroz centar grada, a posebno oni koji imaju veće količine robe, zato što gube mnogo vremena, gube i na gorivu i na svemu drugom. Tako da, to je jedna od stvari, iako nam je teško zbog mnogo projekata da izdvojimo novac.
Obično lepo zvuči, što vi i vaši ljudi koji su u Vladi Srbije dobro znate, obično svi kažu – stavi, napiši da se to uradi, a onda novac nedostaje. Toga smo bili svedoci. Mi smo nekada imali zakazanih projekata za 25 milijardi. To Srbija ne može da ispuni, to Srbija ne može da obavi. Mi u ovom trenutku, ako se ne varam, Vujoviću, imamo 3,6 milijardi i u problemu smo zbog toga. Naravno, mi znamo da to neće da bude gotovo za godinu dana, da neće da bude gotovo ni za dve godine, ali vam govorimo da, uz sva smanjenja koja smo radili, opet imamo nepokriveno sve o čemu smo govorili.
Reći ću vam, jutros sam pogledao izveštaj iz poreske uprave. Nažalost, svi u Srbiji, svi koji se bave politikom, ali i oni koji se ne bave politikom, čekaju da Srbija završi puteve, da država završi škole, da država plati nastavnike. Mi više izdvajamo za prosvetu nego mnoge druge zemlje. Ali, u stvari ne izdvajamo za prosvetu, izdvajamo samo za plate, jer imamo veći broj izvršilaca nego što imaju zemlje, čak dvostruko više nego zemlje sa sličnim brojem stanovnika. To vam govorim i za puteve. Gledao sam radost domaćina, seljaka, baš, gospodine Stanojeviću, u Dragačevu, u Goračićima, gde smo put napravili, i na mnogo takvih mesta. Ali, ljudi misle da država to može da uradi bukvalno u svakom zaseoku, što nije realno, iako smo u prethodne dve godine zaista uradili više nego ikada. Za to nije kriv i zaslužan ne znam ko od ranije ili od danas, nego prosto uredile se finansije, pa smo mogli. Ja sam od Mrkonjića svojevremeno slušao o Europolisu itd, kada smo svi sanjali i maštali o tome kako da spustimo Beograd na vodu itd.
Tako da, hoću da vam kažem da mnoge ideje postoje od ranije, ali je nedostajao novac. E, tako sada i oko ovoga. Dakle, samo ljudi moraju da vode računa, koridori 10 i 11 su apsolutni prioritet. Da, mogli smo mnogo ranije i da radimo i da završavamo, ali nismo. Svaki put smo pričali da ćemo to da napravimo. Veoma komplikovana je gradnja kroz Sićevačku klisuru, veoma je komplikovana gradnja kroz Grdeličku klisuru. Znate da imamo sada problema u dva tunela na putu Preljina – Ljig. Dakle, otvorili bismo mi to 25. avgusta, ali možemo da otvorimo jednu cev, ne možemo obe cevi da otvorimo, i zato nećemo ni da otvaramo nešto što je nepotpuno, makar bilo nepotpuno samo na tih hiljadu metara koliko su ti tuneli. Ali, obećanje nije ispunjeno, da će biti 25. avgusta.
Znam da je to mala razlika, da li će biti u mesec i po ili dva, i da to ljudima koji su čekali 50, 60 i 70 godina nije strašno, ali se meni postavlja pitanje samo to – zašto mi niste rekli istinu pre mesec i po dana kada ste to znali i tada? Dakle, to je pitanje. Znam ja da oni rade više nego što je rađeno ranije i dobro su i Azerbejdžanci radili, mnogo bolje nego mnogi drugi. Kinezi su sada naročito pojačali rad na deonici Lajkovac – Ljig, da bi mogli posebno Beograđani koji idu u centralnu i zapadnu Srbiju kod Ćelija da uđu na auto put u Lajkovcu i da iskoriste sve do Čačka da idu auto putem što je moguće pre. Dakle, nešto nam je važnije to nego deonica Ub – Obrenovac, koju takođe rade Kinezi u ovom trenutku, tako da smo ih i zamolili da ubrzaju ovu deonicu zato što znamo da ako nam naprave Ub – Obrenovac, i uz sve ono što smo mi uradili Ub – Lajkovac, mali je protok putnika i mali je saobraćaj na deonici od Obrenovca do Lajkovca.
U svakom slučaju, ono što sam želeo vama da kažem oko finansiranja sporta, prvo oko gradonačelnika, ja sam juče rekao da ima sjajnih ljudi i sjajnih gradonačelnika. Nažalost, da se ne naljute svi drugi, to nije većina ni gradonačelnika ni predsednika opština. Da bih bio veoma korektan, Čačak je retko tražio i malo dobijao podršku i pomoć iz republičkog budžeta. Ja sam na tome zahvalan. Mnogi drugi su tražili mnogo više, ja sam neke primere rekao.
Videćete danas u raspravi, biće vas, kao građane Srbije, sramota kada budete videli šta smo kao predsednici opština radili, šta smo plaćali i šta smo od pojedinih opština napravili. Verujte mi, biće vas stid i sramota. Ja sam to doneo danas samo da vidite zato što to normalnom čoveku ne bi palo na pamet da može da uradi, normalnom, ne pažljivom, ne savesnom, ne nekome ko je razuman i racionalan, normalnom čoveku to ne bi palo na pamet. Pa ćete da vidite da neko uzima fiktivne račune da je popio u jednom trenutku 165 „tuborg“ piva u istoj kafani, u istom trenutku, 165 „tuborg“ piva, 132 kafe i onda mu se taj „tuborg“ nije svideo pa je popio još 19 drugih piva. I to je sve platila opština.
Hteo sam samo da vam kažem, da, naša je namera da menjamo Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pre svega zato što smatramo da je to veoma važan uslov za dobijanje podrške MMF-a i odobravanje i pete i šeste revizije MMF-a, što je važno za ekonomski napredak Srbije i sa druge strane zato što mislimo da se jedan deo novca neracionalno troši, a mi smo spremni, videćete i po tome, naravno, mi o tome tek treba da razgovaramo i sa novom ministarkom, ukoliko dobije vaše poverenje ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, treba da vidimo, i mi ćemo uvek za investiciona ulaganja da izdvojimo značajno više od toga što bi pojedinim opštinama, ali će Beogradu biti uzeto najviše, da znate. Beograd je proporcionalno 23% po broju stanovnika, mi ćemo uzeti 30-35% od novca koji se bude uzimao, jer Beogradu i mi dajemo najviše. Dakle, mi dajemo Beogradu najviše u svakom pogledu i mi smo spremni da to vratimo kroz investiciona ulaganja, ali nemojte samo da bacate pare na način na koji su do danas bacane.
Jedna veoma važna stvar i oko termalnih izvora. Mi u Srbiji imamo u ovom trenutku oko 1.000 termalnih izvora. Mi tek treba da se pozabavimo time da nađemo privatnike, da to damo u koncesije, javnoprivatna partnerstva, da vidimo šta po tom pitanju da napravimo jer nismo ništa uradili, a plašim se čim bismo krenuli u to da, znate i Srbiju, znate i kakve bi se sve priče rodile i dali smo naša prirodna bogatstva, kao da oni mogu da ponesu termalnu vodu negde ili ne znam šta sve, ali to ćemo svakako da radimo.
Što se tiče Zakona o finansiranju sporta, ja se tu, poštovani gospodine Stanojeviću, ne slažem sa vama ili se delimično ne slažem. To sam pitanje čuo od mnogih sportskih radnika. Šta je njihova ideja? Ja prvo ne mislim da Zvezda i Partizan mogu da nađu sponzora, ne mogu da nađu sponzore. Oni ne mogu da nađu sponzore, oni uzimaju od države zato što je svima nama negde – ajde, reši problem da nekome ne viču: „spasi Srbiju i ubi se“, da nekome ne kažu: „pederu“, da nekome ne kažu ovo ili ono i onda tu svi urlaju i svi su srećni zbog toga, a da vam iskreno kažem, mi kao država plaćamo reket. Dajemo pare, ne znam na osnovu čega ih dajemo. Super, svi ovde navijaju za Zvezdu i Partizan, jedni imaju pedeset i koliko, drugi ovoliko i onoliko posto navijača i cela Srbija navija za njih, ali je problem u tome što nismo fer prema ostalima. Jer, ima pravo da se naljuti i Vojvodina, ima pravo da se naljuti i OFK Beograd i Borac Čačak i Lučani i Milanovac i Kruševac i Ivanjica i svako drugi ima pravo da se naljuti, ali ima nešto drugo.
Naša ideja, zato to nismo doneli, gospodine Stanojeviću, zato što mi hoćemo od njih da uzimamo pare a ne oni od nas, a nemate šta da uzmete od nekoga ko potroši vaše ugovore do 2018. godine, zato što ih je eskontovao, uzeo od banke, banka uzela veliku proviziju i tako svaki put. Sad mi daj da potpišem ugovor ako je to moguće, sa Telekomom, sa NIS-om, sa EPS-om, sa bilo kim do 2020. godine, eskontovaćemo do 2019, da bi obični ljudi razumeli, unapred ćemo da potrošimo pare koje je trebalo da primamo u 2018. i 2019. godini, zato što nismo sposobni da novac zarađujemo na tržištu. Ako nisi sposoban da zarađuješ novac na tržištu, kani se ćorava posla. Najlakše je državnim parama upravljati, a biti veliki direktor i veliki predsednik i veliki ne znam šta. Mislim da je to teška bolest našeg društva od koje se nećemo skoro izlečiti i ja o tome namerno juče nisam govorio zato što znam da nemam dovoljno snage, kao predsednik Vlade, a verujem da nemaju ni drugi da to provedu u delo.
Dakle, nama je potrebna privatizacija u sportu. Pogledajte kad vi kažete –a što bi država platila za bilo koji klub i za Brajkovac i za Čibutkovicu? Ako ima ljudi koji su zainteresovani, neka plate. Državi je obaveza da obezbedi fizičko vaspitanje, da naša deca budu zdrava, onaj ko hoće da pravi klub, neka plati. To je njegova stvar. Onoliko koliko možemo da izdvojimo za sve i to nije veliki novac. Pogledajte Nemanju Matića, našeg slavnog fudbalera, mislim da u Engleskoj igra, on je sada uzeo klub na Ubu. On se, momak koji još igra, svako drugo veče uključuje „Skajpom“ i deci objašnjava gde da trče, kako da trče. Uložio je svoje pare. On hoće na toj deci da zaradi novac. Ponaša se tržišno, video je šta je biznis u Evropi, video je šta je biznis u svetu i niko mu ne smeta da to uradi i želim mu svu sreću ovoga sveta. Ali, on od nas nije dobio ni dinara, on od države nije dobio ni dinara. Eno, uređuje tribine tamo na stadionu „Jedinstvo“ u Ubu, ako je „Jedinstvo“, možda sam i pogrešio i računa čovek – napraviću privatni biznis. Kada treba klinca da motiviše, pusti ovog drugog fudbalera Azara, da se javi, da se uključi, da kaže, jer on brine o njima, hoće novac, hoće da zaradi. Kod nas je problem što će glavu da vam otkinu i reći će vam – može 49% neko da bude vlasnik, ali mi hoćemo da budemo 51%, da mi donosimo odluke, ali ovaj da daje pare. To nema nigde na svetu.
Zamislite Berluskonija koji proda Kinezima ili ovaj koji proda Tajlanđanima ili ne znam kome i da kaže – ja sam ti to prodao, ali ja hoću da mi zajedno sa navijačima odlučujemo o svemu, a ti upravljaj pa tamo zarađuj pare ako možeš, a ako ne zarađuješ mi ćemo da te smenimo. To je veliki, veliki problem kod nas i ja ne vidim u ovom trenutku rešenje, a svako ko mi kaže drugi da bi to rešio, nemojte da vam govorim šta su radili i kako su ih Antiću odvodili u Zvezdu da bi prestalo navijanje: „Spasi Srbiju!“, pa plati šest miliona ovamo, pa plati pet miliona onamo, pa plati ovako, pa plati onako. Ja bar nikome ne plaćam da ne viče: „Vučiću, pederu!“. Vičite koliko hoćete. Neću da plaćam ništa za to. Ali, da li smo uradili neke druge stvari loše? Jesmo. I sam sam za to kriv.
Što se tiče poljoprivrede, sve ste vi u pravu, i oko vodoprivrednih objekata. Više smo uložili u prethodne dve godine nego ikada ranije, ali nije dovoljno. Potrebno nam je još deset puta toliko. Što se poljoprivrede tiče, tu postoji već 30 godina, možda i više, i nisu za to ministri krivi, nisu za to ministri krivi uopšte, postoje u veterini i u Vladi Srbije i u pokrajini i na drugim nivoima i svi su oni uvezani, niko neće ništa da menja nikada. Ne možemo svinjetinu da prodamo nigde, zato se nikome i ne isplati da ima tovljenike, zato što mi nećemo da odustanemo od vakcinacije za svinjsku kugu, ono što je svuda u svetu. Ne možete da prodate nigde u svetu nijednu polutku ukoliko ne vakcinišete od svinjske kuge, ali ne možete to u Srbiji da progurate zato što će istog trenutka da vam kažu da ste uništili kompletnu stočarsku proizvodnju i to tako ide godinama, decenijama i verujem da ćemo nešto od toga moći da promenimo u narednom periodu. Vama sam zahvalan na podršci.
Što se tiče autoputa i zahvalnosti kada ljudi budu mogli da dođu i do Čačka, kasnije i do Požege, pa i do Zlatibora, Zlatara, Mokre Gore za sat vremena brže nego što je danas i neuporedivo sigurnije i neuporedivo bezbednije, siguran sam da će biti zahvalni i da će znati da je država jedan posao dobro obavila. Da to ide lako, ne ide lako. Nije izgradnja puteva lak posao, pogotovo ne autoputeva, to je veoma komplikovana gradnja, skupa gradnja. Da bi ljudi znali, najjeftiniji kilometar autoputa je pet miliona evra, najjeftiniji, a negde vas kilometar autoputa košta i po 25 miliona evra.
U Sićevačkoj klisuri nas prosečno košta oko 17 do 18 miliona evra. Samo vodite računa koliko je to novca. Treba pet kilometara, to vam je već 100 miliona evra. To je ogroman novac i za državu Srbiju, a ljudi kažu – ej, šta si išao tamo da otvaraš šest kilometara puta, auto-puta Grabovnica-Grdelica? A kako da vam objasnim da to košta 100 miliona evra i koliko je to para za državu Srbiju.
U svakom slučaju hvala, a ovo ćemo gledati da ispravljamo. Ako budete imali ideje posebno oko finansiranja sporta dobro došle su, ali koje možemo da provedemo u delo, pošto šta da vam kažem, svi sve znamo, samo što to niko u Srbiji neće. To je sve što mogu da vam kažem. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Hvala lepo.
Veoma sam pažljivo juče slušao ovaj sažetak izlaganja gospodina Vučića, mandatara nove Vlade Republike Srbije. Ono što moram da primetim to je da ova nova Vlada u određenom smislu i nije tako nova, obzirom na činjenicu da je čini većina sa koalicionim partnerima koji su manje-više činili i prošlu Vladu.
U tom smislu, da bismo razgovarali o novoj Vladi, mislim da bi bilo korektno da se progovori barem neka reč o rezultatima prošle Vlade, iz jednostavnog razloga što da je došlo do promena i da je neko drugi formirao Vladu, on bi sasvim sigurno se osvrnuo i na rad prošle Vlade, što ovde nisam siguran da će se dogoditi.
Ovo govorim iz jednostavnog razloga što kada je prošli put mandatar Vučić davao ekspoze, on je napravio jedan, učinilo mi se tada gaf, ali sada očigledno to nije gaf, pošto se ponovilo, a to je da u svom višečasovnom izlaganju nijedan jedini put ne kaže reč Vojvodina. Ni jedan jedini put.
Vojvodina nije samo pokrajina kako je premijer rekao, ona ima svoje ime. To može delovati kao semantičko insistiranje na detaljima, ali verujte mi da to nije tako, nego je mnogo dublji problem o kome želim da govorim zbog toga što, setimo se, da je pre godinu i nešto dana, u ovoj istoj sali razgovarano o pravljenju jednog ozbiljnog tima koji će se baviti promenama političkog sistema u Srbiji. Taj tim za pravljenje novog političkog sistema u Srbiji, cela ta ideja je jednostavno sa sve manje i manje javnosti i sa sve više i više ćutanja, jednostavno nestala, isparila.
Sa velikom radošću moram reći, da sam pažljivo slušajući ekspoze mandatara, čuo mnogo zanimljivih, korisnih i nadam se tačnih informacija. Međutim, to su sve stvari koje su vezane za dnevno-političke stvari, a ne istovremeno i za sistemske promene u zemlji do kojih, koliko sam razumeo, mora doći.
Pozdravljam promene u sastavu Vlade, jer neke ljude koji su novi u Vladi slučajno lično poznajem i mogu reći da su njihovi kvaliteti neupitni. Sasvim sam siguran da će gospodin Nedimović dati svoj doprinos ne samo razvoju poljoprivrede u Sremu, Banatu i Bačkoj, nego i u celoj Srbiji.
Međutim, mene interesuje nešto drugo, mene interesuje pitanje mađarskog modela rešavanja pitanja poljoprivrednog zemljišta, koji je mandatar spomenuo. Mađarsko rešenje za one koji to ne znaju, rešenje za koje se između ostalog Liga socijaldemokrata Vojvodine između ostalih stranaka, bilo bi nepravedno reći da smo se samo mi za to zalagali, ali potpuno suprotstavljene političke opcije su se zalagale za upravo to da se donesu zakoni kojima će se zabraniti prodaja zemlje strancima, barem na određeni rok.
U tom smislu, mađarsko rešenje je ono što veoma pozdravljam, ali postavljam pitanje, do mađarskog rešenja se došlo promenom Ustava Republike Mađarske, da bi u Ustavu bilo zapisano ovo o čemu sada govorim.
Da li mađarsko rešenje koje je spomenuo premijer u svom ekspozeu podrazumeva i promenu Ustava? Ako podrazumeva promenu Ustava, onda je prestanak promišljanja izmene političkog sistema u ovoj zemlji veoma opasno. Ako će se Ustav samo menjati zato da bi se došlo do nekakvih dnevno-političkih poena, onda je to neodgovorno i mislim da se tako ne sme postupati, jer smo već jednom imali priliku da se Ustav, kao što se dobro sećamo donosi bez diskusije, bez javne rasprave i da se donese tako da je duže trajalo glasanje, nego rasprava o samom tom Ustavu.
Pozdravljam prisustvo gospodina Kneževića u ovoj Vladi, ali bi bilo dobro takođe da gospodin Knežević upozna svoje kolege iz Vlade sa činjenicom da grad Zrenjanin iz koga on dolazi je bio uz grad Maribor najrazvijeniji industrijski centar u SFRJ, a sada tavori u osrednjosti nerazvijenog dela Srbije koji se zove AP Vojvodina. Mi smo došli u poziciju da upravo zbog toga sada moramo da otvorimo suštinu priče o tome šta se zaista politički događa u pozadini.
Aktuelni premijer Vojvodine, gospodin Igor Mirović, je pokrenuo akciju da se vrati vojvođanska imovina u vidu vila koje je AP Vojvodina imala u Hrvatskoj i Sloveniji. Nisam primetio da je to spomenuto. Da li postoji možda razlika u mišljenjima premijera Vojvodine i premijera Srbije o tome? Da li je pitanje, pitanja povraćaja vojvođanske imovine preko koga se ćutke prešlo u stvari dokaz mogućnosti postojanja vojvođanske imovine? Ako vojvođanska imovina može da postoji onda ne mora biti samo u nekretninama, ona može biti i u novcu. Ako imovina može biti u novcu, onda može postojati i dug. Ako postoji dug, onda ja postavljam pitanje – šta se dogodilo sa ostalim delovima vojvođanske imovine u koju spadaju vojvođanska pošta, vojvođanska železnica, „Elektrovojvodina“ itd. Da ne spominjem sve ono o čemu sam i razgovarao bio u prošlom sazivu sam sa ministrom finansija oko toga koliko je Vojvodina zakinuta nepoštovanjem ustavne odredbe o veličini budžeta Vojvodine i na taj način su Vojvođani uskraćeni za preko milijardu evra.
Sve ovo govorim zbog sledećeg. Treba biti svestan da su problemi sa kojima će se ova Vlada suočavati veoma duboki. Sa jedne strane imamo pitanje recimo sporta koje naizgled nije toliko u suštini političkog pitanja koje ja sada pokušavam da ovde kandidujem, ali postavljam drugo pitanje kako je moguće da toliko bure digne jedna olimpijska medalja, zlatna medalja devojke sa Kosova i pitanja da li treba joj čestitati ili ne treba na sportskom uspehu, kada u Novom Sadu imate čoveka koji se zove Nenad Pagonis, Novosađanin, koji je više puta bio svetski prvak u kik-boksu, nego što je Rasim Ljajić puta bio ministar. Mrtva je trka, ali čovek je deset puta bio svetski prvak u kik-boksu.
Sve u svemu, ako imamo takvu situaciju ako u Novom Sadu živi devojka koja je sa 15 godina kadetski svetski prvak u karateu i to se ne spominje, a jedna olimpijska medalja koju je osvojila džudistkinja sa Kosova je bila razlog da Olimpijske igre umesto da budu mesto na kome će se razlike prevazilaziti postaje mesto gde se razlike potenciraju i upravo zbog toga mislim da su politička pitanja koja treba otvoriti mnogo dublja nego što to izgleda.
Ja ne sumnjam u dobre namere ove Vlade, ne sumnjam u dobre namere mandatara, ne sumnjam u to da će ova Vlada dati šta god može od sebe da ljudi u Srbiji žive bolje, jer da sumnjam u to ne bi sedeo u ovoj sali.
Međutim, ja sam sa gospodinom ministrom zdravlja, gospodinom Zlatiborom Lončarom, razgovarao pre više od pet meseci o pitanju zdravstvenog pregleda koji je sada obavezan da bi se dobila dozvola za kupovinu oružja. Taj zdravstveni pregled je toliko komplikovan da je komplikovaniji od zdravstvenog pregleda koji je potreban za dozvolu da bi se upravljalo spejsšatlom.
Naš sastanak je bio kratak. Trajao je svega par minuta, gospodin Lončar je rekao da je to ozbiljna glupost i da to treba hitno promeniti. Sastanak je bio u petak, on je rekao da će to biti urađeno u ponedeljak. U ponedeljak mi je rečeno da ne može da se promeni, nego će trebati ipak nekoliko dana. Posle toga se došlo u situaciju da tih nekoliko dana se pretvori u par meseci.
Raspisani su izbori i onda mi je gospodin Lončar doslovce rekao sledeće – birokratija neće da radi, jer ne zna šta će biti. U međuvremenu je od izbora prošlo još nekoliko meseci, taj predmet i dalje nije rešen, i vi ste u poziciji da bukvalno pola godine od nečega što smo pokrenuli kao inicijativu se ništa ne desi zbog toga što je birokratija uzela da upravlja ovom zemljom.
To su stvari za koje bih ja ljubazno molio da mi se da elementarni odgovor da li postoji politički program ove Vlade kako ova zemlja treba da izgleda, jer je vrlo lepo govoriti o auto-putevima koji se zidaju i koji se prave, ali imam jedno pitanje koliko kilometara tih autoputeva će biti u Vojvodini? Koliko kilometara na mestu gde se najjeftinije zida auto-put gde mu je najmanja cena, a istovremeno je potrebno povezati, recimo, Banat između svojih značajnih mesta, povezati se sa Temišvarom i sa svojim istorijskim pravcima istok-zapad?
Da bi se to uradilo potrebno je mnogo manje sredstava, ali kao da smo došli u poziciju da kao što se ne izgovara reč Vojvodina da se ne izgovara ni pitanje dugova prema Vojvodini, da se ne govori o tome šta da se radi u Vojvodini.
Ja o ovome govorim zato što sam iz Vojvodine i mislim da svako mora reći na ovom mestu šta on misli da treba da se uradi tamo odakle je da bi se od toga napravila jedna zemlja koja je svugde jednaka, svugde jednaka u pravima i svugde jednaka u obavezama. Ovako, smo u poziciji da gospodin premijer, predsednik Vlade prošle i mandatar sledeće, preuzima na sebe da iz Beograda upravlja celom zemljom.
To nije put kojim se može ići iz jednostavnog razloga što tim putem ćemo doći u poziciju da kancelarija premijera i ova Vlada postanu usko grlo u odlučivanju u ovoj zemlji, i da kroz to usko grlo ne može da prolazi normalan život.
Pa, bih vas molio par odgovora na ovo što sam postavio. Hvala lepo.