Hvala vama.
Samo nemojte, molim vas, ništa u vezi parlamenta da nazivate farsom, ja bih vas molila, zato što ste i vi deo parlamenta i sami sebe ponižavate takvim karakterisanjem rada ovog doma.
Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, razmišljao sam i zbog činjenice što sam juče izrazio naročitu zahvalnost ljudima koji ne pripadaju većini, a koji su bili u sali i koji su slušali ono što govorim, da li da uopšte odgovaram onima koji nisu želeli da slušaju, a to im je obaveza, ono što govorim, da li da im uopšte odgovaram. Odgovoriću, ne zbog vas, jer vidim da zaista niste slušali ono što sam govorio. Očigledno vam je bilo naporno da pratite čak i televizijski prenos. Rešio sam zbog građana Srbije i ozbiljnosti tema da vam ipak odgovorim, uz zahvalnost što ste, pogrešno razumevajući ili ne slušajući ono što sam juče govorio, potvrdili neke od teza koje sam izneo.
Naime, da ste slušali šta sam govorio o poljoprivredi, upravo sam govorio o promeni učešća u BDP i o tome kako je u Americi danas 2% onih koji daju doprinos poljoprivredi, a bilo je 47% 1905. godine. Promenila se struktura privrede. Govorio sam o neophodnosti reindustrijalizacije, pre svega pametnoj industriji. Sve što ste rekli bila je potpuna izmišljotina. Citirali ste sebe od nekud, ne mene. Ništa o onome o čemu ste vi govorili ja nisam govorio, pogotovo ne na takav način. Poljoprivreda mora da se modernizuje. U poljoprivredi mora da se urade mnoge druge stvari.
Ne zaboravite, tačno je, nisu smanjivane subvencije, pošto vidim, verovatno ste lapsus napravili, nema to veze samo sa hektarima, to ima veze sa novcem. Dakle, u pitanju je 4.000, od 4.000 do 9.000 ili 11.000. Dakle, u dinarima je reč, a ne o hektarima. Tačno je to, samo je to razlika, dinari i hektari, nije mnogo važno, ali ste brojeve pogodili.
Dakle, suština je u sledećem. Mi smo napravili jednu grešku oko kombajna i traktora. Iako sam juče rekao da smo to uradili, to ćemo da ispravimo u najkraćem mogućem roku. To su nam službenici napravili grešku u ruralnom razvoju oko podzakonskih akata i to ćemo najbrže da ispravimo. Lično ću da razgovaram sa seljacima o tome da takvu priliku koju će ima Vlada Srbije ponuditi apsolutno iskoriste. Dajemo, naravno, subvencije za sitnu mehanizaciju u voćarstvu i ne zaboravite da smo isplatili ono malo što smo obećali, da smo sve isplatili bez dana kašnjenja i da smo isplatili preko 10 milijardi starih dugova. Dakle, mi smo čistili sve ono što je zaostalo i što je napravljeno. Nikada neću nikome da se dodvoravam, pa ni seljacima, niti bilo kome drugome. Mislim da je važno da vidimo šta je to, koliko i na koji način možemo da pomognemo, a naravno da to bude usklađeno sa našim finansijskim mogućnostima.
Postavili ste pitanje i govorili ste o tome da je strašno što smo čekali Vladu. Dakle, ne znam šta je to toliko strašno, jer smo sve vaše vlade čekali mnogo više i mnogo duže, do poslednjeg trenutka. Čekali smo ih dotle i do tih granica, podsetiću neke ovde, da su dolazili i molili i iz neke druge stranke i iz vaše stranke, molili nas još kada smo bili u onoj zgradi Narodne skupštine da vam pustimo da izglasate Vladu do ponoći pošto će država morati da ide na privremeno finansiranje, jer ste čekali poslednji dan zakonskog roka u ponoć da formirate Vladu. Vi danas kada mi imamo vremena koliko hoćete, nigde ne žurimo, mesec dana pre isteka bilo kakvog roka, vi mi prebacujete što Vlada nije formirana. Vlada je radila, aktuelna Vlada je radila. Nismo se ni kupali, ni brčkali. Nismo ni lenčarili, niti bilo šta drugo. Radili smo i nijedan posao nismo propustili. Sve što je trebalo za državu da se uradi, mi smo uradili, mi smo napravili.
Vi ste rekli ovde – nova obećanja, plate i penzije. Da, plate će im biti, pre svega za prosvetne radnika i za zdravstvene radnike, mislim pre kraja ove godine onakve, ali na zdravim nogama, kakve su imali nekada kada govorimo o javnom sektoru. Već danas mi imamo ukupno plate veće nego što smo imali, zato što je porastao privatni sektor. Valjda se i za to zalažete. Valjda sve zakone koje donosimo i sve što smo radili donosili smo zbog toga. Situacija je potpuno drugačija, nije uporediva.
Kada govorite o trendovima, svi trendovi su dobri, pogotovo ekonomski. Ne postoji nijedan loš ekonomski trend. O tome govori i MMF i Svetska banka. O tome govore svi. Da li Srbi žive bogato? Ne žive. A kada su živeli? Što, da nismo između dva svetska rata živeli bolje nego Hrvati i Slovenci? Pa, pogledajte analize, nismo. Pogledajte šta piše o tom periodu i Milan Stojadinović, pogledajte šta je govorio. I tada smo bili neuporedivo slabiji ekonomski, neuporedivo bedniji. Danas ćemo polako da ih stižemo i ubrzano ćemo da ih stižemo. Neke od njih ne možemo, a neke od njih ćemo i da prestignemo u roku od pet-šest godina ukoliko se baš ovakav trend nastavi, posle decenija i decenija.
Nisam razumeo, pošto nisam nikakva posebna nova obećanja davao, ali vi niste razumeli kako funkcioniše socijalni dijalog. Ne mislim da vam je bila loša namera. Ja bih juče rekao šta će Vlada da prihvati i koliko povećanje minimalne zarade, bili biste zadovoljni, ali ja ne bih imao pravo da to kažem, jer to mora da bude rezultat socijalnog dijaloga sindikata i poslodavaca. Mi hoćemo da čujemo šta će oni da kažu, i jedni i drugi. Čuli smo sindikate koji traže povećanje sa 121 na 140 dinara. Poslodavci kažu – spremni smo na 123-124. Naravno da zavisi dobrim delom od Vlade. Vlada hoće da vidimo dokle i koliko oni mogu da se dogovore. Onda ćemo mi izaći sa našim predlogom.
Da sam vam ja juče rekao tačno u dinar koliko smo mi spremni da prihvatimo, vi biste mi rekli – uzeo si nadležnosti poslodavaca i sindikata. Onda dođemo do toga da u Srbiji u stvari šta god da uradite to nije dobro i ne valja. Da sam to rekao bio bih kriv za ovo, a danas sam kriv zato što nisam rekao precizno. Šta god da napravite krivi ste. To jeste prokletstvo posla kojim se bavim. Nemam nikakav problem sa tim, samo budite pošteni, pa recite da je to tačno. Tačno je da je to tako. Da sam rekao, vi biste mi rekli – kako ste to mogli da kažete, a niste održali socijalnoekonomski savet, nije bilo socijalnog dijaloga između poslodavaca i sindikata? Iako sam nedvosmisleno najavio, i to kao dobru vest za građane – e, ići ćemo na povećanje minimalne zarade, a to nije laka odluka. Nije laka odluka i reći ću vam zbog čega. Ne zbog državnih finansija, ne zbog javnih finansija, nemamo problem sa tim, za nas sitnica, za državni sektor, apsolutno sitnica. Kao da smo dobili dve medalje više, ništa više od toga. Bukvalno sitnica. Nemamo mnogo njih na minimalnoj zaradi u javnom sektoru.
Dakle, reći ću vam ja gde je problem. Ako često povećavate, zato je bila pametna odluka da se to ne povećava u 2014. godini i zato imamo uvećan broj novih investitora u prethodne dve godine, posebno autokomponentaša ovde, zato što su videli sigurnost i stabilnost, zato što su između ostalog mogli da računaju kolika je njihova zarada ukoliko imaju ovakvu minimalnu zaradu. Da toga nismo imali ne bi došli ovde. Sada smo spremni to da menjamo, ali moramo da razgovaramo i sa njima, jer nećemo da nam odu i oni koje ste vi doveli, a koje danas vidim da je vrlo moderno da kritikuju svi, kao što je „Jura“ itd. Ja ih ne kritikujem. Ja branim i ono što ste vi uradili, zato što mislim da je to dobro za Srbiju. Zato što oni hrane šest i po hiljada usta. To što je zavladao nekakav ludački, tačnije ludistički pokret u Srbiji, znate, po Nedu Ludu iz istorije, kada su uništavali mašine radnici, kada nisu znali šta da rade nezadovoljni uslovima rada, ja sam apsolutno protiv toga i mislim da je to katastrofa i boriću se protiv toga.
To kao – ej, strašno je što imam produženo radno vreme. Pa šta ako imaš produženo radno vreme? Plaćeno je. Ima mnogih koji imaju neplaćeno produženo radno vreme, pa šta? Da li je to najstrašnije? Pa nije, pa nije. Šta treba? Da uništimo sve, da razorimo sve, da oteramo sve iz Srbije, da sklonimo sve iz Srbije, da takav signal pošaljemo nekome. Apsolutno sam protiv toga i zato ću da štitim takve investitore, zato što oni izdržavaju veliki broj porodica u našoj zemlji. Šest i po hiljada zaposlenih ima „Jura“ u ovom trenutku, od Rače do Leskovca. Malo li je za nama siromašan kraj u kojem nismo imali fabrike? Kao što treba da kažem isto za „Kromberg i Šubert“ koji dolazi u Kruševac, koji treba da ima dve i po, pa četiri hiljade posle toga.
Rekli ste da nisam pomenuo, to mi je bilo onako najinteresantnije, kažete – nisi pomenuo „Ruma“ Šabac. Pa, nisam jer sam preskakao određene stranice juče. Prvo me kritikujete zašto mi je ekspoze dug, a onda me kritikujete što baš nisam sve izgovorio u tom ekspozeu. Trebalo je onda da govorim 12 sati. Šta god da sam uradio, vi biste našli razlog da napadnete. Vama sam potvrdio za „Ruma“ Šabac danas, pre nego što ste se vi javili govorio sam o tome i ni to vam nije bilo dovoljno. Bio sam kriv što nešto nisam izgovorio, iako sam govorio šest sati stojeći, poštujući Narodnu skupštinu, a vi ste izašli napolje i teško vam je bilo i da sedite i da slušate to što sam govorio.
Kažete – veći broj siromašnih nego ikada. Pa upravo u toj studiji Svetske banke o kojoj ste govorili, upravo u toj studiji Svetske banke koju ste pomenuli govori se da je u Srbiji smanjeno siromaštvo za 1,6% u prošloj godini. Pa nije dovoljno, naravno da nije dovoljno. Naravno da imamo veliki broj siromašnih, ali baš studiju koju ste citirali i o kojoj ste govorili, baš u njoj o tome piše, a posebno piše da je odlično targetirano, da su srpski zakoni odlično targetirali lica kojima je potrebna socijalna zaštita posebno siromašnima. Naravno da ima nedostataka, ali ne zaboravite da mi svakog isplaćujemo za 3,3 miliona lica, kada pričamo o socijalnoj zaštiti, 166 milijardi dinara i ni jedan dinar nikada ne kasni, ni 10 ni 15 ni mesec dana i bez smanjenja je bilo, bez smanjenja. Sve vreme smo brinuli o najsiromašnijima. Bez smanjenja, kada su svi ostali građani morali da plate cenu katastrofalne vladavine iz prethodnog perioda, razaranja javnih finansija i bez inflacije.
Kada kažem – oni koji su radno sposobnosti, pa za to što dobijate 11.000 dinara, 8.000 dinara, ovoliko ili onoliko, pa izađi pa ponekad počisti lišće, pomozi svojoj državi koja ti to daje. Onda je glavna kritika – ej, pa sada će morati da rade oni koji primaju socijalnu pomoć. Stvarno? To kao da je rad postala neka otprilike najstrašnija stvar na svetu. Zamisli, moraće i da rade nešto za pare koje dobijaju od države. Super, ako ti je lepo bez države, nemoj da dobijaš pare od države. Onda ne moraš da radiš ništa. Nikakav problem nemamo. Mi želimo da niko ne dobija pare od države, pa neka radi privatno, to je naš ideal, za to se zalažemo, za to se borimo. Nego što smo ovde u Srbiji godinama i decenijama lagani svi i svi su lagali govoreći samo – dajte da pričamo, narode, evo pare, ima ovde, daćemo ti pare. E, ja ne mogu da rešim pitanje privatizacije srpskih klubova i to vam priznam, a vi mi kažete – možete li i što niste? Ne mogu da rešim. Jači ljudi, jači. Mali sam i nedovoljno snažan da to izguram i priznajem – katastrofa. Šta da radim?
Vi kažete – šta da promenimo oko godine preduzetništva? Kažete, rekao sam – ovo je godina. Ne, ja sam rekao – svaka je godina preduzetništva. Sve suprotno od onoga što ste vi rekli. Zato što je razvijanje preduzetničkog duha koji smo izgubili negde 60-ih, 70-ih još u samoupravnom socijalizmu, a onda u 90-im i radne navike, gde je „kombinacija“ postala reč koja zamenjuje rad, od 2000. lopovluk, pljačka i korupcija zamenila je i tu reč. Posle toga se postavlja pitanje – a šta da radimo? Moramo da objašnjavamo ljudima. Ja sam upravo juče govorio o onome o čemu ste vi govorili da nisam govorio, o našim majstorima, o našim vodoinstalaterima, o variocima, kojih nemamo više, nemamo ih više. Zato što je postojao ideal da doneseš diplomu i da kažeš – meni država mora da da posao. Za to smo svi krivi. Za to niste krivi ni vi ni ja i znate da sam u pravu. Za to smo svi krivi, zato što je tako bilo lakše. E, ne može više da bude lakše. Neko je to morao da kaže našem narodu – ne može da bude lakše. Bolje je da bude teže da bi nečeg uopšte bilo. Da smo nastavili po tome da bude lakše i da kupujemo i koalicione partnere i da kupujemo biračku volju, mi danas ne bismo imali da isplatimo ni penzije ni plate, niti bilo šta drugo. To takođe dobro znate. Sve što ja govorim ja znam da vi dobro znate i znate da govorim istinu. Super je prihvatam kada to radite iz političkih razloga, to je politika, sve razumem. Samo ne mogu da razumem da govorite da sam nešto rekao što nisam rekao ili da nešto nisam rekao što jesam rekao.
O dualnom obrazovanju, hvala na tome što ste rekli da hoćete da učestvujete, to je ogroman pomak. Ne možemo bez toga. To nam razvija preduzetnički duh. Govoriće vam neko drugi to i za 20 godina u Srbiji, biće nerazvijeno, to je u kolevci, to je bukvalno u kolevci. Mi to nećemo moći za četiri godine gotovo da pomerimo, da bude možda dva puta bolje nego danas, što će takođe kolevka da bude. To su teške promene. Svi su protiv toga, Marko. Pokažite mi tog u našem prosvetnom, obrazovnom sistemu koji nije protiv toga. Hoćete li sad da vam pričam zbog čega su sve protiv toga? Svi su protiv toga. Jesu li zbog toga u pravu? Ne, nisu, pokazuju rezultati. Tačno je, kriv sam zato što hoću da izguramo nešto protiv čega su svi. Samo što, znate, dva puta u mesecu dobijam izveštaj iz Trezora koliko smo platili za penzije, pa gledate koliko ste platili za plate i kakvo je stanje na računu. Neko mora da odgovara za 1.760.000 penzija i neko mora da odgovara za još 800.000 plata u javnom sektoru. To morate da isplatite bez sata kašnjenja svakog meseca, pa onda morate da vodite računa kako će to da bude i za mesec dana i za godinu dana. A onome ko misli da sve s neba pada, tu mislim na mnoge ljude u našoj zemlji, njima je lako, šta ih briga, mogu kako hoće.
Što se puteva tiče i poreskih rešenja, da time pokušam da odgovorim na sve, nekoliko činjenica. Nesumnjivo je ubedljivo najviše izgrađeno u ovom mandatu, nesumnjivo. Kada poredite godine, to nije bukvalno za poređenje, to je u najmanju ruku tri, četiri, pa čak i pet prema jedan. Da li sam ja zadovoljan? Ne, nisam. Bilo bi loše kada bih bio zadovoljan. Da, ove godine će biti, umesto 25. avgusta, u oktobru. Bilo bi i 25. avgusta, da sam ja pristao na prevaru da u dva tunela otvorimo jednu cev. Nisam hteo da pristanem na tu vrstu prevare i da kažem narodu: „evo vam, gledajte kako je lep put“, a dva tunela, mogli smo samo s jedne strane pa da idete u jednoj traci kroz ta dva tunela. Na to nisam hteo da pristanem.
Završićemo sledeće godine Koridor 10, koji je najvažniji za Srbiju i koji će nam povećati broj turista, koji će pored naših usluga dramatično da poveća potencijal, dakle, završićemo i jedan i drugi. Da li kasni? Hoćete li da vam pričam kakvih problema ima i u jednom i u drugom tunelu, kakvih problema ima u Bancarevu, kakvih problema imamo oko vašeg ponavljanja tendera u Dimitrovgradu, oko loše dokumentacije, ali to će svako da vam priča, svaki put će to da vam govori. Zato to i ne tražim kao izgovor i ne tražim da vam pričam šta nam se u Malajnama dogodi i gde vam voda iscuri i šta vam se desi. Šta ćete, to je život, time se bavite. Ali, da li je bolje? Pa jeste bolje, mnogo je bolje, neuporedivo je bolje. Neuporedivo je bolja i razvijenija infrastruktura nego što je bila, to ljudi mogu da vide, i to na najtežem području geografskom u Republici Srbiji.
Što se tiče poreskih rešenja, to ste u pravu. Upravo to završavamo i sada će biti uredba usvojena. Međutim, tu imamo jedan problem, a to je otpor advokata. Zašto smo se inače mučili? Mučili smo se zbog taksista. Imali smo borbu višemesečnu da pomognemo taksistima koji nisu plaćali porez, pa smo gledali kako da rešimo pitanje reprograma, pa nas je MMF pritiskao, pa nam je to stavio u prior action. Ne damo vam reviziju samo zbog taksista itd.
Borili smo se bukvalno šest meseci svakoga dana za taksiste, svakoga dana. To je bio razlog zašto smo se tako ponašali. A danas zašto kasni, kasni zbog toga što advokati to ne žele. Da vam to otvoreno kažem i da to ljudi u Srbiji znaju. Dakle, nisu to stvari tako jednostavne. Ja znam da i vi to znate i mnogi drugi to znaju, samo što je najlakše da ide preko leđa – ej, Vučiću, kako god da uradiš, kad ne uradiš, ja ću da te kritikujem, a kad uradiš onda ću da kažem - advokati su u pravu. Jel tako? Pa tako je.
Nažalost, to je problem u Srbiji. Zato što svi znate probleme sa kojima se suočavamo, samo niko to neće da kaže. Kada viknu „Vučiću pederu“, na stadionu, vi još kažete – nisu samo te grupice, svi su vikali, kao treba da budete ponosni što su vikali „Vučiću pederu“. I, to je vaša izjava zvanična, super majstore! Zašto tako niste izjavljivali kada su govorili „Spasi Srbiju i ubi se“, jedan, drugi, treći, peti, deseti.
Vidite, meni ne smeta da o tome govorim, mrtav hladan i baš me briga.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ipak je teže ovo da se ubije. )
Dakle, i prihvatam našu krivicu za još jednu stvar, oko onog dijaloga za koji je Maja rekla. Zato ćemo to da nastavimo i da donesemo konkretne rezultate do kraja godine, jer to je važno da o tome razgovaramo.
Neću da vam odgovaram oko tabloida i svega drugog, to mi pokazuje da to ne posmatrate i baš ne pratite sve, nego samo gledate ono što vas boli. Onaj drugi deo ne vidite. Jer, neke novine koje vam se sviđaju, koje glume da su ozbiljne, su mnogo gore od tabloida i po uvredama na račun pojedinih porodica i po uvredama najtežim, najglupljim, a lažima i izmišljotinama, da ne pričam. Tako da je bolje da to ne merimo, to su privatni vlasnici, njihova stvar, neka rade šta hoće. Bolje je to, a svako ima pravo da pravdu zatraži pred nadležnim sudskim organima i čini mi se da je to normalno.
Ono što se promenilo gospodine Đurišiću, to je da od problema niko ne beži i što, kad kažemo da postoji problem, to zaista doživljavamo kao izazov i to hoćemo da rešimo i te stvari rešavamo. Ja znam da možete da navedete bezbroj problema, naveo bih ja ako bi to bilo moguće, a nije, i više od bezbroj, ali bar neke od tih problema smo rešavali jer rešavamo i neke smo rešili. Ako ništa, i na današnji dan imamo suficit u budžetu Republike Srbije, a deveti je, ili 10. avgust, ne znam tačno.
Kažite mi, molim vas, kada se to dogodilo, ali nemojte da mi pominjete onu jednu godinu, koja je to bila Đorđeviću, kada je Dinkić zatvorio Trezor i nije dao da se isplaćuje bilo šta da bi mogao da kaže, uprkos svim velikim privatizacionim prihodima, da bi mogao da kaže da je bilo suficita? Nema toga u našoj savremenoj istoriji.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Godina 2007. )
Nije, to je mogla da bude šesta ili sedma Čedo, ne moguće osma, osma je bila katastrofa. To je moglo da bude šeste ili sedme, kada smo imali velike privatizacije koje su vam se računale kao budžetski prihod, a mi sada bez ikakve privatizacije, bez prodaje aerodroma, bez bilo čega vam govorimo da imamo suficit. Govorimo vam o čistim, zdravim, trajnim merama koje su dale rezultate. E to je velika promena. Zato vam govorim, ljudi to mogu da vide, da osete.
Da su neki bili na vlasti, oni bi navijali da naši ne osvoje nigde ni jednu medalju, jer ne bi mogli da plate nikad. Mi navijamo da naši osvoje 100 medalja, sve možemo da platimo. Nikakav problem nema, i to istog dana.
(Vojislav Šešelj, s mesta: E, da nisi Tomu poslao tamo.)
Gledajte gospodine Šešelj, koliko od subote, kad naši počnu da nižu medalje i ne brinite, za sve to ćemo moći da platimo i to istog dana. Hvala.

Replika.
Reč ima gospodin Đurišić.

Poštovani gospodine Vučiću, 100 metara odavde ima bilbord koji govori o tome da je 2016. godina, godina preduzetništva. To je bio jedan od predizbornih programa ove Vlade. Ne kažem ja da je to loše i ne kažem da ne treba da bude i sledeća i svaka naredna godina, ali govorim o tome šta Vlada radi, konkretno u godini preduzetništva da pomogne preduzetnicima.
Vi ste sada naveli kako postoje problemi i koji su sve problemi i zašto skoro dve godine nije izmenjena uredba i nema novih poreskih rešenja. Ali to je vaš posao, to je vaš posao, da rešite te probleme, zato ste se kandidovali, tražili podršku građana i dobili koliko ste dobili, da, nećemo da govorimo o načinu na koji je to ostvareno.
Govorili ste kako je najviše do sada izgrađeno autoputeva i ja se slažem sa vama. Ali, ne znam da li možemo da se složimo da je svaki kilometar tog autoputa, da je finansiranje toga, projektovanje započeto još 2008. godine, 2009. i 2010. godine, i danas se završavaju i Kinezi i Azerbejdžani na Koridoru 11. Ko je to dogovorio? I radove na Koridoru 10, ko je, u koje vreme to dogovorio.
A ja pitam vas, koji ste to kilometar autoputa vi dogovorili? Imali ste u kampanji najavu kako ćemo sa Kinezima da uradimo ovu deonicu od Surčina do Obrenovca. Da li je potpisan, da li je krenulo projektovanje? Drago mi je da to čujem.

Vreme. Hvala.

A šta ćemo sa ostalom infrastrukturom? Hvala.

Vreme. Hvala.
Branka Stamenković, Poslovnik. Izvolite.

Molim vas, povreda Poslovnika, član 107. stav 2. definiše da u Narodnoj skupštini nije dozvoljeno direktno obraćanje narodnim poslanicima. Ja vas u tom smislu molim, da shodno članu 109. opomenete, kako narodne poslanike koji međusobno jedan drugog oslovljavaju, tako i mandatara koji direktno ulazi u komunikaciju i obraća se direktno narodnim poslanicima. Hvala.

Dobro, hvala. To je ne moguće, pošto ovaj poslanici se obraćaju danas mandataru, onda se on trudi da uvaži poslanika, da ga gleda u oči, pa da mu odgovori. Nema replike između nas dve, samo pokušavam da vam pojasnim.
Reč ima Aleksandar Vučić. Puna je lista poslanika koji su se javili, odnosno ovlašćenih, pa samo molim za izvinjenje pošto ću mnoge morati da izbrišem. Izvolite.

Dakle, samo da vam odgovorim, nadam se da vas nisam uvredio što sam vas oslovio imenom. Ne razumem što su morali da se pojave drveni advokati, ništa nisam ružno rekao, po imenu sam oslovio čoveka koga poznajem deceniju i više, tako da ne razumem o čemu se radi, ali valjda, tek da bi nešto rekli.
Dakle, da vam odgovorim na ovo. Što se „Godine preduzetništva“ tiče, ovo jeste „Godina preduzetništva“ i to sam juče rekao, ali sam rekao da nije ovo godina već da su sve godine preduzetništva jer nam je to najvažniji posao. A u „Godini preduzetništva“ kada kažete šta smo uradili, izdvojili smo 16 milijardi kao Vlada Republike Srbije kao podsticaj za preduzetništvo. Izdvojili smo samo za, od toga, da znate, kada kažem 16 milijardi, četiri milijarde su bespovratna sredstva. Četiri milijarde je 35 miliona evra. Trideset i pet miliona evra poklanjamo za start-apove uglavnom za žene, 50% od neophodnog ulaganja za žene preduzetnice, 30% za sve ostale.
Zaista smo mnogo dali i to i dalje nije dovoljno. Voleo bih da je tri, četiri puta više, ali je ipak razlika, ipak smo pokazali da smo nešto po tom pitanju napravili.
Dalje što se auto-puteva tiče, onaj ko vam je to rekao nije vas dobro savetovao, jeste vi ugovorili, imao bih određenih primedbi, ali nikada o tome neću javno da govorim. To možemo negde, jer znate kada državu vodite imate važnije stvari od političkih udaraca, to je oko Koridora 10, oko deonice Ljig-Preljina, oko visine ugovorene, oko ugovora koji je potpisan. Tačno, projektovanje je rađeno uglavnom loše zato smo morali da radimo preprojektovanje u više navrata. Nije to vaša krivica.
To će uvek da se dešava zato što to svi naši, neretko se dešava da naši instituti prave greške, da imamo problema, da ne izađu na teren na najbolji način, da jedno nacrtaju, a drugo je stvarno stanje, itd.
Ali vi morate da razumete jednu stvar, za to što ste vi govorili, vi niste platili ni dinara, vi ste dogovorili da država plati 300 miliona, a to mi plaćamo. Mi plaćamo, mi radimo. Vi ste rekli – ovo bi bilo lepo da bude tu i to toliko košta; a mi dajemo pare i mi radimo. Eto, samo je to razlika, ništa više od toga.
Drugo, upravo zbog tih problema o kojima govorite imamo muka na obilaznici oko Dimitrovgrada. Upravo zbog tih problema. Nemojte da vam pričam o proseku Bancarevu, Čifliku – Staničenju putu. Svakoga dana me glava boli samo od toga, što ne znači da nekoga u budućnosti neće da boli glava od problema koje mi ostavimo, ali nije se dovoljno uradilo, a znam da je bila namera.
Hoćete da vam kažem zašto, Marko, se nije dovoljno uradilo? Ne zbog želje ovoga ili onoga, napravljen je čak bio i dobar tim koji je želeo to da uradi, stručan tim. Ne može da se uradi zato što nema para. Zato što su javne finansije bile u haosu i u neredu. Zato nije moglo, ne zato što nije postojala želja, ne zato što Mrkonjić ne ume da radi auto-puteve, ume bolje nego svi, ne zato što je ovo ovako ili onako, nego zato što nema para. Ne može da finansirate. Zato što možete da naterate na silu jedanput domaće izvođače radova da odu i da vam rade Feketić, Novi Sad ili Feketić-Subotica. Oni posle toga stanu i ne mogu više da urade ništa, jer nema para. Danas ima para, danas mi situaciju za situacijom plaćamo.
Znate šta su mi rekli za jednu od tih deonica? Kažu – krivi smo mi što nismo isplatili, kasnili smo 34 dana. Tu se ne slažu baš u danima. Zamislite kad je došlo dotle da vas strašno kritikuju zbog kašnjenja od 34 dana. Koliko je bilo nekada, 13 godina smo kasnili u plaćanju svi zajedno. Trinaest godina. Sada 34 dana.
Ovo su činjenice i zato vam ja govorim nije bilo u pitanju loša namera. Razumeo je Tadić koliko je važna infrastruktura. Odlično je razumeo i odlično je to znao. Meni to nije teško da govorim. Ja za razliku od vas nisam satkan od mržnje i da uvek moram nešto da kažem protiv i da mrzim. On je to odlično znao, ali nije mogao da uradi zato što u Trezoru nema para i kraj priče. To je bio ključni problem.
Još nešto. Rekli ste, dobili ste koliko ste dobili, a o načinu nećemo. Mi hoćemo o načinu. Mi hoćemo i uveren sam da i u ovom parlamentu hoćemo da otvorimo debatu i razgovor po tom pitanju. Baš hoćemo o načinu da se razgovara, jer kada pričate o načinu samo dve godine ranije ili tri godine ranije, svejedno, vodili ste takvu kampanju, najodvratniju kampanju koju sam u životu video. Podsetiću građane sa onim odvratnim spotovima protiv Tomislava Nikolića koje ste emitovali po 5.000 puta dnevno na najgori mogući način. A ko je to radio protiv vas? Niko. Ko je to radio na bilo koji način? Pa niko.
Imali smo čistu kampanju, imali smo dobru kampanju, poštenu kampanju. Odlično vi to znate. Ali, nema te kampanje, nema tog političkog sistema koji je nekima mogao da donese više od tri, pet ili šest posto. Ne pomažu tu ni televizije, ni avioni ni kamioni, tu ima samo jedan problem, u svemu ste bolji, mnogo vas vole svi, samo je problem u tome što narod kada dođe vreme za glasanje, za vas neće da glasa.