Dakle, pokušaću da odgovorim i ako bi možda komentar „šta reći“ bio najsmisleniji u ovom trenutku. Šest minuta ste govorili o tome kako ste čekali tri meseca. Pa, ja sam sve vaše Vlade čekao do poslednje ponoći. Nikad niste došli ni tri dana ranije, a kamoli mesec dana ranije. Mi smo došli mesec dana ranije. Svaku vašu Vladu sam do ponoći čekao. A molili su me iz vaše stranke da prestanem da govorim da se ne bi išlo na privremeno finansiranje.
Hajde, uradite za Srbiju nešto, molimo vas. Nemojte da govorite danas da izglasamo Vladu pre ponoći. Kako vas nije sramota da nam vi govorite ovde da je mesec dana ranije kasno, a da je u ponoć u redu veče pre, ili ste zaboravili šta ste i kako ste uradili. Ili, valjda svi mislite da svi treba da vas se plašimo zato što ste protiv i zato što je to popularno ili lepo da se kaže.
Svrsishodno je da je dobijen ekspoze ranije, kažete. A kad ste nam ga dali? Kad? Sećate li se vi, ovi drugi vaši, ovi treći vaši? Svi derivati razni, nekih drugih. Kad ste nam ga dali ranije? Niste nam ga dali nikada i nijednom. Juče sam govorio šest sati, niste imali raspravu posle toga, imali ste ceo dan pauze do danas. I šta god da se dogodilo vi biste rekli da ne valja. Da sam govorio 20 minuta, kao neki, ceo im program stane u 20 minuta ne znaju šta bi da kažu, vi biste rekli da nisam imao ništa da kažem.
Šta god da sam uradio uvek biste isto rekli. Zato što ste tu da biste bili protiv, makar izmislili argumente, makar nemali nikakve argumente. I, znači, ustanovili smo – ekspoze nikada niste dali, nikada na vreme niste formirali Vladu. Nikada niste Vladu formirali mesec dana ranije. Odakle vam pravo, odakle vam obraz da nas pitate šta to mi radimo i kako to radimo? Još nam držite pridike, kao držimo predavanje s visine, otprilike, sad ćemo mi da ti objasnimo. I to što sam trpeljiv i strpljiv i što ću svaku primedbu, moja je obaveza da saslušam i da odgovorim, nažalost po Poslovniku danas članovi Vlade ili predloženi članovi Vlade nemaju pravo da odgovaraju, samo ja imam pravo da odgovaram, pa moram na sve da odgovorim.
Kažete – demagoške floskule. Pa, sve što ste izgovorili su najgore demagoške floskule. Prvo, nisam nikakav lapsus napravio. Odlično znam šta sam rekao i za čeri paradajz i za ne znam šta još. Samo što vi ništa o tome ne znate, kao ni oni koji se prave da znaju. Baš ništa ne znate o tome. Sve sam tačno rekao juče, baš nikakav lapsus nisam napravio. Pošto vidim da je to izazvalo smeh i sprdnju kod neznalica. Dva puta mi se jezik prelomio pa sam nešto pogrešno izgovorio, ali ovo baš nije bio ni lapsus lingve.
Kažete – niste pomenuli promenu Ustava, pa nisam zato što sam bezbroj puta rekao da je promena Ustava stav dogovora političkih subjekata. Ne može da se menja Ustav ukoliko se ne dogovorimo i sa vama i sa nekim drugima ovde koji su jači od vas. Što hoćete da neko oktroiše Ustav, da ga na silu donosimo? Ne pada nam na pamet.
Ustav mora da bude izraz najširih narodnih težnji. Ne donosi se Ustav za godinu i ne donosi se Ustav za četiri godine. Ustav se donosi za 20, 30 i 50 godina. Ako možemo da ga donesemo, donećemo ga. Ako ne možemo da ga donesemo nikom ništa. Zato ga nisam pominjao. Zato što bi ste mi rekli, blokirali bi ste donošenje Ustava, a onda bi ste mi rekli – ti to nisi ispunio. Zato ga nisam pomenuo.
Promena Ustava nam je uslov za ulazak u EU. Kada budemo pred vratima, onda ćemo o tome da govorimo, ali to mora da bude najširi dogovor različitih političkih subjekata. To ne može da bude ono što želi Vlada. Mi sami u društvu moramo da vidimo šta je to što nam je važno i da se dogovaramo. Nego, eto, išli smo u kampanji pa smo pričali, e oni hoće da ukinu preambulu o Kosovu, a vi ćete da ga zaštitite, vi u čije je vreme Kosovo dobilo nezavisnost. I kako ste ga štitili, sa dva saopštenja. Sada mi držite pridike patriotske. Izdali ste cela dva saopštenja. Tako ste se žestoko borili. O Crnoj Gori da ne pričam.
Jel nešto dobacujete? Ne, oni vole da kradu, oni ne vole pivo. Ovi drugi vole pivo.
Što se ovoga tiče, kažete da ste protiv evropskih integracija, to je fer. To je čist stav. Nisam saglasan sa takvim stavom, ali je lepo da ste to ljudima rekli. Dobro je da im to kažete. Dobro je da kažete svim zaposlenima u stranim kompanijama koje dolaze iz EU, zato što ni jedna ne bi došla da nije Srbija na evropskom putu. Ni jedna. To je prvo pitanje koje postavi i Kromber Šubert, čak i turski „Teklas“, a Turska nema veze sa EU ili nije član, na evropskom je putu već 50 godina, tačnije 53 godine. Dakle, ni jedna ne bi došla u Srbiju. Dobro je da kažete ljudima da ne bi imali posao. Dobro je da kažete ljudima da ne bismo mogli da izvezemo našu robu. Dobro je da kažete ljudima da bi teško prehranili svoje porodice. Veoma sam zadovoljan zbog toga.
Istovremeno, ne možete da mi kažete da smo uradili nešto loše, vezano za Rusku federaciju, jer sam recimo predsednika Putina video četiri puta više nego vaš predsednik stranke, dok je bio na vlasti, a bio je mnogo duže nego ja. Da ne govorim da sama Rusija kaže da ima najbolju saradnju sa Vladom Srbije i sa Srbijom uopšte u savremenoj istoriji. Eto, uspeli smo. Pitate kako, uspeli smo.
Što se tiče poglavlja 31, obaveza je da se usaglasimo sa kompletnom evropskom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom tek kada postanemo članovi EU. Do tada, pustite da radimo svoj posao. Pustite da uradimo ono što je najbolje za našu Srbiju. Pustite da radimo i da razgovaramo sa svima i da izvlačimo najviše što možemo za našu zemlju i da čuvamo našu nezavisnost i naš suverenitet, jer takvo opredeljivanje bi skupo koštalo građane Srbije. Lepo zvuči mnogima koje poznajem i volim kada tako nešto čuju, samo što to ne bi trebalo vi da govorite, jer to nije ni ozbiljno, a nije ni odgovorno.
Vi nama kažete šta smo izgubili oko različitih ugovora od kada smo na evropskom putu. Vi ste slavili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi ste ga slavili u Knez Mihajlovoj ulici, prolazio sam, šetao sa ćerkom svojom, vi mi davali letke, Aleksandar Popović i danas je sa vama, delio je letke, „SSP – nada u budućnosti ili nada u sigurnost, tako nešto“, „izvodljivo je“. Za sve ono za šta ste vi krivi iz vašeg ugla, danas smo vam mi krivi, ali nemojte da se smejete, daću vam jedan loš argument.
Poljoprivreda je loše pregovarana. Baš je poljoprivreda loše pregovarana, ali da ostavimo to po strani, to je donelo dobre stvari za Srbiju. Evo da vas ja pohvalim, pošto vi sebe napadate svo vreme. To je donelo dobre stvari Srbiji, jer smo dvostruko uspeli da umanjimo deficit trgovinski sa EU u tih osam godina, naravno, najviše od 2013. godine do danas, ali svejedno, dvostruko smo uspeli da umanjimo taj trgovinski deficit.
Hajde to tek tako da kažemo zato što smo to pet hiljada puta ponovili, a nema nikoga ko može na to da nam odgovara na dnevnom nivou. Pričate o kanalu. Nikada nisam kanal pomenuo. Nikada kanal nikakav nisam pomenuo. Nikada sto milijardi nisam izgovorio zato što ja znam šta je sto milijardi, nego ste našli jednog člana naše stranke da to izgovorite.
Pričate o struji i kažete narodu kako ste vi nam dali mnogo jeftinu struju i ne znam šta sve. Znate li za koliko procenat ste uvećali cenu električne energije od 2000. do 2008. godine, da ne kažete da su neki drugi krivi koji su bili od 2008. do 2012. godine? Znate li za koliko procenata? Dakle, 970% naspram 15% i još da nam držite pridike ovde, a pri tom struja je danas 30% jeftinija od najjeftinije struje u Evropi, od bilo koje zemlje. Uvećali ste 970% cenu električne energije. Ima li to smisla?
Kažete, autobus „Ikarbusa“. Malo prođite po Beogradu, dođite i prođite po Beogradu pa ćete videti „Ikarbusove“ autobuse sa „Mercedesovom“ šasijom. Lepi su i čisti, uredni i dobri autobusi. Inače, prodato ih je 81, ako se ne varam, prošle godine, a ove godine očekujemo 125 i to ste promašili, a to je samo od mržnje. To je samo zato što nisu važni argumenti nego koliko te mrzimo, toliko ćemo glasnije to da izgovorimo. Nije važno koliko to nije istina.
Kažete, penzije između 10 i 20%. U ukupnoj masi penzije su smanjene sa 5,11%. Danas je 3,28% smanjenje od trenutka kada smo povećali penzije, pri čemu trebate da imate u vidu da 60% penzionera ima veće penzije nego ikada i da se to odnosilo pre svega na penzionere u velikim gradovima i to na 40% njih.
Nikada nisam bežao od toga da o tome govorim, a to sam morao da uradim zbog vaše neodgovorne politike, između ostalog, i jednih i drugih. Zajedno ste vladali 10, 12 godina. Jedni podržavali na ovom nivou, druge na onom nivou. Svejedno. Nisam neku veliku razliku pravio.
U pravu ste za jeftine stanove. Imali smo određene razgovore. Sada smo te razgovore nastavili. Razgovaramo sa više naših stručnjaka koji govore da postoji interes više inostranih kompanija pa ćemo da vidimo. Nadam se da u sledećoj godini možemo da raspišemo tender i da ćemo da stvorimo uslove da to uradimo. Vidite, meni nije teško da priznam. Nije mi teško da priznam, a to sam rekao zato što sam već razgovarao i bio siguran da to možemo da uradimo. U tome se razlikujemo.
Super je što ste primetili da je deficit pod kontrolom i da imamo uređene javne finansije, pošto je i to retkost, i to ljudi gledaju kako i na koji način da kritikuju iako ceo svet hvali.
Što se tiče menadžmenta u javnim preduzećima, ne vi nego mi smo doneli Zakon o javnim preduzećima. Nema partijskog zapošljavanja. Nema partijskog zapošljavanja i nema zapošljavanja uopšte.
Što se tiče promena u javnim preduzećima, ja sam najkritičniji, ali stanje i u EPS i u „Železnicama“ je desetostruko bolje. Drugo, da znate da naše železnice više ne idu samo 26 km na sat kako su išle u vaše vreme. Danas pođite prugom Beograd-Vršac pa ćete ili 110 ili 120 km na sat. Prođite novim vozovima da vidite kako su udobni i kako drugačije izgledaju. Da li je loše? Jeste, loše je, ali ćemo da uradimo i da izgradimo mnogo toga u naredne tri ili četiri godine da ljudi mogu time da se diče.
Postoje ljudi koji žele uvek da vide sve loše, koji nikada ne žele da vide ništa dobro. Postoje ljudi kojima je cinizam životna karakteristika i ništa više od toga i to samo njih muči. Vidim dobro loše stvari, verujte mi, mnogo bolje nego vi, ali vidim i one koje su dobre i kojih je mnogo više nego što ih je bilo ikada ranije.
Zato sam siguran da nema onoga o čemu je govorio gospodin Jovanović – spoljnih problema, problema u regionu, problema vezanih za političku stabilnost spolja, bio bih siguran, apsolutno siguran u izvesnu i stabilnu budućnost Srbije.
Govorili ste o mladima. Čini vam se da više odlaze. Meni se ne čini. Manje odlaze, ali i dalje mnogo odlaze i nećemo to moći da zaustavimo lako i niko to ne može da zaustavi lako. Zemlje EU imaju u proporcionalnom broju stanovnika petostruko veći odliv nego mi. I Poljska i Rumunija i Bugarska i Hrvatska, zato što imaju radne dozvole i mogu da rade u najbogatijim zemljama EU i da zarađuju veće plate i to je proces koji ne možete da zaustavite ni vi, ni ja, ali možemo da ga usporimo i možemo koliko je naše da kažemo ljudima – znamo da vam je teže u Srbiji, nešto je bolje i biće bolje i molimo vas pomozite svojoj zemlji. To je ono što možemo da uradimo.
Da mi obezbedimo da Srbija bude bolja od Nemačke neće u 100 godina, u 100 godina narednih nećemo ni vi ni ja, ni svi mi zajedno. Hajde da nikoga ne lažemo više. To je jedan proces koji se događa i koji se događa svuda u Evropi. Ceo svet se seli u Evropu. Sada je sav Saharski deo počeo da prelazi u Evropu i zato imamo problema sa migrantskom krizom. Ne možete da ih zaustavite. Baš ih briga za njihovo korenje, za njihovu rodnu grudu, za bilo šta. Tamo se ratuje i tamo imaju problem i oni dolaze u najbogatije evropske zemlje i neće da idu ni u Mađarsku, ni u Češku, ni u Slovačku, koje su veoma bogate, nego hoće da idu u Nemačku, Austriju, Holandiju i Dansku.
Na kraju, pošto ste rekli da ćemo se nešto oko zemlje, video sam da ste tu mantru, tu neku priču sve vreme ponavljali u kampanji, nikada nisam razumeo o čemu pričate, pošto ni po jednom našem zakonu nije dozvoljena prodaja zemlje strancima. Kažem vam da ćemo se truditi da to sačuvamo po ugledu na to kako se to radili Poljaci i Mađari i vi meni kažete – ne, ne, mi smo protiv prodaje zemlje na svaki način. Ja nisam baš tako čvrst i tvrd. Ima tu drugih stvari. Time ćete deo investitora da zaustavite, da ih ostavite da nikada ne dođu u vašu zemlju, a ne znam gde bi tu zemlju poneli, verovatno negde na Mars, u nečijoj glavi.
Ima nešto drugo. Aman, ko dade onom Todoriću onoliku zemlju u našoj Vojvodini? Ja ili vi? Ko dade Todoriću tu zemlju, ko dade onu zemlju u Odžacima? Vi ili ja?
(Poslanici dobacuju.)
Mislite na ono što ste davali onim kriminalcima Jerkoviću i ostalima, što ste davali lopovima Šarićevim pa su doveli firme u stečaj, pa te firme koje su posle toga date nekom drugom više nisu u stečaju, nego isplaćuju dobre plate i pristojne plate tim ljudima i uzgred im je direktor član DS, šta da radite, to vam tako dođe, ne znam već koje.
Šta smo sada? Dokle smo došli? Pričali smo nešto, pričali smo tek onako što nema mnogo veze sa istinom, ali to je moglo da prođe zato što nije bilo nikoga ko može da odgovori. Nemam problem. Svakog meseca ću da dolazim da vam odgovaram i uopšte nisam uplašen, zastrašen time kada na „Tviteru“ neko kaže – ja ću da uradim to i to, svašta ću da mu napravim ili kada neki drugi kaže - pravi muškarci mere nešto drugo, a ne znam šta mere. Ovde merimo znanje i energiju, a ne znam šta ti veliki muškarci mere i ne razumem tu vrstu primitivizma.
Nisam nešto fasciniran pravo da vam kažem tom vrstom bahatosti i osionosti, ponajmanje zbog činjenice što vidim da tu znanja ne nedostaje. Ovo se nije odnosilo na vas i molim vas da mi to ne zamerite, a za ovo drugo ću sve da vam odgovorim svaki put.
Još nešto ste rekli. Mislim da sam bukvalno na sve odgovorio. Mislim da sam na sve odgovorio. Da, rekli ste oko televizijske pretplate, da ne bude da izbegavam neko pitanje koje mi je nezgodno ili teško. Tačno je, rekao sam i tada nije bilo televizijske pretplate. Onda su drugi nezavisni organi, za koje da sam vršio pritisak da ne bude televizijske pretplate vi biste rekli – evo ga, vrši pritisak na nezavisne organe, oni su rekli da je to najbolji način, jer ako bi se finansirao RTS iz budžeta onda bi time Vlada uticao na politiku RTS. Rekao sam – dobro, nema problema. Napravite to kako god hoćete, šta god hoćete, ionako za razliku od svih vas mi ni jednog novinara nismo doveli na RTS, a kamo li urednika i ponosan sam što smo i sa tim i takvim RTS i sa svim problemima sa kojima se suočavamo, sa svim neistinama, falsifikatima, lažima uspeli da dobijemo značajno više glasova nego svi vi zajedno, što će vam se dogoditi i sledeći put. Hvala.
(Milan Lapčević, s mesta: Replika!)