Vi tražite na ono prvo. Izvinjavam se.

Naravno da ja o njima ne mogu da ćutim, ne zato što je to neki moj hir, nego prosto mislim da je to moja obaveza. Vi ste u pravu kada opisujete reakcije našeg društva, ali sam siguran da niko u Srbiji ne bi odbio predlog koji su odbili Švajcarci kada im je Vlada na referendumu ponudila 2500 evra po stanovniku da podigne potrošnju.
Rekao sam za naše društvo da ne prolazi test realnosti, i to nije slučajno. To je posledica politike koja se ovde vodila, ne prethodne četiri godine, koja se vodila od kada se mi bavimo politikom. Zato smo naknadno jako pametan narod. Sada razumemo značaj ponude iz devedesete, evropska zajednica za mirno rešenje jugoslovenske krize. Sada razumemo značaj Dejtona. Šta bi sada dali za Rambuje? Šta bi dali za Ahtisarijev plan kada ga uporedimo sa Briselskim sporazumom? To je sve posledica činjenice da politika u Srbiji nikad nije imala snagu da bude konkretna u meri u kojoj to traže okolnosti u kojima se zemlja nalazi.
Ja sam zato i rekao da je ova rasprava vrlo čudna. Naizgled takva moć, puna sala, jaki aplauzi, a sa druge strane vi morate da zaobilazite ta pitanja. Hoćemo li sutra biti jači? Ako ćemo biti, hajde recite – bićemo jači zbog toga i toga, pa ću se sa vama složiti. Znam da je teško o tome pričati. To utiče presudno na Srbiju.

Vreme. Hvala vam, poslaniče.
Hoćete vi kratko? Izvolite.

Samo nekoliko rečenica.
Da, mislim da će biti Srbija jača onoliko koliko bude ekonomski snažnija. Mislim da smo na dobrom putu što se toga tiče.
Znate, kada idete čamcem ili brodom, a na jednoj obali imate „Pragu“ koja puca u vas, a na drugoj obali trocevac koji čeka, a vi treba brod da provučete, ne morate da govorite i da javljate jednima i drugima da upravo prolazite tu, nego gledate da to izbegnete, da brod provučete do sigurne luke. To je ono što mislim da je ne samo najbolja, već jedina moguća politika.
Nažalost, protiv licemerja, i zato meni nije teško da ponekad kažem da ste u pravu, kao što mi nije teško da kažem da ponekad niste u pravu, ali licemerja je u našem društvu koliko hoćete. Za iste izjave dobijate optužbe da širite nacionalizam, a evo čujem da me je bivši predsednik optužio da izjavom da više neće biti „Oluje“ širim nacionalizam u regionu. Zamislite, valjda je trebalo da kažem – potrebna nam je još jedna „Oluja“, ili - potrebno nam je još jedno stradanje našeg naroda, da bi on bio zadovoljan i da bi bio veliki mirotvorac. Znam ja zašto je on to rekao, dodvorava se nekim drugima, da bi neko mogao da pomisli kako Vučića treba da smene jer ugrožava stabilnost u regionu, a on će to vrati i ponovo će Srbija da bude poslušna zemlja koja će da ispunjava sve naloge.
(Narodni poslanik Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)
Upravo je to saopštio pre deset minuta, upravo je to rekao doslovce, citirao sam ga, dakle nisam parafrazirao, da izjavom da neće više biti „Oluja“ protiv srpskog naroda ja širim nacionalizam u regionu. Evo, ja mu ponavljam još jedanput – Srbija više nikada nikome neće dozvoliti da se dogodi „Oluja“ i da protera neko 250 hiljada ljudi. Mislim da je to politika mira, a ne politika sukoba, zato što je „Oluja“ bila politika sukoba, politika napada, politika ubijanja i proterivanja.
Jedno vaše pitanje lebdi u vazduhu iz prvog vašeg izlaganja, a to je - da li smo osigurali budućnost zemlje? Nismo, kao što kada završimo fakultet nismo završili sa učenjem i nemamo dovoljno znanja, već moramo da učimo svakoga dana. Nismo nikada osigurali našu budućnost, posebno u uslovima i političkom okviru u kojem se Srbija kreće, u kojem Srbija živi.
Mi imamo bezbroj problema gde god da se okrenete. Uređivanje javnih finansija, nešto povoljniji ekonomski ambijent danas nego što je bio pre dve, tri, četiri godine, ili šest-sedam. Znači, ali nije dovoljno. Za čas bilo kakva politička nestabilnost to sve uništi i uništi za narednih deset godina. Zato ste u pravu da moramo da pažljivo gledamo i da vodimo računa šta radimo u budućnosti. Ali, oko ovoga unutar Srbije, samo razmislite do čega bi tako na nož postavljeno pitanje dovelo u našoj zemlji, kakvi bi nam zaključci bili i gde bismo završili? Mi ovde više ne bismo pričali o deficitu, mi bismo ovde pričali o našim unutrašnjim ratovima i sukobima. Pitanje je da li bismo i oružje izbegli, a o spoljnjem faktoru i o regionalnoj stabilnosti više i da ne govorim.
Zato mislim da je ovo bila najmudrija politika, najbolja politika, ne zato što sam mnogo pametan ili bilo ko od nas je mnogo pametan, već zato što se to nametalo kao jedino moguće, realno, racionalno, ozbiljno i nacionalno odgovorno rešenje.

Hvala.
Predlažem da idemo dalje.
Reč ima Dragan Marković Palma.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo kandidati za ministre, poštovani poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati Vladu, kao što je podržavala i prethodne dve vlade. Tada nismo imali ministre, direktore javnih preduzeća, nećemo imati i u ovom narednom mandatu od četiri godine, ukoliko bude trajala Vlada četiri godine. Ali, ja neću govoriti onako kako sam se pripremio, nego ću govoriti onako kako je premijer u poslednjih 15-20 minuta govorio i davao odgovore na pojedina pitanja.
Šta je najvažnije za napredak jedne države? Politička stabilnost. Kada postoji politička stabilnost, postoji i ekonomska stabilnost. Vi se niste time hvalili, predsedniče Vlade, da je stabilnost dinara najvažniji za razvoj jedne države. I, jeste vi, odnosno mi smanjili plate i penzije, ali se nisu rate za kredit povećavale građanima koji su uzimali kredit u poslednje dve godine. Kreditna sposobnost je bila -do 30% od plate vam odlazi na ratu.
Ti korisnici kredita koji su uzeli kredite pre sedam-osam godina došli su u situaciju da im je rata kredita i 70% od plate, a oni koji su uzimali kredite pre dve godine ostala im je ista rata. Ali, najvažnije za privredne subjekte i za velika, srednja i mala preduzeća koji nekada kada uzmu kredit, kursna razlika im pojede i zaradu i zato takva preduzeća su odlazila u stečaj i kasnije u likvidaciju. Ta ekonomska stabilnost i stabilnost dinara privlačila je strane investitore i bez stranih investitora danas Vlada Republike Srbije ne bi imala suficit u budžetu, hteli mi da priznamo ili ne. Dobro je što ste vi u vašem ekspozeu rekli da će ista prava imati i domaći investitori, ukoliko žele da imaju siguran program isplatljiv, da će da zapošljavaju radnike, imati ista prava kao i strani investitori.
Spomenuli ste Hrvatsku. Hrvatska je velika prepreka Srbije na evropskom putu, ali Srbija je članica EU i ja sam to više puta govorio, da Hrvatska ne radi sama, jer srpski narod pamti i Ante Starčevića, odnosno Ante Pavelića i Ante Gotovinu, koji je počinio najveći genocid nad srpskim narodom posle Drugog svetskog rata, koji je prvo osuđen u Haškom tribunalu, a onda veliki svetski lobiji i oni koji su stisli dugme da se bombarduje Srbija su ga oslobodili. Jedinstvena Srbija ima svoj stav o tome i o Haškom tribunalu, da je Haški tribunal napravljen kao sud za Srbe.
Ono što posebno želim da istaknem je da je bilo tu i nekoliko viših sila koje su indirektno uticale na ekonomski razvoj i stabilnost Srbije, Bregzit. Kada je u pitanju Velika Britanija, mi vrlo dobro znamo kako je Velika Britanija naklonjena prema Srbiji, Turska i azilanti. Srbija je bila jedna od najgostoprimivijih država gde su azilanti prolazili u tranzitu. Kada sam kod azilanata, želim da pohvalim našu policiju i vojsku, koja se nije ponašala kao policija i vojska Hrvatske i Mađarske, i da tuku azilante. Mnogo mi je drago što ste u vašem ekspozeu rekli da će biti povećana plata i vojsci i policiji.
Isto tako mi je drago što ste u ekspozeu rekli da će da se povećaju penzije. Vi imate veliku odgovornost, ali to za vašu partiju, naravno, ne za moju koaliciju. Možda smo i mi malo tu oštećeni jer nismo govorili u izbornoj kampanji da će posle izbora, u roku od šest do osam meseci, biti povećane penzije i plate. Znači, ne verujem da li bi neko na svetu od političkih partija, lidera, prećutao to. I vi i mi kao vaši bivši i budući politički partneri govorili smo da je teško, da će biti bolje. Ali, da smo tada to rekli, predsedniče Vlade, veći broj stranaka danas ne bi bio u parlamentu.
Šta je ono što je još važno za Jedinstvenu Srbiju i ono što ćemo mi da podržimo i podržavamo? Dualno obrazovanje. Mogao sam da vidim na terenu da smo došli u situaciju da više nemamo zanatlije, da ne možemo da zaposlimo po fabrikama one srednjoškolce, svi su sa fakultetima. Ko nije završio fakultet, a radi u državnim u javnim preduzećima, taj doškoluje, završi fakultet i mi nemamo srednjoškolce, majstore, koje ćemo zaposliti u fabrikama.
Isto tako, predlažem da oni koji završe srednje škole i fakultete, ako bi im dali da rade test, a da u testu budu stručna pitanja iz struke koju su završili, ti mladi ljudi nisu stručni jer nisu imali praksu, nisu oni krivi za to. Predlažem da svi oni koji završe srednju školu imaju ili stručnu praksu ili već kako ćemo da nazovemo, dok se ne promeni način obrazovanja, da pola finansira lokalna samouprava tri meseca, a tri meseca država, da šest meseci ta praksa osposobi tog mladog čoveka da bi ga neko od privatnika primio. Ne postoji urgencija kod privatnih preduzeća i da sad možete da pozovete i vi ili ja ili bilo kod od ministara i da kaže – zaposli mi ovog momka ili ovu devojku. Kad ode na razgovor, ako nema pojma o tom poslu, taj poslodavac neće da zaposli takve mlade ljude. To nam je u ovom trenutku najveći problem.
Kada je u pitanju poljoprivreda, pod hitno mora da se uvede neka kontrola za nakupce jer su nakupci, a ne država, najveći krivci što je cena žita bila pri žetvi 17 dinara, a 15 dana posle 14 dinara. I građani i poljoprivrednici misle da je zbog toga kriva Vlada. Isto tako, proizvođači mleka zbog nakupaca, ako je neko imao pre deset godina 20 krava, svake godine gubi po tri krave kroz razliku u ceni. To je ogroman problem, a Vlada Republike Srbije i resorni ministar, bivši i budući, to sam ne može da reši.
Šta je još bitno, ono što vi niste rekli, a da je ogroman rezultat prethodne Vlade? Vi ste prodali jednu fabriku koja se zove fabrika, a to je olupina „Sartid“ u Smederevu, kao neki brod ili čamac koji stoji na obali mora ili neke reke 20 godina. To je ogroman uspeh, imajući u vidu da proizvodni artikli koje proizvodi „Sartid“ ne mogu da se plasiraju u Srbiji i u Evropi samo, a da ste doveli vlasnika te fabrike koji ima kupce i tržište u celom svetu. Šta je danas najvažnije za stabilnost jedne fabrike i jednog preduzeća? Tržište. Tržište se ne dobija marketinški za šest meseci i da vi osvajate velika tržišta. Isto tako, saradnja sa Kinom i sa predsednikom Kine je izuzetno velika stvar za Republiku Srbiju. Tako da, poljoprivrednici su se našli u velikom problemu, ali ne krivicom Vlade.
Šta je važno za poljoprivredne proizvođače? Da ubuduće, a to do sada nikada nije rađeno a nije teško, pošto statistika postoji, koji su to proizvodi koji su deficitarni a poljoprivredni koji se uvoze i samo se na vreme sada u ovom mesecu septembru kaže poljoprivrednicima – sledeće godine možete da sejete žito, kukuruz ili da čuvate telad, jagnjad ili svinje. To nije teško za Vladu. Pa isto nakupci, predsedniče Vlade, su činili da su povećali cenu svinja i kratko je trajalo da bi te svinje, nekoliko samo, pošto nije bilo u velikoj masi, otkupili i da sada mi u ovom trenutku nemamo dovoljno svinjskog mesa i moramo da uvozimo. Zbog toga takođe nije kriva Vlada i resorni ministar. Kada kažem resornog ministra, mislim i na Rasima Ljajića, gospodina koji možda ima neku odgovornost kada se prave marketi, a onda nam u tim marketima roba u rafovima iz celog sveta, najmanje iz Srbije, ali imamo i Ceftu, imamo i Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji. Nije ovo kritika, gospodine Ljajiću, nemojte da mislite da je kritika, ovo je moja konstatacija. Siguran sam, zbog toga ste vi toliko u vlasti što ste stručni i što ste sposobni. Da niste sposobni, ne bi bili toliko godina u vlasti, tako da nije kritika.
Poljoprivrednim proizvođačima treba kredit, ali kredit koji nije skup, kredit bez kamate ili neko da kamatu servisira. Banke su uništile i poljoprivrednike, strane banke. Te banke koje zarade pare ne prave fabrike od tih para zarađenih u Srbiji, nego nose pare u zemlje odakle su. Ne znam za šta će biti ovaj gospodin sledeći ministar, ali nemoj da zagovarate premijera, poljoprivrede, ovo su sve resori koji su bitni za vas. Nemojte vi samo kao gospodin Veselinov, a nadam se da niste takvi, on se toliko razumeo u poljoprivredu da je ulazio u njivu samo kada je bio na autoputu pa mu se išlo u WC, a nije bilo blizu nigde hotela, i noću kada je išao u lovokrađu, nadam se da ste vi malo stručniji. Nije znao da razlikuje kravu od bika. Ali, to je istina.
Turizam, „Beograd na vodi“, ja kada sam video projekt „Beograd na vodi“, radovao sam se zato što je to nešto novo, nešto novo što nema nigde u Evropi. Nešto novo što će da zaposli veliki broj radnika i nešto novo što će da pomogne i ostalim turističkim gradovima i opštinama u Srbiji. Jer, šta to da pokaže predsednik Vlade ili resorni ministar ako mu dođe neko u goste, nešto što je napravljeno novo, nešto što je lepo i tako oni koji dođu da ulažu u našu državu, imaju i određeno poverenje.
Mi smo imali pre dve godine, predsedniče Vlade, poplave koje su uništile mnogo gradova u Srbiji i nije tačno da je nama pomogla Evropa i nadoknadila nam kompletnu štetu, pa su tada kritikovali kako ne znam koliko ljudi se udavilo itd. a kiša je padala 20 dana. Samo za jednu noću u Makedoniji je poginulo 25 ljudi, nastradalo u poplavi i nestalo ne znam koliko ljudi. I, ne možete da snosite takvu odgovornost i krivicu, a dosta je urađeno na sanaciji obala pored reka koje su poplavile određene opštine i gradove.
Međunarodna politika, vi i Ivica Dačić, ste bili najbolji predstavnici srpskog naroda svih vremena, od kada je Srbija vodila međunarodnu politiku.
Dozvolite mi samo da vam kažem, 56 država je prošle godine došlo u Srbiju, njihovi predstavnici, na samit ili ne znamo kako ćemo taj skup da nazovemo, Ministarski savet, kada je Srbija predsedavala OEBS-om. Ostavili smo najbolji utisak kao organizator od svih predsedavajućih zemalja, poslednjih 30 godina koji su imali ulogu kao Srbija. Sve to, najviše zahvaljujući vama, ali i vašem prvom potpredsedniku Ivici Dačiću.
Mogu da vam čestitam na mudrosti, jer ja znam vaš mentalitet, kakvi ste vi bili pre i da vi ne zastupate u poslednje vreme interes i ideologiju, nego interes građana Srbije. Ono što se vama desilo u Srebrenici niko ne bi to tako prećutao, da ste posle doveli onog Alinog sina i vodili ga kroz Knez Mihailovu, da vidi miroljubivi i pošten narod i da vidi koliko je građana Srbije, odnosno Srba proterano sa prostora gde je on sada glavni šef, a nekada njegov tata. Tako da vam čestitam na tome i to je nešto što rukovodi jedinstvenu Srbiju da glasamo za Vladu i za ministre, jer stvarno ne mogu da vam zamerim ništa.
E, sada, dozvolite mi da kažem i ovo. Novinari me zovu, ali ja neću da idem tamo, šalju mi poruke, kako ću sada ja da glasam za damu koja je predstavnik LGBT populacije.
(Vojislav Šešelj, s mesta: E, to nas interesuje.)
Evo sad ću da vam kažem. Jedinstvena Srbija i ja lično, nemamo ništa protiv tih ljudi, ako su stručni neka vode određene resore, ali nikada nećemo prihvatiti i podržati gej paradu i nikada nećemo prihvatiti i podržati legalizaciju homoseksualnih brakova. I to i vi treba da aplaudirate sada, hajde aplaudirajte malo, jer mislite da ćutite ali nema veze. Očekujem i pozivam damu da poseti Jagodinu, nećemo da pričamo o ….
(Vojislav Šešelj, s mesta: O seksu.)
…pričaćemo o razvoju lokalnih samouprava, tako da jednostavno, gospodine Vučiću, vama se obraćam i vi mnogo što-šta u životu niste voleli ali ste prihvatili. Da li je tako? U interesu građana Srbije?
Ja se zalažem da u brak uđe muškarac i žena, da se deca rađaju i da se borimo protiv bele kuge, jer vi ste rekli da svake godine u Srbiji nestane grad veličine Zrenjanina, a to je ogroman problem, da će Srbi kroz 50 godina u Srbiji biti nacionalna manjina. Tako da mi ne zamere i pripadnici LGBT populacije ili već ne znam kako se zovu, iako su me tužili i plaćao sam kaznu, platiću nema veze, ali moj stav nije promenjen.
Gospodine Vučiću, najviše sam imao problem sa vašim poslanicima, to je njihovo bilo pitanje na svakih deset minuta, a kako ćeš sada da glasaš, a šta ćeš, baš ovi koji sede sa moje leve strane. Evo, sad ste čuli kako ću da glasam.

Molim vas, vreme.

Nije valjda da je gotovo. Dobro, na kraju još jednom JS će podržati Vladu Republike Srbije i maksimalno pomoći ono što mi znamo, a dosta toga možemo da pomognemo. Hvala vam.

Hvala vam. Pošto ekrani ne pokazuju vreme, važi samo moj sat.
Izvolite, mandatar.

Kratko ću, nešto manje izgubimo od onoga što ste vi pomenuli, grad veličine Negotina ili Prijepolja, ali svejedno ogroman gubitak i plašim se da to svi govorimo kao statistički podatak, a pokušaćemo po prvi put nešto da preduzmemo.
Makedonija je nešto uspela, ne dovoljno, deo njihovih iskustava iskoristićemo možda i tog stručnog čoveka kojeg sam upoznao, koji je radio za Makedonsku vladu da ga angažujemo, da vidimo šta je to, jer to nema veze, pošto ljudi obično govore da je to sa pravima, dečijim dodacima, porodiljskim pravima. Ona su kod nas veća, izraženija i bolja nego u Nemačkoj. Tamo posle tri meseca ili šest meseci morate na posao, ovde možete i dve godine da ne idete na posao. Nije to u pitanju, u pitanju je svest pre svega, to što smo postali sebičniji i mnogo toga što moramo kod sebe da promenimo da bismo tu napravili bolji rezultat.
Što se tiče Ane Brnabić, ja sam odgovarajući na pitanja rekao sve što imam, a onda ću nešto i oko ovog gospodina Nedimovića. Dakle, Anu smo izabrali, to je moj predlog, dakle, nije mi došao neko ko bi mi rekao, to je moja ideja i zamolio sam ostale da tu ideju prihvate zato što Anu poznajem kao veoma stručnu, veoma mraljivu osobu i ženu koja se nije plašila izazova. Nikada sa njom, a videli smo se čini mi se, preterano je da kažem stotinu puta, ali desetinama puta smo se videli na različitim i konferencijama, imali razgovore i na sastancima i tako dalje, nikada o toj temi nismo razgovarali.
Razgovarali smo poslednji put, prvi i poslednji put i što se mene tiče završili razgovore po tom pitanju zato što je ona bila vrlo i ljubazna i pristojna, govorili smo o tome šta mogu da budu primedbe, pa smo znali da će jedna od primedbi možda da bude i ta, više meni, pretpostavljam nego njoj, kako si ti to. Ona je bila toliko fer i toliko ljubazna da je rekla – e, a ko je to problem, oni će to verovatno da pokrenu. Ja sam rekao da to meni ne predstavlja nikakav problem, to je njena stvar, ovo je slobodna zemlja.
Ali to ne znači, da kažem onima koji govore kako smo već legalizovali homoseksualne brakove, pa valjda time plaše narod i time dobijaju deo glasova. Niti smo to uradili niti postoji bilo kakav plan, niti postoji bilo kakva ideja. To nema veze sa pravima ljudi koja ćemo da garantujemo i za koja ćemo da se borimo i da ih štitimo, a Ana nije, kako su neki mediji preneli LGBT ministar, ona je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ona je tu u Vladi Republike Srbije, kad bude izabrana, ona je tu zato što vredi, zato što je marljiva, zato što ima znanje, obrazovanje, zato je tu, a ne zbog toga što je muškarac ili žena, ili zbog toga što je ovakve ili onakve seksualne orjentacije.
Dakle, to ima veze prosto sa, inače tim što čujem te, kao nekad u vreme konfederalnih zalaganja, te ključ varijante. Mora da bude toliko žena, mora da bude toliko. Biće nekada više žena, nekad manje, biće nekad ovih više, nekad onih više u zavisnosti od toga ko to zaslužuje i takvu ćemo politiku da vodimo.
Vi ste u pravu gospodine Markoviću oko poljoprivrede. Oko cene žita, nikakve veze nema to sa Vladom Srbije. Postoji berza, postoji tržište. Da li su radili neki nakupci nešto, ako možete da nam pomognete, nadležni organi bi to rado ispitali.
Sa druge strane, što se mleka tiče, toliko smo pomogli mlekarskoj industriji i ministarka Bogosavljević se mnogo angažovala da to uradimo. Uvodili smo, rekao sam vam već, određene mehanizme i prelevmane za koje smo dobijali po ušima od EU po pet puta, i ozbiljne prigovore i ozbiljne proteste i sve drugo. Mi smo izdržali na tome zato što je to bio jedini način da zaštitimo našu industriju mleka i mlečnih proizvoda. Ne kažem da su uslovi idealni, nismo mi ni Francuska da možemo da ponudimo subvencije, ali nisu ni troškovi kao što su u Francuskoj.
Obično vam kažu - poljoprivrednici, znate, oni dobijaju po toliko i toliko evra centi, toliko i toliko evra po grlu, po litru, po ne znam čemu sve. Pa jeste, ali sve što je potrebno za hranu je neuporedivo jeftinije ovde nego tamo. Samo što to uvek preskočimo.
Naravno da uslovi nisu sjajni, gledaćemo da ih poboljšavamo i da ljudi mogu lakše da žive, ali i oni moraju da gledaju u budućnost i sebe da menjaju, kao što to činite vi, kao što to činim ja, kao što to čini svako od nas.
Što se tiče Nedimovića i onoga o čemu je govorio, pričali smo o svinjskom mesu. O tome sam vodio razgovor i sa Rasimom Ljajićem. Mi smo mogli istog sekunda da intervenišemo iz robnih rezervi, tu nemamo problem, ali nećete valjda na svaki poremećaj tržišta, u ovom slučaju je tu reč o evropskom poremećaju tržišta, da biste svi znali o čemu se radi.
Kinezi su došli i kupili su, pre tri meseca, 20 miliona svinja u Nemačkoj. Kada kupite 20 miliona svinja u Nemačkoj, dođe do poremećaja tržišta, posebno u zemlji koja nema svinjskog mesa dovoljno za sopstvene potrebe, samo što to niko neće da kaže. I naravno da dođe do manjeg poremećaja. Već za 10 dana tog poremećaja neće biti.
Razume se da smo opet prisustvovali patološkom licemerju u kojem, i kada je povećana cena, proizvođačima nije dovoljna i nije dobra, nego se napravi da opet to ne valja ni proizvođačima. Ne znam kako ne valja i tako uvećana cena. Naravno, ne valja ni potrošačima. Evo, vratiće se cena sada i opet ćete da vidite da ćemo da budemo suočeni sa kritikama zato što to ne valja proizvođačima. I uvek je tako.
Naravno, naša je proizvodnja veoma plitka svinja, zato smo insistirali. Govorio sam vam o svinjskoj kugi i šta god ja ovde da kažem, oni će da mi kažu – e, ali treba. A znate zašto treba? Pa zato što nismo napravili uslove za svinje kakve imaju u svim drugim evropskim zemljama i tamo nema bojazni od svinjske kuge i zato mi moramo da vršimo vakcinaciju. I zato ne možemo da izvezemo ni jednu svinju. Zato ne možemo sa Kinezima koji su nam izvanredni prijatelji, sa kojima možemo da se dogovorimo i oko jagnjetine i oko teletine, ne možemo da se dogovorimo oko svinjskog mesa, upravo zbog ovoga, zato što ne ispunjavamo uslove koje bilo koja druga zemlja propisuje.
Samo što mi to nećemo da kažemo. Zato što nikada nećemo da pođemo od toga. Kažite mi Dragane, kada je, vi i bilo ko drugi, kada se u Srbiji dogodilo da je neko od političara ko nije u Vladi u tom trenutku, neko od medija, bilo kojeg, Vladinog medija, više ih nema, ima Javni servis, ko je rekao nešto protiv nekoga ko štrajkuje? Svaki put je onaj ko dođe da štrajkuje, makar došao sa najidiotskijim razlogom na svetu, uvek u pravu. Jel tako? Pa jeste. Zato što je u Srbiji najlakše biti protiv i reći – ja sam ugrožen. A niko ga ne pita – čekaj, čekaj, da vidimo to.
A onda kažete – pa što mu ne daju pare? A sutra me pitate gde su mi plate i penzije. Pa zato što iz istog tog iz čega isplaćujemo, imamo jedan ćup znate, iz tog jednog ćupa treba sve to da isplatimo i da u tom ćupu ne bude manje para, da ne zafali, da ne prebacujemo iz nekog drugog da bismo morali više da vratimo.
I nismo vratili još te kamate od 7,50 i 7,65%. Još nismo mogli da ih roloverujemo. Još to nismo mogli da uradimo zato što nisu jednostavna pravila. A kritikovali su nas, i ovde u parlamentu, sećate se, kritikovali su nas kada smo uzeli dugoročne kredite, ne trogodišnje, petogodišnje, nego desetogodišnje na kamatu od 2%. Znate šta bismo dali? Uštedeli bismo da to možemo da uradimo ukoliko odmah, negde oko 800, 900 miliona, da samo to možemo da zamenimo, a ne možemo.
Nego što to ljudi koji ne znaju, nemaju pojma o državi pričaju gluposti. Tako im se svidelo. Sede ispred televizora – au, kako bih ja ovome odgovorio, i šta bih ja uradio da ga sretnem na ulici. I veze nemaju, pojma nemaju ni o čemu i to se tako dešava. To su problemi. To su problemi koje ne možemo lako da rešimo. U pravu ste.
Ovo za Sartid, Bog nas pogledao. Radili smo naporno. Ja uvek kažem, neće sam Bog, morate vi da mu pomognete, morate napornim radom, ali jeste, tačno nam se poklopilo da su Kinezi, naši prijatelji, želeli u to da uđu. Niko drugi ne bi.
Pogledajte koliki su gubici „Tate“ u Britaniji. Pogledajte koliki su „Mitalovi“ gubici svuda u svetu, najvećeg u svetu. I Kinezi u takvim uslovima dolaze ovde, uprkos najavama EU za antidamping mere. I evo, sad su i Kinezi njima uveli antidamping mere, ubiše ih, što se izvoza čelika u Kinu tiče, ubiše ih. A nama otvorena vrata, i ovamo i onamo.
Jesmo zaslužni, radili smo, borili se, ali pogledao nas je i Bog, ako to tako, tim rečima mogu da nazovem. I uopšte ne bežim to da kažem. Kao što smo negde, takođe, naporno radili, bili na ivici, kao što je bio „Fap“ Pribojski, nije uspelo. Borili smo se i borićemo se. I nastavićemo da radimo.
Što se stručne prakse tiče, imamo jedan problem, Dragane. Neće kompanije naše, morali bi to da organizujemo sa komunalnim preduzećima na lokalnom nivou. To hoće ove strane kompanije. One su zato zainteresovane za dualno obrazovanje.
Meni je Šimon Perez, kada sam ga sreo, živa legenda dakle, teškaš u svetskoj politici, on mi je rekao - za neku godinu i ko to prvi uradi, biće ispred ostalih. Radnici će morati da rade šest sati dnevno, a dva sata dnevno da uče, a učenici će morati pet sati da uče i tri sata da rade. I onaj ko to prihvati, taj će biti uspešan, onaj ko bude poslednji u tome, taj je propao, i taj nestaje. Kao što vidite, bio je potpuno u pravu. Pogledajte pokazatelje Danske, Švajcarske, Nemačke i Austrije, videćete da su pregazili i po stabilnosti i po zapošljavanju i po svemu drugom, ostatak Evrope. I velike sile neke ne mogu da se mere sa njima.
Hoću da vam se zahvalim na podršci. Mi smo uvek spremni da čujemo, saslušamo vaše primedbe, da na njih odgovorimo, da pomognemo ako negde nekada možemo, a očekujemo i vašu podršku i pomoć i u idejama, znanju i energiji koju imate. Hvala još jedanput.