Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je veoma važno da ljudi u Srbiji čuju gde bismo završili da su neki drugi dobili poverenje građana.
Gospodine Martinoviću, vi ste preterali. Ta zemlja bi nestala, bukvalno bi nestala u roku od 10 sati, ne 24 sata.
To je tako i toliko skandalozno neozbiljno. To je na nivou deteta od deset godina. Ja nemam reči šta sam slušao. Ja sam mislio da je to nemoguće čuti u modernoj Srbiji. Samo sam sa jednom stvari saglasan, ko god da je iz grada Beograda, bilo kojih struktura, napravio je najveću grešku što je gubio vreme slušajući to 20 minuta ovde. To je katastrofalna greška.
Počeli smo od toga šta kaže neki dramski umetnik. Dobro, kaže dramski umetnik, kaže i drugi dramski umetnik još gore i treći još gore. To kad imaju o nekom nešto da kažu. O vama nema ni dramskog, ni bilo kojeg drugog umetnika koji bi trošio reči.
Da odgovorim na sve neistine i gluposti koje ste izgovarali. Pričate o ličnoj moći i apsolutnoj moći. Pa, vi ne poznajete ni Ustav ni zakone. Predsednik Vlade u tehničkom mandatu ima mnogo manje moći i mnogo manje vlasti nego u punom mandatu. Pojma nemate. Mi mnoge odluke ne možemo danas da donosimo koje ćemo moći od sutra ili od prekosutra. Šta to vas briga. Ništa ne znate, ništa niste pročitali, a važno je da čitate i da govorite što je moguće brže i što je moguće glasnije.
Snaga argumenata ne meri se snagom decibela koju proizvodite, već nečijim znanjem i obrazovanjem, već nečijim poznavanjem stvari.
Kažete – mogli ste rekonstrukciju Vlade. Mogli smo. Mogli smo da nemamo ni rekonstrukciju Vlade, ali smo smatrali da je najbolje da imamo izbore, da pokažemo ljudima da vi koji ste bez koalicije imali 10% gotovo ste pali na manje od pet ili na pet posto, svi zajedno. Još ćemo da pričamo o tome šta se dešavalo one izborne noći itd, i to ćemo dugo da govorimo o tome, o raznim pritiscima i spolja i iznutra i ko je koga tamo jurio da tuče, da udara žene i ne znam šta sve, da pokazuje svoje junaštvo tako što će ženama da zavrće ruku. Veliki junak.
Bela kuga o kojoj govorite, tačno je, je ozbiljan problem, veoma ozbiljan problem i nemamo rešenje, nemamo gotovo rešenje. Sva rešenja koja sam do sada čitao nisu dovoljno uverljiva i mnogo bogatije nacije od nas nemaju rešenje i ne znaju kako da reše taj problem. Zato smo se dogovorili da se jedan član Vlade bavi tim problemom, da nam donese ono što se pokazalo do sada u svetu kao najbolje moguće rešenje, da pokažemo, da vidimo šta je to što je moguće da uradimo kao država. Šta ste nam vi ponudili kao rešenje? Ministarstvo za brigu o porodici, da trošimo još malo narodnih para. Bolje da damo nekoj majci pare i za neko dete da izdvojimo pare, nego da imamo još službenika koji će da rade u nekom novom ministarstvu. To je vaše rešenje – dajte ministarstvo za brigu o porodici, samo da trošimo pare, pa daj još jedno ministarstvo za Srbe van Srbije, pa da imamo 50 ministarstava. Nećemo. Ne treba nam ministarstvo, nego nam trebaju rešenja. Trebaju nam rešenja, a ne ministarstva.
Kažete – ministarstvo za Srbe van Srbije. Kažete da se ne sastajem sa srpskom dijasporom. Gde se to nisam sastao sa srpskom dijasporom? Nedavno sam imao sastanak gde smo doveli sve najuglednije Srbije iz celog sveta i prvi premijer koji je to uradio sam bio ja. Prvi premijer. Nedavno sam to uradio. Gde se to nisam sastao u regionu. Nikada nisam otišao u Crnu Goru od kada sam premijer. Kako vas nije stid i sramota. Znači, i to ste slagali i svaku stvar koju ste izgovorili izmislili ste. Naravno da ću da se sastanem sa Srbima u Crnoj Gori kada odem u Crnu Goru. Bio sam u Albaniji i sastao sam se sa Srbima iz Albanije kojih je malo. Bio sam u Makedoniji i sastao se sa Srbima. Sa Miloradom Dodikom sam imao više sastanaka nego što su vaši lideri telefonskih poziva ikada imali sa Republikom Srpskom i sa Željkom Cvijanović.
Uspeli smo da uradimo to kao Vlada da su Srbi konačno složni, da nikakvih problema nemamo, da ne govorimo ništa protiv bilo koga drugog, ono što nikada Srbi nisu imali. Ne znate šta ćete od svojih praznih i izmišljenih priča u koje ste se uživali i na kraju sami u to poverovali. Nešto izmislite i sami verujte u to, ma kako nemalo veze sa istinom.
Koja je to zemlja u kojoj se nisam sastao sa Srbima? Nema je, zato što ste izmislili i zato što to možete tako da ponavljate i mislite to što ćete da vičete po stotinu puta i mislite to što ste glasniji da ste time uverljiviji. Nema te zemlje. U Americi sam se sastao sa Srbima, verovali ili ne, i to dva puta sam se sastajao sa Srbima. Pored svih obaveza koje sam imao sastajući se sa američkim zvaničnicima. Dva puta sam se sa njima sastajao. O Srbima u Hrvatskoj da ne govorim, na različitim nivoima, sa različitim ljudima. Sa Srbima u Rumuniji, takođe. Svuda gde god ima Srba sa njima sam razgovarao.
Govorite o neoliberalnoj politici. Lično ne bih imao ništa protiv liberalne politike, ali nažalost to je nesprovodivo u savremenom svetu. U Srbiji nikada neće biti sprovodivo zato što mi Srbi volimo uplitanje države u sve i volimo da nam država rešava sve problem, tako da ovo… sve samo ne liberalna država i ne liči na nju, ali ne bih da razgovaramo o teorijskim modelima.
Što se tiče lobista, nisam nikakav lobista za GMO, ni protiv toga, osim što sam vam juče rekao istinu. Inače je to mutacija ribe list. Mislio sam jedne druge ribe i zato nisam hteo da govorim. Mutacija ribe list i paradajza i to se pojavilo 1994. godine prvi put na američkom tržištu i prvi put priznato na takav način. Nikakav lapsus nisam napravio, niti sam bilo kakvu glupost izgovorio. Čak ni to ne znate koji se time toliko tobož bavite.
Govorite o bankama. Šta biste vi da uradite? Da zatvorimo sve banke? Da nam odu sve banke? Znate li koliko smo se borili u trenutku kada je Frenklin Templton počeo da povlači svoj novac početkom godine, da nam ne utiče na devizni kurs, da nemamo probleme? Za jedan dan biste uništili Srbiju. Za jedan dan biste imali desetostruko uvećanje kursa. Nestala bi Srbija za jedan dan takvim ponašanjem, kako vi državu zamišljate. To je toliko neodgovorno i toliko neozbiljno da jednostavno nemam reči. To je na dečijem nivou. Sa bankama morate da radite najpažljivije. Ne sme da se ugrozi pravna sigurnost. Morate da vodite računa o ulozima za koje država garantuje. Morate da vodite računa o ulozima u privredi. Morate, bukvalno, kao po jajima da gazite kada o tome pričate.
Ne zaboravite, vi nam govorite o kamatama. Kamate smo spustili za tri puta. Tri puta su niže nego pre četiri godine. Tri puta niže, i to smo uspeli ne zahvaljujući samo politici kamatnih stopa, već smo uspeli zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, pre svega, zahvaljujući fiskalnim rezultatima. To biste za jedan dan da porušite. To biste za jedan dan da uništite, jer to tako lepo zvuči – odem ja negde, pa kažem – ej, mi i Rusi, mi kada to rešimo, mi ćemo sa ovima, a mi i Rusi smo tako da ni jednog Rusa nije video nikada, pogotovo ne nekog važno. Mislite da ih je primio nekad Putin? Mislite da ih je primio Medvedev? Njih nije, ali mene jeste već devet puta. To je samo mala razlika, znate. Možda će Angela Merkel da ih primi.
Kažu nismo uveli lični stečaj. Znate li šta misle pod ličnim stečajem? Da se zadužiš koliko hoćeš. To je njihova ideja. Pokušao sam da im objasnim da tako kako zamišljaju je nemoguće. Lični stečaj je dobra ideja. O tome smo mi pričali, ali ako hoćete da to uvedemo, ja znam da to Srbi neće, a reći ću vam i zašto neće. Zato što Srbin neće da odgovara svojom imovinom. Oni bi hteli lični stečaj, ali da Srbin ne odgovara svojom imovinom, nego da odgovara nečijom tuđom imovinom, državnom imovinom, da se zaduži, da potroši pare, ali da odgovara mojom imovinom, a ne svojom. Tako bi oni hteli i tako su zamislili lični stečaj, verovali ili ne. Lični stečaj kakav postoji u Sjedinjenim državama, u svakoj ozbiljnoj zemlji, takav stečaj Srbi neće, posebno ne ovi velikosrbi, tobož.
Kažu - zadužuju se prema MMF. Nismo uzeli ni dinara, nego vi to ne pratite. Ima to i u vestima, ponekad jave. Nismo ni dinara uzeli. Šta ćete, to je…
Rekli ste jednu stvar koju neću da vam oćutim, koja je bila notorna laž i u našim medijima. Govorite da u Srbiji naši radnici nose pelene na radnom mestu. Opet neke žalopojke, opet nešto plačete, kukate za ljudima koji bi trebalo da rade. Nigde se to nije dogodilo. Izmislili ste na licu mesta, kao i jedna novina koja je to objavila. I sindikati iz te kompanije znaju da je laž, ali šta vas briga, lepo vam zvuči.
Šta je smisao toga što ste vi rekli? Hajde da vidimo smisao toga što ste vi rekli. Smisao toga što ste vi rekli, prvo, hajde nemojte da radite, drugo, ja sam tu da vas zaštiti, jer mi kada dođemo na vlast padaće pare sa nema, pošto nećemo imati strane investitore, nećemo imati nikoga, ali će s neba da dolazi nešto, pa će da nam doda i Jasmina Vujić nešto. Do sada je, doduše, uzimala, nije davala, ali sada će da daje ubuduće, nikakav problem nije, a onda ćemo tako mi svi lepo i bogato da živimo. Gde to ima? Kako to ima?
Kažete – kažite mi jednu zemlju koja je uspešna zahvaljujući stranim investicijama. Ne postoji ni jedna koja je uspešna, a da nije zasnovana na stranim investicijama.
Evo, navešću vam ja primer kako vi odgovarate. Nemačka, nastala na maršalovom planu i američkim parama posle Drugog svetskog rata. Nemačka, najmoćnija evropska zemlja, sva zasnovana na stranim investicijama, ali vi to ne znate, a što biste i da znate. To piše u knjigama, a knjige su višak ponekad. Pustite to, ili recimo Singapur da nije nastao od ne znam koga. Makedonija koja se uspešno, relativno se uspešno razvija. Razvija se zahvaljujući stranim investicijama, a to što se krstite, krstite se u crkvi nemojte u Skupštini svako ima svoje mesto gde treba da se krsti i neće vam pomoći da pročitate neku knjigu to što se krstite, tako da ne brinete. Nemojte mene, ne brinite više sam crkava pomogao u životu nego vi. Mnogo više crkava sam pomogao nego vi samo što o tome nisam pričao. Od Raniluga do Gračanice, Dečana do svih drugih. Ne, njima to da se krste služi u Skupštini, a ne u crkvi. Oni idu u onu sektašku, onu što se odvojila od Srpske crkve. Da, tu stižu pare, valjda.
Dalje, nisam vas razumeo oko evro fanatika. Ja nisam nikakav evro fanatik i uopšte ne bih imao ništa protiv, da jesam branio bih tu poziciju. Nisam. Samo sam čini mi se vrlo racionalan, vrlo realan i ozbiljan i odgovoran prema našoj zemlji i našem narodu. Znam gde izvozimo najviše, znam ko proizvodi najviše, znam gde možemo da uradimo i šta najviše možemo da uradimo za svoj narod.
Onog sekunda kada počnu da rade protiv naših nacionalnih interesa, prvi se isprsim i kažem ovo ne može i ovo nije tako i nikakav problem nemam sa tim. To je ozbiljna politika, a to da delim ljude evrofanatike, ovakve i onakve zato što sam ja to zamislio u svojoj glavi, jer ne bih mogao drugačije da predstavim neku svoju politiku, pa, to mi ne pada na pamet.
Kažete da nam EU nije dala pare nego nas je opljačkala. Nije nas opljačkala. Ja danas nisam odgovorio Draganu Markoviću, a trebalo je. Samo za poplave dobili smo na različite načine 120 miliona evra. Naravno, da to nije sve. Ja govorim o direktnom, ono što sam ja video kroz račun, a verovatno i više i to bespovratnog novca.
Sto dvadeset miliona evra pokažite mi šta su to uzeli u Srbiji, šta su to opljačkali? A, gde mi to zarađujemo 120 miliona evra? Ko je to napravio 120 miliona evra u Srbiji, pa smo mogli da uzmemo? Mi imamo obavezu bar da kažemo – hvala, da budemo pristojni domaćini da kažemo – hvala na tome što ste nam pomogli. Da li to znači da ću da im kažem sve je izvanredno što ste nam predložili u Briselu. Pa, nije. Naprotiv. Odbio sam im bezbroj ideja, bezbroj planova, to ću da činim i ubuduće. Uvek ću da se ponašam u skladu sa interesima naroda, u skladu sa interesima građana. Kažete nema srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. Pa, vi govorite isto kao što govori Edita Tahiri, citirali ste Editu Tahiri, ni u čemu se ne razlikujete od Edite Tahiri, to i ona govori. Kakve mi to kliničke centre, bolnice, domove zdravlja i kakve škole plaćamo na Kosovu i Metohiji? Pa, mi damo 500 miliona evra godišnje za naš narod na Kosovu i Metohiji. Vi ne govorite nema institucija, 500 miliona evra izdvajamo za naš narod na Kosovu i Metohiji. Pa, kako to radimo? Preko čega i preko koga? I govorite mi vi koji ste u koaliciji sa onima u čije vreme je došlo do proglašenja protiv pravnog nezavisnosti Kosova i Metohije.
Mesečno imamo 40.000 davanja za naše ljude na Kosovu i Metohiji, mesečno, pa vi gledajte. Još nisam video da nam se negde dogodilo da je neko odustao od toga ili da su nam se smanjili zahtevi. Govorite o podsticajima, izjednačeni su podsticaji za domaće kompanije i za strane kompanije. Bio sam nedavno u dve kompanije, mislio sam da gledate vesti, domaće kompanije kojima smo dali podsticaj veći nego stranim kompanijama. Svaka kompanija koja ispuni uslove i koja nam da određene garancije u smislu zapošljavanja ljudi, dobiće novac. Samo moramo da vidimo da taj kompanija postoji, a ne da dajemo fantomskim kompanijama, izmišljenim kompanijama, koje uzmu novac i nikad ga ne vrati. Kompanijama koje nemaju ni tržište ni robu, jel se tako ozbiljna država ponaša i vodi računa o svom novcu?
Kažete – hajde kada si jak, ja nisam jak, ja sam samo predsednik Vlade. To vi volite da govorite i nemojte da cokćete vi što kradete, dakle… Oni kad kradu to rade sa osmehom i tako i cokću sa osmehom. Što se vas tiče, ne udaram ja na bilo koga, ali se nisam plašio vaših najvećih saveznika i onih koji su izdržavali vaše koalicione partnere godinama, nisam se plašio da se suprotstavim najvećim tajkunima u ovoj zemlji i danas plaćam tu cenu i kroz različite medije i kroz sve drugo što oni finansiraju.
Kao što ste primetili neke presude su i stigle. Nije istina da nema presuda. I za te presude ste rekli da su političke, ja sam ćutao. Zato što kada ih nema krivi smo, kada ih ima krivi smo. Kako god okrenete krivi smo. To neću da vam dozvolim. Možemo da budemo za jednu stvar krivi, ali za sve krivi, to je apsolutno nemoguće. Nikoga se od njih nisam uplašio, ni tajkuna, ni banaka i nikada ih se neću uplašiti. I tajkuni za razliku od perioda vladavine vaših partnera, danas Srbijom ne vladaju. I to je velika promena. Danas vladaju građani Srbije kroz svoje legalno i legitimno izabrane predstavnike.
Takođe, govorite o ćirilici, na svakom mestu zato što je to moje opredeljenje, ne znam zašto ste baš to meni rekli. Prvo, uvek koristim ćiriličko pismo. Na svakom mestu govorim o potrebi zaštite ćiriličkog pisma, ali mi imamo dva ravnopravna pisma, ćiriličko i latiničko. Da neko ne misli da sam pogrešio, kaže se ćiriličko, a ne ćirilično. Dakle, imamo dva ravnopravna pisma, hoćete da rušimo table, cepamo platna sa latiničkim natpisima? Nećemo da radimo ono što rade neki drugi.
Ponosan sam na to što štitim oba pisma, što su oba pisma naša i što nikakvih problema nemamo sa tim. Hoćete da uništimo 25.000 kompanija koje su svoje firmarine istakle na latiničkom pismu? Da? Ja neću. Ja ću sebi da pišem ćirilicu sve vreme. Gledao sam u Vladi, negde 70% ljudi koristi ćiriličko pismo, 30% latiničko, svako ima pravo da radi šta hoće. Moj je posao da radim, da naučim svoje potomke da pišu ćirilicu i to ću da uradim. A da teram sve druge, ne pada mi napamet.
Mislim da je toliko lepo pisati i koristiti ćiriličko pismo da nema potrebe da nema potrebe da bilo koga teramo da to radi. Mislim da je to toliko lepo, toliko dobro pismo da mi ne pada na pamet, kao što nikoga neću da teram da pripada ni mom rodu niti bilo kome drugom zato što se dobro i odlično osećam u svojoj koži. Što bih bilo koga terao, on ima pravo da se bolje ili jednako dobro oseća na drugačiji način.
Na kraju, pomenuli ste muzej žrtava genocida, koliko nije fer sve što ste govorili, u ovome se najviše oslikavalo. Vidite, za razliku od svih ostalih prethodnih Vlada i stranaka onih Vlada sa kojima sarađujete, zbog kojih ste ušli u ovaj parlament, koje ne samo da nisu napravile muzej žrtava genocida, nisu ni spomenike pravili. Mi smo tek sada pokrenuli inicijativu za spomenik Stefanu Nemanji, ovde u Beogradu. Neću da vam govorim da smo mi podigli spomenik Gavrilu Principu. Neću da vam govorim da smo mi počeli da obeležavamo „Oluju“ kao jedan od najtežih zločina i najveće etičko čišćenje posle Drugog svetskog rata i da to sve zajedno radimo sa Republikom Srpskom. Želim da vas obavestim da upravo radimo i pripremamo i projektujemo muzej žrtava genocida i zločina koji se radi na Starom sajmištu i to Skupština Grada Beograda već uveliko radi, zajedno sa našim jevrejskim prijateljima po uzoru na „Jad Vašem“ i Ministarstvom, Aleksandrom Vulinom… Tako da nikoga ne vređajući, samo da svakoga možemo da posetimo šta je to kroz šta je prošao i naš narod.
Hvala na pažnji. Izvinite što sam ovoliko odgovarao, ali je bilo zaista nekih neverovatnih tvrdnji.
Izvinjavam se ako sam u dužini odgovora preterao.
Hvala najlepše.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
