Dame i gospodo narodni poslanici, veoma sam zadovoljan što ću imati priliku da na ovo odgovorim i mislim, potrudiću se da iznesem snažnije argumente od onih koje je izneo gospodin Šešelj. Zahvalan sam još jedanput na tome što je juče slušao, nije tačno da nije dobacivao, nije ni važno. To je bilo sportski, fer i nemam nikakav problem sa tim. To je u duhu parlamentarizma i parlamentarne debate.
Naime, pre svega da pođemo od programa i politike Vlade o kojoj ste govorili i o tome da se nismo odredili za bilo koji od tri poznata pravca, dakle, apsolutnog državnog intervencionizma, neoliberalnog koncepta ili socijalne države odnosno tzv. „the welfare states“ država blagostanja.
Tačno je, odredili smo se za tržišnu privredu i naša politika u ekonomiji je politika pragmatizma i eklekticizma. Šta to znači? I to je ono što se danas primenjuje u modernoj ekonomiji i u savremenom svetu. Nijedna od ovih tri, ima i četvrta klasična ekonomska teorija u svom čistom smislu.
Šta znači eklekticizam? To je inače filozofski pravac koji ne drži ni do jedne rigidne paradigme i upravo toga se drži i Republika Srbija i to je jedino moguće u današnjim uslovima.
Danas se inače ekonomije dele u savremenoj Evropi i savremenom svetu na otvorene ekonomije i ekonomije koje žele zatvaranje kako političko, tako i u jednom delu ekonomsko i tu vidite podelu Evrope i na zemlje s jedne strane Nemačke i njenih najbližih saveznika i sa druge strane imate Mađarsku, uglavnom zemlje višegradske grupe koje imaju svoje različite drugačije političke interese.
Tačno je jedna stvar gde je tržište to koje određuje vrednost, mislim da smo na to navikli. Sada odmah da odgovorim na vaše drugo pitanje oko zaštite srpskog tržišta, jer ja poštujem vašu brigu i to dobro zvuči kada građani slušaju, ali mi učestvujemo u jednom širem tržištu, u regionalnom tržištu za koje bi smo voleli da je još otvorenije, jer ako govorite o deficitu ili suficitu koji imamo u trgovinskoj razmeni, najveći suficit imamo upravo u regionu, najviše izvozimo, odnosno najveća je disproporcija u odnosu našeg izvoza i uvoza upravo u našem odnosu sa Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Imamo suficit i u razmeni sa pojedinim zemljama EU, i to pre svega zato što njihove fabrike, njihove kompanije rade u Srbiji i tu robu izvoze u te zemlje.
Mi ne možemo da zaštitimo svoje tržište ne samo zbog onoga, kako ste vi rekli, što je neki prethodni režim preduzeo određene obaveze, izašli bi smo iz svih pravila, zatvorili bi smo svoju privredu, pretvorili bi smo je u utarhičnu i ne može da bude samodovoljna.
Kažete, svuda gde imamo preveliku razliku, preveliki deficit, mi smo uspeli da smanjimo deficit pre tri godine, 2013. godini, mi smo uvoz izvozom pokrivali sa 58,9% sa zemljama EU. Danas na nivou EU 28, pokrivamo ga sa 77,8. Dakle, dramatično smo uvećali naš izvoz i to pre svega zahvaljujući dolasku kompanija iz tih zemalja.
Danas smo u neuporedivo boljoj, smanjili dakle i trgovinski debalans, trgovinski deficit, smanjili i platni deficit, sve manje problema po tom pitanju imamo u odnosima sa EU zato što smo se negde uklopili u privrede EU. Upravo zato imamo, izvozimo 85% naših roba na tržište regiona i EU.
Naravno da tu je bilo mnogo neopreznosti i posebno loše pregovaran SSP u delu oko poljoprivrede, ali šta da radite, kao država vi morate da poštujete sporazume koje su vaši prethodnici potpisali i parafirali.
Malo pre nisam znao pošto ste mi rekli da su to neki drugi uradili, to je druga Koštuničina Vlada parafirala. Dakle, tu je bilo svađe oko potpisa ko će da stavi, ali su oni parafirali, da vam i to kažem.
Dakle, mi smo na to morali da odgovorimo, čini mi se, jedino mogućom ekonomskom politikom. Ja sam zahvalan što ste videli trud, ali ovo što smo izneli, mi smo se borili da pronađemo neke druge mehanizme i neke druge načine, nema ih. Da nađete čistu političko-ekonomsku konzistentnost, odnosno jedan pristup, nemoguće je. To je prošlo vreme. To je prošlo vreme već 35-40 godina, nećete ga naći, posebno za male privrede i male zemlje kao što je naša.
Jedini mogući pristup jeste pragmatizam i eklekticizam i to je naše. Nemamo rigidnih teorija kojih se držimo, koje bi mogle u pravno, ekonomsko, teorijskom smislu da budu potpuno konzistentne i koherentne.
Dakle, ovo je ono što zaista jeste jedini mogući pristup i to tvrdim. Vi ste u pravu za neke stvari o kojima govorite. Ja bih o nekim stvarima mogao oštrije od vas da govorim jer sam bolje pročitao te ugovore i znam koliko para moramo da izdvojimo i ćutim kao zaliven, jer neću da nanesem štetu Srbiji, jer neću da nanesem štetu zaposlenim radnicima na pojedinim mestima, zato što hoću da se borim da te fabrike ostanu u Srbiji.
Suštinski jeste, ali niste u pravu kada govorite o brojevima. Nije problem tu poreza i doprinosa. Možemo mi da damo tax holiday na deset godina. Ne bi nam bio problem ukoliko bi oni držali toliki broj zaposlenih ljudi ukoliko bi povećavali investicije, itd. Drugi su tu problemi. Naša ulaganja su tu mnogo, mnogo veća od toga, mnogo veća od toga, mnogo veća od poreza, doprinosa, mnogo veća od 10.000 evra.
Što se tiče 10.000 evra samo u tri fabrike je dato 10.000 evra subvencije po radnom mestu. Mi smo dali ni u jednom ili u jednom. U svim ostalim slučajevima je to bilo ranije. Ali, sada vam kažem, analizirao sam taj slučaj „Jure“, to je tzv. labor intensive, oni uzimaju, niske su plate, veliki broj radnika, itd. Mi smo do sada već tri puta više naplatili od njih od onoga koliko smo im dali. Isplatilo se. Hvala im što su došli u Srbiju. Molim ih da ostanu u Srbiji. Čiste brojke ću vam dostaviti lično, dakle, isplatilo se. Jesmo li imali alternativu? Nismo imali ni ponudu od domaćih biznismena za to isto. Oni imaju tržište za svoju robu, sigurno tržište i oni hoće da zapošljavaju još ljudi ovde, kao što hoće i „Leoni“, nove dve fabrike hoće sad, jednu u Nišu, jednu opet da li u Doljevcu, Merošini ili Prokuplju, videćemo.
Jesu li plate niske? Jesu. Ali su nama kao državi i kroz poreze i doprinose i kroz sve drugo što su uradili već uveliko vratili ono što im je država dala. To sada razgovaramo i sa „Kromber Šubertom“, koji će da zaposli inicijalno 2.500 ljudi u Kruševcu, zatim ide u Jagodinu, Kraljevo ili Leskovac da zaposli još 1.500 ljudi. To nam se uvek vraća. To je za nas pozitivno i daćemo vam sve elaborate da možete da vidite da je to za nas čisti dobitak.
Zašto ne možemo bez toga? Da bi to ljudi razumeli, koji rade u malim i srednjim preduzećima, u privatnim kompanijama. Ne možemo bez toga, konkurencija će sve da nam otme. Oteće nam Bugarska, Makedonija i Rumunija. „Kontinental“ je 12.000 ljudi, kao jedna od dve, tri najmoćnije komponentaške firme iz Nemačke, ponos nemačke industrije, zaposlio 12.000 ljudi u Rumuniji. Klečim na kolenima svake nedelje, moleći ih da povećaju broj. Sada sam bio najsrećniji kada su mi javili da će za novih 400 ljudi da povećaju broj zaposlenih. Isti je slučaj i sa drugima. Svi oni nude mnogo više, Makedonci.
Mi se tome ne radujemo, ali mi smo privukli sada veći broj od kada postoji neka vrsta vakuma političkog, nesigurnosti itd. investitora, jer je njihov ministar imao ovlašćenje i pravo da se dogovori kako hoće i šta hoće sa stranim investitorima. Mi to ne možemo. Mi se držimo zakona i uredbi. Mi ne možemo da se takmičimo sa njima. On kada vidi da je investitor došao u Srbiju, da je zatim otišao u Rumuniju, pa je zatim došao u Makedoniju, on mu ponudi uvek 10% više od onoga što smo mi ponudili, a mi ga gubimo i gubimo ga i u zapošljavanju radne snage i u porezu i doprinosima koje država pravi posle toga i ništa od toga nemamo i jačamo direktno našu konkurenciju, jer auto-komponentaši prate auto-komponentaše. „Teklas“ kada dođe, sada dolazi ovaj „Džosur“, „Džesur“, kako se zove, ide u Žitorađu sa 160 do 180 zaposlenih. Ne bi bio kod nas da je „Teklas“ završio u Makedoniji. Mi smo ga oteli Makedoniji. Zato Vladičin Han može da živi. Vladičin Han, gospodine Šešelj, ne bi mogao da živi, kao što znate, jer su sve uništili. Pet fabrika su u nizu zaredali koje su uništili, razorili i zatvorili, pet jedna za drugom, kao groblje fabrika.
(Boško Obradović, s mesta: Ko?)
Oni sa kojima ste vi izašli na izbore, i još neki.
Dakle, što se tiče „Fijata“ i Rusije, odobriće nam, dolazi Medvedev ovde u oktobru i dobićemo odobrenje za izvoz „Fijata“ u Rusiju. Nije to njima razlog, drugi su razlozi. Tu ima i politike i svega drugog, da ne govorim o tome. Mi još nismo uspeli da obezbedimo iz naših razloga izvoz mleka i pojedinih vrsta sira. Verujem da ćemo i to pre dolaska predsednika ruske vlade uspeti da završimo.
Imamo još proizvoda za „Fijat“ koji se proizvodi ovde. Imamo dizače za stakla u Sremskoj Mitrovici. Imamo oko 3.000 ljudi koji rade kao dobavljači za „Fijat“. To je vrlo pozitivna stvar.
Borio sam se nedavno kada sam išao u Italiju, borio sam se i molio sam „Alta vilu“ da radimo i dalje. Ima nekih i pozitivnih stvari o kojima ne smem javno da govorim zato što oni ljudi neće da se o tome javno govori. Ja moram da se držim reči koju sam im dao. Ali, ja verujem da ćemo to uspeti da izguramo, jer je to važno za Kragujevac, jer je to važno za radnike u Kragujevcu, ali je to važno i za sve nas.
Tačno je da nam razlika nije velika, da nam neto izvoz nije veliki. Zato ja ne razumem kada nam prave tabele na našim televizijama, kada nam govore o bruto izvozu, a nikada nam ne naprave tabelu neto izvoza. Šta je to što dobijamo od opreme i komponenti iz Srbije, a šta je to što dobijamo iz inostranstva? To bi bila prava tabela. Šta ćete kada to niko u Srbiji i ne zna i nikoga to i ne zanima.
Što se tiče suficita i javnog duga, ja ću to da vam kažem. Naime, pošto sam slušao tu svakojake priče i svakojake neistine raznih ljudi, mi smo imali u avgustu, kada je Dinkić morao da uzme 2012. godine, morao da uzme, zato što je bilo sve potpuno prazno, ne bi bile penzije i plate isplaćene već u septembru, sve u čistoj nuli, likvidnost nepostojeća, keš flou ne postoji, morao je da uzme tri milijarde. To je bilo na 56% javnog duga. Danas je na 71,9, odnosno posle ovih kreditnih aranžamana koje smo morali da pokrijemo našim garancijama, 72,4%.
Mi smo planirali da u ovom trenutku to bude negde na 77%, do kraja godine na 79%. Bolje je nego što smo očekivali. O tome govorim već dve godine. Bolje je upravo zbog suficita koji danas imamo u budžetu.
Šta znači suficit u budžetu Republike Srbije? Najprostojim jezikom, naša prihodna strana u budžetu, i zbog građana, veća je od rashodne strane. Više smo stekli nego što smo potrošili, i na plate i na penzije. Najviše odlazi na penzije, ubedljivo, zatim na plate u javnom sektoru, zatim na robe i usluge i, naravno, na kamate.
Mi smo već ove godine i sa tim što smo platili za kamate i anuitete, oko 780 miliona evra smo do sada platili, i sa tim što smo platili ove godine, mi smo u plusu. Prihodna strana nam je veća. Prihodi su nam bolji, i naplata PDV-a i naplata akciza i naplata od javnih preduzeća, dividendi, naplata svih vrsta poreza i poreza na dobit nam je veća za razliku od prošle godine. Dakle, svi ti brojevi nam idu dobro. Rashodi su takođe nešto niži za 3,1%, Vujoviću, ako se ne varam, od onoga što je planirano. Za 3,1% su rashodi niži. Zato imamo suficit. Za to je potrebna ogromna disciplina, ogromna odgovornost, zaista ogromna disciplina i odgovornost.
Podsetiću vas i na vreme kada smo bili deo Vlade 1998-1999. godine. Sećate se da su svi morali, što je bio slučaj i sa ovima do 2010. godine, 2011. godine, dakle, morali smo da znamo nekoga u Trezoru. Moji nalozi po tri, četiri meseca stoje u Trezoru, ne mogu da budu isplaćeni zato što nema likvidnosti, zato što nema keš floa. Danas takvih problema nema. Keš flou je perfektan. Sve imamo. Jedan dan stigne nalog, istog dana se iz Trezora pare isplaćuju.
Zašto su to dobre stvari? Šta to govori o javnom dugu? To znači da ukoliko nam BDP, a BDP raste u prvih šest meseci 2,6%, ako nastavi tako da raste, mi imamo slobodu da se, pošto je naš BDP oko 35 milijardi, a BDP znači ukupna vrednost imovine koju stvorimo na godišnjem nivou. Kada rastemo za 2,6%, kada to podelite, to je nekih 800 miliona, 750-800 miliona, možemo da uzmemo, da se zadužimo na finansijskom tržištu 750, 800 miliona, javni dug u odnosu na BDP nam neće rasti.
Dakle, zato je važno da imamo rast BDP, rast privrede, a da istovremeno nemamo značajan deficit, jer time zaustavljamo rast javnog duga kao što smo već učinili i on počinje da pada. Naš je cilj da on bude spušten u naredne dve ili tri godine, da bude ispod 70% do 2023. godine, da ga držimo na nivou ako sam u pravu, ispravi me, Vujoviću, ispod 60%, jer ispod 60% je Mastriht, više nikakvih problema nemamo i možemo da razmišljamo samo o tome kako da dalje unapređujemo našu privredu. Mi to radimo zajedno za MMF i sa Svetskom bankom. Mi ćemo vam dostaviti svake godine završni račun i svaki naš rebalans će biti de fakto račun do tog dela godine kada ga budemo imali zato što svaki dinar nama kontroliše MMF, mi ne možemo dinar da potrošimo bez MMF-a. Tačno se zna gde je i šta je.
Znači, da vam sad ja govorim da mi kada hoćemo da Poštanska štedionica finansira deo naše namenske industrije. Mi koliko lomimo koplja? Tri meseca lomimo koplja oko toga, zato što hoćemo da damo dodatnu finansijsku injekciju u našu namensku, u našu vojnu industriju. Znamo da ćemo to da pokrijemo, posebno što SDPR ima novca za to. Siguran je plasman iz Poštanske štedionice. Banka poslovna to ne može da uradi, ukoliko to MMF ne odobri.
Dakle, naše su finansije pod apsolutnom kontrolom. Nema bojazni za to, ali nam to ne dozvoljava slobodu da možemo da trošimo novac više. Ja sam srećan što je to tako danas i srećan sam što će to tako traje još otprilike oko godinu dana. Posle toga mi smo slobodni da radimo šta hoćemo, ali bih voleo da i neko ko dođe posle mene bude jednako disciplinovan i da na ovakav način vodi računa o tome.
Inače, od kada sam predsednik Vlade tada je javni dug bio 71% BDP-a, danas je 72,4 uz preuzimanje ovih garancija. Naravno, neko će da kaže datum, nemojte gledati datum po datum, nego godinu po godinu. Kriv je onaj ko je pravio budžet unapred. Ja sutra da ne budem predsednik Vlade, da me pregazi automobil ispred, bilo šta da mi se desi, niste vi krivi ili neko odavde ko će prekosutra morati da se zadužuje zato što nema likvidnosti u budžetu.
Kad idete geometrijskom progresijom vam se povećava javni dug, kada imate obaveze koje kao država ne možete da ispunite. Oni su povećavali plate i penzije bez ikakvog ekonomskog rasta. Mi, ljudi, imamo minus 3,6 rast BDP-a, a povećavamo plate i penzije. To ljudi u Srbiji treba da znaju, to se nikada nije dogodilo. Minus 3,6. To je istorijski minus. Mi na to povećavamo plate i penzije i šta onda očekujete, šta onda očekujete, nego potpunu propast. Potpunu propast sistema, potpunu propast sistema, potpunu propast svega zato što su obećali nekome da mora da se vidi da koalicije koje prave donose rezultat. To je skandalozno, i to je neko morao da ispravi i zato nisam u kampanji govorio povećaćemo ovo, povećaćemo ono.
Danas možemo da povećamo nećemo da osetimo. Ja ne dam. Ne dam zato što hoću da se hvalim disciplinom i hoću da napravimo da to bude trajno. Nama MMF priznaje povećanje prihoda u PDV kao trajno. Ne priznaje nam one of payment, priznaje nam povećanje PDV-a i priznaje nam akcize najvećim delom. Da li je tako, Vujoviću? To nam priznaju kao trajno povećanje na prihodnoj strani. Još nam ne priznaju u potpunosti trajno smanjenje rashoda. Još treba da se borimo da to dokazujemo, ali to znači da smo dobar deo toga uspeli da ozdravimo.
Oko 24 privatizacije. Lično sam se time bavio i ponosan sam na rezultat onoga čime smo se tu bavili. Naravno naš deo kao izvršne vlasti je veoma ograničen, kao što znate. Vi možete u skladu sa PO koje dobije, to je zahtev za prikupljanje obaveštenja, policija od tužilaštva da vidite šta je policija kao deo izvršne vlasti radila. Policija je uradila sve na 24 predmeta. Taj čovek, kojeg smo smenili, je veoma dobro radio po tom pitanju, i Milović, i Pušić. Ja bih lagao ako bih rekao da nisu dobro radili, i Veljović i mnogi drugi. Zaista je policija obavila sve što je trebalo po tom pitanju.
Mislim da su za tih osam predmeta, od ta 24, stigla utuženja, odnosno optužnice i optužni predlozi. Za nekih šest je rečeno da nema bića krivičnog dela. Dakle, kada je tužilaštvo tražilo PO, oni su im na takav način odgovorili. Za ove druge još nema odluke tužilaštva. Dakle, to je što se policije tiče, a što se istražnog smisla tiče, bukvalno je sve urađeno, bez zaštite bilo koga. Tu imate jedan Miškovićev predmet. To je „Del Real“ gde je policija rekla da nema bića krivičnog dela. To je čak i tužilaštvo reklo.
Dakle, prosto postoje stvari. Ne možete nekoga da terate na silu, jer se borimo za to da pravosuđe bude nezavisno, tužilaštvo samostalno, ali smo se tome posvetili i radili vredno i marljivo, verujte mi, danonoćno smo radili.
Koliko god i šta god mislili o meni, znate da nisam ni lenj, nego znate da kada kažem da smo nešto danonoćno radili da to jesmo tako radili. Želeo sam da pokažem narodu da ne mogu oni, koji su stekli ogromno bogatstvo i samo zato što su stekli to bogatstvo, da upravljaju Srbijom i da određuju šta je pravo i šta je pravda. Pravo i pravda su jednaki za sve u ovoj zemlji i tako ćemo da se ponašamo uvek.
Još nešto. Vidite, oni su mene ubeđivali dve godine. dve godine sam ćutao i slušao sve sa strane kako mi govore – jel vidiš, ako Perčević ne stigne da isplati platu, kaži nekoj banci da da 10-20 miliona, ako ne stigne Mišković ovde da isplati tu i tu platu, kaži nekoj banci. To su radili i ovi pre toga. Oni su tako sve završavali, malo njima, malo ovamo, malo onamo, što imate iz „Agrobanke“, što možete da pogledate i da vidite. Ja sam ćutao, ćutao, ćutao, slušao, govorio pričate ljudi gluposti, ne, ne, propašće nam ekonomija, to su veliki sistemi. Evo kako smo se toga oslobodili, naša ekonomija je počela da raste. Kako oni više ne određuju ništa u svemu tome i kako nam ništa ne zavisi od toga koliko će banaka da reketiraju, a koliko će političara da potplate, naša ekonomija je počela da raste zato što postajemo normalna zemlja.
Što se politike tiče, ja razumem vaše napade na Tomislava Nikolića. Vi se pripremate za predsedničke izbore. Ja mislim da je Tomislav Nikolić svoj posao kao predsednik Republike dobro radio, a što se tiče politike u kojoj treba da napustimo u potpunosti evropski put i da odemo u zagrljaj samo jednoj sili, ja razumem da je to vaša politika, na tome i dobijate glasove. Ja ne mislim da Rusiju volim manje od vas, ali mislim, niti sebi dajem za pravo da je volim više, da je politika koju vodimo jedina moguća, jedina racionalna, jedina realna. Kada bismo to uradili, samo mi recite – šta da radimo sa „Bošom“ sutradan, šta da radimo sa „Kontinentalom“ i „Simensom“, a šta da radimo sa „Štadom“ u Vršcu, šta da radimo sa svim tim kompanijama?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Oni će čekati i raditi za Rusiju.)
Oni će svi da čekaju da rade za Rusiju. Neće ni jedan, verujte mi zato što oni imaju danas međusobne sankcije i vrlo loše odnose, a mi danas imamo priliku upravo zbog ovakve politike. Ono što proizvede „Kontinental“ u Srbiji, ono što „Simens“ proizvede, vetro generator u Srbiji, to je srpski vetro generator, piše „Simens“ made in Srbija. I to proizvedu radnici u Srbiji i ovde plaćaju plate radnicima u Srbiji.
Još nešto, mi na ovaj način možemo bez carina da izvezemo našu robu na tržište od gotovo milijardu, od gotovo 500 miliona EU plus region, plus Rusija i još pet zemalja koje su sa njom u evroazijskoj uniji. Mi imamo najveći benefit od politike kojom se bavimo. Zašto mi sebi da isečemo noge na kojima stojimo? Zašto sebi da skraćujemo tržište? Zašto da ne možemo da izvozimo svoje proizvode negde gde to možemo da činimo? Zašto da sebi uskraćujemo uvoz koji nam je danas neuporedivo jeftiniji.
Drugo, što se tiče svinjskog mesa i svake druge vrste mesa, pa stiže iz EU, ali stiže i iz drugih delova. U ostalom, imamo veći disbalans sa Rusijom, nego sa Nemačkom, posebno prošle i pretprošle godine kada su imali problema sa rubljom, kada nismo mogli skoro ništa da izvezemo. Nije svaki uvoz štetan, a odakle da uvezemo gas nego iz Rusije. Jedino iz Rusije možemo da ga uvezemo. Sve ostalo što smo slušao su prazne priče. Pričali su mi – uvezi ga iz Azerbejdžana, uvezi ga odavde…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Po kojoj ćemo ga ceni plaćati? Kada se integrišemo sa Rusijom plaćaćemo po ceni…)
Ja volim da diskutujem sa vama i ne smeta mi. Ne smeta mi kada dobacujete i drago mi je …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ja sam hendikepiran. Vi 25 minuta odgovarate na mojih 20 minuta.)
Niste vi hendikepirani. Mi danas imamo gospodine Šešelj, najbolju moguću cenu sa Ruskom federacijom, 118 dolara preuzimamo na Berigovu gas, 118 dolara nam omoguće da radi MSK i Azotara. Nama je negde „brejk iven“ na 210, 220 dolara. Danas preuzimamo 118 na Berigovu.
Ono što je naš problem i što mi pokušavamo sa predsednikom ruske Vlade da potpišemo su dugoročni ugovori sa cenom gasa. Oni se naravno nadaju povećanju cene gasa na svetskom tržištu, razumljivo je da neće da prave desetogodišnji ugovor. Mi bismo danas potpisali ne na 110, ne na 118, danas bismo potpisali na 180 na desetogodišnjem nivou, samo da možemo da računamo kolika je cena gasa. Imamo dobru cenu gasa. Danas imamo dobru, nikada bolju, a imali smo ne zaboravite, pre tri, četiri godine 420 dolara na 1000 kubnih metara.
Ovo sam rekao zato što nam i drugi govore pravite interkonektore, pravićemo interkonektore, ali nema gasa. Zato morate da uvozite i zato je nama bilo uvek najlakše sa ruskim gasom. Zato mislim da sve o čemu smo govorili je na ozbiljan način napravljeno i da nije bio spisak lepih želja, nego da su ponuđeni odgovori. Neće biti sve idealno, biće problema, biće iskakanja, biće muka, nikada nigde ne teče mled i mleko. Ne teče mled i mleko ni u Nemačkoj, ni u SAD, ni u mnogo razvijenim zemljama nego što je naša.
Da li stvari idu na bolje? Da, siguran sam da idu na bolje i siguran sam da će biti i da ćemo imati snage da stvari idu u još boljem smeru nego što su danas. Hvala.
