Dva minuta.

Još nešto, kratko. Mi smo gospodine Vučiću, na moju inicijativu u Vladi Srbije 1999. ili 2000. godine zabranili javnim preduzećima da daju bilo kakve donacije.

Zahvaljujem kolega Šešelju.

(Vojislav Šešelj, s mesta: Zašto ne ukinete to pravo u javnim preduzećima?)

Kolega Šešelj, dva minuta i 30 sekundi, bio sam tolerantan koliko sam mogao.

Zahvaljujem se.

Reč ima mandatar Vučić.

Samo da vam nešto kažem, nema potrebe da vičete. Zna gospodin…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kako nema potrebe, kada mi je struju isključio.)
Zna gospodin Šešelj da nema pravo.
Drugo, vi dobro znate da vas se ja nimalo ne plašim. Možda vas se neko negde plaši, ja vas se nimalo ne plašim. I to i te kako dobro znate. Petnaest godina smo zajedno proveli. Nemojte ni da vičete, nemojte ni da mi pretite. Za razliku od nekih na Tviteru i ovamo i onamo, vi znate da se ne plašim ničega.
Što se tiče pravila, poslovnička pravila postoje, a kao što vidite nemam nikakav problem, meni ova diskusija veoma prija, posebno što je argumentovana i ozbiljna. Nikakav problem nemam.
Opet ste u nečemu u pravu, gospodine Šešelj, u nečemu niste. U pravu ste kada govorite za javna preduzeća. To je dramatično smanjeno. Desetostruko su smanjena ta davanja. Ono što nam ostaje kao problem, i nisu sva javna preduzeća, jer „Telekom“ vam nije javno preduzeće, ali svejedno, razumeo sam na šta mislite, ono gde država ima većinski kapital, makar bilo i akcionarsko društvo ili bilo šta drugo.
Dakle, tačno je, mi dajemo novac odatle kao država pre svega sportskim klubovima i našoj reprezentaciji. Davali smo za košarkašku reprezentaciju i jednu i drugu. Davali smo za gotovo sve naše nacionalne timove, davali smo za Crvenu Zvezdu i Partizan. I ako me pitate da li je greška? Ja sam kriv za to. Greška je što smo davali za Crvenu Zvezdu i Partizan. Nemam snage da to odbijem, zato što će svako da mi kaže – postoje 70 godina, mnogo su uspešni, evo, pojavili ste se vi koji ste ih ugasili. Vi dobro znate da to ne radim zato što se bilo kome od njih ulagujem, jer me baš briga šta će da mi viču. Uopšte me ne dotiču ti koji takve stvari govore. Ne sekiram se ni najmanje. Ali, jednostavno nemam snage. I za to ste u pravu.
Za ovo drugo niste u pravu. Što se tiče civilnog društva, manjim delom jeste, osim što se ja ne slažem sa pomenutim izrazima. Ali mislim da je neverovatno da se projekti dobijaju i da su komisije određivane tako da to budu politički komesari u pravom smislu reči, koji pre svega prave programe protiv države. A ako slučajno ne dobiju pare od te iste države onda im je država kriva za sve. A i ako dobiju pare država je kriva za sve. I to jeste naš problem. I to je radio više Grad Beograd nego država Srbija, ali je radila i država Srbija.
Da li treba da ostane naša saradnja sa civilnim društvom? Da, treba. Mi smo zahvaljujući saradnji sa civilnim društvom, neke važne stvari i u pristupnim pregovorima i u skrininzima uradili, obavili, napravili i zbog toga nikome neću da se pravdam, na to sam ponosan i od tih ljudi smo mnogo toga naučili.
Mi smo sarađivali i sa nevladinim sektorom kojem je pripadala i Ana Brnabić i ja sam od nje bezbroj stvari naučio. Ana je danas član Vlade Srbije i ja sam ponosan što je član Vlade Srbije. I nije mi žao što smo njihov rad pomagali na različite načine. Zaista smo mnogo od njih naučili i uspeli smo zemlju da pomerimo sa 91. na 59. mesto. I čuvali smo zemlju sve to vreme, zato neću da dozvolim nikome da bude ni veći Srbin, ni veći rodoljub, ni da više voli Rusiju, ni da više voli bilo koga drugog u svetu. Zato što smo je čuvali i štitili na najbolji mogući način. Zato što smo čuvali našu tradiciju, brinuli o našem narodu na svakom mestu, dali sve od sebe da sačuvamo njegov identitet, gde god naš narod živi i sve to radili u veoma teškim uslovima i okolnostima. I znam da to takođe znate, i znam da to takođe poštujete. Ja znam šta je politika, nije problem. Ali nije rešenje da sebi isečemo jednu nogu ili obe noge i da kažemo – tako ćemo napred. Tako ne možemo da trčimo mnogo brže nego što to danas radimo.
Znam da je ovakva politika jedina moguća u ovom trenutku, jedina koja donosi prosperitet Srbiji, a ako ljudi misle u Srbiji da su jednostavna rešenja ili rešenja koja su potpuno konzistentna, a koja ne idu ka eklekticizmu, koji je jedini moguć za našu malu zemlju i ne samo u ekonomskom, već i u pravno-filozofskom smislu, političkom smislu, onda neka vlada neko drugi. Neka vlada neko drugi. To je bliže srcu ljudima što vi pričate. Ovo što ja govorim je jedino razumno. Ja to dobro znam zašto je bliže srcu. Odlično znam. Možda i najbolje i nije sporno, ali odlično znam šta je država i odlično znam šta je država i kada dođe da se isplate penzije, plate i znam kada dođe da se izmeri koliki vam je rast BDP, koliki vam je suficit, koliki vam je deficit. O tome ja brinem. O tome ja moram da brinem. Svako jutro mi to dođe na sto preko nego bilo šta. Tako se država čuva, štiti i brani i znate koliko volim državu i znate da državu stavljam ispred svega i znate da takođe dobro znam i poštujem vaš stav prema državi, makar se ne slagao sa tom politikom, što kod nekih ne poštujem.
Zato sam pokazivao tu vrstu poštovanja, a ne govorio na način gde bih nekoga želeo da porazim ili nekoga da ismejem ili da napravim bilo kakav ciničan ili sarkastičan komentar.
Srbija jeste na dobrom putu. Pred njom je mnogo izazova, mnogo teških izazova, mnogo teških političkih izazova. Oni mogu da nam poremete našu ekonomsku putanju. Naše je da budemo što je moguće jedinstveniji, da guramo napred stvari i da vidimo da možemo da se pohvalimo da smo jedna od prvih tri ili četiri zemalja po ekonomskom rastu u Evropi, ove godine ćemo biti u prve tri, četiri ili pet, a dogodine ćemo pokušati da budemo prvi, ali nama treba takvih 10, 15, ili 20 godina da bismo mogli da pristižemo ozbiljne zemlje.
Verujem u ovu generaciju Srba i građana Srbije da će biti u stanju da to urade. Hvala vam.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika.)

Pravo na repliku, Vojislav Šešelj. Dva minuta traje replika.

Vrlo je nekorektno sa vaše strane što moje kritičke nastupe naspram Tomislava Nikolića objašnjavate mojom kandidaturom za novog predsednika Republike. Vi preduzmite zakonske mere na koje ste obavezni prema Tomislavu Nikoliću, a ja ću povući kandidaturu za predsednika Republike. Meni nije mnogo do toga stalo, ali mi je stalo da ovde u ovoj zemlji ovlada zakon, pravda, a to ne može dok se ne procesuira predsednik Republike.
Vi znate, gospodine Vučiću, pre 10 godina da nije imalo kuče za šta da ga ujede, a da sada ima ogromno bogatstvo. Vi ste svedok njegovog naglog materijalnog uspona, tajkunskog uspona.
Nedavno je priznato da je fondacija njegove supruge Dragice imala oko 10 miliona evra na računu i toliko potrošila. Ni jedna novina nije dobila podatke koliko je zaista prošlo preko tog računa, a osnovana je sumnja da je bar dva puta više od toga.
Cela Srbija zna da on ima lažnu fakultetsku diplomu. Nećete se valjda vi praviti kao da ne znate da on ima lažnu diplomu. Nećete valjda reći, gospodine Vučiću – on je na pošten način diplomirao. Da li je i jedan ispit polagao? Ako mi vi kažete da jeste, ja podnosim ostavku na funkciju narodnog poslanika. Da li je i jedan ispit on u toku studija polagao?

Izvolite.

Pre svega oko fondacije gospođe Nikolić. Ona je uglavnom finansirana donacijama različitih kompanija, finansirana ponekada od naših prijatelja spolja i taj novac je trošen na porodilišta, trošen je na bolnice i na mnoge druge stvari.
Ja nisam blagajnik i ne mogu da vam pokažem svaki dinar, ali ako imate bilo kakvu sumnju recite nam da je potrošen drugačije. Video sam samo mnogo majki, mnogo dece da se raduju onome što je ona uradila iako je najlakše to potcenjivati i kritikovati i to je najlakša tema, a nemam ništa protiv pa ćemo bez problema da proverimo svaki dinar gde je i kako otišao i siguran sam da je, uveren sam da je na potpuno čist način sve urađeno.
Što se tiče predsedničkih izbora, kandidovaćete se vi gospodine Šešelj baš onako kako ja neću i to obojica znamo. Tako da znam ja vas dobro kao što i vi mene znate. Gospodine Šešelj, znate, za razliku od drugih ja sam svaki dan, ne da budete slučajno u rukovodstvu, svaki dan sam 15 godina proveo sa gospodinom Šešeljem i dobro ga znam i znam kada je ozbiljan, a kada nije. Tako da to što je rekao da neće da se kandiduje, to mačku o rep obesite. Kandidovaće se i te kako.
Kao što sam rekao, ja se neću kandidovati. Hvala vam najlepše i srećan vam rad.
(Milan Lapčević, s mesta: Replika.)

Gospodine Lapčeviću po kom osnovu?

Po osnovu pominjanja poslaničke grupe u sadašnjem izlaganju.