Dobacivanje nije dozvoljeno. Mi nismo ni reč dobacili do sada.
Ekspoze koji smo dobili je imao 68 stranica. Dobili smo ga praktično na dan održavanja sednice. Razumem da praksa u prošlosti takođe nije bila da se dostavlja ekspoze na vreme, takođe, nekako su na brzinu uvek pravljene sednice Skupštine gde se diskutovalo o Vladi. Međutim, ja se nadam da se i mandatar slaže da sa tom praksom treba da prekinemo, odnosno da se ne vadimo na to šta je bilo ranije, nego da radimo ono kako treba da se radi, a to je da se sednica zakaže na vreme, da se ekspoze dostavi da bi mogli normalno da razgovaramo. Nadam se da se oko toga slažemo i da će ta praksa biti uspostavljena.
Tokom očekivanja Vlade, slušali smo o tome da je napisan od mandatara 450 stranica ekspozea, na karo papiru, kako je to rečeno, pisano rukom. Mislim da ne bi ispalo pred građanima da ovo nije istina, da bi mandatar trebalo da pokaže tih 450 stranica da bi građani videli da se to zaista tako desilo i da je mandatar zaista na karo papiru pisao.
Ekspoze je vrlo sličan ekspozeu koji smo imali pre dve godine. On je pun detalja, pun raznih brojeva i praktično pun obećanja, i ako se vratimo na dve godine nazad, vidimo da mnoga, odnosno da većina od njih nije ispunjena. Recimo, pomenuću samo jedan interesantan detalj koji se ponovo pojavljuje sada, a to je Zakon o poreklu imovine. Mandatar je obećavao taj zakon 2012. godine, pa smo onda, takođe negde sredinom 2015. godine, čuli da će do septembra biti urađen, čak je bio javni nalog tada ministru finansija da to uradi obavezno tamo negde do 15. septembra. To se nije nažalost desilo.
Ono o čemu treba da razgovaramo, mislim taj ekspoze je zaista veliki, a treba da razgovaramo o strateškom pravcu za Srbiju. Mandatar je pomenuo da on misli da je ovo jedini put, odnosno da je ovo najbolji put za Srbiju, ovo što je napisao u samom ekspozeu i mi se naravno sa tim ne slažemo.
U izlaganju tog ekspozea, on je govorio o mnogim, mnogim detaljima. Na primer, mi se slažemo da su klozeti važni, oni jesu važni u našem društvu, ali to nije posao za mandatara. Posao za mandatara je da obezbedi da sistem radi, da škole rade, da u tim školama imaju ljudi koji su u stanju da vode računa o klozetima. Kao što na primer, davati ćebad ljudima iz helikoptera kada je poplava je jako važna stvar, međutim to nije posao za premijera. To je posao za spasilačke službe. Posao premijera je da stvori sistem u kome spasilačke službe rade.
Takođe, kad je bilo spašavanje deteta u Feketiću, to takođe nije posao premijera. Posao premijera je ponovo da spasilačke službe rade, pa kada vidimo spasilačke službe da rade svoj posao, onda nam to znači, a mislim da ćete se složiti sa tim, da sistem radi, a onda to znači da premijer radi svoj posao. Posao premijera je sistem.
Slično tokom izlaganja ekspozea, govoreno je o građevinskim firmama koje ne ispunjavaju rokove itd, i mandatar je rekao da će se lično postarati da se to desi. Ni to nije posao mandatara. Znači, ima ministra, a ministar ima firme, ima službe koje treba time da se bave, kada vidimo da se putevi rade, da se rokovi poštuju, onda znamo da je mandatar napravio sistem, da taj sistem funkcioniše i onda znamo da premijer radi svoj posao.
Čuli smo dosta od toga i o problemima, odnosno problemima sa građanima Srbije. Izvukli smo neke klipove o tome gde je mandatar u više navrata govorio o tome kako su građani Srbije izgleda lenji ljudi i da moramo da naučimo, odnosno da građani moraju da nauče da ne budu više lenji nego da se ugledaju na neke druge građane po svetu koji nisu lenji. Sve probleme za koje smo čuli u ovom ekspozeu, našli smo dva krivca, kako je to mandatar izložio. Jedan su naši lenji ljudi, a drugi je da su krivi oni od ranije, znači, da je kriva, ne ova prethodna ili pretprethodna vlada, nego vlada od pre toga i da je uvek neko ranije kriv.
Mislim da bi konačno trebali da uspostavimo praksu u Srbiji da se preuzima odgovornost kad neko postane premijer, da nakon toga nosi odgovornost tog posla, da se ne vadi na one šta su radili ranije, nego da popravlja te stvari i da konačno imamo tu praksu da se to tako radi. to se zove preuzimanje odgovornosti.
Što se tiče građana Republike Srbije, naši građani nisu lenji i oni to znaju. Građani Srbije nisu ni pametniji, ni gluplji od drugih građana u svetu. Nisu ni lepši ni ružniji. Građani Republike Srbije su kao i svi građani u svetu i pametni i vredni i radni. Velika razlika je u sistemu u stvari. Kod nas je iskrivljen sistem, a recimo u Nemačkoj je sistem kako treba. Taj sistem u Nemačkoj pomaže, odnosno dobar je za pristojne, pametne i radne ljude. U Srbiji je sistem iskrivljen, gde za one koji su pristojni i koji zarađuju novac svojim radom, sistem je uzbrdo, a za one koji uđu u političke stranke sistem je nizbrdo. To je centralni problem Srbije. Racionalni ljudi, onda traže liniju manjeg otpora, pa rade jedino ono što im je dostupno, a to su dve stvari ili beže iz zemlje ili se učlanjuju u političke stranke i tako dolaze do posla. To je nažalost sadašnjost u Srbiji.
Mi više od 10 godina imamo ekonomsku politiku koja se bazira na stranim investitorima kao spasiocima i tu priču o spasiocima govorimo već toliko dugo, ako se osvrnemo oko sebe, vidimo koji su rezultati te strategije, odnosno koji su rezultati takve ekonomske politike. Ona je duboko pogrešna i u stvari u tome i jeste glavno razilaženje. Imamo političke razlike oko toga, koji je način da Srbija izađe iz krize u kojoj se danas nalazimo.
Mi kažemo, da je centralni problem Srbije partokratija, odnosno partijski parazitski sistem koji su partije napravile za sebe. U stvari u našoj zemlji partije su za sebe napravile svoju državu. Znači, ne naša država u našoj zemlji, nego njihova država u našoj zemlji. Te partije su za sebe napravile čitav jedan sistem partijskog zapošljavanja koji je rastao tokom vremena, sad je gori nego ikada.
To građani jako dobro znaju. Jako dobro znaju da bez partijske knjižice ne možete da dobijete, odnosno da dobijete radno mesto, da ovo ne važi samo za javna preduzeća, ovo važi čak i za kulturne ustanove. Evo, recimo pogledajte Niš ili Novi Sad gde dolaze ljudi bez ikakvih kvalifikacija na čelo tih institucija. Znači, partijsko zapošljavanje je kada partijski kadrovi uglavnom sa kupljenim diplomama, sa izmišljenih univerziteta dolaze na izmišljena administrativna radna mesta. Mi u Srbiji nemamo u javnom sektoru višak lekara, nemamo višak prosvetnih radnika, nemamo višak recimo radnika u komunalnim preduzećima koji rade na terenu. Mi imamo višak partijskih kadrova koji sede u kancelarijama, primaju plate za ne rad. U celom javnom sektoru, proširenom javnom sektoru, proširenom javnom sektoru u Srbiji zaposleno je 700 hiljada ljudi, preko 700 hiljada ljudi. Ovo uključuje javna preduzeća i društvene firme. U tom javnom sektoru imamo oko 15% partijskog viška koji nas na godišnjem nivou košta milijardu evra.
Fiskalni savet je objavio izveštaj u kome je rekao da je na penzijama Vlada 2015. godine uštedela, mi kažemo uzela od penzionera, 20 milijardi dinara, to je 180 miliona evra. To nije uzrok deficita, to nije problem deficita, to što je uzeto od penzionera, radi se o 180 miliona evra, problem je ova milijarda partijskih kadrova.
Druga stvar, imamo veliku korupciju u zemlji koja je nastavila. Verica Barać je svojevremeno govorila da je centar korupcije u državi Vlada Republike Srbije, da od toga sve potiče. Verica Barać je, da vas podsetim sve, heroina srpske političke scene koja je govorila o pljački Srbije kada niko drugi nije smeo, govorila o pljačkaško privatizaciji, svemu tome što se dešavalo. Pokrenula 24 sporne privatizacije.
Imao sam čast i privilegiju da joj pomognem u tim predmetima. Radio sam posle i sa tužilaštvom i sa policijom na tim predmetima. U sva 24 predmeta smo pronašli sve što je tvrdila Verica Barać. Ti svi predmeti su zatvoreni i završili u fioci, kasnije i Savez za borbu protiv korupcije izbacio izveštaj koji govori o tome da su svi ti predmeti skrenuti. Znači, nijedan nije završen onako kao je to Verica Barać napisala. Ja sam se lično uverio da ono što je pisala je u stvari istina, odnosno našli smo to zajedno sa divnim inspektorima policijskim, radnim grupama koja su formirane na tim predmetima.
Kako rade subvencije kod nas? Ispričaću dve stvari koje smo otkrili u Ministarstvu privrede dok sam bio ministar, koje pokazuju u stvari gde je deficit.
Prvi se tiče Fonda za razvoj. Iz Fonda za razvoj je bačeno dve milijarde evra našeg novca i tražili smo na početku izveštaj od direktorke Fonda za razvoj da vidimo kome su dali te kredite. Napisala je izveštaj u kome je rekla da je dodeljeno preko 20.000 kredita i da od tih 20.000 kredita računa vodi 61 zaposleni.
Znači, sistem je bio napravljen da ne može da funkcioniše. Ja sam to zaustavio kako se pljačka novac tamo, u proseku se krediti daju na pet godina. U prvoj godini svi vraćaju kredit, u drugoj godini pola vraća kredit, od treće godine dalje niko ne vraća kredit. Ovo su dve milijarde evra našeg novca i krediti su se delili po partijskim linijama i uz njih obično ide korupcija, odnosno partijski reket. Imali smo privrednike koji su dolazili u Ministarstvo privrede i govorili da im je traženo 30% reketa da bi dobijali te subvencije.
Druga priča se tiče subvencija po radnom mestu. Ispričaću priču o Vršačkim vinogradima. Vršački vinogradi su trebali da budu privatizovani 2013. godine, pre nego što sam postao ministar. U februaru je rađena procena vrednosti imovine. Procenili su da imaju zalihe vina vredne pet miliona evra i ukupnu imovinu vrednu 17 miliona evra. To je bila procena vrednosti imovine Vršačkih vinograda.
Onda negde u julu, avgustu mesecu Dinkić je predložio Vladi 2013. godine, Vlada je usvojila jednu uredbu po kojoj na licitaciji ako se pojavi jedan zainteresovani, ako ne digne ruku odmah cena ide na pola, ako ne digne ruku niko na toj drugoj licitaciji ide odmah treća gde je početna cena trećina. Tako se pojavio jedan kineski investitor koji je odćutao prvu, odćutao drugu licitaciju i kupio Vršačke vinograde za pet miliona evra, odnosno trebao da kupi zato što smo taj ugovor posle raskinuli.
Sada da pogledamo malo da se obračunamo. Znači, plate pet miliona evra, dobiju zalihe vina vredne pet miliona evra i opremu, objekte i zemljište za „dž“. To je bio dil i ovo nije sve. Pored toga, svi zaposleni u Vršačkim vinogradima su trebali da dobiju otkaz, pa da država plati otpremnine, pa da nakon toga taj investitor zaposli iste te radnike i dobije subvenciju od 6.000 evra po radnom mestu.
Ako mislite da je ovo sve, tu se varate. Kada su procenjivali Vršačke vinograde u februaru nije bilo grožđa na čokotima. Do septembra poraslo grožđe i rod grožđa vredan oko pet miliona evra. Ovo vam je privatizacija Vršačkih vinograda koja je trebala biti sprovedena u avgustu 2013. godine, ovo je moje ministarstvo zaustavilo. Ovo sve jako dobro znaju sindikati i svi zaposleni u Vršačkim vinogradima. Ovo je jedan od modela kako je pljačkana država.
Na subvencije godišnje se baca oko milijardu evra. To vam je situacija u kojoj recimo domaći proizvođač bojlera plaća poreze, a onda država uzme te njegove poreze i plaća njegovoj konkurenciji iz inostranstva da otvori radno mesto, njegovo ugasi i praktično tako kao stvara privredni rast. To tako ne funkcioniše ni u jednoj zemlji u svetu. Ovo su uzroci deficita, ne penzije. Znači ovih 180 miliona evra koliko je uzeto od penzionera je samo kap u moru u odnosu na ono gde se baca novac.
Kada pogledamo recimo par ovih kompanija koje su navedene u ekspozeu, na primer JAT ili Železara, kod JAT-a nakon promene, JAT je ostvario gubitak poslovni u 2014. godini od 75 miliona evra. Ja bih naravno kao i svi građani Srbije voleo da je ta investicija dobra, da ona dobro funkcioniše, međutim, nažalost to nije tako.
Oni su dobili subvenciju od 79 miliona evra od države i tako su fiktivno napravili dobit. Znači, naprave gubitak, država da 79 miliona i ovo se jasno vidi iz finansijskih izveštaja i onda prikazuju dobit na papiru.
Prošle godine 2015. godine gubitak je bio 45 miliona evra, država je dala subvenciju od 49, subvencija je poklon, ne bi li JAT, odnosno „Er Srbija“ mogao da prikaže dobit od 4 miliona evra. Ovo nije dobra ekonomska politika. Znači, pitanje je šta ne radi u toj kompaniji i to hoćemo da promenimo, da se fokusiramo na ono što ne valja, da ga odstranimo ne bi li kompanija ostala profitabilna.
Železara je na primer 2014. godine napravila gubitak od 134 miliona evra, dobila subvenciju od 36, tako da gubitak ispada 98, a prošle 2015. godine ovaj divni menadžment koji je postavljen je napravio gubitak od 144 miliona evra. Tako da kombinovano kada pogledamo gubitak je 278 miliona evra Železare kada uzmemo 2014. i 2015. godinu.
Da podsetim penzionerima je oteto 180 miliona evra. Kako se uvodi red u ove firme? Uvodi se sa onim ličnim kartama sa kojima sam počeo i te lične karte su nažalost ukinute i odustalo se od njih, gde se popiše imovina, popišu se obaveze, kao svaki domaćin uvede se red u firmu. Nakon toga se pravi neki poslovni finansijski plan, očisti se firma od dugova, plate se ljudima zaostale zarade i poveže se staž i nakon toga se traže investitori, ne pre, nego nakon toga. Zato što nigde nismo uveli red zbog toga i imamo probleme u privatizaciji, jer niko to neće da kupi. Niko se ne zalaže za zatvaranje Železare, ali se zalažemo za to da se prvo uvede red i da se pogleda šta u Železari vredi, a šta ne.
Ono što se na kraju desilo je, prodata je Železara za 46 miliona evra, odnosno nije prodata Železara nego imovina Železare, Železara je ostala kao pravno lice i u toj Železari je ostao dug od 52 milijarde dinara. To je oko 450 miliona evra preko toga i slično kao i od JAT-a očekujemo da poreski obveznici to preuzmu.
Kada pričamo, pominjan je jedan frizer koji šiša po kućama i ne plaća porez, problem sa tim je što ljudi ne plaćaju nerazumne poreze i naravno to je nelegitimna konkurencija, oni ne bi trebali to da rade, ali ljudi preživljavaju tako.
Najbolji podsticaj za domaću privredu je smanjenje poreza i doprinosa. To je način da se izbegne siva ekonomija, to je način da se uvede red. Srbija je divna zemlja, ima pametne ljude, ima grozan sistem. Srbiji nije potreban vođa, Srbiji je potreban sistem i jednaka pravila za sve, onda će pametni ljudi među nama uspeti u tom dobrom sistemu kao i u Nemačkoj da naprave dodatu vrednost i da naprave…
