Hvala.
Izvolite, mandatar.

Ja mislim da su građani Srbije mogli sada da se uvere kako izgleda ta politika o kojoj su pričali i neko me je pitao danas zašto je dobro da su bili izbori. Ja mislim da je ovo jedan od razloga zašto je veoma važno da smo izbore održali. Zato što bi neko svojim svakodnevnim, nekad besmislenim, nekad manje besmislenim kritikama sticao poverenje ljudi, a ljudi bi mislili da je neko stručan i da negde nešto neko može da napravi.
U ekspozeu naravno nismo čuli ništa, zato što ga nije ni pročitao. Čuli smo u ekspozeu da o nečemu nisam govorio o čemu sam govorio, pošto nije slušao u to vreme je tvitovao ili nešto drugo radio ili je, da ne ulazim u druge detalje.
Sa druge strane, juče sam ja čitao tekst na 270 strana. Sam ga pisao, dobio mišljenje ministarstva, sam pisao uvodni zaključak, sam ispravljao sve i sam radio sve i nikada mi niko ne piše tekstove, ja ih pišem, kao što ste znali i ranije. Ne znam šta vam je to značilo i šta vam je to trebalo, za razliku od vas kojima su drugi pisali govore i dostavljali kada je trebalo da govorite dok ste bili u Vladi Srbije. Ostavićemo i to po strani i to je u redu. Ne može čovek da stigne sve.
Govorite o povredama procedura i ceo dan vas slušam sve. Nijednu proceduru, nijedan postupak, ni jedan član, ni jednu regulu nismo pogazili, ni jednu, ni poslovničku, bilo koju, dakle, podzakonsku, zakonsku, ustavnu. Govorili ste da sam išao negde po nekim drugim zemljama da se sa Srbima nisam sastajao, kada sam pitao koja je to zemlja, svi ćute niko ne odgovara.
Vi ste danas govorili ovde o nečemu šta je posao predsednika Vlade, a šta posao predsednika Vlade nije. Prvo, kad već govorite o detaljima u Feketiću nisam bio predsednik, već potpredsednik Vlade. Radio sam nešto što bih činio kao običan čovek. Uzgred, tamo sam slučajno otišao, a ovde prisutni Saša Antić je trebalo da ide, čak sam se naljutio što ja moram da odem tamo tog dana. Toliko o vašim besmislenim pričama, izmišljotinama o tome kako je negde nešto planirano i ne znam šta organizovano. Tamo je bilo jezivo vreme, da ljudi koji su se nalazili u automobilima, mnogi od njih mogu manje da trpe od mene, mnogi. Mogu mnogo više da trpim nego što možete da mislite, te sam lakše podnosio tu vrstu strahovite hladnoće i posebno onog vetra. Pojavio se neki autobus, trebalo je tu dečicu prebaciti negde. Malo nas je bilo. Samo sam uradio što bi svako drugi normalan uradio. Vi ste zbog toga vodili godišnju kampanju. Ničim drugim se niste bavili. Zašto? Pa, zato što vam je bilo lepo da sedite u toploj sobi i da odatle kritikujete nekog ko nije bio u toj toploj sobi.
Smeta vam što sam nosio ćebad ljudima koje smo izvlačili iz poplavljenih područja, da, i to je posao premijera, jer posao premijera je da bude sa svojim narodom, da pomogne svom narodu u svakoj situaciji, na svakom mestu.
Smetaju vam klozeti. Znam da nije politika i dok nije bila politika, dakle, dok nije bila politika, upravo nam se to i dešavalo. Imali smo slučaj da smo imali prljave klozete i da nigde niko ni na koji način u stvari nije ni brinuo o tome. I onda sam rekao – ništa, pravimo ovu akciju preko Kancelarije za javna ulaganja i danas, u ovom trenutku da vas obavestimo, 309 objekata obnavljamo, mislim da ćemo do kraja godine već uspeti taj broj da uvećamo na šest stotina i naredne godine, ja sam pogrešio, mislio sam da možemo 1.000, ali sami znate da po procedurama nije lako i da je to mnogo komplikovanije nego što izgleda, ali ćemo zajedno sa sledećom godinom imati preko 1.500 objekata, dakle, i domova zdravlja i ambulanti, i škola, bolnica i svega drugog što radimo, i to ne govorim o ovim velikim sistemima kakav je Klinički centar.
Dalje, rekli ste da ja govorim da su građani lenji. To mi pokazuje da nisu slušali, jer sam ja juče ovde nedvosmisleno rekao da nas je sistem 60-ih i 70-ih, socijalističko samoupravljanje, dovelo do toga da izgubimo preduzetnički duh, a sve što nam se dešavalo 90-e i dvehiljaditih da smo izgubili radne navike. Bio sam vrlo precizan. Upravo sam govorio o sistemu, a Srbi nikako nisu lošiji ljudi od bilo koga drugog. Ja nemam rasističke teorije da bih rekao i da smo bolji od nekog drugog, ali svakako nismo lošiji.
To što sam otvoren, pa mogu da kažem šta mislim o mnogim stvarima, pa jesam. Zato mi smeta kada se hvalimo neradom i kada vi možete da izađete 500 puta napolje, a ja ne mogu da izađem i pri tom ćete da mi govorite kako možete vrednije i marljivije da radite. Ne možete. To znam i kada ste radili u Vladi. Slučajno to znam. Možda ste najpametniji na svetu. Po ovome što govori Dojče vele i Amerikanci vidim da jeste, ali ja to nikada ne bih mogao da smislim te modele.
Ali, vidite, znam tačno ko koliko radi u Vladi, za svakog ministra. Znam tačno koliko ste radili. Nikada ni o tome, ni o drugim stvarima nisam govorio i po tome se ljudi prepoznaju. Zato sa vama niko nikada neće da sarađuje, niko, nikada. Nema tog kog možete da nađete ko hoće sa vama stvarno da sarađuje, i svi to znaju i svi u ovoj sali to znaju. Smejali su vam se čak i oni koji vas tapšu po ramenu. Smejali su vam se dok ste govorili o stranim investicijama.
Pričali ste besmislice. Pričali ste bukvalno gluposti. Pričali ste nešto što je nemoguće da bilo ko razume. Ja se ne žalim na ometanje bilo vizuelno, bilo audio. Meni ne smeta ništa, samo da vidim hoćete li moći da izdržite da držite tu ruku dok ja ne završim, a da je ne spuštate da vidim, da li ste bar toliko vredni.
Dakle, ja sam saglasan sa tim da postoje. Izgleda niste mogli da izdržite ni 30 sekundi.
Dragi prijatelji, svi ste videli, oni gledaju u kameru kada ih kamere snimaju i onda dignu, a teško im je da drže knjigu od 50 grama u svojoj ruci.
Dakle, ja nisam ovde zbog prenosa, već zbog istorije, ali oni jesu zbog kamere i prenosa.
Kažete da je problem partokratija ili partitokratija, kako god hoćete. Samo ima jedan problem, pa, vi ste najbolji mogući primer kako to ne treba da funkcioniše i kako se zloupotrebljava partijska moć. Vi ste ovde, nećete verovati, udruženje Dosta je bilo iz Beograda, obratilo se sa zahtevom u dodelu u zakup sledećih poslovnih prostorija: poslovnog prostora u Beogradu u ulici Bogdana Žerajića broj 24a, poslovnog prostora u Beogradu ulica Radnička broj 54, druga zona, i poslovnog prostora u Beogradu ulica Dimitrija Tucovića broj 49, prva zona. U zahtevu se navodi da je udruženje Dosta je bilo dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, nisam znao, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva, ne znam ni ja kakvih, u svim oblastima u kojima nešto može da se uradi itd.
Ali, suština je zašto su oni to tražili. Jer, kada traže kao politička partija, oni na to nemaju popust, a pošto oni nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, onda mogu da imaju 80% popusta i tako su hteli da na samo ta tri poslovna prostora ukradu 80% para građanima Beograda i građanima Srbije. Srećom, to im nije dozvoljeno.
Da niste slušali šta sam govorio u Ekspozeu i da vas to uopšte nije zanimalo video sam i po tome šta ste govorili o Zakonu o poreklu imovine. Trebalo je da pročitate i moj prethodni Ekspoze. Videli biste da u tom Ekspozeu nema ni jedne jedine reči o Zakonu o poreklu imovine, i to sam vam više puta govorio.
Hajde, ustanite malo, malo ste stajali, ustanite još malo. E, tako, poslušajte me ljudi.
Dobro je da su malo razonode i relaksacije uneli u Narodnu skupštinu. Ako ništa drugo, pričali su o velikoj ozbiljnosti i velikoj odgovornosti. Dobro je da malo razonode i relaksacije donesu.
Dakle, niste slušali šta sam govorio oko Zakona o poreklu imovine, jer Zakon o poreklu imovine nisam ni pomenuo u Ekspozeu. Juče sam ga pomenuo. I juče sam rekao da ga nisam pomenuo u prvom Ekspozeu, ali da sam o tome govorio kasnije i da sam veoma nesrećan što tako nešto nismo uradili.
Šta ćete, svako se češe tamo gde ga svrbi, i prvo čega se dočepao, to je Zakon o poreklu imovine.
Govorili ste o uređenim sistemima. Ja sam saglasan, SAD su jedan veoma uređen sistem, veoma uređen sistem. Kod njih ne postoji ništa važnije, ne postoji veća vrednost od toga da platite porez i ne postoji veći problem od toga.
Nešto ste se naljutili. Nešto ne cokćete više ko ceo dan što ste radili. Mislili ste valjda da će svi da se razbeže kad se pojavite. Jeste li to očekivali? Jaoj.
Dakle, nadam se da neću biti primoran da čitam, ali da vam kažem, materijal koji sam doneo, ljudi, veći je od Ekspozea pa bar dva ili tri puta.
Sad, nevezano za to, da se vratimo na ozbiljan deo zbog građana Srbije. Nisu oni naročito važni i nisu oni naročito bitni. Da razgovaramo o nečemu što je izuzetno bitno, jer vidim da to postaje mantra svima koji ne znaju ništa.
Neću da govorim o drugim stvarima, ali hoću o sledećem. O tome da treba da, kad govorite o „Železari“, treba da kažete građanima Srbije sledeću stvar da „Železaru“, nas bi koštalo 100 miliona evra. Što vi znate, ostali građani Srbije ne moraju da znaju, a vi morate to da znate i uveren sam da znate. Dakle, da nismo doveli Kineze, 100 miliona evra nas košta da dovedemo do skreča i mi to moramo da platimo. Dakle, prazna fabrika nije nula dinara za nas, to ljudi treba da znaju. I nije nula radnika, a imamo ih u ovom trenutku 5.050 koji primaju platu. Imamo još 5.000 ljudi koji rade sa njima kao kooperanti. Znam ja da je bilo vas baš briga za tih 10.000 ljudi. Imali smo i sreće, uz to što smo mnogo radili i borili se da se to dogodi. Mi bismo, dakle, platili dodatnih 100 miliona samo da uništimo naša postrojenja u „Železari“ a mi smo doveli nekoga ko nam je za to što je bilo ništa, ili minus 100 miliona od imovine, dobili 46 miliona i dobili 5.050 zaposlenih radnika, 5.050 plata i rast BDP i najmoćniju fabriku u Srbiji.
To ljudi u Srbiji treba da znaju. Zato što to pričate je najobičnija magla, kao i svi drugi koji pričaju o stranim investicijama. I to znaju i ovi ljudi ispred vas. To znaju svi. Nije slučajno da u Srbiji postoji tri ili četiri ozbiljne političke stranke. Ne stiče se to za jedan ili dva dana. Zato što to ozbiljnima ne može da se desi. Može da se desi na ličnom nivou ovako ili onako, ali ozbiljne političke stranke da govore na takav način nikada ne mogu da govore.
Vi govorite o tome da strani investitori dobijaju više. Ne dobijaju. Dobijaju potpuno isto kao domaći. Ko vam to kod nas proizvodi bojlere? Ko je to ko proizvodi bojlere kod nas tražio subvencije, a da ih nije dobio? Da je tražio bilo kakve podsticaje? Imate li slučaj? Nemate ga. Nema ga nigde. Evo „Bekament“ odlično radi. Firma izvozi u Albaniju, izvozi u Hrvatsku. Dobili su sve što su dobili i svi drugi. Kako se zove ova druga firma u Plani ili Palanci ili Smederevu, ne znam već, takođe su dobili sve isto. Još dve nove firme su danas u, mislim, Leskovcu i ne znam gde, privatne, takođe su dobile.
Svako će da dobije ko nam ponudi plan, ko nam ponudi program. I ne ode milijardu evra, nemojte da izmišljate. Nemojte da izmišljate, milijardu evra nije otišlo čak ni u vreme „Fiata“, jer su nam i tamo obaveze bile značajno manje. Ali to vama tako dođe, zato što je lepo. Znate narode 180, 200 miliona ovde to je sitnica, jer mi ovde ćemo da dobijemo milijardu. Nemojte da pričate svašta. I sa tim je dosta. To su najobičnije prevare i najobičnija magla, kao i sve drugo.
Vreme je da ustanete, niste dugo i biće zanimljivije ljudima ovde u sali. Svaki put kad ga nešto pogodi, oni dižu Poslovnik, kao da će Poslovnik da mi zapuši usta. Pa, ja se ničega ne plašim, a ne vas da se plašim. Nisam se plašio ni kada su mi pretili u Briselu kada su mi govorili da mi je gotovo sve i da treba da znam šta sam uradio kada sam odbio onaj prvi Briselski sporazum, ne vas ću da se plašim, vaših izmišljotina i neistina i svega što ste ispričali ovde.
Dakle, ja mislim da je veoma važno da građani Srbije znaju, pošto sam vam već odgovorio danas za ustavni sud i za penzije, sad ću da vam odgovorim i za sve investicije. Ne, to ću u replici.
Dakle, naravno da ne razume gospodin Radulović ugovor koji je mogao da pročita oko „Er Srbije“. Ne razume i ne može da razume, a možda i neće. Ima tu svega pomalo. Dakle, on ne zna da računa ni neto rezultate, ni prihode od prevoza roba i pošte, ni operativne prihode, ni šta je bez dotacije operativni prihod i ovaj drugi prihod, šta je naša ugovorna obaveza da kao većinski partner ulažemo u preduzeće, a šta je ugovorna obaveza „Etihada“ itd. Dakle, ni dinara nismo uplatili više od onoga što je naša ugovorna obaveza. Uspeli smo da dobijemo danas vrednost aerodroma…
Digni, bre, malo Poslovnik. Dakle, imali su, izvinjavam se što nisam persirao, ja sam kriv, oprostite.
Dakle, imali smo aerodrom koji je vredeo 50 miliona evra. Danas vredi u ap frontu da dobijemo na 25 godina odmah 350 miliona. Možemo li, Vujoviću, 350 miliona? Otprilike. Govorim o realnoj ceni, 350 plus concession fee između 10 i 15 miliona evra svake godine, pa vi izračunajte. Od nečega što je propalo, što nikakvu vrednost nije imalo napravili smo zlatnu koku Balkana, ne samo Srbije, ali ne vredi, ne možete to da priznate. Ne možete to da priznate zato što treba da se nađe neki model kalifornijski ili kanadski ili ne znam već kakav, da se to nešto čudno desi. Ovde nema nikakvih čuda. Ovde je sve potpuno normalno, sve potpuno vidljivo i apsolutno transparentno.
Da odgovaram na ono što su mi pričali šta će sa strane da govore, o tome ko su kriminalci, ko nisu kriminalci, pa jedva čekam, samo čekam, pa da vidim šta će da kažu, pa ćemo onda da vidimo i ko je kakav kriminalac i ko na šta ne odgovara i o svemu drugom.
Veoma je važno da ljudi u Srbiji znaju da nam bez stranih investicija nema oporavka. Naš preduzetnički duh nije na tom nivou i zato insistiramo na dualnom obrazovanju, a za tri, četiri, pet godina, ako možemo, da budemo nosioci tzv. pametne industrije, posebno nosioci u razvoju IT sektora. Nema problema, bolje da se oslobađamo tzv. labor intensive, radno intenzivnih industrija i da prilazimo tome. Danas ne možemo da biramo, ne možemo da se ponašamo drugačije. Ovo je jedino moguće i to je jedino što radimo.
Znaju oni to, ali nisu naročito zainteresovani da kažu ono što je istina, jer u našoj zemlji postoji nešto, a to je da vam mržnja donosi poene. Neke novine napisale sutra, kaže, „Plaćamo to da navijači ne viču Vučiću pederu“. Ja im kažem, danas im nacrtam ovde, oni samo viču Vučiću pederu bez prestanka. Ništa drugo ne viču. Šta da radite? Šta ćete? Kada nekim rukovodi mržnja, kad nekim rukovodi neistina i to je jedino moguće. Na sve da odgovorite ne možete, i to je ono što jeste vaš problem, i to ozbiljan problem.
Na to koliko mogu da odgovorim, odgovoriću. Ne mogu na sve da odgovaram, ali želim da se zahvalim na činjenici da ste bar danas ovde. Bilo bi dobro da ste bili juče, onda ne biste pogrešili oko Zakona o poreklu imovine, ne biste pogrešili oko nekih drugih stvari, a što se karo papira tiče, kad god ste zainteresovani, navratite, ja ću vam pokazati lično, ali ne mislim da je to za paradu ili za bilo koga drugog, pošto mislim da imam dovoljno pameti da sam pišem, mislim da sam dovoljno obrazovan da sam pišem.
Sa druge strane, kako bih vam rekao, hajde ko Boga vas molim kažite nam neku ozbiljnu ideju šta to treba da uradimo, recite o nečemu o čemu smo govorili u ekspozeu, bilo šta. Dvadeset minuta ste govorili da ekspoze niste pomenuli, da ga ni jednom rečju niste pomenuli, sem da vam je ekspoze kasnio. Kada ste vi birani za 24 sata, tada vam nije smetalo, tada je bilo sve u redu. Odoh trk do fotelje, tada je bilo super i tada procedure nisu pogažene, sa da procedure pogažene. Koja je procedura pogažena? Koji član Ustava? Koji član zakona je pogažen? Kog podzakonskog akta? Nema ništa. Eto tek tako da nešto kažemo, tek da nešto izmislimo. Uopšte se ne sekiramo što smo nešto izmislili.
Pričate o partijskim vezama. Pogledajte na šta vam liste liče. Pogledajte šta vaši partijski drugovi govore koji su bili partijski drugovi sedam dana. Ne šta ja govorim, nego vaše partijske kolege. Da nije „Dojče vele“ Vučićev tabloid? „Dojče vele“ svaki dan govori nešto protiv mene, kao što znate. Ne poznajem nikog iz „Dojče velea“. Da nisu nekredibilni, govore ne istine, lupaju Amerikanci gluposti oko poreza, ne znaju Amerikanci šta je porez. Vi znate, a oni ne znaju, pa su pogrešili nešto.
Meni nije problem da ulazim u takvu vrstu rasprave ali je uvek bolje da se vratite na ekspoze i da kažete šta je to što biste vi uradili. Bilo bi dobro da ste pohvalili nepostojanje deficita zato što znam da znate koliko je to važno i koliko je to dobro. Bilo bi dobro da ste o nekim stvarima pristojno govorili, kao što su drugi govorili ovde makar o deficitu iako su sve drugo kritikovali. Nemam problem, veoma sam srećan što ste danas govorili, nadam se da ćete imati tu priliku što češće i što više u budućnosti, a ja ću gledati da ne propustim tu priliku da vam se svakog meseca najmanje po jedanput odavde obratim i da mogu da ukažem na sve to što ste izgovorili u prethodnom periodu. Hvala vam najlepše.

Poštovani poslanici primili ste ostavku narodnog poslanika Srđana Kruževića na funkciju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ostavke koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasnu članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodni poslanik Srđan Kružević danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović, replika.

Omalovažavanje političkih protivnika i vređanje je zaista loš manir i znak je velike slabosti. Ja to neću raditi. Mislim da time degradirate Narodnu skupštinu.
To što imamo razlike u tome šta mislimo da treba da se radi zaista nisu nikakav razlog da se na ovakav način obraćate narodnom poslaniku. Poslovnik jasno kaže da vređanje nije dozvoljeno. Poslovnik jasno kaže da ne možete na ovakav način lično da govorite o ličnim stvarima i ličnom životu narodnog poslanika. Vi ste ovde gost u Narodnoj skupštini, građani će moći da vide vaše izlaganje i ovu količinu uvreda koju ste sasuli. Ovo zaista nije dostojno jednog premijera. Premijer bi morao pristojno da se ponaša i da govori o temi.
To što i imamo razliku sa vama o tome kako treba voditi ekonomsku politiku nije razlog za uvrede i nije razlog za iznošenje neistina o ličnom životu. I ja bih mogao o vašem ali neću, to zaista nije za Narodnu skupštinu.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Molim te ajde.)
Mislim da biste trebali da se upristojite i ne treba da dobacujete sada, ja vas nisam prekidao a nisam se slagao ni sa čim što ste govorili.
Mi Poslovnik dižemo onog trenutka kada kršite Poslovnik i to je znak da ga kršite, ili govorite mimo teme ili vređate narodne poslanike. Ovim praktično pokazujete koliko poštujete pravila institucije sistema. Problem u Srbiji je što nema sistema, ima samo vođa. Urušene su sve nezavisne institucije sistema. To pokazuje i stanje u pravosuđu, ono što se desilo u Sava Maloj, to je jedna suspenzija pravne države, a vrhunac vašeg nepoštovanja je ne primanje tužbe od strane suda, jer od 2014. godine sud ne sme da vam uruči tužbu. To nije primereno jednom premijeru.
Ja vas ne vređam, ne omalovažavam, govorim o postupcima. Ovo je jako važno, moramo da se vratimo na suštinski razgovor. Možemo da se ne složimo, ali ne treba da se vređamo. Hvala.

Poslaniče replika.
Ovo je bilo i na moj račun, ni jedna uvreda nije izneta na vaš račun. Ni jedna jedina.
Reč ima Aleksandar Vučić.

Samo dve reči. Naravno da vas nisam uvredio, nikoga vam u porodici nisam pominjao, nisam pominjao ni drugima, a znate da bih mogao, ne radim to.
Vi ste to radili tamo gde nisam mogao da vam odgovorim, onako kako džentlmeni ne rade. A tamo gde sam da vam odgovorim ćutite kao zaliveni. U tome se razlikujemo nas dvojica, što ja ne bežim od duela a ne ogovaram vas i ne govorim strašne stvari kada niste prisutni da govorite.
Sada da vam pokažem šta je rekao, kada pričate o podacima. Malo pre je govorio o Fondu za razvoj i bačene dve milijarde evra, gospodin Radulović. Bilansna suma Fonda za razvoj je 140 milijardi dinara svega i kakve su to dve milijarde evra, o čemu priča, gde su te dve milijarde? Nema veze, onako usput smo rekli pa kako bilo. Nikakav problem nije da se ne kaže istina, ako prođe prođe.
Inače, ako je jedna milijarda evra mogla da se uštedi na zaposlenima, to znači da je trebalo otpustiti 120.000 ljudi. To znači da biste 24% zaposlenih u javnom sektoru otpustili. To je ozbiljna tema i o tome je trebalo da govorimo, samo što to niko nije umeo da prevede građanima Srbije. Da, gospodin Radulović bi otpustio 25% ljudi u javnom sektoru, 25% ljudi da bi mogao da ostvari ono što je rekao, uz ovo što je neistina.
Ako je uvreda gospodinu Raduloviću to što sam samo pomenuo, čak nisam ni pitao hoćete li da platite i kada ćete da platite, što sam samo pomenuo porez, što je tema celokupne javnosti u Srbiji, izvinite onda sam verovatno pogrešio. Ja računam da je pitanje plaćanja poreza …
Imao sam iskustva kada sam kasnio u plaćanju pre jedno 15 godina za infostan ili za tako nešto, skupo sam to platio, jel tako bilo, jel se sećate, to je kada ste vodili onu kampanju protiv mene.
(Radoslav Milojičić, s mesta: O tome ću posle.)
Dakle, skupo sam to platio. To je kod mene račun bio 80.000 dinara, tako nešto, kakav crni račun od milion i 69 hiljada dolara? Odakle ljudi milion i 69 hiljada dolara? I to samo za porez.
Ali, mnogo je važnije ovo drugo što smo danas raspravljali i oko stranih investitora i oko Fonda za razvoj, što nije bila moja ideja uvek sam se ježio banki, razvojnih i svega ostalog, jer je tačno da je to mesto za moguće zloupotrebe i to je jedina stvar koja nije neistinita.
Mislim da su građani danas mogli dobro da shvate i ko razume šta su stvari koje možemo i koje moramo da menjamo. Nemojte da imate nikakvu iluziju, šta god da kažete, a da je prihvatljivo za državu ja ću svaki put da kažem da je to prihvatljivo i da je to u redu. Neće mi smetati sva lična mržnja koju ste prosipali protiv mene i protiv moje porodice, jer se ja po tome razlikujem od vas. Onog sekunda kada to izgovorite niti dižem Poslovnik niti postajem nervozan kao vi. Vi ste me relaksirali i oraspoložili. Imao sam težak i naporan dan do ovog trenutka, gotovo 12, 11 sati sam ovde, svakome sam morao da odgovorim i jednog trenutka mi nije bilo tako zabavno kao u dijalogu i razgovoru sa vama. Hvala vam na tome i želim vam mnogo uspeha i u budućnosti.

Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok gledam ove nasmejane preplanule face, verujem da je to stečeno u poljoprivredi, ali sumnjam. Mislim da je tu zaglavio deo novca koji je opljačkan od naših građana. Dok naši građani jedva preživljavaju očigledno da neki veoma dobro životare na belosvetskim morima. Ne vidim Balšu, mora da je na Maldivima, ima problema tamo sa nekom patkom žute boje, koliko zvezdica ima, ne znam, ali da je na Maldivima to je gotovo sigurno. Brana Crnčević je rekao „Govor je dar, ćutanje je još veće“.
Mislim da po izlaganju mog kolege iz sela Stajčevci, iz organizacije „Nikad im dosta nije bilo“ da je najbolja potvrda da je Brana Crnčević bio u pravu da je bolje nekad ćutati nego govoriti. Ja nemam ništa protiv što je moj kolega, da li je to možda povreda jelovnika, gospođo predsedavajuća ili gospodine predsedavajući, molim vas da upozorite ove iz „Nikad im dosta nije bilo“, da na ovaj način ne ometaju govornika. Prvo, oni to meni ne mogu učiniti, ja se ne dam tako lako prevariti, a možda u toj povredi jelovnika nije bilo dovoljno aleve paprike u zapršci od pasulja. Pa, su ovi iz kompanije, kako se to zove „Kradulović Rodni i Delboj kompani“, to ustanovili i surovo kaznili konobare i kuvare.
Čujem da imaju nameru, da isprazne tu menzu. Ja u menzu više ne idem. Nije mi se smučila menza, smučili su mi se ovi iz „Nikad im dosta nije bilo“ i maltretiranje konobara i kuvarica.
Čuo sam da želi…Evo ga…Gospodine predsedavajući, produžiće te mi ovo vreme. Prvo vas molim da isključite ventilaciju, ako već mašu ovim Poslovnicima, da budu energetski efikasni. Da uštedimo nešto, neka korist od njih. Mašite malo brže. Mašite malo češće, ali molim vas, hajde da štedimo energiju, kada već ovde imamo nekoliko peri ventilatora, koji to uspešno rade.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam shvatio da moj kolega, nazovi ekonomista, evo beže, šta da radimo, istina boli, ja mislim da nije čitao ekspoze, iz prostog razloga zato što sada beži, a drugo ja mislim da on ništa duže od jelovnika ne čita u ovoj skupštini.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja nemam ništa protiv što je on zavrnuo Amerikance za milion evra. Ja mu to ne zameram. Ja mu zameram što je nas zavrnuo za više miliona, a evo i kako.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li vi možete da budete danas u 15 do 18 parlamenata u isto vreme na 15 različitih destinacija? Da li možete? Da li možete, recimo, u istom trenutku da upravljate sa 15 automobila na 15 različitih puteva?
Ne možete, ali vidite on je mogao da upravlja sa 15 firmi kao stečajni upravnik, u isto vreme na 15 različitih destinacija i da za svaku od njih prima po jedan honorar.
Samo od „BK“ kompanije za četiri firme je dobijao osam hiljada evra mesečno. I zato kada kažem, da mu ne zameram, na tome što je Amerikance zavrnuo za milion, već da mu zameram zato što je nas zavrnuo za milione.
Nije bio on stečajni upravnik, zato da bude od pomoći sebi, već od pomoći sudu. On je trebao da namiri poverioce. Trebao je da namiri sirote one ljude, radnike, koji su ostali bez stanova u „Delta legalu“. On nije namirivao poverioce, on je namirivao sebe, kuma, rodbinu itd.
On priča o partokratiji. Mi smo ga ovde izabrali za ministra, a onda je on u Vladi počeo da pravi partiju. I sada nam takav čovek priča o partiji, čak je nije ni registrovao kao partiju, a znam i zašto. Prvo treba 10 hiljada potpisa ili hiljadu ukoliko želi da bude manjina. S obzirom da ima nekoliko državljanstava, a ja mu na tome ne zameram, mogao je da izabere da li će biti Kanađanin, Američki indijanac ili Mohikanac, svejedno mi je, mogao je da bira. Ali je on osnovao tzv. nevladinu organizaciju za koju vidim da je prerasla u antivladinu organizaciju. Zašto? Zato što nevladine organizacije ne podležu kontroli Agenciji za borbu protiv korupcije. To je jedno.
Broj dva. Nevladine organizacije za razliku od političkih stranaka mogu da primaju novac iz inostranstva. Političke stranke to ne mogu i ako to učine brišu se iz registra. Zato je onaj vođa iz nikad im dosta nije bilo, a ja ću dodati – niko se od njih oznojio nije, napravio veliki novac na 14 firmi u kojima je vršio stečaj.
Kako je osnivao partiju, samo trenutak, sada ću vam pokazati. Piše on kao ministar članovima svoje nevladine, antivladine organizacije – moja i Cvijanova poslanička grupa, to piše pred izbor 2014. godine, sigurno će biti deo buduće vladajuće koalicije, jer su to MMF i Amerikanci postavili Vučiću kao uslov. To piše on, to sam malo uvećao, kao ministar, onaj što je protiv partokratije. To piše članovima svoje partije.
Kaže – ja bih trebao da preuzmem, ponovo spojeno, Ministarstvo privrede i finansija, a moj najbliži saradnik, kum A.S. da ne govorim celo ime, tu je negde, to je ova lista koja je bez kumova, prepuna kumova, šurnjaji itd, vi ste rekli, dobro. A.S. a moj najbliži saradnik A.S. mesto guvernera NBS nakon što Jorgovanka Tabaković posle izbora bude imenova za ambasadora.
Jasna je želja Amerikanaca da u novoj srpskoj Vladi žele svoje pouzdane ljude na dva ključna mesta.
Gospodo Amerikanci, ako je ovo tačno i trebao je da vas zavrne, a ako ste mislili da ćete ako ga ovde stavite da vam vrati onaj novac što vam je tamo dužan, onda ste se gadno prevarili i mi vam se izvinjavamo na tome što ga nismo ponovo izabrali da bude ministar opšte narodne propasti.
Verujem da ovo nije istina, ali gospodo Amerikanci, ako je ovo istina, stvarno ste na niske grane pali.
Dame i gospodo, ako ste očekivali od jednog elektroinženjera, ako ste očekivali od jednog nazovi ekonomiste, samozvanog ekonomiste da možete da napravite dobrog ministra, gospodin Dačić nije tu, on kaže da ga je predložio, to je isto kao kada bi klovnu stavili krunu i očekivali kralja. To je nemoguće.
Iz tih razloga, ovi koji mašu Poslovnikom, jelovnikom su počeli ne da mrze vlast, već mrze državu. Oni i ovi drugi preplanuli državu mrze, ali ja moram priznati da su je voleli, ali samo da pljačkaju.
Ovde nisam da branim vlast, već branim državu. Mi smo prošli kroz dva perioda. Jedan period kada su nas devedesetih spolja ugrožavali i drugi period od 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini do 2016. godine, to je taj drugi period kada su nas iznutra surovo potkradali.
Dame i gospodo ministri, sadašnji i budući predsedniče Vlade, sadašnji i budući ministri, ja kada branim državu branim iz prostog razloga što određeni ljudi i centri koji su nas devedesetih godina ugrožavali ponovo žele da nas ugrožavaju i to pomoću onih koji su nas od 2000. godine do 2012. godine surovo potkradali.
Izvode se razne manifestacije. Njih vlast na izborima ne interesuje. Njih ne interesuje Skupština, kao što vidite, njih interesuje vlast bez izbora, nemirima i nasiljem.
Za njih je vlast dobijena nemirima i nasiljem demokratija, a vlast dobijena na izborima, u Skupštini formirana Vlada, za njih je to autokratija i diktatura.
Ja bih želeo nešto da progovorim i o natalitetu i o poljoprivredi, i mislim da je to uzajamno vezano. Dame i gospodo, danas nas ima 106 manje nego juče. Sutra će biti 106 naših državljana manje nego danas. Dok mi sedimo ovde manje je 50 do 60 naših građana. Srbija se prazni. Kada uzmemo i da se odseli 50 ljudi, naša knjiga državljana se tanji u korist knjige umrlih i knjige odseljenih. Iz tih razloga ja želim da pohvalim taj deo da se po prvi put o natalitetu povede računa, jer to direktno ugrožava selo, a mi u ovoj grupi imamo dve poljoprivredne stranke, dve seljačke stranke.
Od 4500 naseljenih mesta 200 sela je nestalo. Hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika, što znači da će nam izumreti jedno selo dnevno. Iz tih razloga ja i želim da pohvalim Vladu, s obzirom da pitanje, to pitanje nije poljoprivrede i sela, to je pitanje bezbednosti, to je pitanje suvereniteta. Teritorije se prazne i bela kuga je najefikasnije etničko čišćenje. Kada se teritorije isprazne, njih će naseliti neki drugi narodi. Agresija kolevkama, to smo mi već doživeli, je najuspešnija agresija. Iz tih razloga i treći put treba pohvaliti Vladu, prvu Vladu koja je rešila da ima ministra ili ministarku za ta pitanja.
Oni koji danas govore o poljoprivredi i selu su sinove poslali u grad. Ne možete imati mlade na selu, a sinove i kćerke poslati u grad. Ne možete imati snajke na selu, a ćerke poslati u grad. Ne možete pričati o genetski modifikovanim organizmima, kada ja dobro znam da je to propagandna akcija. Jedno je proizvodnja, a drugo je promet. Vi ste napravili takvu situaciju da se oni u Srbiji ne mogu proizvoditi, ali se kroz meso, mleko i druge proizvode nekontrolisano mogu uvesti. Znači, vaša akcija, za koju mislite da je patriotska, je antipatriotska. Ona glasi – bolje to uvesti nego ovde proizvesti.
Ja nisam zagovornik proizvodnje genetički modifikovanih organizama, ali vam moram reći da ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju ne mora da znači proizvodnju genetički modifikovanih, pa čak ni promet. Od slučaja do slučaja se to da suspendovati, zabraniti, eskivirati. To ne radimo samo mi, ne bi radili samo mi, to bi radilo više zemalja.
Ali, da vam kažem koliko je to plaćeno, to kad su vladali ovi preplanuli. Dakle, 13. januara 2011. godine zagovornik toga je dobio, evro je bio od 101 do 104 dinara tokom te godine, 2.548.346,46 para. Dana 22. septembra iz iste kase je dobio od tog ministra 1.826.256.00 dinara, 28. oktobra 1.500.000 hiljada i 26. decembra 80.039,00 dinara. Ukupno je dobio 5.954.665.000 dinara, u godini kada je Boris Tadić govorio da ćemo usvojiti nove genetičke načine proizvodnje hrane. Dakle, bio je na njihovom platnom spisku, bio je dva puta u Americi, a danas tobože patriotski zagovara odbranu od genetički modifikovanih organizama, s tim što bi se oni mogli uvesti, ali se ne bi mogli proizvoditi.
Dame i gospodo, da ne dužim, mi ćemo izabrati Vladu, vi ćete biti budući ministri, mandatar će biti ponovo predsednik Vlade i to je ono što me raduje. Država je ozbiljna stvar i ona se ne ukorenjuje tako lako. Kada napravimo državu, državu slobodnih i hrabrih, državu sposobnih, kada je ekonomski stavimo na noge, poštovaće nas oni koji nas do sada nisu poštovali. Ja ću izaći zadovoljan i otići u svoje selo, u Nove Karlovci, proći ću između Cara Dušana i Karađorđa, otići ću na svoju njivu i stisnuti grudu zemlje i reći ću simbolično da mi je drago što se Srbija podiže, štoviše ne gmiže, što se diže. Vama, dame i gospodo poslanici i ministre, preporučujem da isto uradite, da čvrsto stisnete i čuvate i unapređujete ovu zemlju, jer ona se ceni ne po tome kako se vlada, već kako se zemlja unapređuje.
Dame i gospodo ministri, ja vam kažem da se ne obazirete na kritike praznih ljudi i praznih teorija punih sebe. Dostojevski je rekao – ako idete putem i zastajkujete da svakog psa koji laje gađate kamenjem, nikada nećete stići do cilja. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, oni nisu vredni, nemojte zastajkivati. Oni nisu vredni ni vremena, ni kamena. Oni nisu vredni ni vremena, ni kamena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Poštovani gospodine Vučiću, poslanička grupa SNS glasaće za program koji ste predstavili Narodnoj skupštini i za kandidate za ministre u novoj Vladi Republike Srbije.
Zbog građana Republike Srbije, a i zbog kolega narodnih poslanika, želim da istaknem da je ekspoze mandatara Vučića, mogu slobodno da kažem, jedan svojevrstan naučni rad, zato što se Aleksandar Vučić u svom ekspozeu dotakao apsolutno nadležnosti svakog ministarstva, odnosno svakog ministra u novoj Vladi Republike Srbije i nijedna nadležnost nijednog ministarstva nije promakla u ovom ekspozeu.
Zbog toga ovaj ekspoze ima više stranica od svih ekspozea koji su čitani ili saopštavani u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2001. do 2008. godine. Zato što su uglavnom svi premijeri, odnosno svi mandatari za sastavljanje Vlade taj posao shvatali čisto formalno, da se pojave u Narodnoj skupštini, znaju da imaju skupštinsku većinu i onda su čitali po nekoliko stranica nečega što su oni smatrali da je program i politika buduće Vlade.
Zoran Đinđić je 2001. godine imao ekspoze na trinaest i po stranica, Zoran Živković 2003. godine na šest i po stranica, Koštunica prvi put kada je sastavljao Vladu na devet stranica, drugi put kada je sastavljao Vladu 2007. godine na deset i po stranica, a Mirko Cvetković na osam i po stranica. Ekspoze gospodina Aleksandra Vučića je, i to u skraćenoj verziji, podeljen narodnim poslanicima na 67 stranica. To je najbolji mogući program za napredovanje Republike Srbije u naredne četiri godine.
Poslanička grupa SNS glasaće za program i sastav Vlade kako je to saopštio gospodin Vučić, iz najmanje dva razloga. Pre svega, Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić i nova Vlada koju će takođe da vodi postigla je najmanje dva krupna cilja. Prvi je da se uspostavi makroekonomska stabilnost u zemlji i da se uspostavi red u sistemu javnih finansija. Gospodinu Vučiću i njegovoj Vladi pošlo je za rukom nešto što je malo kome pošlo u srpskoj ekonomskoj istoriji. Ne kažem da znam sve o srpskoj istoriji, ali ponešto znam.
Ono što je pošlo za rukom Aleksandru Vučiću i njegovom timu, to je pošlo za rukom negde krajem 19. veka Čedomilju Mijatoviću, koji je bio ministar finansija u vreme Milana i Aleksandra Obrenovića, koje smo mi Srbi nepravedno prokazali kao loše vladare, a bili su među najuspešnijim vladarima u srpskoj istoriji, zato što je tada srpski dinar vredeo isto koliko i francuski franak i zato što smo u vreme Obrenovića doživeli to da je čak i rumunski kralj Karol I rekao - ja želim da od Rumunije napravim Srbiju.
Na tom putu se Srbija nalazi i danas. Nekada smo bili parija Evrope i svi su od nas okretali glavu. Danas bi mnoge zemlje u Evropi, čak i one koje su u EU, želele da budu kao Srbija, zato što znaju da je Srbija država reda, zakona, ekonomske i političke stabilnosti. To je prvi razlog zbog koga će poslanička grupa SNS da podrži program i sastav Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, a drugi razlog je taj što je gospodin Vučić uspeo da ovaj naš maleni srpski brod provede kroz Scile i Haribde modernog sveta bez bilo kakvih oštećenja. To nama Srbima u istoriji retko kad da je polazilo za rukom.
Mi Srbi imamo jednu iskrivljenu svest koja se vekovima gradila, da sudbina sveta zavisi od nas i da sudbina velikih sila zavisi od nas i da samo mi Srbi možemo da spasimo čovečanstvo i da niko drugi na svetu to ne može da uradi. Mi smo to mislili i 1914, mi smo to mislili i 1941, mi smo to mislili i 1991. godine i kad god smo mislili da od nas zavisi sudbina sveta i da od te malene srpske barke zavisi stabilnost u međunarodnim odnosima, mi smo to plaćali stotinama hiljada i milionima srpskih glava. Ovoga puta se to ne dešava.
U situaciji kada se potpuno promenila politička geografija modernog sveta, u situaciji kada imate, nažalost, terorističke napade u samom srcu Evrope, Srbija je stabilna, Srbija je mirna, naša deca mirno spavaju. To je malo kome pošlo za rukom u današnjoj Evropi. Pošlo je za rukom Aleksandru Vučiću i njegovoj Vladi i verujem da će im to poći za rukom i sutra kada Narodna skupština Republike Srbije bude izglasala novu vladu Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem.
Zbog toga što verujemo u jednu bolju, naprednu, bezbedniju Srbiju, zato što želimo…
Ne znam zašto dobacujte, gospodine Mirčiću, žalili ste se da nemate nalepnicu za auto, dobićete je koliko već sutra. Hvala, gospodine Mirčiću, na lepim rečima.
Dakle, zato što naša deca mirno spavaju i zato što ja hoću da moja deca i dalje mirno spavaju i sva deca u Srbiji, vi ćete, gospodine Vučiću, vi i vaš kabinet, sutra dobiti bezrezervnu podršku poslaničke grupe SNS i u nama, poslanicima SNS, imaćete vernog i pouzdanog saveznika za sprovođenje svih onih mera koje ste predvideli u vašem ekspozeu, da bi Srbija u naredne četiri godine bila još bolja, još uspešnija nego što je sada.