Evo, videli smo i prethodnih dana a i danas da se ovde pojedini poslanici često obraćaju javnosti tako što svakog trenutka i svakom svojom rečju pokušavaju da ih obmanu. Ovde se radi o tome da li su bile konsultacije ili nisu bile konsultacije. Šta prethodi konsultacijama, šta sledi nakon konsultacija. Kolege koje dobacuju neka razmisle malo o tom redosledu, da bismo došli do toga pre nego što dobacuje jer će opet ispasti baš ne previše pametni.
Sada, kada dođe do konsultacija, prvo se neko pozove. Kada se neko zove, ne zove se ni na telefon, putem telefona može nas neko pozvati na kafu, sok, možemo da ćaskamo. S druge strane, podsetiću sve narodne poslanike da je pre izvesnog vremena govorio gospodin Arsić, koji kaže da je dobio taj zadatak. Citiram, rekao je – pa kako smo mogli da pozovemo sve šefove poslaničkih grupa, onda se nikada ne bi formirale delegacije, nikada se ne bi dogovorili. To nisu konsultacije ako se zove osoba po osoba, niti jedan po jedan poslanik. S druge strane, citiraću gospodina Martinovića, koji se na to nadovezuje i kaže – ja sam vam dao. Ne dajete vi nama ništa, niti mi tražimo ono što nas ne sleduje. Onda se skače i govori o nekim količnicima.
Ovde se govori o tome ko šta zahteva, ko šta očekuje i ko je očekivao da ima šefa delegacije određenih ovih delegacija koje smo i mi tražili. Prirodno je bilo da SNS dobije predstavnika i šefa delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, to je sasvim prirodno, i tamo je Dragan Šormaz, ali nije prirodno da gospodin Drecun bude šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, a objasniću vam i zašto.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel ovo sad tema?)
Martinoviću, ne dobacuj, i dalje uzmi i promoviši političku fukaru Aleksandar Vučić ako si je promovisao četiri godine i po tome si postao poznat. Znači, to je naziv knjige, gospodo, Predraga Pece Popovića, koju je Martinović četiri godine promovisao po Srbiji. (Isključen mikrofon.)