Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 34, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 poslanik.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

I ovaj zakon ima istu temu, da ne ponavljam obrazloženje. Tiče se istog pitanja reklamiranja komercijalno političkih stranaka. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv –jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 183 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

U ovom predlogu zakona se uvodi jedan dobar običaj koji je do sada bio primenjen u srpskoj političkoj javnosti 2000-te godine, odnosno januara 2001. godine kada je formirana prva demokratska vlada u istoriji ove zemlje, Vlada Zorana Đinđića, kada je on sve kandidate za ministre poslao na lekarski pregled koji je adekvatan lekarskom pregledu koji prolaze svi ljudi koji žele da se zaposle u državnoj službi na iole odgovorno mesto, od portira, preko ljudi koji se bave nekim poslovima koji su na nivou službene tajne. Svi oni moraju da prođu pregled koji podrazumeva fizičko i psihičko zdravlje neophodno za obavljanje tih poslova.
Zoran Đinđić je 2001. godine to primenio bez postojećeg zakona, ali kao predlog za jedan dobar običaj u budućnosti, na sve kandidate za ministre za svoju prvu vladu i oni su prošli taj pregled. Dobili su crno na belo od referentne ustanove medicinske, to je tada bio VMA, da su sposobni za obavljanje posla u državnoj službi.
Moj predlog je da to uradimo ponovo i da to sada bude do zakona. Mislim da je ponašanje nekih predstavnika vlasti ne samo u poslednjoj Vladi, nego u onoj pre nje, pa možda u onoj i pre nje, možda u još nekima dokazalo da bi bilo jako prodotvorno, korisno i blagougodno za građane Srbije da ministri pre nego što sednu u fotelje prođu lekarski pregled. Imamo primere i helikoptera i Savamale i puno drugih primera koje vi sigurno bolje znate nego ja, jer su to činili ljudi koji su bliži vama nego meni, gde je apsolutno jasno, zdravorazumski, a verovatno i eksperti bi to potvrdili, to ne mogu da urade ljudi koji su zdravi, bio fizički, bilo psihički.
Zato mislim da je to dobra stvar. Naravno, to bi važilo za svaku buduću vladu, za svaku situaciju kada neke kolege koje me sada pažljivo prate budu u poziciji da budu ministri ili neki koji više nikada neće biti u toj poziciji, ali će moći tada da provere da li će njihovi politički oponenti koji tada osvoje vlast biti dovoljno sposobni i u zdravstvenom smislu da rade svoj posao na valjan način.
Građani Srbije su u zadnjih desetak godina, možda i više svakodnevni svedoci da je ovaj moj predlog jako opravdan. Pozivam vas da date podršku mom predlogu.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 43, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Hvala.
To je jedan stari predlog koji je povučen, pa u istovetnom tekstu vraćen u proceduru i tiče se akademske čestitosti. Tiče se onoga što boli veliki broj ljudi u Srbiji koji ne mogu da dopuste sebi da vaspitavaju svoju decu, da ulažu u njihovo vaspitanje i obrazovanje, da se odriču mnogih stvari da bi ta deca došla do diploma koje nisu samo papir potreban za neku zloupotrebu, nego naprotiv, da su te diplome svedočenje o njihovom znanju do koga su ta deca došla kao osnov spremnosti za život u ovom teškom 21. veku punom iskušenja.
Paralelno sa tim imamo u poslednjih opet desetak godina poplavu nečega što se zovu falsifikati, što je inače krivično delo. To nije samo moralni nedostatak, nego krivično delo u pravnom smislu reči, gde masa ljudi sa diplomama koje praktično možete da dobijete kod fotokopirne radnje bez nekih velikih napora, te diplome koriste da bi bili „kvalifikovani“ za obavljanje najviših državnih funkcija bilo kao službenici, bilo kao funkcioneri.
Imamo puno primera za to. Svi znaju za već spomenuti primer predsednika države, ministra unutrašnjih poslova, gradonačelnika Beograda. Ima ih koliko god hoćete. To je nešto što je nedopustivo i zbog ljudi koji su glasali za vladajuću stranku, koji isto imaju decu, čija deca su isto pametna, vredna, došla do nekog znanja, ali onda sada ili sa tim znanjem i sa tom diplomom čekaju u nekom hodniku da ih neko primi i otvori tu svetlu budućnost ili su se zaposlili u državnoj službi ne zato što su pametni, nego zato što su imali vezu sa nekim ko ima falsifikovanu diplomu.
To je nešto što je pitanje budućnosti naše zemlje. Naravno, ko je to uradio neka mu je na obrazu, neka se to tiče njegovog morala. Naravno da oni koji su učestvovali u tome treba da budu primereno kažnjeni, ali je mnogo važnije da mi sprečimo da se u budućnosti dešavaju takve stvari.
Deca u Srbiji moraju da znaju da se studira ne zbog papira koji se zove diploma, nego zbog znanja, a da ta diploma nije deo fotokopirnice, nego da ta diploma predstavlja sertifikat o nečijem znanju.
Molim vas da učinite to da se …

Hvala.

… skine sa …

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 29, protiv- jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 155 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.

Problem planiranja i izgradnje je jedna hronična bolest ove države. Stalno se čine „napori“ da se taj problem prevaziđe.
Imali smo pre par meseci Zakon o ozakonjenju koji je trebalo da bude taj čudotvorni štapić koji će da promeni stanje u toj oblasti i najavljivan je kao čudo koje će da reši sve naše probleme iz te oblasti. Naravno, to se nije desilo.
Naravno da još uvek nemamo adekvatan zakon o planiranju i izgradnji, jer da ga imamo ne bi došlo do toga da i dan danas imamo bespravne objekte svuda gde se nešto gradi u Srbiji, bilo da uzmete neki tunel zbog koga je odsečen hrast star nekoliko stotina godina, bilo da imate „Beograd na vodi“.
Imali smo sinoć ili preksinoć gradonačelnika Beograda Malog, gradonačelnika Beograda, koji je rekao – ta građevinska dozvola, pa to je nebitno i to je suština našeg problema.
Predlog zakona koji je delo stručnjaka, koji sam ja potpisao, je praktično najbolje iskustvo teorijsko i praktično onoga što srpska nauka i struka iz te oblasti nudi. On se oslanja najvećim delom na sličan zakon koji je bio donet 2003. godine, koji je trebalo da prekine tu ružnu praksu bespravne gradnje. Bespravna gradnja je, inače da vam kažem, sintagma, grupa reči koja je neprevodiva na strane jezike. U Nemačkoj i Engleskoj ljudi ne shvataju šta je to bespravna gradnja. To ne možete da kažete na bilo kom jeziku, osim na jeziku srpskom ili možda nekom jeziku iz našeg okruženja.
U tom zakonu iz 2003. godine i ovom predlogu zakona početak gradnje bez dozvole za gradnju koja sledi iza građevinske dozvole i svega onoga što ide posle toga je krivično delo. Onaj ko zabode lopatu, odnosno ašov u zemlju bez dozvole za gradnju čini krivično delo i biva hapšen odmah. To znači da bi pre par meseci bili uhapšeni Aleksandar Vučić i njegov vekovni prijatelj iz UAE kada su bez dozvole počeli gradnju nečega što se zove „Beograd na vodi“, pod vodom ili ne znam ko je već na čemu.
Bez toga mi ćemo biti zemlja gde neće biti investicija, kao što ih nema ni dan danas, osim ako se te investicije mahom ne oslanjaju na rupe u zakonu, na leks specialisima, na posebnim uslovima za posebne ljude koji su u posebnim odnosima sa nekim posebnim funkcionerima ove države koji nisu prošli lekarski pregled. Hvala.