Poštovana gospođo predsednice parlamenta, poštovani poslanici Narodne skupštine, dame i gospodo, čast mi je što mogu da vam se obratim danas u svojstvu predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Želeo bih da se zahvalim gospođi Maji Gojković, predsednici Narodne skupštine Republike Srbije na ljubaznom pozivu, toploj dobrodošlici, prijateljskom gostoprimstvu koje mi je upriličeno u Beogradu. Izuzetno sam srećan što sam danas ovde.
Svedok sam evolucije u Evropi, posleratne obnove i pomirenja, hladnog rata i ideoloških sukoba istoka i zapada, okončanja totalitarnih režima i tranzicije ka demokratiji, čak i u svojoj zemlji, u Španiji. Znam iz ličnog iskustva šta je sve korisno integracija Evrope donela našem kontinentu koji je bez obzira na teškoće sa kojima se suočavamo i dalje vodeći globalni akter prostor relativnog prosperiteta i zajedničkih propisa u kojim pojedinci uživaju najviši stepen zaštite svojih fundamentalnih prava.
Težnja ka miru koji se temelji na pravdi, međunarodnoj saradnji, vrednostima individualnih sloboda, političkoj slobodi, vladavini prava, ideji ujedinjene Evrope od Atlantika do Pacifika, za mene nisu samo puke reči. To je suština evropskog projekta koji je počeo pre 67 godina. Još uvek nije završen i mi Evropljani glavni smo akteri u ovom procesu.
Stoga, kada se pred nama nađu teškoće i izazovi, kao što je to u Evropi danas, moramo se setiti kako je naš zajednički projekat nastao i koji su događaji prethodili procesu izgradnje Evrope. Drugi svetski rat i užasni nacistički režim, njegova okrutnost i mržnja, užasna stradanja, zlodela i ratni zločini, holokaust.
Moramo upamtiti da je Savet Evrope osnovan kako bi obezbedio mir i stabilnost na našem kontinentu, kako se takva zlodela nikada više ne bi ponovila. Naša osnovna misija je bila i biće unapređenje, pomirenje kroz dijalog i saradnju, to je trajni izazov. Dijalog i saradnja su naši instrumenti i oni nas vode napred i mi moramo u potpunosti iskoristiti ove instrumente i moramo tražiti zajednička rešenja kada su pred nama pitanja koja nas dele.
Moramo biti spremni da saslušamo i razgovaramo sa drugima, da tragamo za kompromisom kako bi ostvarili naše zajedničke ciljeve.
Nakon što sam izabran za predsednika Skupštine, pre šest ili devet meseci, odlučio sam da se usmerim na četiri ključna izazova sa kojima se danas suočavamo. Ti izazovi su istovremeno i osnovni prioriteti naše Skupštine.
Prvo, međunarodni terorizam, koji predstavlja fundamentalnu i jednu višestranu opasnost, drugo, izbeglička kriza, koja je pokrenula i debatu o evropskom identitetu i vrednostima. Treće je talas levičarskog i desničarskog populizma, sve jačeg nacionalizma i erozije demokratskih principa i ljudskih prava. Četvrto su još uvek nerešeni sukobi i pomirenje.
Svi ovi izazovi su toliko složeni i krupni da ih nijedna zemlja ne može rešiti sama. Jedini način da zaštitimo sebe i da napredujemo jeste da osvestimo našu uzajamnu zavisnost i da se fokusiramo na ono što nas spaja, dajući prednost dijalogu u odnosu na konfrontaciju.
Mi moramo da sarađujemo i da tražimo rešenja za izazove sa kojima se suočavamo. Poslanici imaju posebnu ulogu u ovom procesu, zato što kao neposredno izabrani predstavnici građana, mi moramo da prihvatimo našu odgovornost i odgovorimo na brige naših građana.
Pre dve nedelje u Strazburu je održana Evropska konferencija predsednika parlamenata. Ova konferencija, na kojoj se okupilo više od 50 predsednika parlamenata interparlamentarnih skupština, bila je odlična platforma za jednu širu političku debatu o relevantnim pitanjima. Izuzetno sam zahvalan svim predsednicima parlamenata na aktivnom učešću u debatama, ali posebno se zahvaljujem predsednici Gojković na učešću na konferenciji, kao jednom od glavnih govornika.
Debate su pružile dosta tema za razmišljanje i delovanje nacionalnim parlamentima i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i stoga bih želeo da sa vama podelim neke od ideja koje možemo zajednički realizovati.
Prvo se odnosi na borbu protiv terorizma. Postalo je jasno da ne možemo efikasno suzbiti terorizam samo pooštravanjem bezbednosnih politika i mera. I pored naših napora, teroristi pronalaze načine da se infiltriraju u naša društva i propagiraju rušilačke ideologije. Oni teže stvaranju podela među nama i zagovaraju mržnju. Oni teže stvaranju atmosfere sumnje i straha. Mi se moramo odlučno odupreti tome i kao političari koji predstavljaju građane, imamo posebnu odgovornost da osudimo mržnju i strah koji teroristi šire.
Iz tog razloga je naša Skupština pokrenula inicijativu „No hate no fear“ i putem ove inicijative mi pozivamo političare da prihvate svoju odgovornost i dužnost i javno istupe protiv straha i mržnje i da promovišu osnovne slobode i vrednosti, tolerancije, nediskriminacije i poštovanja ljudskog dostojanstva.
Zahvalan sam predsednici Narodne skupštine gospođi Maji Gojković na tome što je prihvatila da se pridruži ovoj inicijativi. Računam na srpsku delegaciju u Parlamentarnoj skupštini i na sve vas da ćete dalje promovisati našu inicijativu u Srbiji, u vašim izbornim jedinicama i na regionalnom nivou.
Drugo pitanje na koje bih se fokusirao je izbeglička kriza. Pre oko godinu dana vaš region je posebno bio pogođen velikim talasom izbeglica, azilanata i migranata. Ova kriza se mogla predvideti, pa ipak nismo uspeli da pružimo adekvatan i zajednički odgovor na nju. Pitanje izbeglica i dalje deli naše države članice i naše građane. Debate koje smo u Strazburu vodili pre dve nedelje su svakako to i potvrdile.
Međutim, uprkos razlikama koje nas dele, svi se slažemo po dva glavna pitanja. Aktuelni priliv izbeglica neće stati u dogledno vreme i nijedna zemlja sama ne može se efikasno nositi sa ovim izazovom. S toga nam je potreban zajednički i realan pristup koji se zasniva na solidarnosti i pravičnoj podeli odgovornosti. Jednostrani odgovor na pitanje migracija i azila sigurno će biti neadekvatan i kratkog daha. Međunarodna saradnja posebno na regionalnom nivou je ključna.
Sporazumi postignuti na multilateralnom nivou moraju se poštovati i nikako dovoditi u pitanje i nipodaštavati jednostranim postupcima. Pristup izbegličkoj krizi koju je Srbija pokazala mora se pohvaliti. Sećam se vrlo dobro prošlogodišnjeg obraćanja premijera vaše zemlje, gospodina Aleksandra Vučića u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u oktobru 2016. godine. To zaista nije ništa strašno za jednu organizovanu državu, rekao je, govoreći o 200 hiljada izbeglica koje su prošle kroz Srbiju tokom nekoliko nedelja.
Srbija je učinila sve što je mogla da ih zbrine i da im omogući da prođu kroz zemlju u najboljim mogućim uslovima. Naravno, svesni smo da je Srbija uglavnom tranzitna zemlja. Zemlje destinacije moraju se suočiti sa mnogo kompleksnijim izazovima koji između ostalog prate integraciju pridošlica u zajednice domaćina. Međutim, u kojoj god konkretnoj situaciji da se nađemo, potreban nam je realan i praktičan pristup kako bi došli do zajedničkog i sveobuhvatnog rešenja.
Debate vođene tokom Evropske konferencije predsednika parlamenata istakle su značajnu ulogu koju bi nacionalni parlamenti trebalo da imaju u rešavanju izbegličke krize i migracija. Koristeći ovu dvostruku funkciju, zakonodavnu i predstavničku, mi se moramo postarati da naši zakoni i politike poštuju ljudska prava i međunarodne standarde i da se fokusiraju na iznalaženje dugoročnih rešenja i sveobuhvatni pristup koji uključuje integraciju i saradnju sa neevropskim zemljama porekla i tranzita, kako bi unapredili razvoj i ponovo uspostavili mir i stabilnost. Mi moramo objasniti svoje političke odluke građanima kako bi se razrešili nesporazumi i razagnali ne utemeljeni strahovi.
Tako stižemo i do trećeg izazova koji moramo rešavati. Uspon levičarskog i desničarskog populizma i ekstremizma. Usled ekonomske krize, političke nestabilnosti, bezbednosnih pretnji i masivnog priliva izbeglica i migranata, populistički pokreti koriste strahove građana nudeći takozvana jednostavna i efikasna rešenja. Moramo se odupreti iskušenju da građane stavljamo pred lažni izbor između bezbednosti, sa jedne strane, i dostojanstva i slobode, sa druge. Mi moramo raspršiti taj mit da će podizanjem prepreka i izolacijom od ostatka sveta problemi nestati.
Da bi se suprotstavili populističkim pokretima, vodeće partije iz svih delova političkog spektra trebalo bi da razviju jasan i realan politički narativ u skladu sa demokratskim vrednostima i poštujući standarde ljudskih prava. Računam na vas da ćete podržati ovakav pristup.
Četvrti izazov sa kojim moramo da se suočimo jesu nerešeni sukobi i pomirenja. Savet Evrope je od svog osnivanja glavni pokretač i zagovornik pomirenja. Uspešno pomirenje Nemačke i Francuske nakon Drugog svetskog rata je bilo od ključnog značaja za izgradnju snažne, prosperitetne i ujedinjene Evrope. Ipak, kao što znamo iz istorije nakon pada gvozdene zavese nismo uspeli da Evropu učinimo otpornom na sukobe. Vi to vrlo dobro znate iz iskustva svoje zemlje i regiona.
Na sreću, ratovi na Balkanu su obustavljeni i pomirenje napreduje. Naravno još uvek ima nerešenih zadataka, uključujući i pitanje povratka izbeglica, pitanje nestalih lica, regionalne saradnje i procesuiranje ratnih zločina.
Ono što je zaista važno je da su učinjeni određeni hrabri koraci od strane političara koji su pokazali liderske sposobnosti, viziju i odgovornost. Pregovori Beograda i Prištine su dobar primer za to, oni pokazuju da je uz liderstvo i viziju dijalog moguć, čak i onda kada postoji duboko neslaganje i jake emocije.
Ovi pregovori su vrlo značajni pre svega za građane čiji su svakodnevni problemi i brige moraju rešavati. Oni su snažan podsticaj za pomirenje i značajan faktor za stabilnost regiona u celini.
Želim da odam priznanje premijeru Vučiću na posvećenosti i unapređenju odnosa Srbije i Albanije, intenziviranje bilateralne saradnje između ove dve zemlje predstavlja snažan podsticaj za regionalnu saradnju u jugoističnoj Evropi. Takođe, pozdravljam i parlamentarnu saradnju između dve zemlje. Predsednica parlamenta gospođa Gojković je posetila Albaniju prošle godine i bilo mi je drago da predsednik albanskog parlamenta poseti Srbiju kako bi se nastavili razgovori o konkretnim projektima međuparlamentarne saradnje.
Učešće premijera Vučića na komemoraciji tragedije u Srebrenici prošle godine takođe je vrlo snažna poruka u prilog pomirenju. Potrebno je mnogo hrabrosti za suočavanje sa prošlošću i takve simbolične gestove bi dodatno trebalo sve da ohrabruju.
Napori koji se ulažu u pomirenje u jugoističnoj Evropi trebalo bi da budu primer svim državama članicama Saveta Evrope koje nažalost još uvek razdiru sukobi. Lekcija koju moramo naučiti iz istorije Evrope je da pomirenje nema alternativu. Rat i nasilje nikada ne donose rešenje, samo razaranja i ljudsku patnju. Evropa mora biti kontinent mira, a ne bojište ili poprište sukoba.
Mi Evropljani moramo rešavati sukobe koji nas dele u skladu sa međunarodnim pravom i poštujući teritorijalni integritet svih država zato što su naši zajednički interesi zaštita ljudskih prava, demokratija i vladavina prava, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, jače je od pitanja koje nas dele.
Moramo prihvatiti našu dužnost da rešavamo na iskren, otvoren i posvećen način sva teška pitanja i nesuglasice koje postoje među nama kako bismo zajednički pronalazili rešenja i nastavili izgradnju Evrope bez linija podele. Svih 47 država članica naše organizacije mora predano učestvovati u ovom procesu, a ja kao predsednik Parlamentarne skupštine u potpunosti sam spreman da uložim sav mogući napor kako bi to i ostvario.
Poštovane kolege, kako polako privodim kraju svoje izlaganje, želim ukratko da pomenem još jedno pitanje, a to je napredak koji Srbija ostvaruje na putu evropskih integracija i saradnja Srbije i Saveta Evrope u tom kontekstu.
Članstvo u Evropskoj uniji je strateški cilj Srbije i faktor širokog konsenzusa među građanima i političkim krugovima u Srbiji.
Ostvaren je značajan napredak na putu ka Evropskoj uniji i nedavno otvaranje pregovora o poglavljima 23. i 24. to i potvrđuje.
Stoga želim da vam na tome i čestitam.
Priprema pristupanja implicira ozbiljne i dalekosežne reforme u sektoru pravosuđa, na polju suzbijanja korupcije, poštovanja osnovnih i manjinskih prava, slobode medija i bezbednosti.
U svim ovim oblastima Savet Evrope je spreman da pruži dragocenu stručnu pomoć i pomogne vam da ostvarite svoj strateški cilj.
Saradnja Srbije i Saveta Evrope je veoma dobra i spremni smo da je učinimo još snažnijom. Kao što znate, Evropska unija i Savet Evrope zajednički vode horizontalnu podršku za zapadni Balkan i Tursku kako bi pružili pomoć korisnicima u jugoistočnoj Evropi, kako bi se uskladili sa standardima Saveta Evrope i pravnim tekovinama Evropske unije u oblastima kao što su pravosuđe, privredni kriminal, antidiskriminacija i prava ranjivih grupa.
Naš mehanizam za koordinaciju stručne podrške omogućava vam da koristite ekspertizu Saveta Evrope u svim oblastima koje pokriva instrument horizontalne podrške, kao i u polju slobode izražavanja i medija i ustavnim pitanjima.
U razgovorima sa predstavnicima vlasti ohrabrujem Srbiju da koristi ove instrumente i vi, poslanici Narodne skupštine trebalo bi to da činite, da podstičete Vladu i ministre da traže ekspertske savete, da razmatraju stručne preporuke i predloge kako bi ih upotrebili u zakonodavnom procesu, kao i da Vladu i zvaničnike ohrabrujete da stručnim telima Saveta Evrope upućuju povratne informacije. Zajedno napredak možemo ostvariti brže.
Želim vam uspeh u sprovođenju reformi i ostvarivanju političkih težnji i računam na vašu podršku u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Zajedno možemo učiniti Evropu jačom i složnijom kada su u pitanju fundamentalne vrednosti koje delimo kako bismo efikasno odgovorili na izazove koji su pred nama.
Hvala vam puno na pažnji. Još jednom želim da vam se zahvalim na pozivu i gostoprimstvu.
