Dakle,  što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, smatram da je neophodno staviti ovaj predlog na dnevni red zato što danas kada svi govorimo o poljoprivredi i šansama koje imamo u poljoprivredi moramo to pokazati na delu.
Mi u Srbiji imamo preko 630 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, malih, zvanično registrovanih i to svakako predstavlja veliki potencijal za našu zemlju. Međutim da bi svako to porodično i poljoprivredno gazdinstvo moglo biti mala porodična firma treba država da pomogne i treba izvojiti više sredstava za ulaganje u poljoprivredu, kao i za podsticaj.
U skladu sa tim, kao i da bi ojačali svoja poljoprivredna domaćinstva sa jedne strane, a sa druge se borili sa svetskom konkurencijom, neophodno je promeniti određene članove Zakona o podsticajima. Tu pre svega mislim na član 15. stav 4. gde je premija za mleko predviđena sa sedam dinara, predlažem da bude minimum 10 dinara, s obzirom na to da je u zemljama EU ista premija 24 euro centa ili 30 dinara.
Onog trenutka, napominjem, kada Srbija bude skinula prelevmane na uvoz mleka, naši proizvođači mleka neće biti konkurentni, imaće veliki problem da svoje mleko prodaju u svojoj zemlji i na svom tržištu. Isto tako predlažemo da se na minimum 8.000 dinara podignu podsticaji za biljnu proizvodnju, kao i na minimum 8.000 za regres, đubrivo, gorivo i seme.
Dakle, poljoprivreda jeste grana privrede koja može Srbiji pomoći, ali mora se u nju uložiti. Nema opravdanja da nemamo dovoljno para za ulaganje u poljoprivredu, već je samo pitanje da li to želimo ili ne. Na kraju, možemo deo sredstava uzeti i od „Beograda na vodi“, uložiti u poljoprivredu, sigurno bi imali mnogostruko veliki značaj za Srbiju, a poljoprivredu neće moći da pokrenu magična rešenja poput Arapa ili Nemaca koje ovde predstavljamo u Srbiji kao pokretače poljoprivrede, već naši poljoprivrednici kojima se moramo okrenuti i uz podsticaje pružiti pomoć i priliku da razvijaju svoju proizvodnju i sami sebe uposle. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 153 narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.
I pored toga što slušamo priče od Vlade Republike Srbije koliko brine o mladima, slušamo priče o dualnom obrazovanju, slušamo priče o značaju i reformi obrazovanja, ja evo već drugi put zaredom predlažem jednu dopunu dnevnog reda koja bi trebala da je interes svih nas. Ne vidim razlog ni prvi put zašto je odbijen, ali ja ću ponoviti i sada na ovoj sednici Skupštine.
Dakle, radi se o Predlogu dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, gde u članu 16.a treba predvideti da lokalne samouprave mogu da uređuju, obezbeđuju stipendiranje učenika i studenata. U današnjoj zakonskoj regulativi u nadležnostima lokalne samouprave nije izričito navedeno da lokalna samouprava može stipendirati đake i studente. To stvara određene probleme za gradove i opštine koji to žele da rade.
Dakle, stipendiranje u današnjoj zakonskoj regulativi u nadležnostima lokalne samouprave nije izričito navedeno da lokalna samouprava može stipendirati đake i studente, i to stvara određene probleme za gradove i opštine koji to žele da rade.
Dakle, stipendiranje učenika jeste ulaganje u znanje u budućnost onih lokalnih samouprava koje to žele i da ne bi imale probleme sa DRI ili drugim institucijama koji kontrolišu rad lokalnih samouprava, neophodno je usaglasiti Zakon o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu, gde je to već predviđeno da jedinice lokalne samouprave mogu da rade.
To nije podrška samo za đake, već i za roditelje koji izdvajaju sredstva za svoje studente i svoje đake. Danas kada se suočavamo sa činjenicom da u 2015. godini Srbiju je napustilo 58 hiljada ljudi, to je razlog više da o ovome danas razgovaramo. U situaciji kada je Srbija druga u svetu po broju visokoobrazovanih kadrova koji iz nje odlaze, moramo razgovarati takođe o ovoj temi.
Tako da smatram da ovo predstavlja jedan predlog koji je korektan, bilo za poziciju, bilo za opoziciju. Tiče se budućnosti naše zemlje i tiče se budućnosti naših mladih ljudi i tiče se podrške porodicama onih ljudi koji imaju danas studente ili đake.
Dakle, smatram da će to biti još jedan način da đaci i studenti koji posle svog završenog obrazovanja, odnosno školovanja, da li u lokalu ili u nekim drugim gradovima, treba da se vrate i ostanu u svojim mestima i da u tim svojim mestima zapravo se trude da pokrenu ta svoja mesta, da svoja znanja i iskustva koja su stekli iskoriste upravo u tom smeru.
Prema tome, smatram da ovaj Predlog zakona treba da se nađe na dnevnom redu i molim vas da prihvatite predlog izmene zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 158 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Zahvaljujem.
Danas kada se suočavamo sa još jednom činjenicom, a to je da od 2014. godine pa do danas imamo najmanji rast BDP od 2000. godine, što jeste zvaničan podatak Ministarstva finansija, moramo da vidimo kako možemo da pružimo pomoć malim i srednjim preduzećima koji treba da budu nosilac privredne aktivnosti u Republici Srbiji.
Predložio sam zakon o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, zato što postojećom zakonskom regulativom i Zakonom o porezu na dobit pravnih lica jesu predviđene određene podsticajne mere i institut poreskog oslobođenja, ali za pravna lica koja kumulativno zaposle 100 i više radnika koji imaju značajne investicije u kapital.
Smatramo da je neophodno zakonom stvoriti i one pravne uslove i omogućiti da ne samo ta velika, već pre svega mala i srednja preduzeća dobiju mogućnost da određene podsticaje ostvare, naročito kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta.
Stoga predlažem novi član 44a, koji kaže da poreskom obvezniku koji u poslovnoj godini na neodređeno vreme, a najmanje na dve godine zaposli nove radnike, poreska osnovica se umanjuje, a iznos uplaćenih zarada novozaposlenih radnika uvećana za doprinos iz obaveznog socijalnog osiguranja koje plaća poslodavac.
Takođe, predlažem i uvođenje novog člana 44b za novoosnovano pravno lice u privredno nedovoljno razvijenim opštinama koje obavlja proizvodnu delatnost da se oslobađa poreza na dobit za prve tri godine od početka obavljanja delatnosti na dobit ostvarenu upravljanjem delatnosti u nedovoljno razvijenoj opštini.
Na taj način s jedne strane stimulišemo ljude da zapošljavaju nove radnike, stimulišemo preduzeća koja treba da razvijaju svoj biznis, stimulišemo i preduzetnički duh, a sa druge strane i dajemo priliku da u onim nerazvijenim delovima Srbije imamo otvaranje novih firmi, otvaranje novih malih i srednjih preduzeća i na taj način povećanje privredne aktivnosti u Republici Srbiji.
Ono što je ovde još jako važno i što ovde moram da napomenem, izmenom ovog zakona praktično bismo na neki način uvažili i naša mala i srednja preduzeća i naše privrednike da ne budu oni neko ko će biti u podređenom položaju u odnosu na one velike investitore, pre svega mislim na strane investitore koji dolaze i uzimaju hiljade evra, od pet do deset i više, vidimo čak neki i 20 hiljada evra po zaposlenom radniku. Ovako bi naši mali preduzetnici koji nose privredu Srbije mogli da dobiju neku korist i razvijaju svoja preduzeća.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 25, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog Rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. godine do 1922. godine.
Izvolite poslaniče.

Hvala lepo.
Godinu dana ponavljam ovaj predlog. Argumenti su i danas isto tako jaki kao što su bili i pre godinu dana.
Dakle, 24. aprila prošle godine je bilo 100 godina od početka genocida nad Jermenima koji je izvršen od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. godine do 1922. godine. Znači, to nema veze sa aktuelnom Turskom. To ima veze sa tim vremenom.
Preko 20 država uključujući i Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Francusku, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban i druge je osudilo ovaj genocid.
Srpski narod, a bogami i ostali građani Srbije imaju puno razloga da pokažu saosećanje sa žrtvama ovog genocida jer smo i mi nekoliko puta u novijoj istoriji u poslednjih 100 i nešto godina, 100 godina bili žrtve genocida.
Da bismo dobili još dodatni argument, dodatno pravo da potpuno opravdano tražimo osudu genocida nad građanima Srbije, nad Srbima i svim drugima, mislim da je red da se pridružimo ovoj eminentnoj grupi država koje su to već uradile u slučaju genocida nad Jermenima.
To, ponavljam, ne bi imalo nikakve, niti može da ima bilo kakve veze sa našim aktuelnim spoljnopolitičkim odnosima i sa Turskom i sa drugim državama u regionu, nego bi to bio način da se jedno nedelo koje je učinjeno pre 100 godina predstavi pre svega srpskoj javnosti u jasnom svetlu koje do sada nije postojalo, a da, ponavljam, time Srbija dobije još dodatne argumente da traži isti takav odnos prema svojim žrtvama u bliskoj prošlosti. Hvala.

Hvala.     
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Izvolite poslaničke.

Još jednom po peti ili šesti put predlažem da se na dnevni red sednice stavi, razmatra i donese odluka pozitivna o Predlogu zakona o planiranju i uređenju koji bi trebalo da reši ovo teško pitanje za Srbiju.
Već sam govorio o tome da je pojam – divlja gradnja teško prevodiv na bilo koji priznati jezik, osim na neke jezike u našem okruženju, a to je posledica zajedničkog bivstvovanja u nekoj zajedničkoj državi, da u bilo kojoj države EU teško možete da naiđete na situaciju da postoji divlja gradnja zato što je to stvar koja je zabranjena decenijama, vekovima, gde nije nikada postojala nikakva socijalna, etnička, nacionalna, vremenski ili bilo kakva tolerancija koja je dopuštala da se to desi.
Godine 2003. je donet jedan dobar zakon za tu oblast koji je predviđao kaznu zatvora za onoga ko počne gradnju bez dozvole za gradnju. Taj zakon je stupio na snagu šest meseci posle svog donošenja i na prvom slučaju koji se ticao objekta tadašnjem ministra za infrastrukturu i građevinu je prekršen, tako da nakon toga praktično nije sprovođen na adekvatan način.
Pre par meseci smo dobili Zakon o ozakonjenju, koji je trebalo da nam reši to pitanje, kao jedan od mnogih pokušaja da se to pitanje reši. Naravno, nije se rešilo ništa od toga. Imamo svuda po Srbiji masu nelegalnih objekata u kojima ljudi žive i po nekoliko generacija, plaćaju porez, priključeni su na struju, vodu, kanalizaciju, plaćaju sve dažbine i nemaju nikakva prava da, recimo, taj objekat stave pod hipoteku ili da ga upotrebe na neki drugi način. Ne mogu ni da ga prodaju sada legalno. To je sve posledica lošeg stanja u toj oblasti.
Naravno, imamo po Beogradu to nešto što se malo gradi, a gradi se bez dozvole. Najeklatantniji primer za to je „Beograd na vodi“. Kao što smo saznali, Ministarstvo nadležno za tu oblast je odbilo da izda dozvolu za izgradnju tzv. Kule, koja više ne liči na kulu po novom projektu, nego na nešto srušeno, ali to nije važno, jer kažu nije podneto prema propisima, a inače se tamo kaže, opet predsednik Vlade i ovi oko njega, da se tamo gradi u najvećem.
Znači, tu imamo u javnosti, na javnom servisu i na svim drugim servisima, čiji god da su, imamo javno hvaljenje predsednika Vlade da se nešto gradi protivno propisima. Zato je neophodno doneti jedan dobar zakon. Taj tekst zakona je u proceduri već godinu dana. Bilo ko ko bi moga da pokaže svoju pismenost čitanjem, mogao je da se izjasni prema tome i da se to prihvati.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Izvolite.