Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 147 narodnih poslanika i da imamo uslova za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik, dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem premijeru Aleksandru Vučiću i celoj Vladi Republike Srbije. Zašto Vlada ne otkaže oba paketa Briselskih sporazuma nakon što je jasno da nijedan sporazum koji se tiče interesa Srba na Kosovu i Metohiji, interesa Srbije neće biti realizovan, da je to bila samo najobičnija prevara a da se Srbija izlaže novim pritiscima, da Srbiju žele dodatno da opljačkaju, da joj otmu „Telekom“ na Kosovu, Trepču, da joj otmu veliko veštačko jezero u koje sama Republika Srbija najviše ulagala, reč je o jezeru Gazivode?
U svakom slučaju, kao prvi korak trebalo bi doneti odluku da Vlada Srbije odbija dalji pregovarački i proces dok se u potpunosti ne realizuje koncept zajednice srpskih opština i to bi bilo jedino logično, dalo bi Vladi manevarski prostor, da kaže – evo, hteli bi mi i dalje da razgovaramo iako je bila greška što su uopšte razgovarali na taj način, ali dajte ispunite ovo što je do sad dogovoreno. Inače, oba paketa Briselskih sporazuma su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i našim pravnim poretkom.
Na prvom paketu Briselskih sporazuma, pala je u potpunosti institucija ustavnog sudstva u Republici Srbiji. Zamislite, Ustavni sud se oglasio nenadležnim, jer je shvatio da su Briselski sporazumi političke, a ne pravne prirode. Kako su samo političke prirode kad proizvode pravne posledice? Svaki politički akt koji proizvodi pravne posledice je ujedno i pravni akt, ali, vidite kakvo ustavno sudstvo imamo. I da bi se sve to dovelo u skladu sa Ustavom i zakonom neophodno je napraviti neki odlučan korak.
Do sad je uvek Srbija bila i ranije pod socijalističkim režimom i pod Osmanlijskom vlašću i sada pod naprednjacima u defanzivi. Od Srbije su zahtevali, Srbiju su ucenjivali, Srbiju su pritiskali, a kad je Srbija napravila neki korak u ofanzivnom smeru – nikada? E sad bi morala da kaže EU – nastavićemo dalje pregovore o članstvu pod uslovom da nam EU garantuje teritorijalni integritet, uključujući Kosovo.
Nastavljati pregovore o našem učlanjenju u međunarodnu asocijaciju, bila ona konfederacija, federacija, unija, bilo šta drugo u uslovima kad nam ta međunarodna asocijacija oduzima, otima deo teritorije, šta to znači? Šta to znači? Kao kad bi Jevreji koje je Hitler vodio u gasnu komoru tražili pred ulaskom da se učlane u nacionalsocijalističku partiju. Evo malo i nakaradno poređenje, ali u suštini je to. Onima koji nas ubijaju, muče, maltretiraju, otimaju teritoriju, ubijaju nam nacionalno biće, preziru nam nacionalnu kulturu, mi se dodvoravamo i hoćemo da budemo kao oni, hoćemo u njihove redove.
Valjda neko očekuje da bi onda mogli i mi nekog na sličan način da ugnjetavamo kad nam se ukaže prilika. Neće. Pala je knjiga na tri slova. Nema više ko da se ugnjetava u Evropi osim Srbije i Srbiju će večito ugnjetavati, jer ta zapadnjačka kultura mora nekog da uništava, mora nekog da izrabljuje, mora nekog da ugnjetava. Jesu li to američki Indijanci, jesu li afrički crnci, jesu li Jevreji, jesu li ovi, jesu li oni, ona mora nekog da uništava.

Vreme. Zahvaljujem.

Sad je red na nama i mi to moramo da prekinemo.

Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala. Pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, odnosno ministru Branislavu Nedimoviću. Pitanje se tiče Opštine Kule iz koje sam jedina poslanica u ovoj Narodnoj skupštini.
Pitam ministra Nedimovića – koje mere stoje na raspolaganju u Ministarstvu poljoprivrede kako bi se razrešila situacija u Opštini Kula, imajući u vidu da je od 144 opštine jedino Kula nije dobila transferna sredstva, odnosno 49 miliona dinara, zbog ne donošenja programa davanja u zakup državnog zemljišta.
Neću ovo da obrazlažem, ali pitam da li će neko da odgovara i kada će se razrešiti situacija u Kuli oko izdavanja državnog zemljišta?
Drugo pitanje takođe postavljam istom ovom ministarstvu, a tiče se restitucije i opet Opštine Kula. Kula je po nekim informacijama najgora u vraćanju zemlje starim vlasnicima pa me interesuje koliko je u Kuli vraćeno zemlje starim vlasnicima? Po svakom mestu me interesuje ponaosob i koliko je u stvari upisanih starih, odnosno novih vlasnika u katastar kao novi vlasnici? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Moje prvo pitanje bih uputio ministru unutrašnjih poslova. Naime, po godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za 2016. godinu, koju nažalost, još uvek ovaj parlament nije usvojio, iako se već bližimo kraju 2016. godine, predviđeno je da pet pripadnika MUP boravi na Haitiju u mirovnoj operaciji UN.
Prošle nedelje, nažalost, tu malu ostrvsku zemlju je zadesila velika tragedija, preko 1000 ljudi je poginulo od uragana. Mene zanima stanje u kom se nalaze pripadnici MUP, da li su dobro, da li imaju osnovne uslove za život? Mislim da mi kao Skupština koja je onaj državni organ koji upućuje i naše vojnike, a i pripadnike MUP u misije širom sveta, pa evo i u Haiti, treba da vodimo računa o njihovom zdravlju i stanju u kome se nalaze.
Drugo pitanje je za vas, predsednice parlamenta. Naime, naš parlament je juče doživeo u Savetu Evrope jedan veliki šamar i sramotu. Našoj delegaciji, članovima naše delegacije u Savetu Evrope nisu verifikovani mandati i oni do četvrtka, kada tamo komitet bude odlučivao o toj stvari, neće moći da učestvuju u glasanju. Problem koji je tamo signaliziran, to je da sastav ove delegacije ne odražava sastav parlamenta. Kada smo usvajali tu odluku, mi iz poslaničke grupe SDS – Pokret Napred Srbijo, rekli smo da nećemo podržati tu odluku zato što nije ni u skladu sa Poslovnikom, jer ne odražavaju sve delegacije sastav parlamenta. Članova naše poslaničke grupe nema ni u jednoj delegaciji, iako je i po matematici i po kvotama moralo to da se desi.
Mislim da ta loša praksa, koja je kod konstituisanja ovog parlamenta možda doživela najveće razmere, treba da se prekine. Mi nismo imali konsultacije povodom izbora predsednika skupštinskih tela, pa se desilo da od 20 skupštinskih odbora u samo dva odbora su predsednici članovi opozicionih stranaka. Tako nešto se nikada nije desilo u višestranačkoj praksi u ovom parlamentu. Mislim da je to loše, i ta osionost kojom vladajuća većina prilazi ovom problemu, evo, kada je izašla van okvira ove sale, gde većina za takve stvari postoji, ali neka druga većina i neki drugi organi vode računa o stvarima o kojima mi ne vodimo, onda doživimo tu sramotu da članovi naše delegacije ne mogu u punom kapacitetu da učestvuju u zasedanju Skupštine Saveta Evrope. Mislim da je to loše.
Loše je, evo, i ako govorimo o tome da ovih dana nas čeka diplomatska borba za očuvanje imovine Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, na koji način naši predstavnici tamo i sa kojim legitimitetom i kojim ugledom u očima drugih kolega poslanika mogu da govore o ovoj i o drugim temama.
Pozivam vas da ispravimo ovu grešku, da napravimo dogovor na kolegijumu, koji se tim pitanjem nije bavio, i o delegacijama, i o mestima predsednika odbora, jer mislim da je loše za ugled ove Narodne skupštine da ovako konstituisani, sa ovakvim delegacijama i predsednicima odbora, nastavimo rad. Hvala vam.

Hvala.
Imam veliko zadovoljstvo da vam odmah odgovorim na deo pitanja koji ste meni postavili, ako vas interesuje odgovor.
Upravo sam dobila vest iz Saveta Evrope da su mandati naše delegacije potvrđeni jednoglasno u Komitetu za proceduralna pravila, i da se poslanik iz Velike Britanije, koji je juče zbog dezinformacije koju je dobio od jednog od naših, nažalost, poslanika, koji su pokušali da nanesu… Lepo je što se raduju, tako je, što postoje poslanici u ovom parlamentu koji se raduju kada naša država istera pravdu neku koja joj je naneta, nepravda ovog puta delovanjem jednog od naših poslanika. I, to je istina. To je istina.
Ja sam pre dve nedelje bila u istom tom Savetu Evrope i meni je rečeno ko je pokrenuo neformalno to pitanje preko socijalističke grupe kojoj su nekada pripadali ti poslanici. To vrlo ružno. Ne, ovo što ste vi danas iznosili, nego što imamo poslanike u ovom parlamentu koji ne biraju sredstva da nanesu veliku štetu našoj državi, upravo zbog toga što se u Savetu Evrope stalno raspravlja o jednom od najvažnijih pitanja za nas, a to je da li će delegacija parlamenta sa Kosova i Metohije učestvovati u njihovom radu ili ne.
Mi smo bili blokirani ovim postupkom, samo zato što neko ne može da podnese da ih ima malo i da ovog puta poslanici, opozicioni, kojih ima mnogo više voljom građana, to su SRS i DJB, i ovo je bio udarac usmeren i na naš parlament, ali i na kolege iz opozicionih stranaka. Da li je tako, poslaniče Đurišiću?
Danas smo svi veoma zadovoljni što je naša šefica delegacije, gospođa Aleksandra Đurović, i Žarko Obradović, koji je juče učinio sve u socijalističkoj grupi da kaže po kojoj proceduri su izabrani naši poslanici, što su uspeli danas da snagom svojih argumenata kolege u Komitetu za pravila i proceduru uvere da je sve učinjeno po domaćim pravilima i nacionalnog parlamenta i pravilima Saveta Evrope. Meni je drago da je deo poslanika, velika većina ovde, pozdravila tu vest aplauzom, koju smo dobili upravo dok ste vi postavljali pitanje. Možemo da ponovimo aplauz. Eto, hvala.
Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo Gojković, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uputio bih isto pitanje i predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću, predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i prvom potpredsedniku, odnosno ministru spoljnih poslova gospodinu Ivici Dačiću.
Nakon odluke prištinske vlade i zakona koji je potom prošao, a u vezi je sa „Trepčom“, čuli smo od predsednika Republike prvi put pojam crvenih linija u našoj kosovskoj politici. S obzirom da smo ovde u parlamentu usvajali više dokumenata iza kojih su stajali i predsednik Republike i predsednik Vlade i aktuelni ministar spoljnih poslova, svojevremeno je on bio na funkciji predsednika Vlade, interesuje me da nam kažu koje su to crvene linije?
Nemam ništa protiv da naša država formuliše svoju politiku. U zavisnosti od karaktera te politike, naša poslanička grupa će se o njoj izjasniti. Ali, mislim da smo svi u vrlo ozbiljnom problemu kada suočeni sa političkim inicijativama nekoga ko se nalazi naspram Beograda saznajemo da postoje crvene linije o kojima nikada nismo razgovarali. Te crvene linije vrlo često zapravo same sebe svode na jednu, po našem mišljenju neprihvatljivu, funkciju i ulogu u društvu. Crvene linije ne smeju biti alibi, niti sredstvo kojim se truje i anestezira naša javnost, da bi se onda potom uradilo sve ono što se navodno ni po koju cenu neće učiniti.
Godinama ovde razgovaramo o Kosovu. Drago mi je što je danas mnogo više onih koji su u međuvremenu shvatili vrednost politike i stavova koje mi oduvek zastupamo. To nisu ekskluzivno stavovi LDP ili kruga poslanika koji ih je sa nama oduvek delio. To su stavovi koje nam nameće život. Danas, u ovom trenutku kada smo suočeni sa objektivnim problemima koji prate primenu zakona koji je donet i usvojen u vezi sa „Trepčom“, mislim da se zanemaruje sve ono što je u međuvremenu stvoreno, da se stvara atmosfera u društvu, koja će nam ispostaviti cenu mnogo veću od cene koju ćemo platiti, po našem mišljenju, ukoliko ne reagujemo na zakon koji je usvojen u Prištini.
Zbog toga bi bilo dobro da nam predsednik Republike, kada već govori o crvenim linijama, kaže koje su to crvene linije, da nam kaže da li postoji još neko sredstvo osim onog na kojem smo insistirali do sada, kako bi te crvene linije mi odbranili? Mislim da je to posebno važno, imajući u vidu sve ono što u ovom trenutku stoji pred nama, i da svakako ne dolazi u obzir teza koja se prenosi u ovom trenutku kroz naše društvo, a koja zapravo sve ono što se dešava u odnosima između Prištine i Beograda opisuje kao zaveru zapada, Evrope ili Amerike protiv srpskog naroda.
Kada smo išli tim kursom u prethodnih 25 godina, samo smo gubili i stradali. Danas nam je potrebno mnogo više razuma, svakako mnogo više razuma u onim krugovima u kojima se formuliše odgovor na ono što se desilo prošle nedelje u Prištini. Dakle, neka kažu njih trojica da li postoje crvene linije, ako postoje, zašto nam o njima nisu govorili kada smo ovde usvajali dokumenta koja su formulisala našu politiku naspram kosovske politike?
Neka izađu pred parlament i zatraže podršku za te crvene linije o kojima čitamo samo u intervjuima i slušamo u izjavama, a nikada o njima ozbiljno ne razgovaramo. Kada smo tako u prošlosti izvlačili linije, po pravilu smo bili gubitnici. Danas na to mi ne pristajemo i očekujemo od vas, gospođo predsednice, da nam omogućite da dobijemo adekvatan odgovor.