Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vojske Srbije, dame i gospodo, učešće u multinacionalnim operacijama radi izgradnje i očuvanja mira jedan je od zadataka politike odbrane Republike Srbije koji proističe iz njenih strateških opredeljenja i tri deklarativne misije - efikasan sistem odbrane, mir i povoljno bezbednosno okruženje i integracije u međunarodne bezbednosne strukture.
Angažovanjem pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije pod mandatom UN i EU Republika Srbija nesumnjivo jača svoje bezbednosne kapacitete, diplomatske odnose, kvalitet. Nesumnjivo je Srbija priznat partner u očuvanju mira širom sveta. Naši pripadnici snaga odbrane spremni su i obučeni, nagrađivani i odlikovani u gotovo svim mirovnim misijama, profesionalci od poverenja. Smatram ovu odluku u tom smislu ispravnom.
O ovim odlukama smo već razgovarali na nadležnim odborima. Ja se posebno zahvaljujem ministru odbrane, koji je i tada dao iscrpne i konkretne odgovore na postavljena pitanja odmah nakon što su pitanja postavljena. Evo, i sada nastavlja to da čini. Konstatujem pak činjenicu da je Vlada Republike Srbije 4. oktobra predložila, a Skupština primila Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, kao i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u skladu sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom. Skupština ovaj plan, međutim, usvaja pred kraj 2016. godine i o tome smo danas već govorili ovde u plenumu, za koju se plan predlaže. Dakle, sa velikim zakašnjenjem, složićemo se, kako u odnosu na kalendarsku godinu, iako stoji u zakonu da je tekuća godina svakako, tako je u odnosu na prethodni plan, jer je prošlo nekoliko meseci između isteka prethodnog plana. Znam da postoji ona odredba po kojoj se dejstvo plana produžava. Sve je to u redu.
Zašto mislim da je važno da skrenem pažnju na ovo? Zato što je godišnji plan nešto što je došlo sa strategijom i što zapravo određuje misiju i ciljeve mirovnih operacija i važno je da bude usvojen što ranije u toku godine, da bi godišnji plan mogao da se izvrši u skladu sa misijom.
Ovo sadrži druge elemente od značaja za odobravanje o izvršenju godišnjeg plana. Sad, šta mi je važno? Izveštaj o izvršenju godišnjeg plana za 2015. godinu još nije stigao u Skupštinu, tako da bih postavila pitanje – da li znate možda kada će stići u Skupštinu? Koliko ja znam nije, ispravite me ako grešim, jer po članu 17. zakona kaže se da Vlada na kraju budžetske godine usvaja izveštaj o izvršenju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama.
Zašto to kažem? Jer ćemo usvojiti plan za godinu koja je praktično na isticaju pre nego što smo razmotrili izveštaj za prethodnu 2015. godinu.
Predlagač pretpostavljam stoga i predlaže da se ovaj podzakonski akt, odluka, donese po hitnom postupku i poziva se na član 167. Poslovnika Narodne skupštine. To ne bi trebalo da je moguće, budući da član 167. kaže da se kao akt koji se može doneti po hitnom postupku navodi isključivo zakon.
Ja ću pročitati to. Tehnička stvar je u pitanju. Pročitaću kako to glasi celini. Kaže – po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti i koje nisu mogle da se predvide, na donošenje zakona po hitnom postupku mogle bi da prouzrokuju štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje itd.
Dakle, odluka je i obrazložena u skladu sa članom 151. Poslovnika, kao da se radi o zakonu po hitnom postupku, a ne odluci. To nije učinjeno ni prethodnih godina, ni 2015, ni 2014, ni 2013, 2012. godine, da ne idem sada unazad. Ponavljam, u pitanju je tehnička stvar.
Postoje neki drugi članovi Poslovnika koji manje detaljno definišu kako se predlaže drugi akt po hitnom postupku. To je član 94, ako se ne varam, i recimo član 168. Poslovnika.
Dakle, bez obzira na ovu tehničku stvar, ponavljam, tehnička je, postavlja se pitanje preduslova za donošenje akta po hitnom postupku. Imali smo priliku danas nešto da čujemo u vezi sa tim, takođe. Naime, nije jasno iz obrazloženja koje okolnosti nisu mogle da se predvide. Ja sam čula da ste danas poslali zapravo u januaru godišnji plan Skupštini i da ste rekli da je dobar deo razloga i u činjenici da su bili izbori, da je godina bila izborna. Zašto to kažem? Godišnji plan se donosi kada je usvojen Zakon o upotrebi vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2009. godini. Vidi se da je plan napisan značajno ranije, iz samog plana se vidi da je on sastavljen, uslovno rečeno, blagovremeno u odnosu na datum podnošenja dokumenta Skupštini i svakako pre isteka avgusta.
Primera radi, kaže se, recimo, da je mandat Mirovne operacije UN u Republici Liban produžen do 31. avgusta 2016. godine, tako stoji u planu, i citiram – očekuje se njegovo novo produženje, kraj citata. A, mandat je produžen 30. avgusta 2016. godine do 31. avgusta 2017. godine. Znači, na tom mestu se, recimo, vidi da nije plan ažuriran. Ima toga još. Slično je s Misijom UN u Liberiji, gde je 14. septembra mandat produžen do 31. decembra 2016. godine.
Sad, za mirovne operacije UN u Republici Kipar stoji pak ažuran podatak, da je misija produžena 26. jula do 31. januara 2017. godine i na osnovu ovoga zaključujem da je plan svakako napisan značajno ranije i ažuriran negde verovatno u julu ili pre isteka kraja avgusta.
Šta je još značajno da naglasim? Da Vojna savetodavna misija EU u Centralnoafričkoj Republici EUMAM RCA, navedena je kao dvanaesta misija koja je u toku i koja je počela u junu 2015. godine, ona je uveliko završena. To svakako znate.
Ono što moram da kažem, taj podatak i ne stoji na sajtu Vojske Srbije, koji je inače sjajan staj, i sa zadovoljstvom pohvaljujem, vrlo transparentan, sve informacije su na njemu, i pretpostavljam da će se nastaviti angažovanje naših pripadnika Vojske Srbije i da se praktično čeka usvajanje godišnjeg plana u ovoj misiji koja predstavlja produžetak te inicijalne misije.
Dakle, zamolila bih predlagača da eventualno objasni, mada ste to već rekli, pa možda i ne morate, zašto plan nije stigao u ažurnom obliku, bar sa ovim informacijama koje su mogle da budu dodate pre nego što je predstavljen Skupštini 4. oktobra?
U obrazloženju hitnog postupka kaže se da je donošenje odluke po hitnom postupku neophodno radi nesmetanog funkcionisanja organa i organizacije, kao i sprečavanje štetnih posledica koje bi mogle uslediti, odnosno na ispunjenje preduzetih međunarodnih obaveza.
Ja bih sada zamolila predlagače, mislim da je korisna informacija i da poslanici čuju i građani, koje su tačno štetne posledice? Pretpostavljam da se radi o tome da su UN poslale poziv, ali da mi nismo u mogućnosti da pošaljemo pripadnike, jer čekamo usvajanje godišnjeg plana. Hvala.
Prošlogodišnja odluka je doneta 19. juna 2015. godine. Ja ću sada izlistati nekakve datume da bih ukazala na veliku neurednost usvajanja, ne kažem sastavljanja, kažem usvajanja godišnjeg plana u tekućim godinama, jer smatram da bi to trebalo urediti. Godine 2015. usvojen je plan 19. juna, 2014. godine 13. juna, 2013. godine 20. februara, 2012. godine, neverovatno, 24. decembra, 2011. godine 28. februara, 2010. godine 29. juna i 2009. godine, onda kada je donet zakon, 29. oktobra.
Zaista smatram da bi ovo trebalo urediti. Vojska Srbije ima ogroman ugled, Vojska Srbije zna šta radi i ovakve proceduralne stvari, ovakva kašnjenja nisu nešto što bi trebalo da ide uz to.
Pretpostavljam da je ova vremenska ne urednost u donošenju godišnjeg plana razlog što su nekoliko poslednjih godina, u predlogu odluke, na samom kraju kaže i ona odredba da će se plan odnositi i na narednu godinu sve dok se ne usvoji novi godišnji plan, što onda pokriva, rešava neke probleme slanja pripadnika, rotacija itd. Dakle, to je godišnji plan koji ne obuhvata kalendarsku godinu u tom slučaju, a nekada traje duže od godinu dana, kao u ovom slučaju, jer je istekao negde u junu 2016. godine. To dalje znači da ako je mandat pripadnicima Vojske Srbije i drugih snaga odbrane istekao, a recimo misiji nije, možda može da se pojavi problem u upućivanju novih pripadnika.
Navešću primer mirovne operacije na Haitiju. Žao mi je što, ako ne grešim, nema predstavnika MUP-a ovde, pošto se radi o pripadnicima policije. Dakle, u ovoj mirovnoj operaciji policijski službenici se angažuju sa mandatom od godinu dana. Po svemu sudeći, mandat policijskih službenika, angažovanih u 2015. godini, istekao je u julu 2016. godine. To zaključujem na osnovu izveštaja UN u kojima se vidi da je Srbija imala četiri policijska službenika do juna 2016. godine kada više nema službenika. Dakle, nema ih u julu i avgustu. U 2015. godini mandat je bio istekao u martu, a pripadnika nema u aprilu, maju i junu, već tek u julu. Godišnji plan za 2015. godinu usvojen je 19. juna i upućeni su nakon usvajanja plana.
U planu se doduše kaže da se policijski službenici angažuju sa mandatom od godinu dana, mislim na plan iz 2015. godine, da je u 2015. godini, ovo je jako važno, planirana rotacija, odnosno zamena četiri policijska službenika. Moje pitanje predlagaču je, koga trenutno nema, jer godišnji plan sačinjavaju zajedno Ministarstvo odbrane i MUP, kada se dogodila rotacija? Da li je to rotacija koja se dogodila u septembru 2016. godine ili u julu 2015. godine kada su pripadnici MUP-a poslati?
Zašto to pitam? U septembru mesecu je Republika Srbija, ove godine, uputila četiri nova policijska službenika o čemu su mediji izveštavali. To stoji u saopštenju MUP-a od 13. septembra tekuće godine, gde se kaže da su dana 13. septembra potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova razgovarali sa pripadnicima MUP-a koji će do kraja nedelje biti upućeni u mirovnu misiju na Haitiju.
Godišnji plan za 2015. godinu usvojen je 19. juna i on predviđa rotaciju. Da li je to ta rotacija koja se dogodila u 2015. godini ili je to još jedna rotacija? Zapravo, da li mogu da postoje dve rotacije, iako nisu predviđene ni jednim godišnjim planom? Smatram da je jedna rotacija predviđena godišnjim planom iz 2015. godine, da je ona po planu, a ova druga nije i onda je to, za mene bar, siva zona nepokrivenosti planom. Zašto to kažem, jer postoji ona jako važna odredba Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u kojoj praktično predsednik Republike, odnosno Vlada donose odluku o slanju pripadnika Vojske, odnosno policije nakon usvojenog godišnjeg plana.
Zanima me takođe da li su slične odluke donete u periodu između 19. juna i 1. novembra? Ima li ih još? Zašto to pitam? Na primer, misija UN Liberija, u izveštaju stoji da je trenutno angažovan jedan pripadnik Vojske Srbije i dva policijska službenika. Moje pitanje – kada su policijski službenici poslati i da li su, budući da ih od februara 2016. godine do avgusta, nema u izveštaju UN? U planu stoji trenutno, ali mi ne možemo znati da li je ažurno, jer je on negde ažuriran, kako se meni čini, barem, u avgustu mesecu.
Sada ću reći nešto o broju misija i pripadnika. Godišnjim planom upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u drugim multinacionalnim operacijama u 2016. godini planirano je upućivanje do 700 pripadnika Vojske Srbije i 800 pripadnika MUP-a u multinacionalne operacije EU. Trenutno ih je nešto iznad 300, ispravite me ako grešim, pokušala sam da saberem i došla sam do nekog broja od 330, 340, tako nešto, a i vi ste odgovorili, ministre, na odboru, mislim da je 343, recimo.
Broj misija je za pohvalu. Učestvujemo u osam od 16 tekućih misija UN i planira se učešće u još sedam, što su praktični sve misije UN, ako se isključi UNMIK, u dve misije EU i planira se još tri, odnosno u izveštaju stoji tri, a planiraju se dve, ali zbog ovog prebacivanja RCA na ovu drugu misiju sam i ja obrnula, od ukupno 16. Šta bi me zanimalo? Zašto je broj misija u kojima učestvujemo pod pokroviteljstvom EU manji od broja misija UN? Da li uopšte postoji ikakav razlog? Dakle, to je ukupno preko 20 operacija i misija, od toga preko 10 ima pripadnike i planira se novih devet, odnosno 10. To je sve sjajno.
Kažem da kod nas učestvuje nešto preko 300. Šta mi je još zanimljiv podatak? Verovatno da je ukupan broj pripadnika značajno veći u odnosu na zemlje u regionu, pa sam našla neke podatke da recimo Makedonija šalje jednog, Hrvatska sedam, Crna Gora četiri, Bosna 40, Slovenija 18, Bugarska dvoje, Rumunija 96, Mađarska, Španija 613 itd. Dakle, mi smo tu negde. Dakle, broj pripadnika je takođe iz godine u godinu rastao, što je za pohvalu. O tome se govorilo i na prošloj sednici iz 2015. godine. Podsetiću, na primer, 2007. godine je bio 21 pripadnik, 2008. godine 15, 2009. godine 46, 2010. godine 47, 2011. godine 82, 2012. godine 167, nekako se dupliralo to, 2013. godine 328, 2014. godine 539, 2015. godine 670. Dakle, sada ih je trenutno angažovanih 330, a planira se 700. Ne znam kada će oni biti poslati, ali verovatno u ovom godišnjem obuhvatu plana, i u 2017. godini, praktično. Ne znam da li smem da zaključim da je broj pao. On ostaje praktično na istom nivou na kom je i bio prošle godine, možda malo više.
Jako bi me zanimalo, recimo, ako biste mogli, imali vremena, da nam kažete kako se biraju pripadnici Vojske Srbije koji odlaze u mirovne misije i koji su kriterijumi. Znam da smo bili sedmi po broju pripadnika u Evropi. Ne znam da li smo i dalje ili smo možda tu napredovali.
Imam još jedno pitanje – zašto se smatra porast broja pripadnika važnim, on deluje značajno, deluje važno, ali me zanima da li postoji, da li je neograničeni rast nešto što nam treba ili postoji neki optimalni broj do kojeg hoćemo da idemo u skladu sa nekim ciljevima koje imamo? Dakle, gde bismo stali eventualno, da li bismo stali po hiljadu, ili bismo negde stali sa tim brojem?
Ja mislim da je dobro da bude pripadnika naših snaga u odbrani u mirovnim operacijama, rade na razvoju odnosa, podižu kapacitete, sjajni su ambasadori Srbije, budući da se izuzetno ističu u svim misijama, dobijaju najviša priznanja i odlikovanja.
Sada pitam – da li možda merite, ili planirate da merite, moram da kažem da ministar liči na osobu koja bi to radila, učinak, odnosno da li imate neke indikatore, progresivne parametre izvučene iz ciljeva na osnovu kojih merimo taj doprinos našeg učešća u mirovnim operacijama? Primera radi – kako utiče na spoljnu politiku, da li utiče na broj održanih vežbi sa svim strateškim partnerima, dakle SAD, Evropa, Rusija, Kina. Na primer, da li utiče na porast izvoza naoružanja?
Mislim da su sredstva koja se izdvajaju svakako značajna, ali kada benefit uporedimo sa učešćem ovih sredstava u odnosu na ukupan budžet Vojske Srbije, ako se ne varam, ispravite me, to je nešto oko 2%, u odnosu na ukupan budžet Vojske Srbije, mislim da vredi i da je novac dobro upotrebljen. Primera radi, za školovanje imali smo to pre nekoliko sednica ovde u Skupštini, za školovanje studenata na budžetu, tj. produženje školovanja od godinu dana na budžetu izdvaja se 22 milijarde dinara, a ovde izdvajamo ipak milijardu i 700 miliona dinara za multinacionalne operacije, što je nekih 10-11 puta manje, odnosno više.
Šta bi me još zanimalo? Zašto je budžet veći od 300 miliona dinara u odnosu na prošlogodišnji? Pretpostavljam da ima razloga, neki troškovi. I, za kraj čestitala bih vojnim posmatračima, štabnim oficirima, medicinskom osoblju, sanitetskim timovima i vojnoj bolnici, jedinicama nivoa odeljenja voda i čete i autonomnim timovima za zaštitu brodova na dobrom predstavljanju Srbije širom sveta i zamolila bih predstavnike Vojske Srbije da podele s nama poslanicima i građanima Srbije neko iskustvo s terena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Kada je u pitanju utisak sa terena, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove imaju pravo i mislim da je to bila ideja da se poseti jedna mirovna operacija, tako da ćete imati prilike da odete negde po vašem izboru.
Možda preskačem redosled odgovora, ali probaću na sve da odgovorim. Kada je u pitanju izbor, izbor se vrši, radi se psihološki test, zdravstveni test, fizička sprema i ocena koju ima u prethodnom periodu. Pored komisije tu su prisutni i Inspektorat i Vojna policija, upravo zbog toga da bi izbor bio kako treba.
Što se tiče našeg ugleda i kako to merimo, to pokazuju naši partneri kojima smo mi poželjni, koji insistiraju da idu s nama, pogotovo kada su medicinske ekipe u pitanju. Takođe naši ljudi tamo imaju mogućnost da u takvim situacijama se obučavaju, što ovde u mirnim slučajevima nemaju mogućnost i naravno, prisutna je i činjenica da im se povećava standard, jer su tamo pitanja veća.
Kada je u pitanju koji je broj taj limit, naravno mi gledamo u sklopu sa mogućnostima u budžetu da pošaljemo i na osnovu toga i planiramo. Možda bi nam bilo interesantnije da idemo u što više misija, a da idemo sa manjim brojem ljudi. Zašto je u EU manje? Iz razloga što EU nema subvenciju toliko veliku nadoknadu koliko imamo u UN. Ovde dobijamo više para za učešće.
Nama jeste tendencija, ubuduće i neka strategija i politika je da šaljemo opremu a ne ljude i pošto povratak novca, kada šaljemo opremu je daleko veći, pa će nam biti tendencija u tome da možda u nekom budućem periodu šaljemo i opremu, vojnu bolnicu, inžinjerske timove itd.
Kada je u pitanju izveštaj, on je u proceduri. Pretpostavljam da će biti do kraja godine sigurno ovde na dnevnom redu. Mi želimo takođe da izmenimo i Zakon o multinacionalnim operacijama, koji će isto ovde biti pred vama poslanicima i gde ćemo imati mogućnost, upravo pored svih ovih stvari koje ste vi rekli, da izmenimo i činjenicu da ne možemo civile da šaljemo, tako da nam je želja da ubuduće mogu i civili mogu tamo gde je to moguće i gde postoje uslovi da se civili šalju.
Centralnoafričkoj Republici mandat je istekao u julu i to je možda ostalo i pitanje uskraćeno. Ljudi su se vratili iz te rotacije u julu, ostali su pripadnici koji su u UN njih 72.
Trenutno je prisutno 332, u trenutku kada smo mi pričali na odboru bilo je 334, ali to je zato što su otišli u rotaciju, u zamenu, pa je u tom trenutku ih bilo toliko. Ja sam samo rekao koliko ih ima u tom trenutku.
Što se tiče unutrašnjih poslova, ne znam konkretno odgovor, mogu da vam kažem ono što ja imam ovde, što se tiče Haitija i izveštaja za 2015. godinu, da je to urađeno u skladu sa planu, ali mogu da postavim kao pitanje i da vam dostavim kao poslaniku odgovor. To je ono što ja mogu da uradim. Hvala.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, iznosim stavove SRS po pitanju godišnjeg plana za angažovanje Vojske Srbije i snaga Ministarstva unutrašnjih poslova u mirovnim i humanitarnim misijama.
Gospodine ministre, nikako se ne može braniti ni odbraniti ova činjenica da se godišnji plan odbrane usvaja u novembru. To je apsolutno nedopustivo, nešto što se zove godišnji plan i odnosi se na 2016. godinu, trebala je da usvoji prethodna Skupština. Vi ste rekli da je Ministarstvo na vreme napravilo plan i dostavilo prethodnoj Vladi. Članom 7. citiram, govori se da upotreba Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, odlučuje se na osnovu godišnjeg plana upotrebe Vojske i drugih snaga odbrane, u daljem tekstu – godišnji plan.
Članom 8. na koji se vi pozivate, Narodna skupština razmatra i usvaja godišnji plan upotrebe za izvršenje planiranih multinacionalnih operacija u tekućoj godini, ali to nikako ne može biti opravdanje da se usvaja danas, jer Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske, stav 3. Srbije u multinacionalnim operacijama kao i o produžetku vremena njihovog angažovanja i povlačenja iz multinacionalnih operacija na osnovu usvojenog godišnjeg plana.
Vi kao ministar odbrane, član 9. predlažete predsedniku Republike a on donosi praktično odluku o upućivanju pripadnika Vojske. Vi ove godine niste mogli da predložite ništa predsedniku Republike zbog toga što godišnji plan nije usvojen. Takođe, član 10. Vlada odlučuje na osnovu godišnjeg plana, u skladu sa zakonom o učešću pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. S obzirom da godišnji plan nije usvojen još uvek, ni Vlada nije mogla da donese nikakvu odluku o tome da se upućuju snage Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ovde je nešto sasvim drugo u pitanju. Ja sam i ranije jednom prilikom rekao da se Vlada ponaša kao da je Skupština Srbije njen privezak, da ne upotrebim još neki teži termin, ovakvo ponašanje jednostavno je atak i na dostojanstvo Skupštine. Ne smatram da ste vi, gospodine ministre za to krivi, ali svakako da ovo treba preneti premijeru i obezbediti da ubuduće, onako kako se usvaja budžet za tu godinu, ili u vreme usvajanja budžeta ili neposredno, dok traje još ta budžetska godina u mesecu januaru, bude pred Skupštinu dat i godišnji plan za upotrebu Vojske i da ga Skupština usvoji na vreme, kako bi onda i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, moglo da na osnovu zakona iz svoje nadležnosti, radi na upućivanju snaga u multinacionalne misije.
Ovde gospodo niko nije pomenuo da pred Srbijom postoji i jedna misija koja već, uskoro će i 20 godina, nije izvršena, 1999. godine snage NATO-pakta su bombama stvorile na našoj teritoriji jednu kvazi državu Kosovo.
Taj rat i ta agresija prekinuta je Rezolucijom 1244, u kojoj stoji – da Srbija ima pravo da na teritoriju Kosova i Metohije uputi deo svojih snaga. Zna se da je to do 1.000 ljudi, u, takođe i to bi bila i humanitarna misija i misija potvrde suvereniteta Srbije na tom delu naše teritorije.
Ja znam, gospodine ministre, da vi ne možete lično da u razgovorima koje imate sa komandantima KFOR-a, učinite ništa jer je to političko pitanje. I sam sam dva puta prateći načelnika Generalštaba bio na pregovorima sa komandantom KFOR-a. Oba puta je postavljeno to pitanje i jedan lakmunski odgovor – nisam ovlašćen da raspravljam o tom pitanju sa vama, jer je to političko pitanje. Ali Vlada, Ministarstvo inostranih poslova je upravo nadležno da raspravlja i o tim političkom pitanjima.
Silom prilika bio sam prisutan i kada su na našu teritoriju ulazile te kvazi, da kažem, multinacionalne snage za očuvanje mira, tzv. KFOR. Ja za deo snaga koji je došao kasnije mogu da kažem da je radio humanitarne misije, ali evo šta kaže jedna poznati svetski analitičar, geopolitičar i humanista o prvih mesec dana ponašanja KFOR-a na KiM. To je on obradio u svojoj knjizi „Novi militaristički humanizam“ - visoki oficiri KFOR-a tolerisali su u prvih dana ubistva srpskih civila, gotovo 2.000 njih jer je na neki način trebalo albanske povratnike osloboditi od frustracija koje su imali kada su napustili KiM.
Zbog toga, poslanici SRS predstavljaju onaj deo naroda koji pamti. Mi pamtimo i 2008. godinu, pamtimo da KiM i njihovi predstavnici iz svoje pameti nisu u februaru mesecu proglasili nezavisnost. Dobili su direktnu podršku i direktnu inicijativu da to urade.
Ako pogledate samo države koje su odmah, još u februaru mesecu, priznale KiM, videćete da su to zemlje NATO pakta, videćete da su to zemlje EU. I onda morate razumeti što je stav SRS da naša vojska ne može ići u misije EU.
Ako neko kaže da se to ceni i da će to EU ceniti ili Brisel, evo vidite kako se to ceni kroz pritiske koji se vrše upravo na predstavnike vaše Vlade, a sve se odnosi opet na KiM.
Kada su u pitanju humanitarne misije i misije zaštite mira, Srbija kao sukcesor SRJ i Jugoslavije pre toga ima veliko iskustvo, još od angažovanja snaga JNA na Golanskoj visoravni. Apsolutno nije sporno da će pripadnici Vojske Srbije u bilo kojoj misiji svoju ulogu ispuniti i svoju dužnost i svoje zadatke na pravi način. To nije sporno. Ali ono što mi kao srpski radikali smatramo da je sporno, a to je da se mora izvršiti analiza gde i u kakve misije slati Vojsku Srbije.
Srbija mora da pokaže da ima dostojanstvo, da pamti, pa ću sad da govorim o svakoj pojedinačnoj misiji i EU i o misiji UN. Recimo, ovde ste vi u planu naveli kao prvu – Mirovnu operaciju UN u Republici Obala Slonovače, gde imamo jednog vojnog posmatrača. Mi smo apsolutno protiv toga da se tamo uputi bilo ko iz Vojske Srbije. Obala Slonovače je 20.09.2011. godine, priznala KiM. Glasala je da Kosovo bude primljen u UNESKO.
Bez obzira da li je bilo pritiska ili nije, pokušaj da se Kosovo ubaci u UNESKO i da se nama, celokupnom srpskom narodu otme ono što je, da kažem, najvažnije iz naše istorije i naše tradicije, da ono što su desetine generacija Srba, živeći i stvarajući svoju državu na KiM, da to postane kulturna baština tzv. Kosova.
Znači, svaka država koja se odlučila da glasa za Kosovo u UNESKO-u ili koja je priznala Kosovo, bez obzira u kakvoj se situaciji nalazi, mora da zna da Srbija zbog svog dostojanstva neće u takvu državu uputiti ni svoje policijske snage, ni svoje vojne snage.
Druga operacija je - Mirovna operacija UN u Demokratskoj Republici Kongo. Ova operacija traje već dugo. Na početku je to bio samo medicinski tim za evakuaciju vazdušnim putem, sada imamo tamo i dva štabna oficira. Mi apsolutno podržavamo angažovanje Vojske Srbije u Demokratskoj Republici Kongo, jer pored pritisaka koje je imala za priznanje KiM, ova država nije pokleknula a glasala je i protiv prijema Kosova u UNESKO.
Mirovna operacija UN u Republici Kipar. Vojska Srbije učestvuje u operaciji. Ima praktično 47 pripadnika, ima pet pripadnika MUP-a, dva štabna oficira, dva vojna posmatrača, šest članova patrole, 37 pripadnika pešadijskog voda. Takođe, Kipar nije priznao Kosovo i Kipar je glasao protiv prijema Kosova u UNESKO. Kipar znači zaslužuje da mu se Srbija oduži na taj način što već tamo dugo vremena šalje i posmatrače i pripadnike naše vojske.
Sledeća operacija je – Operacija UN u Republici Liban. Tamo je 177 pripadnika, devet štabnih oficira, pet pripadnika kako kažu ENP-a, odnosno elemenata nacionalne podrške. To su oni pripadnici koji su potrebni našem kontigentu, a koji ne plaćaju UN. Zatim, 130 pripadnika čete i 33 pripadnika voda za zaštitu snaga. Liban nije priznao Kosovo i glasao je protiv prijema Kosova u UNESKO. Jasno je zašto SRS podržava upućivanje naše vojske u mirovnu operaciju u ovu državu.
Misija UN za nadgledanje primirja na Bliskom Istoku. Ovo je takođe jedna, da kažem, neuralgična tačka, tu je prisutan samo jedan naš vojni posmatrač. S obzirom na odnos država gde se obavlja to posmatranje i na njihov odnos prema problemu koje mi imamo sa KiM, smatramo takođe da Srbija treba da uputi tog posmatrača.
Mirovna operacija UN u Centralnoafričkoj Republici. O ovoj misiji ćemo mi raspravljati na Skupštini, jer smo već dobili materijal za tu sednicu. Međutim, tamo je predviđeno da budu 72 pripadnika, dva štabna oficira, dva vojna posmatrača i 68 pripadnika Vojne bolnice, nivoa 2. Stav SRS je jasan i nedvosmislen. Mi smo protiv toga da se naša vojska, naši lekari, upućuju u ovu misiju pošto je Centralnoafrička Republika 22. jula 2011. godine priznala državu kosovo.
Bila je uzdržana kod glasanja za prijem Kosova u UNESKO. Mirovna operacija u, dobro, ovo se ipak odnosi samo na četiri pripadnika policije, u Haitiju, takođe smo protiv i zalažemo se da se ova operacija prekine, jer je Haiti 11. februara 2012. godine priznao Kosovo, a glasao je da se Kosovo primi u UNESKO. Sve države koje su se odlučile da se u UN tako odnose prema Srbiji, zaslužuju da Srbija zbog svog dostojanstva im odgovori na dostojanstven način. Na kraju krajeva, radi se o našim ljudima, radi se o našem budžetu i ima dovoljno misija i dovoljno država u koje mi treba da upućujemo naše snage.
Misije EU za obuku bezbednosnih snaga u Somaliji, šef sanitetske službe i medicinski tim, jedan lekar i četiri tehničara. Protiv smo da naše snage idu u Somaliju, jer je Somalija 19. maja 2010. godine priznala Kosovo, a glasala je za prijem Kosova u UNESKO. Pa, šta drugo jedna država treba da uradi Srbiji, da bi Srbija to zapamtila i, što bi rekli diplomatskiji, na način kako je to primereno u međunarodnom pravu, odgovorila, da bi ta država u buduće mogla i poštovala Srbiju? Ako radimo ovako kako radimo, pa, neće nas poštovati niko u svetu.
Sledeća misija EU, odmah da kažem, sve misije EU, stav SRS je jasan, da se ni jedan naš vojnik ne upućuje u misije EU. Od 16 pripadnika, tu su dva štabna oficira u operativnoj komandi, zatim jedan podoficir, a zatim u operativnoj komandi na brodu još jedan štabni oficir i autonomni tim za zaštitu broda. Neko je već rekao da autonomni tim za zaštitu broda nije u humanitarnoj misiji, već u borbenoj misiji. Mi do sada nismo odobravali nikada da naša vojska ide u borbene misije. Mi, na kraju krajeva, i nemamo tako razvijenu, da kažem, trgovačku mornaricu, pogotovo ne na morima, i ne vidim uopšte potrebu da se udvaramo Evropi, da na prvi poziv iz Evrope šaljemo borbeni tim i da rizikujemo živote naših ljudi, upravo zbog toga što je Somalija priznala Kosovo 19. maja 2010. godine i zbog toga što je glasala za prijem Kosova u UNESKO.
Misija EU za obuku bezbednosnih snaga Malija, tri člana, jedan lekar, dva medicinska tehničara. Država Mali nije priznala Kosovo, glasala je uzdržano za prijem Kosova u UNESKU, ali je neprihvatljivo da naše snage budu u evropskoj misiji.
Vojna savetodavna misija EU u Centralnoafričkoj Republici, tri člana, medicinski tim, jedan lekar i dva tehničara. Već sam rekao za Centralnoafričku Republiku da je priznala Kosovo i Metohiju, a da je bila uzdržana kod glasanja za prijem Kosova u UNESKO.
Sada nailaze ove, da kažem, misije gde smo na stendbaju, odnosno čekamo poziv EU. Međutim, i tu takođe želimo da znate kakav je stav SRS. Prva misija na stendbaju, jer se tu ne zna koliko će tu biti angažovana ljudstva, ali se kaže da to mogu biti štabni oficiri, vojni posmatrači ili sanitetski tim, s obzirom da je ovo nedefinisana teritorija, a s obzirom da su tu u blizini Alžir i Maroko, koji nisu priznali Kosovo i koji su glasali protiv prijema Kosova u UNESKO, ukoliko bi UN tražile angažovanje od Srbije manjih snaga, recimo jednog ili dva štabna oficira, posmatrača, Srbija, po mišljenju SRS, bi mogla da odgovori na tu misiju.

 Privodite kraju kolega Deliću.

Još 15 minuta od stranke.

To kad budemo išli po spisku. Nemam ništa protiv, ali ne mogu po Poslovniku da vam produžim vreme.

Dobro, ništa, nastavićemo.

Zahvaljujem.       
Reč ima ministar, Zoran Đorđević. Izvolite.