Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i konstatujem: za – 19, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 145 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. godine do 1922. godine.
Da li želite reč? (Da)

Više puta ponovljen predlog Rezolucije. Mislim da sam već koliko puta ponovio argumente, da građani Srbije, srpski narod, ali i svi drugi koji žive u ovoj državi imaju svoj lični, kolektivni, državni, nacionalni interes da mi osudimo genocid koji je vršen nad Jermenima pre sto godina, da to nema nikakve veze sa turskom politikom u ovom trenutku. O njoj bi mogli da pričamo, ali to nije tema ove rezolucije. Da su genocidi, pokušaji genocida, izvršeni, uspešni, nažalost, genocidi, nešto što je obeležavalo i nadam se više neće obeležavati događaje na ovoj teritoriji, na ovom delu svetu gde mi živimo, da su ti genocidi bili i tamo gde je država Srbija nekad bila i gde je sada, ali i u okruženju, pa i u geografskom području koje se danas zove Kosovo, po nekim genijalcima i plagijatorima. Prema tome, učinimo to da solidarnost naša prema jermenskom narodu bude nešto što će nam sigurno biti uzvraćeno sa svih strana.
Da ponovim, tekst ovakve deklaracije, rezolucije ili izjave usvojilo je preko 50 parlamenata na svetu, sa svih strana, i Rusija i Kina, ali i Francuska i Nemačka i mnogi drugi. Ja mislim da je Srbiji mesto među tim časnim državama. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i konstatujem: za – 20, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 144 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Da li želite reč? (Da)

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Kolege poslanici, pa evo, da nastavim. Mi smo predložili dva zakona koja su vezana, odnosno rešenja su međusobno povezana. Ideja je da se poveća zakonom smanjen procenat poreza na dohodak građana koji se izdvaja lokalnim samoupravama, ali da se taj porez smanji, poreska stopa da se smanji sa 10% na 9%.
Od 2004. godine poresko opterećenje, odnosno opterećenje na zarade koje ide državi na ime doprinosa i poreza se ne menja i ono iznosi skoro 70% i jedan je od glavnih uzroka sive ekonomije. Mnogo je poslodavaca danas u Srbiji koji svojim zaposlenima uz njihovu saglasnost isplaćuju onako kako se kaže legalno ili na belo minimalne zarade i državi isplaćuju minimalni iznos na ime poreza i doprinosa, a ostatak do neto zarade se isplaćuje u koverti na ruke. Time država ostaje uskraćena za značajan izvor sredstava. Te procene idu nekoliko stotina miliona evra. I to je, nažalost, normalno, to je posledica situacije u kojoj država vam ne garantuje da ćete imati penziju onoliku koliko bi trebali da imate ako uplaćujete pun iznos penzije, jer je ova država pre dve godine neustavno i nezakonito smanjila penzije samo nekim penzionerima.
Danas u Srbiji ne može država da vam garantuje da ćete imati pravo i mogućnost da se lečite u državnim bolnicama, bez obzira koliko uplaćujete od svoje zarade svakog meseca, pa se onda u nekim kompanijama razvija i privatno zdravstveno osiguranje koje nije loše, ali u drugim zemljama je to stvar izbora da li ćete imati privatno ili državno. Kod nas se preko obaveze koja se plaća za državno osiguranje u određenim kompanijama uplaćuje i privatno osiguranje, kako zdravstveno, tako i penziono.

Sve su ovo razlozi zbog kojih smatramo da ova izmena ne bi rešila te probleme, ali bi makar bio putokaz kojim država treba da ide, s jedne strane, odgovornije trošenje sredstava iz budžeta Republike Srbije, ali i lokalnih budžeta, a s druge strane, manja izdvajanja na zaradi, da rasteretimo zarade.
Svaki put se priča na početku mandata svake Vlade, poslednjih deset godina pričalo se, smanjićemo tih 70% na ispod 50%. Nikad se ništa nije desilo. Ako sada smo mogli da vidimo na primeru da se od lokalnih samouprava uzima pet milijardi bez obrazloženja kakva je namera toga u republičkom budžetu, a evo načina da smanjimo to opterećenje i da krenemo putem olakšavanja privrede.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Odeljenja za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu u delu grada poznat kao „Savamala“ 25. aprila 2016. godine.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Mislim da najveći deo javnosti je upoznat samo, doduše, preko medija o onome što se desilo u noću između 24. i 25. aprila ove godine i reakciji države, odnosno izostanku reakcije države. Uvidevši u danima neposredno posle toga da će očigledno država izbegavati da kroz institucije sistema rešava ovaj događaj, naša poslanička grupa Socijaldemokratske stranke – Narodni pokret Srbije je još 6. juna podnela u skupštinsku proceduru zahtev da se formira anketni odbor. Tome se vrlo brzo priključila, kroz inicijativu mog kolege Balše Božovića, i poslanička grupa Demokratske stranke.
Mislim da je krajnje vreme, naravno, posle sedam meseci ćutanja država i nikakvog odgovora na utvrđivanje svega onoga što se dešavalo te noći, a nije poenta tada što je nekoliko baraka legalnih ili nelegalnih, kako komentariše često premijer Republike Srbije, je srušeno. Problem je u tome što je na nekoliko sati suspendovana država Srbija. Policija na pozive građana nije izlazila, nije reagovala i ko je za to odgovoran nikada nije utvrđeno.
Mi želimo da kroz uspostavljanje anketnog odbora dobijemo odgovore na pitanja šta se dešavalo u toj noći, ko su nalogodavci, ko su odgovorni, da konačno čujemo imena, koji su to kompletni idioti iz vrha gradske vlasti koji su odgovorni, kako nam je u svim ovim danima koji su usledili predsednik Vlade, kako je predsednik Vlade okvalifikovao te ljude.
Ono što bi moglo da bude takođe zanimljivo i tema rasprave i saznanja i utvrđivanja na ovom anketnom odboru je, recimo, kao što smo sada videli u slučaju pronalaženja oružja blizu kuće oca premijera. Vrlo brzo su naše službe utvrdile 97, kako se to kaže, bezbednosno interesantnih ljudi koji su tu boravili. Recimo, bilo bi interesantno videti koliko je boravilo ljudi, to se skida preko ovih baznih stanica mobilne telefonije, vrlo lako, koji su to ljudi bili u blizini, da li su bili neki ćelavi, mutavi, šantavi, ne znam ni ja kakvi na tom mestu. Dalje, koji su to kompletni idioti iz vrha gradske vlasti bili prisutni na tom mestu, i to bi onda sasvim sigurno ubrzalo istragu tužilaštva koja, čini mi se, beži od toga da otvori ova pitanja i da dođe do pravih i suštinskih odgovora. Zato vas pozivam da glasate za ovu inicijativu, da formiramo anketni odbor i da dođemo do istine u slučaju „Savamale“. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 27, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Izvolite.

Hvala, predsednice.
Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom su jedna tema gde se i Vlada slaže da je neophodno da dođe do promene u načinu na koji država pomaže porodici sa decom.
Ono u čemu ne mogu da se složim jeste način na koji to država radi. Ovaj zakon smo predložili u septembru mesecu. Ja sam nekoliko puta ovde pokušao da dobijem vašu podršku za rešenja. Nisam to dobio. Međutim, stiglo je i mišljenje Vlade. Vlada je po Poslovniku obavezna da na predloge zakona koje ne predlaže Vlada, nego drugi podnosioci, da svoje mišljenje. Obično se Vlada u tom svom mišljenju odredi prema određenim izmenama. Kada zakoni dolaze od strane poslanika opozicije, Vlada odbija i predlaže Skupštini da ne prihvati takve zakone. Vlada je odgovorila i u ovom slučaju. Moram da priznam, odgovor je tu drugačiji od ovih ustaljenih odgovora gde Vlada, kažem, po pravilu ne preporučuje prihvatanje.
Ovde je Vlada obavestila, vi ste kao narodni poslanici dobili taj dopis, ukoliko ga niste pročitali, o tome da je septembra 2014. godine formirana radna grupa za izmene ovog zakona i da je ta radna grupa radila, radila, radila, a onda su se desili izbori. Izbori su se desili u aprilu mesecu 2016. godine. Znači, ta radna grupa je radila godinu i po dana i nije uspela da izradi predlog izmena i dopuna. Ja mislim da je to apsolutno neprihvatljivo. Tolika neodgovornost na ovu važnu temu, na temu koja ne može da se reši formiranjem demografskog saveta, kao što sada vidimo najave iz Vlade, nego konkretnim merama i zakonskim rešenjima.
Mi smo u ovom predlogu, našem predlogu dali neka rešenja. Ja sam o tome nešto govorio predsedniku Vlade koji nije znao za našu inicijativu. Kada su ovde bila poslanička pitanja, govorio sam na ovu temu, govorio sam o tome da je naš sistem socijalne zaštite neefikasan, da iznosi možda nisu smanjeni u prethodnim godinama, oni su u apsolutnom iznosu isti, ali da je sistem neefikasan i loše targetiran i ne daje rešenja. Nedopustivo je da u ovom odgovoru i dalje nema roka kada ćemo dobiti ovaj zakon.
Pozivam vas da stvari ubrzamo, da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, da nateramo Vladu da dođe ovde, da govorimo o tome. Možemo da usvojimo drugačija rešenja od ovih koja mi predlažemo, ali da nešto uradimo. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona radi se o TV taksi ili, to se nekada zvala, taksa na električno brojilo. Bilo je od strane sada vladajuće stranke napadana godinama, bilo je obećavano da će biti ukinuto i konačno je bila ukinuta dve godine po formiranju ove većine u junu mesecu 2014. godine.
Tada je doneta izmena Zakona o javnim medijskim servisima i tada je samo ta taksa drugačije nazvana. Nazvana je taksa za javni medijski servis i bilo je predviđeno da se njenim plaćanjem krene u januaru 2016. godine. I, gle čuda, krajem prošle godine Skupština usvaja izmene ovog zakona i ponovo plaćanje te takse vezuje za električno brojilo. Znači, potpuno isto kao što smo imali i toliko je bilo napadano do 2014. godine, dobijamo isto rešenje, sa jedinim argumentom da je to sada iznos od 150 dinara.
Podsećam vas da je taj iznos od 150 dinara garantovan samo za ovu godinu i da već od 1. januara 2017. godine taj iznos će iznositi onoliko koliko utvrdi upravni odbor. Upravni odbor može da utvrdi do 500 dinara koliki je zakonski maksimum i ja sam siguran, ukoliko Vlada ne obezbedi iz budžeta dodatan iznos sredstava da će upravni odbor iskoristiti zakonsku mogućnost i povećati na maksimalno ovaj iznos.
U praksi izmene i dopune ovog zakona dovele su do toga da praktično ono oslobođenje koje je po starom zakonu toliko napadanom postojalo, a to je da vlasnici objekata, više objekata, koji imaju električno brojilo na garaži, na pomoćnim objektima, oslobode se ove takse je praktično nemoguće. Mnogo je komplikovanija procedura nego što je bila ranije i danas neki ljudi plaćaju to računajući, dobro, hajde, 150 dinara nije mnogo, mogu to da izdržim. Ali, doći ćemo za manje od dva meseca u situaciju da će taj iznos biti tri puta veći nego što je danas. Onda će se građani zapitati šta nije u redu i šta rade narodni predstavnici i zašto ne vode računa o nama?
Pozivam vas da usvojite ovo rešenje koje govori o tome da jedno fizičko ili pravno lice može da bude obveznik po ovom osnovu samo na jednom mestu, a ne na više mesta ukoliko ima više električnih brojila, jer to jeste bila suština zakona da se utvrdi spisak obveznika. Ne može jedno lice da bude višestruki obveznik jednog nameta. Hvala vam.