Pozdravljam ministra Kneževića i gospodina iz ministarstva i moram da izrazim svoje veliko razočarenje što gospođa Mihajlović nije ovde danas sa nama, jer postojao je niz pitanja o amandmanima na koje je ona baš danas trebala da da odgovor, ali vi, gospodine Kneževiću, pokušajte da odgovorite na moje pitanje. Pričaću o ovom amandmanu transparentnosti koji u svakom slučaju podržavam.
Ministarstvo građevinarstva, prostornog planiranja, saobraćaja i infrastrukture ne može da ima različite aršine za pojedine oblasti koje pokriva. Recimo, cele prošle godine su se hvalili centralnom objedinjenom elektronskom procedurom u procesu dobijanja građevinskih dozvola. Znači, to se tako sad sprovodi. Sve se objavljuje na sajtu APR. Sve je potpuno transparentno i tamo stoji.
Ne vidim nijedan razlog zašto u oblasti saobraćaja, ovog puta saobraćaja na unutrašnjim vodama, ne bi sve što je bilo vezano za to takođe bilo objavljeno na internet stranicama ili na sajtu ministarstva kako bismo mi zaista imali uvid u sve te ugovore i sva dešavanja koja se tiču ne samo građevinskih objekata, zemljišta, već i prateće infrastrukture.
Znači, ne može se nešto raditi u jednom delu i smatrati to kvalitetom, to je ta cela procedura, a istovremeno u okviru istog tog ministarstva stavljati neke ograde da nešto do određenog iznosa treba da bude ne transparentno, to zaista ne mogu da razumem. Volela bih da dobijem odgovor na to pitanje – zašto ministarstvo koje kao svoj najveći kvalitet stavlja ovu celu proceduru u dobijanju procesa građevinskih dozvola, to isto ne radi i za saobraćaj ili za bilo koju drugu oblast koju pokriva? Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović prvo, pa narodni poslanik Saša Radulović.

Veliko hvala, predsedavajuća.
Ja bih takođe, pre svega, želeo da pozdravim ministra koji je na svoja nejaka pleća preuzeo da menja ministarku Zoranu Mihajlović koja se, naravno, uvek potrudi, kada god može, da izbegne da bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Što se tiče Luke Beograd i njene privatizacije, možda bi ministar Knežević koji je u to vreme bio u DS mogao nešto da nam kaže o tome i da nas uputi u detalje te privatizacije.
Sa druge strane, zaista ne mogu da razumem dvostruke aršine koje neprestano u ovoj Skupštini primenjuje SNS kada se pominju privatizacije.

Poslaniče, može li o amandmanu?

Može.
Suština, ne samo amandmana, nego i kompletne priče o ovoj tački dnevnog reda bila je vezana za našu primedbu - da li mi uključenjem privatnog sektora u određene strateške državne teme dobijamo ili gubimo? Pošto je bilo reči o privatizaciji Luke Novi Sad i drugim privatizacijama strateških državnih resursa, uključenjem privatnog sektora, održavanje priobalja, vodotokova, itd, znači ja samo kandidujem ovde tu ključnu dilemu. Dakle, da li je privatni sektor uvek najbolje rešenje za strateške državne stvari? Da li je privatizacija uvek najbolje rešenje za strateške državne stvari? Zašto se država stalno izmiče iz razvojne politike? Zašto država toliko toga prepušta tržištu…

Poslaniče, molim vas da to kandidujete u formi amandmana, onda bi mogli da se uklopimo nekako.

To smo i radili, uvažena predsedavajuća.

Budite ljubazni samo.

To smo i uradili. Znači, trudimo se…

Član 32. menja se i glasi, pa tu nekako, ako može. Uklopite privatizaciju i sve, pustiću vas.