Nisam ja vama govorio, kao što ni vi meni ne možete da govorite o rasipničkom ponašanju. Ja sam govorio o tome kada su se donosili budžeti.
Rekli ste za septembar, samo niste rekli zašto. Zato što su zafalile pare i za izbore, između ostalog, i zato što je bio deficit veliki i zato što ništa u ekonomiji nije funkcionisalo. Zato smo morali da idemo na novi budžet i istovremeno na rebalans budžeta za tu godinu. Istovremeno smo ga donosili sa rebalansom, jer se sećam i diskusije koje smo imali u Vladi. Nije ništa sporno ovo drugo o čemu ste govorili, jer smo zajedno pričali kako su dobri ministri samo oni koji idu da otvaraju svaki dan i to su politički podešavali da budu iz nekih drugih političkih partija.
Dakle, nema nikakve sumnje u to. Ja vam samo govorim o tome kako su principi različiti. Pa, super bi bilo kada bi smo se jednom saglasili da se neka vremena i neki okviri poštuju. Samo, ono što važi za nas, treba da važi i za vas i obrnuto. Ja prihvatam, nema problema, kao što smo i ove druge stvari umeli i uspeli da popravimo, popravićemo i promenićemo i to u budućnosti.
Što se tiče Zorana Đinđića i rasprave o Zoranu Đinđiću i Slobodanu Miloševiću, teško mi je da u tu priču ulazim, jer…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Samo koje je zasluge imao, ako je imao?)
Čuo sam vas ja odlično i nema potrebe da mi dobacujete bilo šta. Dakle, čuo sam vas odlično i neću o tome uopšte da govorim, ne zato što je ne vidim, vidim jednu važnu. Reći ću vam nekoliko izjava za koje mislim da su bile važne, a koje ljudi nisu govorili.
Ne mogu da vam kažem - urađeno je ovo ili ono, a svakako da ponešto jeste, ali ću vam reći, svakako da nešto jeste, ali ću vam reći nekoliko stvari za koje je bilo važno, jer danas i sebe kada sam u tim cipelama, u kojima je najteže u Srbiji biti, verujete mi, nema gorih cipela, težih cipela koje vučete.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ma ja jedva čekam da ih navučem.)
Znam da jedva čekate, nego drugi jedva ne čekaju. Znam ja da biste vi, nego neće narod.
Teške ne zbog težine posla, nego zbog težine odgovornosti.
Zoran Đinđić je govorio o našim lošim navikama, o mentalitetu kukanja, o onome što sam nekada čak i od vas slušao, o našim žalopojkama i o mentalitetu kmetske duše ili rajinskog mentaliteta, koliko smo puta o tome govorili zajedno i kako i na koji način treba zajednički da se prevaziđe to. O takvim stvarima je na dobar način mnogo mudriji nego što bih ja danas bio u stanju da govorim govorio Đinđić.
Da li smo imali neke druge stvari pod kontrolom u to vreme kao država? Nismo i bilo je teško vreme jedne divlje privatizacije u kojoj je bilo nemoguće i da se stvari kontrolišu, gde je mnogo novca bilo za bacanje, za kupovinu različitih medija, za najteže moguće pritiske iz iznošenja najgorih mogućih laži, laži tipa onih koje smo danas slušali o meni i o mojoj porodici, najgorih laži, koje kada im kažete – pokažite mi jedan dinar, jedan dolar, jedan evro, ućute i pobegnu, jer nemaju šta da kažu, zato što je laž jedino sredstvo i način delovanja. Ja vama to ne mogu da govorim, jer to prosto ne bi imalo smisla. Čini mi se da sa poštovanjem i na ozbiljan način odgovaram.
Mislim da je važno, kao što danas, da znate, ovaj spomenik zajednički Karađorđu i Milošu, Radoš LJušić mi je poslao informaciju u međuvremenu, se čuva u Patrijaršiji, i nikada, svaki pokušaj da ih iznesemo i da postavimo taj spomenik, nikada u srpskoj istoriji nije uspeo. Možete li da verujete? Što govori o svim našim podelama i o svim našim problemima. Svaki pokušaj da ga iznesemo i postavimo na ulicu nikada nam nije uspeo. Svaki put su jedni bili protiv onih drugih i govorili da je sramota i oni drugi protiv onih prvih.
Samo hoću jednu stvar da vam kažem. Zoran Đinđić je nažalost mrtav, kao i Slobodan Milošević. Trudio sam se, posebno od kad sam predsednik Vlade, jer tad imam dodatnu odgovornost, da nijednu lošu, nijednu ružnu reč, ili pretešku reč ne kažem ni o jednom od njih, jer su deo naše prošlosti, šta god mislio po bilo kojem pitanju i zato što znam da ima ljudi koji su poštovali njihovo delo u vreme dok su radili i ima ljudi koji poštuju njihov rad i njihovo delo i danas. Moja je obaveza da na takav način komuniciram sa građanima Srbije.
Mislim da je ovo dobar put. Ja snosim odgovornost za novac za Fondaciju Zoran Đinđić. Mislim da je to dobar put, da je to dobar način da to čine politički protivnici, a ne politički istomišljenici, zato što ćemo time da stvorimo drugačiju kulturu i ponašanja i odnosa, i da pokažemo da nam državnički i državotvorni stav nije stran i da ga ne koristimo samo kada se obraćamo građanima u izbornim kampanjama, već da smo to u stanju da uradimo i u stvarnom, realnom vremenu i kada donosimo budžet i kada delimo novac i kada činimo ono što je važno za ljude.

Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da razmotrimo tačke dnevnog reda, raspravljamo o amandmanima i usvojimo budžet.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika.)
Ne, ne vodimo polemiku. Replike ocenjujem ja.
Zorana Mihajlović ima repliku. Ona je prijavljena duže vreme.
Pošto su nas napadali pojedini zbog para koje smo izdvojili za ovaj sistem, sad ćemo da radimo sa ovakvim sistemom.

Hvala predsedniku Vlade što je odgovorio kada je poslanik Šešelj govorio o meni i o tzv. skandalu. Moja je prosto obaveza takođe da odgovorim. Prvo, ne postoje nikakvi dugovi, ni moji ni moje porodice, i svi podaci o tome su dostupni. Možete da ih dobijete do detalja, ukoliko eventualno nemate neke detalje.
Ali, s druge strane, moram da vam takođe kažem da ste vi poznati po mnogim uvredama i poniženjima, pogotovo prema ženama i prema meni. Mogu čak neke i da citiram, jer sam ovo sve vreme tražila po internetu. Nekako, to je meni, moram da priznam da mi to čak i prija da budem vaša meta, zato što kako god da me nazivate, da li sam kako kažete strani špijun, da me treba uhapsiti, šta sam još, američki špijun, pa zatim prostakluk tipa naticanje na vaše koplje, tako ste izjavili itd, dakle, slobodno. Ja vama želim sve najbolje. Iza mene će uvek ostajati rad i rezultati. Ova Vlada je, za vašu informaciju, 2015. godine završila 100 kilometara autoputa, 72 kilometara je rehabilitovala, 2016. godine 116,83 kilometra puta rehabilitovala, 197.
Ja sam deo ove Vlade, ponosna sam na to da budem deo ove Vlade i uvek ću se truditi da dam svoj maksimum u rezultatima koji ostaju iza mene. Sve što radim, sve može da se proveri. Hvala.

Hvala.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika.)
Ne, nema osnova. Nije vam ništa ružno rekla.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika.)
Nije vas uvredila.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Poslovnik.)
Ma ne. Ne mogu da vam dam reč …
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o razvoju, o ambijentu, o održivom rastu koji definiše ovaj budžet kji imamo pred sobom danas, moram da pomenem jednu činjenicu, odnosno opažanje da, slušajući pomno ove debate i juče popodne i danas tokom dana, moram da primetim da nisam uspeo da vidim ni jednu suštinsku primedbu na ovaj budžet. U većini slučajeva su to bile primedbe političke prirode koje i nemaju toliko veze sa onim što ovaj budžet treba da donese.
Naravno, moram da se osvrnem i na reči nekih prethodnih govornika i da kažem da je upravo glavna politika ove Vlade, ali i većine u parlamentu, i glavni vid patriotizma upravo privlačenje novih investitora, najboljih, najkvalitetnijih investitora iz svih zemalja na svetu koje upravo po tome postaju naši najbolji partneri. Dakle, Srbija konačno gleda svoj ekonomski interes kao krajnji i najbolji nacionalni interes. Naravno da nam je drago da imamo puno investicija, ne samo iz zemalja EU, ne iz SAD, nego iz Turske, Južne Koreje, Izraela i svih onih zemalja koje su u protekloj godini, evo imam i ceo spisak na deset strana, ulagali u Srbiju.
Na pitanje – šta to mi radimo i za koga radimo, odgovor je da radimo za onih 500 radnika zaposlenih u „Teklasu“, Vladičinom Hanu, za one koji su zaposleni u „Asteru“, 500 radnika u Nišu, za one, predsedniče Vlade, malopre ste pomenuli, iz kompanije „Solejmas“ koja treba da dođe u Žitište i da u tom malom gradu zaposli, u Žitorađu, izvinjavam se, 300 ljudi, da udahne jedan novi život u to malo mesto i da ide u prilog našoj politici ravnomernog regionalnog razvoja i politici da Srbija, kompletna Srbija postane jedna moderna i ekonomski snažna država.
Ono što bih posebno napomenuo, a mislim da je nekako propušteno u ova skoro dva dana debate, to je da smo po najnovijim analizama Ernst end Janga, uz investicije od 1,8 milijardi evra u 2016. godini, postali druga država lider u Evropi kada je u pitanju privlačnost za nove investicije, strane direktne investicije i da smo peta država u Evropi kada je u pitanju nivo podizanja, nivo rasta radnih mesta u jednoj zemlji. Borićemo se i na dalje da u Srbiju dovodimo kompanije kao što su DŽonson kontrol, radićemo i uključena je i ministarka Ana Brnabić u dovođenje i potpisivanje ugovora sa jednom od najvećih kompanija na svetu DŽeneral elektrikom i nadamo se da ćemo, uz taj jedan novi model saradnje sa stranim investitorima, a to je da naše kompanije postanu njihovi dobavljači, da udahnemo sasvim jedan novi život i jedan podsticaj domaćim firmama kako bi one postale konkurentne, ne samo u regionu, nego na nivou cele EU.
Mislim da je stvarno dobra vest, koju smo danas čuli, da je Nemačka podržala i da podržava otvaranje tri nova poglavlja u ovom mesecu, i to je stvarno jedan pokazatelj ozbiljnog rezultata za Republiku Srbiju u unapređenju demokratije, u unapređenju ekonomskog ambijenta, socijalnog ambijenta, ali i svih onih parametara društvenog života koji su potrebni da postanemo moderna i snažna zemlja.
Ono što je isto tako važno za SDPS to je da je ovaj budžet podržan od strane socijalnih partnera, da je ovaj budžet podržan od strane sindikata, reprezentativnih sindikata, da je podržan od poslodavaca, da je podržan od svih relevantnih poslovnih udruženja, što predstavlja jedan ozbiljan temelj socijalnog konsenzusa koji je jedan od preduslova za razvoj ekonomije države i za stvaranje novih radnih mesta. Kao što smo primetili u tom domenu nam ide veoma dobro, obzirom da smo procenat nezaposlenosti spustili sa 25% na 13,8%.
Takođe, moram da napomenem i glavne ekonomske parametre. To je predviđeni rast od 3%, rast BDP, to je inflacija od 1,5% i to su stvarno parametri uz ove prethodne uspešne tri godine koje će pomoći da Srbija dobije što više radnih mesta i da održi svoju poziciju glavnog ekonomskog lidera i ekonomskog haba u regionu. Naravno, jako je važno da maksimalno reformišemo javni sektor, javnu administraciju, da unapredimo i uvedemo E upravu u punom kapacitetu u našoj zemlji, kako bi bili efikasniji, kako bi bili efektivniji i kako bi, naravno, naša administracija i javni sektor radio u najboljem mogućem interesu, kako građana, tako i privrede.
Moram da kažem da je Srbija u potpunosti, uz ove parametre koji su definisani u budžetu, uz ove ekonomske pokazatelje, upravo za ovu četvrtu ekonomsku i industrijsku revoluciju i da nam je malo potrebno, uz ono što će se dešavati uz unapređenje i investiranje u obrazovanje, u nauku, da na jedan kvalitetan način stvorimo ambijent da stignemo one zemlje koje su najmodernije, koje imaju najrazvijenije ekonomije u Evropi.
Ono što očekujemo u narednom periodu jeste da se zadrži taj agresivni nastup kada su u pitanju potencijalni investitori koji će u narednom periodu menjati svoju lokaciju i da pratimo tu politiku koja definiše da su svi državni funkcioneri, počevši od članova Vlade, članova parlamenta, ali i svih drugih državnih institucija, svojevrsni ekonomski ambasadori naše zemlje, kojima je glavni i prioritetni zadatak da na najbolji mogući način predstave potencijale naše zemlje i da privuku što više investicija u našu zemlju, kako bi stvorili što više radnih mesta.
Ne mogu da ne pomenem i debatu koja se vodila kada je u pitanju odnos sa MMF, Svetskom bankom i da podsetim moje kolege da ozbiljni strani investitori, kada odlučuju gde će da ulažu, jedna od prvih stvari koju pogledaju jeste da li ta zemlja ima, kakav odnos ima i da li ima aranžman sa MMF, kakva je njena pozicija na listama Svetske banke. Tu moram da pomenem napredovanje Srbije od 44 mesta na Duing biznis listi Svetske banke zato što smo na jedan dinamičan način, brz način uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola, izglasavanjem Zakona o planiranju i izgradnji, čitavog niza reformskih zakona u koje ubrajamo i novi Zakon o radu, Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji, stekli uslove da krajem 2016. godine imamo za 50 do 60% više izdatih građevinskih dozvola, nego u 2015. godini, što upravo govori o tome da se u ovoj zemlji već više gradi, da se radi, da se investira i da nas to tek očekuje u narednom periodu.
Naravno, ono što je jako važno da pomenem jeste turizam, to su rezultati u okviru turizma. Preko milijardu evra prihoda prva godina i potencijal uz rast, kako domaćih turista od 13%, tako i stranih od nekih 12%, da budemo još bolji i da ostvarujemo još veći prihod od ove privredne grane.
I da iskažem jedno veliko zadovoljstvo turističke industrije sa kojima sam imao kontakt, sa onim o čemu ste govorili sinoć, a to je najava dolaska kineskih turista, velikog broja kineskih turista i naravno oslobađanje kineskih građana i kineskih turista viznog režima kako bi taj posao mogao da se obavi na što bolji i kvalitetniji način. I na tome su oni zahvalni, i naravno, da će podržavati i dalje aktivnosti kako Vlade, tako i Parlamenta, da ova zemlja postane jedna od najozbiljnijih turističkih destinacija u Evropi.
Ono što je za SDP jako značajno i što se dogodilo u ovoj godini to je uvećanje minimalne zarade, i to za čitavih 7,75% sa 121,00 na 129,00 dinara. Možda to nije puno, ali je to jasan znak, to je jasan signal da ova država, i te kako, pored razvojne vodi računa o socijalnoj komponenti, vodi računa o onima koji imaju najniže zarade. Napomenuću samo da u ekonomskoj teoriji, minimalna zarada da je jedina ekonomska kategorija, jedina kategorija koja nije ekonomska, koja se faktički oktroiše i definiše Vlada u saradnji, i u dogovoru, i u dijalogu sa poslodavcima i sindikatima. Ova Vlada Republike Srbije je to uspela i to pokazuje da ima dovoljno kapaciteta da razgovara i dalje, da vodi dijalog i dalje i u interesu sindikata, ali i u interesu biznis zajednice, koja stvara dodatnu vrednost, koja plaća poreze i koja naravno čini jednu osnovu da se sve društvene delatnosti razvijaju na najbolji mogući i najkvalitetniji način od zdravstva, sporta, nauke, prosvete to su ključne stvari.
Ono što je jako dobro je, što se paralelno sa ekonomskim razvojem, razvijaju i ovi drugi stubovi našeg društva, zato je ulaganje u dualno obrazovanje, zato je promocija dualnog obrazovanja i povezivanje privrede i obrazovnih institucija, kako institucija srednjoškolskih, tako i visoko školskih, implementacija jednog sasvim novog pristupa kod mladih ljudi, nastava o preduzetništvu, stvaranje jednog preduzetničkog duha, preduzetničkog društva. To će biti onaj vetar koji će da pomogne našoj državi, da mladi ljudi ostanu u njoj i da mladi ljudi ovde budu osposobljeni, budu obrazovani tako da mogu da rade u firmama koje su najzahtevnije, ali i onim firmama koje traže zanatlije i koje traže možda radnu, intenzivniju radnu snagu. Ali šta ćemo postići sa implementacijom dualnog obrazovanja? To da ćemo zadržavati naše mlade ljude ovde. To da će oni koji su najbolji, najkvalitetniji, koji će raditi u velikim stranim i domaćim kompanijama, završavati fakultete, posle diplomske studije, ali imaćemo one koji će moći časno da žive u dobrim fabrikama i da rade od svog rada, od svojih zanata i od svojih srednjih stručnih škola, zato što će se školovati za već gotova radna mesta i za već gotove pozicije uz privlačenje novih, dobrih i najkvalitenijih investicija. Jer, upravo je to cilj, i Vlade i Parlamenta, ne bilo koja investicija, nego najbolje kompanije. Juče je bilo govora, NSR, Kupertajers, Svarovski. Kažem imam deset strana, potrošio bih svoje vreme, samo da ih nabrajam u 2016. godini. To je ono, to su te investicije koje imaju taj tzv. prelivajući efekat. Nove tehnologije, nova znanja koja će uposliti našu radnu snagu i koja će dovesti do toga da Srbija bude jedna od najkonkurentnijih zemalja u ovom delu Evrope.
Naravno, moram da kažem nešto i o tome da, konačno država Srbija radi na tome i uvećala je kapitalne izdvajanja, dakle kapitalne investicije za više od 100%, sa 42 milijarde u 2016. godini na čak 95 milijardi u 2017. godini i preko potrebna infrastrukturna opremljenost, 110 kilometara autoputeva samo u protekle tri godine i nastavljanje ove politike koja upravo kroz razvoj infrastrukture, razvoj obrazovanja, razvoj nauke, ima za cilj da privuče one investitore koji su najbolji, a takvi investitori i dolaze kod nas. To su investitori iz SAD, to su investitori iz Izraela, to su investitori iz Turske, to su investitori i Ujedinjenih Arapskih Emirata. I naravno da ćemo na ovaj način razvijati i one privredne grane, kao što su energetika, kao što je turizam, kao što je poljoprivreda, jer ćemo steći uslove da, kao što je i juče rečeno, bukvalno Srbija postane ona investiciona destinacija za koju se jagme oni koji su najbolji u svetu. To pokazujemo time što sve skoro najbolje svetske kompanije već imaju ili svoja predsedništva ili svoje fabrike i kompanije u Republici Srbiji.
Želim da kažem da godinama unazad, dve decenije unazad, govorimo o reformi javnih preduzeća, o korporatizaciji. I gotovo svake godine smo dugi niz godina govorili o tome kako je to nemoguće uraditi kod nas, ali mi pokazujemo i kroz ovaj budžet da je to moguće. Da je moguće naći strateškog partnera, da je moguće uz posvećenost i energiju, ući u strateško partnerstvo sa „Etihadom“ koja je četvrta u svetu najveća kompanija u oblasti avioindustrije. Da je moguće pronaći strateškog partnera iz Kine za Železaru iz Smedereva koja nas je koštala, samo da ne radi, deset miliona evra na mesečnom nivou, a kada radi koštala je 200 miliona. A sada koliko košta? Pet miliona od zaostalih dugova koje država mora da plati. I to je model za druga preduzeća, za ona koja su još uvek u procesu restrukturiranja i siguran sam da će ova Vlada Republike Srbije, sa timom koji ima, da završi ovaj posao na najbolji mogući način i da ćemo mi, mi smo već postali, ali da ćemo biti stvarni ekonomski lider ovog regiona. Ovaj budžet to pokazuje i SDPS će u danu za glasanje glasati za ovaj budžet koji je razvojni, koji daje snagu, koji daje nadu građanima Republike Srbije da će ovde biti mnogo bolje i da će živeti život koji zaslužuju u skladu sa našim resursima i potencijalima. Hvala.

Zahvaljujem.

Samo želim da se zahvalim poslaniku Marinkoviću. Bolje ste predstavili budžet, nego što sam sam to učinio. Hvala.

Izvolite.

Želim da se zahvalim poslaniku Marinkoviću na čitanju budžeta i posebno isticanju važnih zakona koje smo doneli u ovoj Skupštini, svi zajedno i za koje se sećate kako su bili dočekani na nož. Mislim prvenstveno na Zakon o radu pa dalje. Sada ni najgori kritičari ne mogu da kažu da su to loši zakoni, čak i kada ne smeju da kažu glasno. I nije važno. Ti zakoni su doprineli boljem zapošljavanju, doprineli su boljem privrednom ambijentu, boljoj klimi za investitore i ti zakoni čuvaju i radnika. Želeo sam da kažem još jednu stvar koristeći priliku da se ovde javim, naravno govoreći o budžetu. Zahvaljujem se predsedniku Vlade za ono što je rekao, ali niti se on uplašio, niti se slomio pod nekakvim NVO, zapadnim, naravno kojim drugim, već je to bila odluka smatrajući da je to bolje da taj novac potrošimo, kao što smo ga potrošili, na lečenje naše dece. Taj novac je odlukom Vlade Republike Srbije prenet u budžetski fond za lečenje dece od retkih bolesti. I bolje je tako, i tako treba da se radi.
Meni je zaista drago kada čujem argumente Nataše Kandić, ovde sa različitih strana, jer sam napadan na isti način od strane Nataše Kandić i sličnih, a napadi na mene su počeli i neće nikada prestati, zato što sam razbio monopol nevladinog sektora u kome pojedine zapadne NVO organizacije su navikle da uzimaju od države šta hoće i koliko hoće. Taj monopol je razbijen. I od momenta kada je razbijen počeli su napadi na mene i nikada neće prestati. Po prvi put smo uveli red, po prvi put se tražilo pravdanje novca od takvih organizacija i kada je to zatraženo, naravno da se skočilo sa svih strana.
Još jedna vrlo važna stvar koju želim da podelim sa vama, sa radošću, mogli ste da se raspitate o tome ako želite, a to je da je na moj zahtev DRI ušao u Ministarstvo rada, i izašao sa bilo kakvim izdvojenim mišljenjem, čak ni prekršajnim prijavama, već je rekao da je Ministarstvo rada uzorno, i da je 2015. godinu završilo na najbolji mogući način.
Još jednom da ponovim, mi smo prvi koji su se usudili da uđu u sukob sa nevladinim sektorom koji je vladao budžetom ove države. Baš zato, nismo dozvolili da se ovaj novac krčmi i da ide u navodnu zaštitu socijalne zaštite, ili da u najmanju ruku ide sumnjivu socijalnu zaštitu. Mi smo prva Vlada i prvo ministarstvo koje je uvelo transferna sredstva za usluge u sistemu socijalne zaštite direktno lokalnim samoupravama. Mi novac dajemo opštini, a opština odlučuje kako će štititi socijalnu zaštitu i kako će unapređivati socijalnu zaštitu. To je jedina prava istina i želeo sam da to čuju građani Srbije. Hvala na pažnji.

Hvala puno.
Reč ima Saša Radulović. Izvolite.