…Ovo pismo je uputimo Mile Delić još u februaru 2016. godine, i do danas mu nije odgovoreno na ovo pismo, a veza sa budžetom je sledeća.
U budžetu je deficit fiskalni za 2017. godinu predviđen na nivou od 69 milijardi. Ono što nedostaje u budžetu je donacija Mila Delića, koji je donirao 307.645 dinara, i ono što su u smanjenje ovog deficita dali još preko 600 hiljada penzionera Republike Srbije u ukupnom iznosu od 20 milijardi dinara. Znači, da penzionerima nije uzeto 20 milijardi dinara, i po nama protivustavno, deficit ne bi bio 69 milijardi, nego 89. milijardi.
Dalje, lekarima, nastavnicima, i drugim u javnom sektoru je uzeto još 22 milijarde, i ta stavka se vidi u budžetu. Pored toga, uvedene su akcize na struju, koje dodatno od građana Republike Srbije uzimaju 14,9 milijardi.
Pored toga, Vlada je posegnula u javna preduzeća od kojih uzima fiktivnu dobit od 15,5 milijardi dinara, odnosno dobit za koliko postoji na papiru, a za koje javna preduzeća moraju da uzimaju kredite od komercijalnih banaka da bi mogli Vladi da isplate ovu fiktivnu dobit. Kada saberemo sve ove stavke, znači 20 milijardi dinara uzeto od penzionera, 22 milijarde od lekara i nastavnika, 14,9 milijardi od svih građana i privrede na ime akciza za struju i dobit javnih preduzeća za koja se ona zadužuju, znači premešten deficit od 15,5 milijardi, dolazimo do broja 72,4 milijarde. Kada se to sabere sa ovih 69 milijardi ukupno dođemo do iznosa od 141,4 milijardi. Znači, da nije uzeto iz džepova građana i privrede deficit ne bi bio 69 milijardi nego bi bio 141 milijarda.
Dalje, svi porezi su povećani, stope su povećane i raznim uredbama, paušalni porez itd, da ne govorim od PDV, preko akciza itd, ovi porezi ukupno, ako uzmemo neku prosečnu stopu od nekih 8% predstavljaju dodatni izdatak građana i privrede od 60 milijardi dinara na godišnjem nivou. Tako da, da ovoga svega nije bilo ukupan deficit ove godine bi bio 200,4 milijarde dinara. Očigledno građani i privreda su morali da žrtvuju deo svojih prihoda da bi deficit sa 200 milijardi sišao na 69.
Pitanje je - šta je uradila Vlada, odnosno šta je uradila partokratija na vlasti? Koji deo je reformisan i gde je to uveden red na osnovu koga onda možemo da kažemo da je i Vlada i partokratija na vlasti nešto učinila da se deficit smanji? Jer, kao što smo videli, građani i privreda su se odrekli velikog novca da bi deficit bio doveden u neke normalne okvire.
Naravno, potpuno je nesporno da je potrebno smanjiti deficit. Sporno je kako je to urađeno. Urađeno je iz džepova građana i privrede.
Ministar finansija sigurno zna, u ekonomiji princip koji se zove „ceteris paribus“, odnosno kada sve ostalo zadržim istim tako jedino mogu da poredim dve stvari.
Na primer 2011. godine fiskalni deficit je iznosio 135 milijardi, 2012. godine 213 milijardi dinara, 2013. godine 200 milijardi dinara, 2014. godine 246, 2015. godine 114 i sada 69. međutim, ako uzmemo princip da sve stvari moraju da ostanu iste i saberemo i ove penzionere i lekare i akcize na struju i dobit javnih preduzeća i povećanje poreza, akciza i svega drugog, dolazimo do 200 milijardi dinara. To znači da kada su sve stvari poravnate, deficit koji je planiran za 2017. godinu je isti kao i deficiti koje smo imali svih ovih godina do sada.
Šta je to Vlada uradila, na kom delu je uštedela, kada vidim po ovim brojevima da je praktično deficit isti i da je samo posegnula u džepove građana i privrede. Hajde malo da pogledamo ostatak budžeta.
Kaže ovako, zgrade i građevinski objekti 67 milijardi dinara. Da li su svi morali da uđu u ovaj budžet, jer da podsetim penzionerima je oteto 20 milijardi. Ja samo čitam brojeve iz budžeta, ako sam negde pogrešio, voleo bih da me neko u ovome ispravi. Zatim, dotacije nevladinim organizacijama, 7,4 milijarde dinara. Da podsetim penzionerima je oteto 20. Zatim, novčane kazne, penali i naknada štete koja je naneta od strane državnih organa 11,2 milijarde. Znači, na vlasti je Vlada sa nekoliko promena, ali praktično isti ljudi, od 2012. godine do danas ništa na ovome nije urađeno i novčane kazne, penali i naknada štete su i dalje 11,2 milijarde dinara. Da ponovim penzionerima je oteto 20.
Zatim, otplaćuje se glavnica za garancije koje se daju javnim preduzećima. U budžetu je planirana 41,95 milijarda dinara plus za kamate 5,625 milijardi. Znači, ukupno 47,5 milijardi za neodgovorna rukovodstva javnih preduzeća, na kojima su nesposobni partijski kadrovi koji prave ove gubitke i praktično ne mogu da ih plate, pa onda moraju građani Srbije. Znači, praktično, penzioneri su dali 20 milijardi dinara da bi se platile dotacije nevladinim organizacijama ili novčane kazne i penali. Ili su recimo, dali 20 milijardi da bi se platila otplata glavnice, recimo za „Srbijagas“, „Železnice“, „Galeniku“, „Er Srbiju“, „Putevi Srbije“. Ovo su sve preduzeća navedena tačno u budžetu da se za njih daje ovoliki novac.
Kada pogledamo izvršenje budžeta, ono nam kaže da je recimo, u 2014. godini aktivirane garancije u iznosu od 30 milijardi dinara. ponovo garancije koje je država dala neodgovornim javnim preduzećima na kome su nesposobni partijski kadrovi. Zatim 2015. godine, takođe 30 milijardi dinara.
U prvih 10 meseci 2016. godine, izvršenje budžeta kaže – 33 milijarde. Znači, pogledajte, od 2014. do 20016. godine - 93 milijarde dinara na otplatu aktiviranih garancija koje ne mogu da otplaćuju nesposobna javna preduzeća.
Sa druge strane, ista ta javna preduzeća, trebalo bi da poverujemo da imaju neku dobit koja se isplaćuju u budžet u iznosu od 15,5 milijardi. Ovo su brojevi iz budžeta. Pa, na primer, možemo da vidimo da država planira garancije u narednoj godini, „Železnicama“, EPS-u, „Elektromrežama Srbije“ u iznosu od 200 miliona evra.
Recimo samo u ovim „Elektromrežama“, gde je direktor Nikola Petrović, treba da se isplati, odnosno da garancija na kredit od 15 miliona evra. Radnici „Elektromreža“ su nam uputili jedan dopis, u kome su ukazali da EMS, „Elektromreže“, odnosno Nikola Petrović, na Kopaoniku gradi odmaralište za rukovodstvo, odnosno iznos te investicije je 150 miliona dinara i to je nekih 390 kvadrata neto prostora, znači praktično gradi se za preko 3.000 evra po kvadratu na Kopaoniku odmaralište za rukovodstvo. Znači, to vam je 150 miliona dinara. U isto vreme od države se traži garancija za kredit od 15 miliona evra. I u isto vreme EMS je jedan od najvećih uplatilaca profita na ime dobiti koji je u okviru ovog broja od 15,5 milijardi. Pa, kakva je ovo matematika? Kako ovo može ovako da opstane u budžetu?
Zatim, gledamo subvencije, 84 milijarde dinara je predviđeno za razne subvencije mnogim privrednim subjektima i ovde smo dobili ovaj spisak i jeste na spisku u budžetu lepo piše i „Endava“, znači, to je prva softverska subvencija i sve softverske kompanije će vam kazati da je to nešto što ne treba raditi. Nalazi se recimo „Mejtaj“ iz Obrenovca, kojima je po izveštajima „Istinomera“ otprilike subvencija preko 27.000 evra po radnom mestu. Znači, sa hiljadama i desetinama hiljada evra po radnom mestu plaćamo strane investitore koji otvaraju u Srbiji, zemlji jeftine radne snage, radna mesta sa platama od 200 evra i to se zove ekonomska politika.
Mi nemamo naravno ništa protiv stranih investitora, ali oni moraju da dođu sa svojim parama, a ne da dođu ovde da im mi dajemo pare. Pa imate apsurdne situacije u kojima recimo naš domaći proizvođač bojlera plaća sve obaveze. Država uzima taj novac, daje stranom investitoru koji pored njega otvori fabriku da bi ga bolje ugasio. O ovim stvarima i tim jeftinim radnim mestima i vizi koja Vlada očigledno ima za Srbiju je govorila i radnica „Gorenja“ koja je opisivala na šta liče ta radna mesta, a i svakodnevno ih dobijate iz „Jure“.
Ovo nije nešto što poreski obveznici trebaju da podržavaju u Srbiji. Znači, nama treba jedno poslovno dobro okruženje koje će biti dobro za sve investitore, za domaće i strane, ali moraju da investiraju sopstveni novac.
Osim toga, u budžetu imamo planirano za RTB „Bor“ dve i po milijarde dinara. Ovo je posle ovog njihovog čuvenog „uppr“ u kome su izbrisali preko milijardu evra duga pa se sada vraćaju ponovo da dobiju dodatni novac i ništa na tome nije urađeno godinama i ne radi se godinama.
Zatim, među ovim subvencijama od 94 milijarde imamo subvencije privatnim preduzećima, podvlačim privatnim, 15,2 milijarde. Među njima su „Fijat“, „Er Srbija“, „Tigar tajers“, „Mitros“, „Leoni“, itd. u iznosu od 11 milijardi dinara. Zašto su ove sve subvencije u javnim na primer 37,6 milijardi… Jedino su subvencije u poljoprivredi od ovoga izdvojene – 31,6, tako da će neki novac na kraju delom završiti kod poljoprivrednih gazdinstava?
Zašto nam je važno da gledamo i pitanje glavnice na garancijama? Zašto je bitno da posmatramo pitanja kamata i ovo celo neodgovorno rukovodstvo? Zato što ništa nije urađeno na uvođenju reda. Da je uveden red ne bi morali, ne bi Vlada krenula da poseže u džepove penzionera i zaposlenih u javnom sektoru.
O ovome ministar finansija na odboru je jasno govorio. Rekao je da nas jedno radno mesto u javnom sektoru u proseku košta miliona dinara godišnje, da praktično postoji, kako je ministar rekao, veliki otpor, da je njemu na kraju preostalo ovo o čemu govori Mile Delić u svom pismu, a to je da krene tamo gde nema otpora, gde niko nije zaštićen, a to su ove kategorije o kojima sam govorio.
Problem sa ovim budžetom nije da se mi ne slažemo oko toga da je potrebno smanjiti deficit. Problem je što nije u redu tražiti od građana, tražiti od privrede da se odrekne ovolikog novca, a sa druge strane, partokratija da zadrži svoju poziciju, da zadrži sva svoja izmišljena radna mesta, administrativna, da onda ispaštaju lekari i nastavnici, da ispašta ceo javni sektor da bi partijski kadar ostao u javnom sektoru. To je problem sa ovim budžetom, ne pitanje da li stvari treba da dovedemo u neki balans, da li treba smanjiti deficit. Odgovor je nesporno – da.
Očekivati od MMF i Svetske banke, ko je naravno vode računa o svojim poveriocima i vode računa o tome da država plaća svoje dugove prema njima i da im se plati i glavnica i kamate, da će zaštiti ove kategorije i da će u stvari naterati Vladu da štedi tamo gde treba da se štedi, a ne da otima tamo gde ne treba, zaista nije nešto čime se MMF bavi.
Znači, MMF pita Vladu – kako ćete uraditi budžet, kako ćete smanjiti deficit, a onda Vlada kaže gde će smanjiti, a gde će povećati. Znači, Vlada je odlučila da deficit smanjuje iz džepova građana i privrede, a da ništa ne uradi na partijskom, parazitskom sistemu koji faktički praktično ubija Srbiju, gde na sva rukovodeća mesta dolaze ljudi koji su najgori jer u stvari i vode nas najgori. Zbog toga i ovoliki iznosi – 41 milijarda naime plaćanje garancija, 99 milijardi u poslednje tri godine, ogromni gubici koji se prave.
Bilo je pominjano takođe navodno uspešna priča sa „Železarom Smederevo“. Prvo da kažemo da „Železara Smederevo“ ne radi više. „Železara Smederevo“ je prodala svoju imovinu kineskom investitoru, ne firmu nego imovinu je prodala. Postoji ugovor koji jasno to govori. „Železara“ kao firma i dalje postoji i ta „Železara“ kao firma ima gotovo pola milijarde evra dugova i siguran sam da će se to već pojaviti negde u nekom od narednih budžeta ili u izvršenju budžeta.
Ponavljam, nije „Železara“ nije stala na noge, nego je „Železara“ prodala bud zašto svoju imovinu. Kinezi su kupili tu imovinu i treba da nastave sa tom imovinom, a „Železara Smederevo“ d.o.o. je kao firma ostala. Ima ogromne dugove.
Ovde smo slušali dosta od predsednika Vlade koji je kritikovao opoziciju, pa moram da odgovorim na par nekih stvari. Ne znači ne biti na vlasti, kada ste na vlasti da možete da vređate opoziciju. To nije jednostavno prihvatljivo. Ne možete da koristite, odnosno možete, ali nije u redu, nije pristojno koristiti reči – pričate besmislice, govorite gluposti. Opozicija se vama tako ne obraća. Opozicija vam govori o razlikama u politici i očekuje od vas da o tim razlikama govorimo, ne da vređate, ne da omalovažavate.
Zatim, pričati o skupštinskom restoranu od strane nekoga koji je ceo radni vek proveo u skupštinskom restoranu, koji u Vladi naručuje kolače svakodnevno po istim cenama…
