Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 27, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 167 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji su podneli poslanici poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka i Narodni pokret Srbije.
Izvolite.

Hvala, predsednice.
Poštovane kolege narodni poslanici, danas, nažalost, građani Srbije neće moći da čuju da postoji alternativna ekonomska politika politici Vlade Republike Srbije, jer ovaj deo sednice nije u direktnom prenosu, zato što je tako htela vladajuća većina. Naravno, to nas neće obeshrabriti i nećemo odustati od toga da predlažemo predloge zakona za koje smatramo da su bolji za građane Republike Srbije, predloge zakona koji treba da donesu do promenu života građana Republike Srbije, do toga da građani Srbije osete boljitak, da građani Srbije, pre svega mladi reše da ostanu u Srbiji i ovde da zasnuju svoju porodicu.
Kada budemo raspravljali o budžetu narednih dana, nažalost, nećemo videti ni jednu meru Vlade Republike Srbije koja ide u tom smeru, a nekoliko zakona koje ćemo mi danas predložiti ovde imaju upravo nameru da mlade ljude pre svega zadrže u Srbiji i da im se omogući da nađu posao, zasnuju porodicu i nastave budućnost u svojoj državi.
Prvi zakon o kojem ću govoriti je Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Mi smo na početku jesenjeg zasedanja ove godine smanjili iznos poreza na promet koji ostaje lokalnim samoupravama. Taj porez je smanjen za 4, odnosno 3% i bilo je obrazloženje kada je Vlada došla sa tim predlogom, kako mere koje su dovele kada je taj zakon usvaja 2011. godine nisu dale rezultate.
Međutim, ni u raspravi nismo čuli ni jedan argument koji bi to potvrdio, zato što postoje brojni primeri opština koje su uspešno koristile taj veći priliv sredstava u svoje lokalne budžete od poreza na zarade i koristili za razvijanje privrede u svojim opštinama. Ovde su se stalno govorili i navodili loši primeri. Na kraju, kao vrhunski argument bilo je to što su lokalne samouprave prihvatile ovo smanjenje. Prihvatile su tako što im je prvo ponuđeno da se smanji za 10 milijardi godišnje, a na kraju kao kompromisno rešenje ponuđeno pet. Naravno da su prihvatili.
Naše rešenje je da kroz dva zakona lokalnim samoupravama ostane ovaj manji iznos, koji ste vi rekli da su one prihvatile, ali da se kroz izmenu drugog zakona, o kojem ću u narednoj dopuni govoriti, krene konačno sa smanjenjem privrede, da se smanji za 1% poreza na dohodak građana kako bi krenuli u to rasterećenje privrede i omogućavanje veće privredne aktivnosti. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 28, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koji su podneli poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Izvolite.

Hvala.
Poštovane kolege, suština izmene koju ovaj Predlog zakona nosi jeste da se stopa poreza na dohodak građana sa 10 smanji na 9%. Jedno od glavnih opterećenja godinama unazad, deset i više godina, i jedna od glavnih zamerki je da je opterećenje na zarade zaposlenih za poreze i doprinose preveliko i iznosi blizu 70%. Jedna od glavnih zamerki svih koji žele da investiraju u Srbiji jeste da je to opterećenje mnogo manje u drugim zemljama i zato se brojni investitori, nažalost, odlučuju da umesto da investiraju u Srbiji, investiraju u neku drugu državu. Svaka Vlada je dolazila i obećavala određena smanjenja. Nažalost, to se nije desilo.
Mislimo da ako se već u brojnim zakonima koje smo danas stavili na dnevni red, od budžeta do izmena Zakona o budžetskom sistemu, govori o tome kako su rezultati fiskalne konsolidacije bolji od očekivanih i planiranih, smatramo da je potrebno uraditi nešto, nešto što nažalost iz medija možemo da čujemo da Ministarstvo finansija ne planira ni u narednoj godini. Ministar finansija je vrlo jasno pre neki dan rekao da ne planira smanjenje opterećenja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u Srbiji. To, nažalost, ima za posledicu da Srbija kaska u investicijama za svim zemljama u regionu. Investicije Srbije po glavi stanovnika u odnosu na druge zemlje u regionu su najmanje. Te investicije su investicije u najjednostavnije industrije, najjednostavnije poslove, poslove koje zaposleni rade za minimalnu zaradu koja je i manje opterećena porezima i doprinosima i sasvim sigurno to nisu investicije koje mogu da dovedu do razvoja Republike Srbije. Rast koji imamo nije dovoljan. Rast je posledica opšte ekonomske situacije u svetu.
Ako je procena Svetske banke da svetska privreda raste stopom od 3,1 do 3,3%, a srpska privreda 3% u 2016. godini, mi i dalje kaskamo za svetom, i nisu na mestu poređenja sa privredom Nemačke i stopom rasta u Nemačkoj, Francuskoj ili Švedskoj. Mi treba da vidimo kojom stopom rasta rastu privrede nerazvijenih zemalja u kojima je nažalost Srbija i videćemo da tu mnogo kaskamo. I da bi se promenila psihologija i da bi se u Srbiji ostvario rast, potrebne su nam kvalitetne investicije koje mogu da dođu tek kad smanjimo opterećenje.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 29, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 163 narodna poslanika.
Nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu u delu grada poznat kao Savamala 25. aprila 2016. godine, koji su podneli poslanici poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka - Narodni pokret.
Da li želite reč?
Reč ima Marko Đurišić.

Prošlo je više od sedam meseci od izborne noći i onoga što se tada desilo na jednom delu Beograda, a što je vrlo zabrinjavajuće, verujem, za svakog građanina Srbije, ne samo zato što su porušene određene barake, kako to govori premijer, zato što je to urađeno u toku noći, nelegalno, nego pre svega zato što policija nije odgovorila na pozive građana koji su uznemireni onim što se dešavalo, pozivali policiju da dođe i da interveniše u skladu sa zakonom, a policija to nije uradila.
Ono što najveći broj građana pita od tog dana do danas je – ko je mogao da da takvu naredbu? Ko su kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, kako smo mogli da saznamo u nedeljama posle tog događaja od strane premijera, koji su organizovali i naredili to rušenje? Ali, nismo mogli da saznamo ko su oni u policiji koji su dali naređenje policijskim službenicima koji su bili dežurni te noći da na telefonske pozive građana ne odgovaraju.
U pravosudnom sistemu Srbije, umesto da dobijamo odgovore na ova pitanja, mi imamo proces protiv medija koji o tome pišu. Takva zemlja sasvim sigurno nije sigurna zemlja za svoje građane, takva zemlja nije sigurna zemlja za bilo koga ko hoće da dođe u Srbiju i da investira i radi. Mislim da je odgovor na ovo pitanje u interesu svih, i vlasti i opozicije, građana, medija, svih nas. Nažalost, tu se ne slažemo. Ni jedan jedini odgovor, sem toga da je istraga u toku, nismo dobili za sve ovo vreme.
Ja vas zato pozivam da ovde u parlamentu u okviru nadležnosti koje parlament ima i mogućnosti da formira anketni odbor koji će da se bavi određenom temom, formiramo anketni odbor, onako kako je predloženo, sa učešćem svih parlamentarnih stranaka i da to bude mesto gde će moći da se čuje istina o događajima, gde će možda oni koji se danas plaše da pristupe pravosudnim organima, koji su potpuno pod kontrolom vladajućih stranaka, mogu da dođu u parlament kao sigurnu kuću i kažu šta znaju o tome. Da čujemo gde su bili Ćelavi, Mutavi i ostali te noći, šta su radili, da oni koji su još živi dođu danas u parlament, odnosno kad usvojimo ovu odluku, i kažu nešto o tome ko je dao naredbu da se sruše ti objekti, ko je dao naredbu policiji da ne interveniše? Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 31, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Moram, sa žaljenjem, na početku da konstatujem da ni sa Predlogom budžeta nije došao novi predlog zakona ili izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom od strane Vlade i da se ostvaruje ponovo ono što imamo na delu već dve godine, to je najava Ministarstva za rad i socijalna pitanja koje u odgovoru na našu zakonsku inicijativu kaže da je formirana radna grupa i da će radna grupa doći sa predlogom zakona koji bi trebao da poboljša i da unapredi finansijsku podršku porodici sa decom od strane države. Nažalost, ta radna grupa prvi put je formirana pre više od dve godine. Ona je godinu dana radila svoj posao, a onda, kako ministar kaže u tom obrazloženju, došli su izbori, pa je posle izbora došlo formiranje Vlade, pa sto dana Vlade i razni drugi jubileji. Sada ćemo očigledno da imamo nove izbore, a izmena ovog zakona nema.
Mi smo dali ovaj predlog zato što je situacija katastrofalna. Ove godine je najmanji broj beba rođen u Srbiji u ovom veku. U jučerašnjim novinama je bio tekst o tome da je bebi oprema u Srbiji 50% skuplja nego u zemljama Evropske unije, a mere koje Vlada kroz ovaj zakon sprovodi nisu menjane već šest godina i nema naznaka da će se menjati.
Ono što sam gledao u ova dva dana od kada smo dobili budžet je upravo bio razdeo ministarstva koji je namenjen za ovu svrhu. Tu, nažalost, nikakve promene nema. Nema novih mera, program koji se sprovodi je stari program, iznosi su isti, ali oni su nedovoljni. Danas je situacija u Srbiji katastrofalna. Stopa i odnos preminulih i rođenih građana u Srbiji ove godine će biti najveći, 40.000 će biti ta razlika. Ako uzmemo podatak da se samo u zemlje OECD-a u 2015. godini preselilo 58.000 građana Srbije, znači da smo mi za jednu godinu izgubili 100.000 građana. Koji je to alarm? Šta je to što će ovu Vladu da natera da nešto uradi?
Pozivam vas da usvojite ovaj predlog, da otvorimo ovu raspravu i da konačno uradimo nešto. Ovde sigurno ima nekih mera koje možda nisu sada sprovodive, ali nešto moramo da uradimo po ovom pitanju. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 25, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 164 narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice, kolege poslanici.
Zakon o kulturi bio je jedan od poslednjih zakona koji je donet u prošlom sazivu Narodne skupštine. S obzirom na vreme i na najavu novih izbora, pitanje je koliko ćemo uopšte u ovom sazivu i da li ćemo imati bilo kakav zakon od ministra kulture novog. Meni je, iskreno da kažem, bilo i teško kada je bilo sto dana Vlade da se setim ko je ministar kulture.
Ono što smo mi predložili i što smo, kada smo zakon usvajali, govorili da nije dobro, to je rešenje oko nacionalnih penzija. Ovo pre svega govori o odnosu države prema najistaknutijim kulturnim radnicima. Tada je prvobitna ideja, na sreću bivšeg ministra gospodina Tasovca, bila da se te penzije potpuno ukinu, a onda se ipak nekako, pod pritiskom javnosti, opredelilo za rešenje da ostane ta mogućnost, ali da Vlada odlučuje o tome na osnovu svoje uredbe i svojih kriterijuma.
Ono što smo mi predložili ovom uredbom je da, kao u slučaju vrhunskih sportista, što je u redu, država vrhunskim kulturnim radnicima i umetnicima po automatizmu onog trenutka kada oni ostvare najvišu međunarodnu nagradu dodeli nacionalnu penziju na isti način na koji je to urađeno i za sportiste.
Odgovor Ministarstva na ovu inicijativu je da je to sadržano u uredbi. Naša želja je upravo da to ne bude stvar uredbe, jer uredbe Vlada donosi tajno na svojim sednicama, bez prisustva javnosti, bez javne rasprave, a zakonska rešenja su jedini načini koji garantuju da ćete neko pravo imati i da možete da znate i da budete sigurni u to pravo.
Nekoliko puta predlažući ove izmene zakona, citirao sam razne ljude koji su govorili o važnosti kulture za jedan narod. Sada mi je posebno zanimljivo bilo nešto što je izjavio Vinston Čerčil za vreme napada fašističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, a vi ste inače u knjizi za Borisa DŽonsona, ministra spoljnih poslova, vidim napravili jedan diplomatski skandal organizujući privatnu promociju njegove knjige o Čerčilu upravo u Beogradu kad je bio u zvaničnoj poseti, pa možda ste tamo mogli da čujete tu izjavu Čerčila koji je rekao kada je general predložio da se ukinu kulturna dešavanja da bi se uštedele pare, Vinston Čerčil mu je odgovorio – a, šta ćemo onda gospodine braniti? Hvala.