Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje sa radom.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Po Poslovniku, narodni poslanik Miljan Damjanović.

Gospodine Arsiću, prekršen je član 96. ovog Poslovnika, a u skladu i sa članom 112. Ustava RS. Član 112. tačka 4. kaže – predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija u skladu sa Ustavom i zakonom, što možete posvedočiti da smo u materijalu koji smo dobili od generalnog sekretara, predsednika Nedeljka Tomovića, iako i tu nije baš najbolje definisano, piše – dostavljam vam predlog predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, kao kandidate za sudije Ustavnog suda, valjda dostavlja predloge. I danas bi onda ovde trebao da se pojavi, em je to nepismeno, jer ovde ispada da je predsednik Republike predložen za sudiju Ustavnog suda, ali avaj, a sa druge strane, onda je trebao predlagač ovde pred nama da se pojavi i onda kaže – član 96. da on dobije reč, i tako dalje.
Sada, ono što je nepobitno i nesumnjivo tačno, postavlja se pitanje dalje diskusije i daljeg našeg vođenja ovog sastanka, da li je razlog za nedolazak predsednika Republike to što je tema sudije Ustavnog suda, jer kao što znamo, čovek koji ima falsifikovanu, odnosno kupljenu diplomu, čovek koji je krao mandate, čovek koji je nelegalno napravio vikendice, ne samo da ne zaslužuje, nego je morao do sada više puta, podneti ostavku na funkciju predsednika Republike, ali je sramota nepoštovanje ovog parlamenta. On je danas ovde morao biti pred nama, da obrazlaže predloge koje nam je pismenim putem dostavio. Hvala.

U članu 96, ovo je objedinjena rasprava, imamo više predlagača. Što se tiče vaših primedbi na član 112. Ustava RS, nismo nadležni mi kao Narodna skupština da odlučujemo o povredi Ustava, tako da nemamo mogućnost da intervenišemo po tom pitanju.
Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni o vašoj povredi Poslovnika? (Da)
Po Poslovniku, Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.
NATAŠA SP. JOVANOVIĆ: Gospodine Arsiću, zamolila bih vas, javljam se po članu 27. Poslovnika, da ne obmanjujete javnost. Tačno je, mi imamo više predlagača, jednog tog Tomislava Nikolića koji je dao predlog za sudije Ustavnog suda, je tražio njegovo prisustvo gospodin Miljan Damjanović, a koliko znam, vi niste Maja Gojković, vi ste jedan od šest potpredsednika, i trenutno je zamenjujete. Takođe, predsednik Skupštine je trebalo da bude ovde, kao predlagač jednog broja, jer, da bi javnost znala, 9. decembra, gospođa Gojković je uputila ovaj akt sa saglasnostima svih predloženih kandidata koje su predložile poslaničke grupe, radi imenovanja od predloženih 10 kandidata, pet sudija sa ove liste.
Gospodin Tomić je ovde sasvim opravdano, po pozivu Narodne skupštine, kao izabrani član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, jer smo dobili obaveštenje da predsednik Visokog saveta sudstva, gospodin Milojević je sprečen da dođe. Verujem da će gospodin Tomić, u skladu sa svojim ovlašćenjima moći da govori samo o onim kandidatima koje se biraju na sudijske funkcije u nekim drugim sudovima, čiji predlog ovde imamo u objedinjenoj raspravi. Da bi se stekli uslovi za rad, morate da obezbedite prisustvo i ostala dva predlagača, jer izbor sudija Ustavnog suda koji sada radite, rekla bih, na vrat na nos, čekali ste poslednji trenutak iako vas je upozoravala SRS da je krajnje vreme da o tome razmišljate još u septembru mesecu, ili početkom oktobra, međutim, čak setite se, ako vi pažljivo pratite, a verujem da da, kada je gospođa Radeta na desetogodišnjicu od proglašenja Ustava RS rekla – Ustavni sud nemamo, jer ovima je istekao mandat. To se upravo i desilo i sada, pošto na takav način treba da, u krajnjem roku izaberemo sudiju Ustavnog suda, molim vas da postupite u skladu sa Poslovnikom i članom 96, jer od ovlašćenih predlagača, ovde jedino imamo gospodina Tomića koji može da govori o listi koju on predlaže.

Ne bih se složio sa vama, koleginice Jovanović.
Smatram da član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine nije prekršen. Kao što je vama poznato, Narodna skupština može, i ima obavezu, da insistira samo za one predstavnike predlagača koje i bira. U ovom slučaj, predsednika Republike biramo na direktnim izborima, tako da je njegova volja i pravo, da odluči da li će biti na ovoj sednici ili ne.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o tome? (Ne)
Da li neko od predstavnika, odnosno predlagača, odnosno predstavnika predlagača želi reč?
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam predstavnik Visokog saveta sudstva, i ovde sam vezano za dve tačke dnevnog reda, obzirom da je ovde objedinjena rasprava, onda ću kao ovlašćeni predlagač da nešto kažem više o predlogu za izbor izbornog člana Visokog saveta sudstva, iz reda Apelacionih sudova. To je jedna tačka dnevnog reda.
Druga tačka jeste – Izbor sudija Osnovnog suda u Ubu, odnosno predlog za izbor za sudiju Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu.
Kao što je poznato, odredbom člana 22. Zakona o Visokom savetu sudstva, propisano je da se jedan član saveta bira iz redova sudija Apelacionih sudova.
Kako je članom 21. istog zakona propisano da odluku o otpočinjanju postupka predlaganje kandidata, donosi predsednik Saveta najmanje šest meseci pre istaka mandata izbornih članova, a to je dakle 5. septembra 2016. godine, predsednik Visokog saveta sudstva takvu je odluku i doneo.
Čitav izborni postupak je sprovela Izborna komisija Visokog saveta sudstva na izborima za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, učestvovala su dva kandidata i to Dragana Boljević, sudija Apelacionog suda u Beogradu i Aleksandar Pantić, sudija Apelacionog suda u Nišu.
Na sprovedenim izborima na kome je učestvovalo 95,61% od ukupnog broja sudija koji obavljaju sudijsku dužnost u apelacionim sudovima, te posle završenih izbora utvrđeno je da za Draganu Boljević ukupno glasao 81 sudija, odnosno 38,76, od ukupnog broja glasova, a da je za sudiju Apelacionog suda u Nišu Aleksandra Pantića, glasalo ukupno 128 sudija, odnosno 61,24%, od ukupnog broja glasova.
Na osnovu ovakvih rezultata i odredbe člana 35. Zakona o Visokom savetu sudstva koji predviđa da Savet predlaže jednog kandidata sa najvećim brojem glasova i na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora koji nam je dostavila izborna komisija, te je Visoki savet sudstva predložio ovoj Narodnoj skupštini da za člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova izabere sudiju Apelacionog suda u Nišu Aleksandra Pantića.
Samo nekoliko reči o kolegi. Kolega je inače od 1984. do 1998. godine radio kao advokatski pripravnik, a od 1998. do 2010. godine, kao advokat. Tokom bavljenja advokaturom obavljao je više funkcija u Advokatskoj komori i to kao disciplinski sudija, član Upravnog odbora Advokatske komore Niš, predsednik Advokatske komore Niš, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, a od Advokatske komore Niš dobio je i plaketu kao najviše priznanje te komore.
Inače, kolega Pantić je aktivno učestvovao u radu i Pravne klinike Pravnog fakulteta u Nišu. Za sudiju Apelacionog suda u Nišu izabran je decembra 2009. godine i u tom sudu obavlja poslove zamenika predsednika Apelacionog suda, zamenika predsednika Odeljenja sudske prakse, predsednika građanskog odeljenja i predsednika jednog parničnog veća u građanskom odeljenju. Na Pravosudnoj akademiji redovno drži predavanje u sklopu stručnog usavršavanja sudija sa područja Apelacionog suda u Nišu.
Na osnovu svega što sam izneo Visoki savet sagledavajući rezultate glasanja na sprovedenim izborima, predlaže Skupštini da kolegu Aleksandra Pantića, sudiju Apelacionog suda u Nišu izaberete za izbornog člana Visokog saveta sudstva, iz reda sudija apelacionih sudova. To je što se tiče ovog predloga koji se odnosi na ovu tačku dnevnog reda.
Kako, sam razumeo da se radi o objedinjenoj raspravi, ja ću samo u kratkim crtama vezano za predlog Visokog saveta sudstva, vezano za predloge koji se odnose za izbor za sudije Osnovnog suda u Ubu i za predlog koji se odnosi za izbor za sudije Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu.
Poznato je da je Visoki savet sudstva u skladu sa odredbom člana 47. Zakona o sudijama, najpre u „Službenom glasniku“, a potom i u dnevnom listu „Politika“ od 19. maja 2016. godine, oglasio izbor sudija za Osnovni sud u Ubu, radi popune jednog sudijskog mesta i Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu, radi popune jednog sudijskog mesta.
U postupku predlaganja kandidata za izbor sudija Visoki savet sudstva je na osnovu člana 52. Poslovnika o radu obrazovao komisije, ja sam to i ranije pričao na ovim sednicama Skupštine, da je zadatak tih komisija upravo da proceni najpre blagovremenost prijava, da obave razgovore sa kandidatima koji su se prijavili za izbor i da ocene da li ovi kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor.
Visoki savet sudstva za sve prijavljene kandidate, a napominjem da se za Ub ukupno prijavilo 24 kandidata, od toga sudijskih pomoćnika 21, ostalih tri kandidata, a da se na konkurs za Osnovni sud u Gornjem Milanovcu prijavilo ukupno 19 kandidata, od toga sudijskih pomoćnika 13, advokata jedan i ostalih kandidata tri. Dakle, da je za sve njih pribavljeno mišljenje o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti za obavljanje ove sudijske funkcije. Za kandidate koji dolaze iz sudova, dakle, radi se o stručnim saradnicima, odnosno sudijskim pomoćnicima, pribavljeno je mišljenje sednice tog suda i mišljenje sednice neposredno Višeg suda.
Pričali smo i ranije da je ključna stvar, jeste to kako sudije ocenjuju dosadašnji rad tih sudijskih pomoćnika. Za kandidate koji ne rade u sudu, bilo je i takvih kandidata pribavljeno je mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za vršenje sudijske funkcije od organa i organizacija u kojima rade, odnosno s obzirom da je ovde bilo advokata koji su se prijavili za izbor da je pribavljeno mišljenje Advokatske komore, u čiji imenik je inače advokat upisan.5
Komisija je obavila razgovor sa svim kandidatima koji su podneli prijavu na oglas za izbor, pa je na osnovu izveštaja komisija koje su bile formirane uzimajući u obzir pribavljeno mišljenje sa sednica svih sudija, kandidata koji potiču i gde rade, VSS je ceneći odredbe člana 43. Zakona o sudijama i odredbe člana 4, 6, 7, 8. i 9. Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljeno i dostojnost za izbor sudija i predsednika sudova, predložio je i to ste već dobili u materijalima, da se za sudiju Osnovnog suda u Ubu izabere Nenad Đukić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Ubu.
Pošto imamo samo dva kandidata, ja ću samo nekolik rečenica reći. Rođen je 1979. godine, završio je Pravni fakultet u Beogradu, sa opštim uspehom 8,29, najpre je radio kao volonter, zatim kao sudijski pomoćnik. Položio je pravosudni ispit 2009. godine. Radio je prvo u Osnovnom sudu u Valjevu, sve do januara 2014. godine. A od januara 2014. godine je raspoređen na radno mesto sudijskog saradnika u Osnovnom sudu u Ubu, gde od 1. marta 2014. godine između ostalog obavlja poslove sekretara Osnovnog suda, a pored toga izrađuje odluke o krivičnoj materiji, obavlja poslove koordinatora za medije i priprema i pravna pitanja i sve ono što je bitno kao priprema u postupku odlučivanja, odnosno suđenja u konkretnim predmetima.
Ono što je vrlo važno jeste da je za 2013, 2014. i 2015. godinu ocenjen najvišim ocenama. To su ocene „naročito se ističe“. Još jedna stvar koja je bitna za ovog kandidata jeste da je Nenad Đukić prema mišljenju svih sudija Apelacionog suda u Beogradu drugi na rang listi prema broju dobijenih glasova, što je izuzetno značajno, obzirom da je Apelacioni sud instanciono viši sud u odnosu na sudove u kojima je ranije radio kolega Đukić.
Kada je reč o kandidatu za Gornji Milanovac, VSS je predložio da kandidat bude Darko Rašković. To je korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, koji je rođen 1985. godine u Kragujevcu. Završio je Pravni fakultet sa ocenom 8,71. Vidimo da su i jedan i drugi kandidat završili fakultete sa izuzetno visokim prosekom. Najpre je radio kao pripravnik u advokatskoj kancelariji, zatim je nastavio da radi na mestu sudijskog pripravnika u Privrednom sudu u Kragujevcu. Pravosudni ispit je položio 2012. godine i posle toga je nastavio da radi u istom sudu.
Od 1. decembra 2013. godine zasnovao je radni odnos u Pravosudnoj akademiji, a završni ispit ove akademije položio je 1. jula 2016. godine, sa najvišom ocenom 5.00 i nakon toga je raspoređen u odeljenju za privredne sporove u Privrednom sudu u Kragujevcu.
Prema mišljenju direktora Pravosudne akademije, dakle, to je ustanova u kojoj je kandidat do sada obavljao i čije je mišljenje vrlo relevantno, kandidat Darko Rašković je stručan, osposobljen i dostojan za obavljanje sudijske funkcije i u potpunosti ispunjava sve uslove.
To su svi parametri i činjenice koje VSS ima u vidu. Ceneći sve ove rezultate rada, sva mišljenja i sve ostale parametre u njihovoj sveukupnosti, došao je do zaključka da nedvosmisleno, jednoglasno predloži ova dva kandidata za izbor za Osnovni sud u Ubu, a drugog za Osnovni sud u Gornjem Milanovcu, sa uverenjem da će ukoliko budu izabrani, dakle, ukoliko Narodna skupština podrži ovaj predlog VSS, da će pružiti najbolje rezultate i pomoći da se rezultati rada u tim sudovima poprave i da sudovi budu efikasniji i ažurniji. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč?
Da li izvestioci nadležnih odbra žele reč?
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve predloge koji su danas pred nama. Ja o nekim predlozima neću govoriti jer su u pitanju stvari tehničke prirode, kao što je prihvatanje ostavki predsednika Prekršajnog suda u Loznici i predsednika Osnovnog suda u Kruševcu i razrešenje predsednika Privrednog suda u Beogradu zbog izbora na funkciju sudije Apelacionog privrednog suda u Beogradu. Dakle, to je stvar više tehničke prirode i o tome mislim da i nije potrebno trošiti reči.
Kada su u pitanju izbori, odnosno predlozi Visokog saveta sudstva za izbor sudije Osnovnog suda u Ubu i Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu, tzv. trogodišnjaci, odnosno izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, gospodin Tomić je vrlo iscrpno objasnio o kakvim kandidatima se radi. Ja sam i kao predsednik odbora bio prisutan na Visokom savetu sudstva i mogu da kažem ovde da je VSS jednoglasno predložio Narodnoj skupštini da se ovi kandidati izaberu za sudije Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu i Osnovnog suda u Ubu. Radi se o kandidatima koji po svemu zaslužuju da dobiju šansu i da budu izabrani za sudije ova dva pomenuta suda. Bilo je i drugih kandidata, ali se Komisija u razgovorima opredelila da Visokom savetu sudstva predloži ova dva kandidata i ja predlažem da ih mi izaberemo, odnosno da podržimo ovaj predlog Visokog saveta sudstva.
Kada se radi o kandidatima za izbor za Ustavni sud, radi se o dve vrste kandidata, odnosno imamo pred sobom osam kandidata koje je predložio predsednik Republike i mi treba u danu za glasanje da se opredelimo za četiri kandidata. Što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo se opredeliti za one kandidate za koje smatramo da svojim dosadašnjim radom su zaslužili da budu sudije Ustavnog suda. Ovde, kao što sam rekao, ima osam kandidata. Poslanički klub Jedinstvene Srbije može sa zadovoljstvom da konstatuje da ima stvarno dobrih kandidata, kao što su prof. dr Milan Škulić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, Miroslav Nikolić, predsednik Apelacionog privrednog suda u Beogradu, Snežana Marković, zamenik republičkog javnog tužioca u Beogradu i drugi kandidati. Nažalost, možemo da izaberemo samo četvoro.
Kada je u pitanju predlaganje 10 kandidata predsedniku Republike, koji treba od tih 10 da izabere pet za sudije Ustavnog suda, ja moram samo jednu opasku u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije da iznesem ovde uopšteno. To je da među 18 kandidata koje imamo ovde na spisku pred sobom, onoliko koliko sam uspeo da pročitam njihove bogate biografije, 14 su iz Beograda. Samo četvoro kandidata su van Beograda, jedan je iz Pančeva, jedan je iz Sevojna, jedan je sa Palića i četvrti, nije ni bitno odakle, ali znam da nije iz Beograda.
Postavljam jedno pitanje u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije svima nama – da li je moguće da je sva pravnička pamet koncentrisana u Beogradu i da od 18 kandidata 14 bude iz Beograda? Ne interesuje mene gde je on rođen, rođen je on pre 50 godina negde, ali je on svoju karijeru gradio u Beogradu i živi u Beogradu. Da li je moguće da u Nišu, koji ima univerzitet, da u Kragujevcu, koji takođe ima univerzitet, da u Užicu, hoću da kažem i u mom Pomoravlju nema kandidata koji su stekli pravo da bar budu kandidati za sudije ustavnog suda? Ne moraju da budu izabrani, valjda su nekim svojim dosadašnjim radom pokazali, dokazali i da su se tamo dokazali u svojoj pravničkoj nauci, pravničkoj struci itd.
Nemam pravo i neću kao poslanik Jedinstvene Srbije da osporavam ni jednog od ovih kandidata, smatram da su svi dobri kandidati, bez obzira što je većina iz Beograda, da njihove bogate biografije pokazuju da su zaslužili da budu kandidati za sudije Ustavnog suda, ali samo postavljam jedno principijelno pitanje. Mi hoćemo da jednostavno i provincija, da tako upotrebim taj izraz, da Srbija ima više kandidata nego što ima Beograd. Beograd je deo Srbije. Nemam ništa protiv Beograda, ali, molim vas, ima mnogo dobrih pravnika, doktora nauka, ljudi koji su se dokazali u drugim gradovima van Beograda. Dajte da od 18 kandidata bude 12 iz unutrašnjosti Srbije, a šest, recimo, iz Beograda.
Ponovo ponavljam, svi ovi kandidati koji su ovde pred nama su dobri kandidati i zaslužuju da budu kandidati, ali postavljam pitanje – zašto nema više kandidata van Beograda? Mislim da su u neku ruku za to krive i poslaničke grupe koje su predlagale kandidate, pa su većinom predlagale kandidate iz Beograda.
Dakle, da zaključim, poslanički klub Jedinstvene Srbije će podržati ove liste, ali ovaj principijelni stav treba da imamo u vidu za sledeće neke izbore, da jednostavno malo razvlastimo Beograd i da jednostavno kažemo da i u Srbiji, u unutrašnjosti Srbije, u Vojvodini ima više kandidata koji zaslužuju da budu bar kandidati za sudije Ustavnog suda.
Da zaključim, poslanički klub Jedinstvene Srbije će se u danu za glasanje opredeliti koje će kandidate podržati da budu izabrani za sudije Ustavnog suda, odnosno da budu kandidati za sudije Ustavnog suda koje će birati predsednik Republike, a ovim drugim, da tako kažem, tehničkim stvarima mislim da ne treba ni diskutovati.
Da zaključim još jednom, mislim da ne treba ubuduće da se dešava da ljudi koji podnose ostavke na mesta predsednika sudova čekaju po šest-sedam meseci da budu razrešeni sa tih funkcija, kao što, recimo, slučaj sudije, predsednika Osnovnog suda u Kruševcu. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Malobrojne kolege poslanici, mislim da je, biram reč, krajnje neprimereno da ovako važnu temu o izboru za kandidate za sudije Ustavnog suda vodimo u ovakvoj atmosferi, bez i jedne jedine reči predlagača koji će da obrazloži predlog. Da li je to u slučaju onih kandidata koje je predložio predsednik Republike, on koji je morao ovde da obrazloži svoj predlog zašto smatra da je ovih osam ljudi koji se predlažu Skupštini najboljih osam kandidata koje je predsednik Republike u ovom trenutku mogao da pronađe kao kandidate za Ustavni sud Srbije, ili od strane liste koju ćemo mi kao Narodna skupština utvrditi i poslati predsedniku Republike da od 10 kandidata izabere pet, da čujemo od predsednice koja nam je uputila ovu listu kojih je to 10 poslaničkih grupa uputilo ovaj predlog, koliko je tu ukupno bilo kandidata, da li je bilo samo ovih 10 ili je bilo više, i onda ko je, kako i po kojim kriterijuma skratio ovu listu na 10, jer mi danas treba da utvrdimo listu na kojoj ima 10 kandidata.
Mene zanima, prvo, koja je poslanička grupa kog od ovih kandidata predložila i koliko je ukupno bilo predloženih kandidata i po kom kriterijumu smo došli na ovih 10 imena. Mislim da ova rasprava zaslužuje makar toliko informacija. Sudije Ustavnog suda biraju se na devet godina. Znači, mi ćemo, kad završimo ovaj izbor, praktično izabrati većinu u Ustavnom sudu za narednih devet godina i time izabrati organ koji treba da bude najviša sudska instanca u Srbiji i najvažniji predmeti u narednih devet godina će tamo dolaziti na odlučivanje. Mislim da je to poseban dan u parlamentu i poseban čin koji ne zaslužuje ovakvu atmosferu i ovakav početak, jer smo mi više reči i rečenica čuli o izborima sudija koji se prvi put biraju za sud u Ubu, čini mi se. Mislim da je to neprimereno, da čujemo o tome zašto neki sudija treba da bude izbran za sudiju u Ubu, a nećemo da čujemo ni jednu reč od predlagača, jer ih nema ovde, o sudijama Ustavnog suda.
Mislim da time šaljemo poruku na koji način ova vladajuća većina vidi taj budući Ustavni sud. Ne vidi ga kao nezavisno telo, telo koje će biti posvećeno pre svega odbrani Ustava, ljudskih prava i osnovnih demokratskih vrednosti, nego će biti telo koje treba da bude podrška izvršnoj vlasti, što je, nažalost, Ustavni sud u poslednje vreme i bio. Brojni slučajevi od 2012. godine do danas odluka Ustavnog suda daje nam za pravo da imamo takvu ocenu.
Utoliko pre je onda upitno kako se očekuje da glasamo za one kandidate koji su do sada bili članovi Ustavnog suda. Ali, takođe je pitanje – šta je sa ostalima? Da li nemaju želju da se više bave ovim najodgovornijim poslom, kao istaknuti pravnici, kako to kaže Ustav, i koji tako samo u jednoj rečenici jedan prilično širok kriterijum za izbor sudija definiše. To je takođe tema o kojoj bi trebalo razgovarati, ako ikada dođemo do otvaranja teme političkog dijaloga o promeni Ustava. Da li je ovo rešenje koje se nalazi u Ustavu dovoljno dobro? Da li način na koji se biraju sudije Ustavnog suda garantuje da biramo najuglednije pravnike ili biramo one poslušne?
U predlogu od ovih 18 kandidata nema nijednog profesora ustavnog prava sa nekog državnog fakulteta. Mislim da je to posebna mana. Imamo kandidate koji su javni izvršitelji, imamo kandidate koji rade u „Službenom glasniku“, imamo advokate, imamo profesore sa nekih privatnih univerziteta, ali nijednog profesora ustavnog prava sa državnog fakulteta. To je, čini mi se, još jedan dokaz na koji način vladajuća većina vidi Ustavni sud i njegovu ulogu u budućnosti u Republici Srbiji.
Ja se slažem sa kolegom koji je diskutovao o tome kako na ovoj listi kandidata koju ćemo mi uputiti predsedniku Republike, od deset, sedam je iz Beograda, jedan je iz Sevojna, jedan je iz Subotice, odnosno Palića, i jedan iz Novog Pazara. S druge strane, od ovih osam kandidata koje nam je predsednik Republike predložio, sedam je iz Beograda, a samo jedan nije, iz Pančeva je. Mislim da je to jedna od velikih mana oba ova predloga i da u Srbiji sigurno ima istaknutih pravnika i u univerzitetskim centrima kao što su Niš i Kragujevac, ali i u drugim gradovima. Mislim da bi važna poruka bila da je sastav kandidata onih koji su nam predloženi, a koje ćemo birati drugačiji od ovoga o čemu danas razgovaramo.
Naravno, ova tačka dnevnog reda sigurno mora da se dotakne i dosadašnjeg rada Ustavnog suda. Brojne njegove presude su bile, da kažem, kontroverzne i dočekane u javnosti na različite načine i sa različitim komentarima. Posebno mi je, recimo, zanimljiva činjenica, gledajući i pripremajući se za ovu sednicu, da je recimo Ustavni sud proglasio neustavnom uredbu Vlade iz 2012. godine o priznavanju diploma sa fakulteta na Kosovu i Metohiji koji ne obavljaju delatnost po propisima Srbije, smatrajući da to nije moguće po Ustavu, a onda Briselski sporazum, koji je i te kako imao uticaj na pravni predak Srbije, imao je posledice i da ovde usvajamo međudržavne sporazume, gde se pojavljuje kao jedna od strana potpisnica Kosovo sa zvezdicom, što je takođe tada 2011. godine još bilo dogovoreno, proglasio se nenadležnim i smatrajući taj Briselski sporazum političkim.
Mislim da i neke druge presude donete 2012. godine su pokazale da Ustavni sud nije nezavisno telo, nego je bilo telo koje je trebalo da da podršku tada novoj vlasti, kritikujući i smatrajući neustavnim neke odluke koje su donošene od strane Vlade i parlamenta do 2012. godine. Taj Ustavni sud nije našao za shodno, odnosno nije smatrao da je Zakon o privremenom smanjenju isplate penzije neustavan, navodeći brojne razloge, od kojih poslednji, zaključni, je da je taj zakon privremenog karaktera, jer tako kaže u svom naslovu. Međutim, videli smo da Vlada nema nameru da taj zakon, onako kako je kada je predložen u Skupštini, ograniči na tri godine, nego ima nameru da ga drži praktično trajno, verovatno dok ova Vlada bude upravljala i ova poslanička i politička većina bude činila Vladu Republike Srbije. S obzirom da će ta većina izabrati ovih devet sudija, nažalost, građani Srbije ne mogu da očekuju da će ta odluka Ustavnog suda biti promenjena.
Zbog ovakvog stanja u pravosuđu i ovakvih odluka Ustavnog suda, Srbija je zemlja sa najvećim brojem tužbi Međunarodnog suda u Strazburu, zato što građani ovde osećaju da ne mogu da zaštite svoja prava, ne mogu da ostvare zaštitu i onda posle negativnih odgovora Ustavnog suda oni se obraćaju Međunarodnom sudu u Strazburu i odande počinju sve češće da nam stižu presude koje govore o tome u kakvom stanju je naš pravni sistem i kakve se odluke ovde donose, a sve te odluke imaju određenu cenu, ne samo u smislu promena naših zakona, nego i materijalnih obaveza koje Republika Srbija mora da ispuni. Mislimo da je loše da se tako nastavi, ali opet ovi kandidati, ovako kako su predloženi, ne ulivaju nikakvo poverenje da će se to izmeniti i sasvim sigurno neće imati podršku poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke – Narodni pokret Srbije.
Zanimljivo mi je bilo da se među kandidatima koje ova Skupština treba da pošalje predsedniku Republike nalazi se i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije. Verovatno treba da bude nagrađena izborom za to što Agencija skoro pet godina neće da ispita i da utvrdi ko je platio dolazak gospodina Đulijanija u kampanji 2012. godine, s obzirom da je on sam izjavio da je bio plaćen da dođe u tu posetu koja je ovde predstavljena građanima u kampanji kao podrška kandidatu za gradonačelnika, gospodinu Aleksandru Vučiću u to vreme. U izveštaju koji je tada SNS predočila agenciji se vidi da je jedna firma iz Londona platila sale gde su se održavale konferencije za štampu, troškove putovanja, ali ne i sam honorar, iako je gospodin Đulijani izjavio da je bio plaćen za tu posetu Beogradu.
Onda se postavlja pitanje – zašto agencija nije htela da se pozabavi tim slučajem i da javnost Srbije dobije odgovor ko je platio i sa kojim novcem je plaćen taj dolazak u kampanju? Čuli su se iz agencije glasovi da nema nameru agencija da se zamera novoj vlasti i verovatno je da je kandidatura direktorke nagrada za to što četiri godine nije gledala u taj slučaj, kao i druge brojne slučajeve zloupotrebe i izvrdavanja zakona za borbu protiv korupcije kojem smo bili svedoci u poslednje četiri godine.
Biografije koje umesto predlagača koje ovde imamo treba da nam nešto kažu o kandidatima o kojima treba da se izjasnimo su zanimljive. Imate biografije kandidata sa obimnim radovima iz pravne struke. Jedan kandidat je dao biografiju na 33 strane, sa brojnim naučnim radovima u čijoj izradi je učestvovao. Neke biografije su samo na dve strane. U jednoj biografiji gospođe Marković se nalazi nešto što ja nisam video do sada u svojoj praksi. Na kraju biografije, umesto navođenja nekih naučnih radova u kojima je učestvovala, ona je stavila: „P.S. Sve ove godine radila sam u pravosudnom sistemu Srbije i imam veliko iskustvo.“
Moram da priznam, da za jednu profesionalnu biografiju takav način pisanja je nešto što prvi put vidim. NJena biografija i njega kandidatura je osporena od strane ljudi, s obzirom da je ona učestvovala u slučaju ATP „Vojvodina“ i presude koja je doneta u korist jednog privatnog preduzeća i umešanosti sada visokih funkcionera SNS u nekim prošlim vremenima u toj aferi.
Ono što sam na početku ove sednice smatrao da nije dobro da vodimo objedinjenu raspravu što sam sada ja potrošio 14 minuta samo na ovu temu koja je, naravno, izuzetno važna, ali želim da kažem nešto i o izboru sudija koje prvi put biramo.
Pre svega, želim da postavim pitanje ovde, gospodinu Tomiću koji je predstavnik predlagača Visokog saveta pravosuđa, zašto se desilo da je poništen konkurs za izbor 58 sudija koje su trebale da budu prvi put izabrane na funkciju, konkurs koji je raspisan 2. i 7. septembra, a morao je da bude poništen zato što Visoki savet pravosuđa nije doneo pravilnik za koji je bio obavezan da ga donese do 29. marta. Pošto smo mi krajem prošle godine usvojili Zakon o sudijama koji je tada predviđao da nema ovakvih merila o kojima je gospodin Tomić govorio, razgovor sa kandidatima i neki lični utisci, nego je tada predviđao pravilnik i po tom pravilniku određena testiranja.
Zašto je Visoki savet pravosuđa, zašto nije ispunio zakonsku obavezu i u roku od 90 dana za donošenje tog pravilnika nego ga je doneo tek 15. novembra ove godine i time ugrozio ovaj konkurs koji zato što je raspisan dan, odnosno sedam dana pošto je isticao rok za primenu ovih novih pravila, zašto je taj konkurs morao da bude poništen i zašto mi sada na dnevnom redu ne raspravljamo o izboru 58 novih sudija? Da li će to što ne raspravljamo o tome sada doprineti da sudovi rade bolje i efikasnije, jer je sasvim sigurno da neće. Tih 58 ljudi koji bi bili izabrani mogli bi da pomognu svojim kolegama u radu na brojnim predmetima.
Mi stalno slušamo o velikom broju zaostalih predmeta, to su neki milioni koji se spominju, koji guše naše sudove, zbog kojih je naše sudstvo najneefikasnije, stalno je loše ocenjeno. Zašto i šta je bio problem Visokom savetu pravosuđa da uradi jedan posao u roku od 90 dana, izrada jednog pravilnika. Meni je to potpuno neobjašnjivo.
Prošli put kada je bila rasprava ovde o sudijama koji se biraju prvi put, postavio sam pitanje izrade planova integriteta u sudovima i da li se na tome radi i zašto se desilo da smo imali sudije koji su bili izabrani u ovom parlamentu prošle godine, a onda nekoliko meseci nakon tog izbora imali smo privođenja tih sudova pod optužbama, ozbiljnim optužbama za korupciju? Da li se naši sudovi bave prevencijom korupcije u svom radu i na koji način se bave? Očigledno da propusta ima, da korupcije ima. To je, da kažem, nešto što će doći pred pravosudne organe, ali na koji način se borimo da se to spreči i da se to predupredi.
Tada nisam dobio odgovor. Naravno, nismo tada podržali ni izbor novih sudija koji se prvi put biraju i nećemo ni sada glasati za ove sudije, ne zato što imamo nešto sporno protiv ova dva kandidata koja su predložena, nego zato što tražimo odgovor na ova pitanja. Tražimo odgovor na to šta se radi na prevenciji korupcije, kao i ovaj odgovor zašto nije usvojen ovaj pravilnik na vreme i zašto danas biramo samo ovo dvoje sudija za koje je konkurs raspisan u maju ove godine, a ne ovih 58 koliko je trebalo da se primi na konkursu raspisanom u septembru, koji je kasnije morao biti poništen.
Slažem se takođe sa kolegom koji je govorio o tome da je nedopustivo da mi šest meseci pošto je neki sudija zatražio razrešenje zbog ličnih razloga, zdravstvenih razloga, raspravljamo o njegovoj smeni šest meseci kasnije. Možemo da prihvatimo da su izbori bili u aprilu, ali od juna meseca kada je konstituisan parlament do danas, prošlo je šest meseci i ne vidim ni jedan razlog zašto ova tačka nije došla ranije na dnevni red. Očigledno je da postoje neke igre, da se na neki način manipuliše i sa ovim ostavkama i razrešenjima usled ostavke iz meni potpuno neobjašnjivih razloga.
O tome na koji način smo izabrali odbore i delegacije Skupštine Srbije, jer je to poslednji deo ove objedinjene rasprave, govorili smo više puta. Smatramo da ni odbori nisu formirani u skladu sa Poslovnikom i sastav tih odbora i procenti učešća svih parlamentarnih grupa u njima, a posebno ne predsednici odbora, jer samo jedan odbor vodi, odnosno dva odbora od 19 vode predstavnici opozicionih stranaka, a trebalo bi najmanje jednu trećinu. Mislim, da ste trebali da pokažete demokratski kapacitet i da sigurno polovinu mesta predsedavajućih odbora date poslanicima opozicije. Uradili ste ono što ni jedna većina nije uradila ovde od 2000. godine. Mislim da je to jedan od razloga zašto ti odbori ne funkcionišu ili funkcionišu na onaj način na koji smo videli kako je predsednik poslaničke grupe SNS zakazao i održao Administrativni odbor ne dajući pravo ni jednom poslaniku opozicije da se javi za reč i diskutuje. To je potpuno neprimereno i mislim da o tome moramo da razgovaramo, jer bojim se da će se takve stvari ponavljati, a to nije dobro za demokratiju u Srbiji i za demokratski rad parlamenta. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.