Mogu da završim rečenicu?

Da, dosta dugo ste prekoračili vreme.

Hvala vam. Pa, prekinuli ste me.

Da.
Milovan Krivokapić, povreda Poslovnika. Izvolite, poslaniče.

Član 107, ako može. Zaista, ne mogu da poverujem da ovako se vodi jedna diskusija, jednog člana, na ovoj sednici. Govori o Danici Marinković, ženi koja je zaista podnela jedan od najvećih tereta, jer sam sa Kosova i Metohije, pa mogu sigurno, i kompetentniji sam sto puta da pričam o osobi koja treba da se stidi od svega onoga što je do sada ovde izrekla. To je sramota. Sramota je zaista da se priča tako o jednoj ženi koja je stavila tamo glavu, gde neko nije smeo da stavi ni ne znam šta.
(Marinika Tepić, s mesta: Da li je ovo replika?)
Zaista ne znam šta je nateralo nju i koji su razlozi da ona priča o toj ženi tako.
(Marinika Tepić, s mesta: Po kom članu?)
Po članu 106, rekao sam na vreme.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ovo je baš shodno Poslovniku.)
Molim vas nemojte da upadate u reč.

Nisam vas pitala za mišljenje uopšte. Hvala.

Danica Marinković…

Poslaniče, sačekajte da prestanu da viču ovi koji sada viču kada vi govorite, a nisu vikali kada je prethodna poslanica govorila.
(Marko Đurišić, s mesta: Šta je govorila?)
Šta je govorila? Pustite me na miru.
Sačekajte, vratiću vam 15 sekundi, nije korektno prema vama, pogotovo što se vi vrlo retko javljate. Stvarno nema smisla, pustite poslanika.
(Marko Đurišić, s mesta: Može da priča šta hoće.)
Poslaniče Đurišiću, zaista mi ne treba asistent koji nije moj potpredsednik. Samo momenat, vratiću vam vreme, samo da pustimo poslanike koji imaju potrebu da viču kada čuju drugačije mišljenje. Samo polako.
(Marko Đurišić, s mesta: Da li je on ovlašćeni?)
Nepristojnosti nikad dosta. Znači, stalno pomeramo granicu pristojnosti i svaki dan sam sve neprijatnije iznenađena. Hoćete li molim vas da prestanete.
(Marko Đurišić, s mesta: Hoćete vi da vodite sednicu?)
Poštujte poslanika da završi svoju reč, a onda ćemo reci ocenu da li je to član 106 ili nije.
(Marko Đurišić, s mesta: Što meni ne date da govorim? Ja sam isključen.)
Zato što vičete na mene. Ovo nije ni vreme, ni mesto, sada za diskusiju nas dvoje.
Izvinjavam se vama. Duboko se izvinjavam. Iako se trudim da pristojno vodim sednicu. Izvolite poslaniče. Prijavite se ponovo, vratiću vam vreme zbog svega ovoga.
I obrazložite 106 i 107, što ste rekli na početku, ali neko neće da čuje o čemu govorite.
(Marko Đurišić, s mesta: Neka kaže u skladu sa Poslovnikom.)
Morate se prijaviti.
Još vas nemam u sistemu.
Poštujte ljude, poslanike sa teritorije Kosova i Metohije, da kažu jednom u godinu dana, ako smatraju da je povređen Poslovnik. Imajte malo takta političkog i ljudskog. Kada ih neko povredi da ih pustimo da kažu nešto.
(Marko Đurišić, s mesta: I ja bih da kažem.)
Vi nećete sada reći ništa dogod on ne završi svoje, i ostali koji su pre vas podigli Poslovnik. Znam da vas tema o Kosovu i Metohiji izuzetno nervira. Izvolite.
Pomozite poslaniku i ubacite karticu ako treba u drugo mesto. Imamo vremena, za Kosovo i Metohiju uvek imamo vremena.
Promenite jedinicu.
Sve vam je za šalu. Kada su teške optužbe za nekog ko je živeo tamo kada je bilo najstrašnije, onda vam nije za šalu. Sada kada poslanik ima nešto da kaže da je povređeno dostojanstvo.
(Zoran Živković, s mesta: Neka kaže.)
On bi rekao, nego je suviše pristojan čovek. Sačekao je da se izvičete i da ga izvređate.
Izvolite poslaniče, sada ste u sistemu.
Sedite i ponovite, čime je povređen Poslovnik.

Danica Marinković je jedna časna i poštena žena sa impresivnom biografijom. Na žalost prethodnika moga koji je govorio kontraproduktivno u odnosu na ovo što sam ja govorio. Ona je bila na svakom mestu gde je trebalo priteći i pomoći srpskom narodu, tako da slušajući ovo vrlo retko se javljam, ali preko ovoga nisam mogao da pređem niti danas da izađem iz ove sale a da ne odgovorim na ovo što smo danas slušali. Prosto nisam mogao da verujem.
Da vam nešto kažem, mene to ne iznenađuje, ja punih 15, 20 godina slušam od prethodnice i slične njoj koje mogu na prste izbrojati, o Kosovu i Metohiji koji bi ga dali za šaku, ne znam čega sutra, međutim, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladu koju on vodi, Kosovo neće nikada biti predato, da znate. Nikada.
Možete vi gospodin Raduloviću da tapšete koliko god hoćete, koliko god hoćete, ali jednog dana ćete pamtiti ove reči koje sam vam ja izgovorio. Budite ubeđeni. Ovo sluša narod Srbije. On je najveći sud.
Hvala vam što tapšete gospodine Raduloviću.

Poslaniče nemojte se direktno obraćati poslanicima.