Reč ima prvo ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Vidim da se koleginica Brnabić spremila da odgovori na veći broj vaših primedbi. Ja ću samo na par.
Prvo, možda ne znam toliko da predviđam, ali sam pet godina bio predsednik Skupštine grada, a gospodin Šarović šef opozicije tadašnji, pa je njega ponekad iz mog ugla lako predvideti. Tako da, imam, gospodine Šaroviću podatke Eurostata, statističke podatke o ceni električne energije za sve evropske države. Cena električne energije u Danskoj je 30,9 evrocenti, tako da nemojte me ispravljati molim vas, jer ne pričam napamet. Znači, u Danskoj 30,9.
Kada sam govorio o cenama električne energije, ja, naravno, ne živim na nekoj drugoj planeti, živim u Srbiji, u Beogradu. Znam kakva je ovde situacija ekonomska i ja sam upravo rekao – ja neću da merim to u odnosu na Dansku gde je 30,9 ili Nemačku gde je 29,7, nego se držimo regiona. Upravo o tome sam pričao. Crna Gora 9,6, Makedonija 8,2, Albanija 8,2, BiH 8,3, Moldavija 9,6, a Srbija 6,4. Ponavljam, prosečna cena električne energije u Srbiji je najjeftinija u Evropi.
Kada poređamo to u odnosu na region, gde su i plate otprilike u istom nivou, vidi se koliko je u Srbiji cena električne energije zaista povoljna za građane, uzimajući u obzir i njihovu platežnu mogućnost. Govorio sam o tome da mi o tome striktno vodimo računa. Ne možete isključivo da gledate koji je standard i koja je visina plate i cena struje zato što cena struje ima svoju proizvođačku cenu i mi o tome moramo voditi računa i ne smemo naše energetske kompanije da vodimo u pravcu debakla.
Kada je u pitanju „Petrohemija“, moram ponovo da malo korigujem ovo o čemu je gospodin Šarović govorio. Dakle, dug „Petrohemije“ prema NIS-u je 254 miliona. Nastao je u periodu, rekao sam kom. Znači, ova Vlada nije napravila ni dinara duga.
Kad govorimo o tom dugu, mi smo uspeli dobrim pregovorima o tih 254 miliona da svedemo na 105, na način što se gotovo 70 i nekoliko miliona evra kamata otpisuje, a ostatak razlika između 105, kamata, do 254 će se konvertovati u vlasništvo. I tih 105, ponavljam, mi preuzimamo javni dug, to ćemo otplaćivati u naredne četiri godine po modelu koji imate pred vama, znači, 20% ove godine i onda pet šestomesečnih rata po 16%, uz našu mogućnost koju ćemo mi, naravno, iskoristiti jer smo je zakonom otvorili, da tih 105 miliona evra i mi kao Republika Srbija konvertujemo u vlasništvo „Petrohemije“. Time će vlasništvo države u „Petrohemiji“ što direktno, što preko javnih preduzeća, narasti na gotovo 75%.
Ponavljam, ta firma je sada na nuli. Ona nema dugovanja. Ima ozbiljnu količinu sredstava na računu. Ove godine će imati profit od 59 miliona evra, nešto je plaćala od ovih starih dugova i obaveza. Znači, ima gotovo 50 miliona evra na računu.
Sa dugoročnim ugovorom sa NIS, to je sada vrlo stabilna kompanija koja će ili ostvarivati profit i dividendu davati u naš budžet ili ćemo tu kompaniju, naći strateškog partnera, prodati deo akcija i ja verujem, ne smem sada da gledam toliko daleko, ali verujem da ćemo ovih 105 miliona evra kroz tu jednu aktivnost vratiti nazad u budžet Srbije i ostaviti iza sebe jednu ozbiljnu kompaniju.
Kada su u pitanju zaduživanja, verovatno će Ana malo više o tome govoriti, o tome smo pričali puno prilikom usvajanja budžeta. Mi ćemo ovu godinu završiti sa 2,7-2,8% rasta BDP. To je neka novostvorena vrednost. Imamo novostvorenu vrednost BDP-a. Jedan deo te novostvorene vrednosti mi koristimo za vraćanje određenih dugova, za peglanje određenih stvari vezano za zarade i penzije, a delom za nove investicije. Mi ne možemo da predvidimo i da planiramo novi rast našeg društvenog proizvoda bez investicija, ali to su investicije koje smo takoreći zaradili u ovoj godini kroz stopu rasta i one ne utiču na rast našeg duga u odnosu na BDP. Vi sve to dobro znate. Gospodin Krasić, koga ste prozivali, još bolje to zna. Tako da, ja ovo i ne objašnjavam vama, već građanima Srbije. Hvala.

Reč ima ministar Ana Brnabić.

Hvala puno. Odgovoriću na neka od postavljenih pitanja, koliko mogu i koliko sam zapisala. Bilo je dosta kritika i činilo mi se, krenulo se jako, ali, posle, već u drugom delu izlaganja, malo su posustali argumenti. Ovaj prvi deo mi je bio dosta naporniji i moram da kažem da sam se u jednom trenutku uplašila. Posle mi je laknulo.
Vidite, ja očigledno nisam baš dugo u politici i ne znam puno stvari, učim. Ali, evo, danas sam, recimo, naučila da je ovaj set zakona od 27 ništa u odnosu na ono šta je rađeno. Imali smo sednice sa 89 tačka, šta je sve bilo hitno i po hitnom postupku u ranijim zasedanjima je za priču zašto je ovo po hitnom postupku. Postoje razlozi zašto su neki od ovih zakona po hitnom postupku. Ako ćemo o akcizama, onda je jasno da je to zbog akciznog kalendara koji ističe 2016. godine i u 2017. godini treba to da se radi. Da li se podižu akcize na cigarete, duvanske proizvode, one su svakako najniže u Evropi i da dodatni priliv u budžet od dve milijarde dinara može da se iskoristi za nešto drugo, u smislu zdravstva i podrške zdravstvenom sistemu, da leči sve one posledice koje se dešavaju zbog pušenja duvanskog dima, ali, o tome će možda ipak bolje da objasni ministar zdravlja.
Što se tiče Zakona o tržištu kapitala, odličan pokušaj, da smo ga usvojili 2016. a odmah ga menjamo, usvojen je 2011. godine. Bila je jedna mala izmena u januaru 2016. godine, tako da ne stoji da smo ga 2016. godine doneli i da je tada stupio na snagu a da ga sada menjamo. Zakon je iz 2011. godine.
Kada se radi o opremi za bebe, mislim da smo to dovoljno objasnili. Čini mi se da je ovo što predlažemo lakši i pravilniji način da svi roditelji novorođenih beba ostvare svoje pravo. Da li treba ukidati PDV za opremu i hranu za bebe, vidite, to je dosta kompleksno ekonomsko pitanje i šta bi moglo da dođe kao malverzacija, ali, opet, moram da podsetim da postoji i oprema za bebe koja nikako nije u socijalnoj kategoriji. Postoje kolica za bebe koje su 600, 700, 800 evra. Zašto ukidati PDV za opremu za bebe koja je u toj kategoriji? Čini mi se da nema ekonomske isplativosti. Ovako, u svakom slučaju, svaki roditelj svakog novorođenog deteta će dobiti ono što je u proseku potrošeno u ovom trenutku za PDV za bebe.
Javna svojina – 100% se slažem sa vama, apsolutno i neverovatno frustrirajuće, pet godina nije završeno i ja kažem uvek i uvek podvlačim paralelu sa problemom mog resora, matične knjige nisu završene sedam godina. Rekli smo da nećemo više produžavati rok i završićemo to do kraja ove godine. Ja vam obećavam da ćemo se, čim završimo ove matične knjige, posvetiti potpunoj kontroli i podršci lokalnim samoupravama da se završi ova javna svojina. To je nedopustivo. Nedopustivo je da imamo pet, šest, sedam godina a da se nešto ne završava, ali se menja i to.
Što se tiče opaske od čega je nezavisno Ministarstvo finansija, odlično, isto je dobro, ali verovatno ste i vi razumeli da se misli o tome da je nezavistan u odnosu na drugostepeni organ. Dakle, ne znam kako može da bude? Prvi put uvodimo nešto da nije kadija te tuži, kadija ti sudi, nego idemo na prvostepeni organ i drugostepeni organ nezavistan od prvostepenog organa, ali dobro zvuči i to, tako da je legitimno da se iskoristi u skupštinskoj raspravi.
Što se tiče zaduživanja, javni dug Surčin, Obrenovac, nije novo zaduživanje, odobren je od strane Skupštine 2016. godine, 250 miliona dolara. Ono što se u stvari dešava je da se povlači manje, 198 miliona ili, kako vi kažete, 200, ali makar 50 manje od onoga što je inicijalno odobreno.
Autentično tumačenje eksproprijacije, meni jako zanimljivo. Slažem se za pravo svojine, mislim da je to jedno od osnovnih prava i svakako treba da bude. Ali, vidite, radi se o dve stvari. Prvo, mi ovde razgovaramo o dalekovodima, ako još razgovaramo o visokonaponskim dalekovodima, onda razgovaramo o dalekovodima koji se postavljaju na visini od 20 i više metara. Pravo svojine, ako ja imam svoju parcelu i onda na 20 ili 30 metara iznad nje prolazi vod, jel to i dalje moja parcela gore na 30 metara? Ili na 100 km? I do galaksije je to sve moja parcela…
(Vjerica Radeta, s mesta: To treba da se plati zato što ne može da se koristi.)
Na 30 metara iznad može da se koristi. Ali, i tada ostaje otvoreno za nadoknadu, ali ne po zakonu o eksproprijaciji, zato što su sudovi krenuli da uvode faktičku eksproprijaciju koja ne postoji. Dakle, nije to oduzeto po Zakonu o eksproprijaciji, pa ne može da se sudi po Zakonu o eksproprijaciji, nego neka se dodeljuju nadoknade po Zakonu o obligacionim odnosima i bilo kakvim obligacionim zakonima, dokaže se šteta i dobije se nadoknada. Ali, ovako, da se sudi, samo protiv države, zato što se protiv države lako suditi… Pa samo da odvalimo od sudova što više može i onda dolaze ljudi od po 30, 40, 50. godina, koji su nesmetano obrađivali svoju zemlju i sada kada je jedan sud u odnosu na izmišljen termin faktičke eksproprijacije dosudio, e, onda krenu svi i sudovi samo krenu. Meni se stvarno čini da mi svi treba da stanemo u odbranu takvih stvari.

Ovim završavamo sa današnjim radom i nastavljamo u ponedeljak u 10.00 sati.
Zahvaljujem.
(Sednica je prekinuta u 20.00 sati)