Ne. Radije prihvatam pravo na repliku apsolutno, jer sam pogrešno protumačen i ništa od onoga što je rečeno… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Jovanoviću, kolega Neđo Jovanović je ukazao na povredu Poslovniku. To pravo je zloupotrebio i replicirao. Iskoristio sam pravo iz člana 103. stav 8. i oduzeo dva minuta od vremena poslaničke grupe, jer je to pravo zloupotrebio. Osnov za javljanje vam ne može biti replika, jer je on ukazao na povredu Poslovnika…
(Čedomir Jovanović, s mesta: Kaznili ste nekoga zbog nečega što je uradio. Tačno. On je meni replicirao.)
I oduzeto mu je dva minuta.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Sada ja ne mogu da odgovorim na njegova dva minuta, a ni na moja dva minuta replike…)
Ne možete da dobijete repliku na povredu Poslovnika. To jako dobro znate.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Nadam se da će predsedavajući prema meni biti blaži, nego prema poslanicima SPS.
Pre svega, kolega Nedimović će komentarisati deo izlaganja gospodina Jovanovića, pa će gospodin Jovanović opet imati prilike da prokomentariše. U većem delu vašeg obraćanja želim da prokomentarišem ovaj segment oko „Petrohemije“.
Naravno, geneza priče oko „Petrohemije“ je dugačka. Nisu drugovi koji su tu fabriku gradili nju slučajno izgradili tu gde su je izgradili i potpuno je jasno da je ona izgrađena zato što je neko mudro procenjivao da je ona integrisana tehnološki sa rafinerijom nafte u Pančevu, i to je sve nesumnjivo sled činjenica i okolnosti.
Moram istine radi i radi naših građana da prokomentarišem da nije sunovrat „Petrohemij“ krenuo kada je „Gaspromnjeft“ kupio NIS. Sunovrat „Petrohemije“ je krenuo nešto ranije, od bombardovanja kada je urušen deo njihovog tehnološkog procesa i njihova, da kažem, jedna od najznačajnijih linija za proizvodnju, preko perioda, nakon toga, u kome je loše gazdovano. Znači, u periodu nakon 2000. godine.
I moram da kažem, gospodine Jovanoviću, da je, otprilike, kada je izvršena privatizacija Naftne industrije Srbije, „Petrohemija“ dugovala Naftnoj industrije Srbije tada, već oko 90 miliona evra, plus pripadajuće kamate. Sa takvom praksom se nastavilo do 2014. godine, znači, do ove Vlade Republike Srbije koja je napravila snažan zaokret.
Ne znam zašto gospodin poslanik, drugi Jovanović, tu hiperboliše aktivnosti pravosudnih organa, zaista mi to nije jasno, jer ovo je upravo jedna politika Vlade Republike Srbije koja je napravila zaokret i u odnosu na „Petrohemiju“ i u odnosu na Naftnu industrije Srbije i izdiktirala, upravo, jednu potpuno drugačiju sliku, koja kaže, „Rafinerija“ i „Petrohemija“ moraju da usklade svoje proizvodne cikluse, moraju da se gađaju sa količinama primarnog benzina, NIS isporučuje primarni benzin, a ne gas, „Petrohemiji“. Moraju da naprave i jedan tehnološki, da kažem, konsenzus oko svojih proizvodnja, jer jedni bez drugih ne mogu, kao što „Petrohemija“ ne može bez „Rafinerije“, verujte mi, ne može ni „Rafinerija“ bez „Petrohemije“, jer ne znam šta će da rade sa tim primarnim benzinom u stotinama hiljada tona, jer to je nemoguće izvesti uz neke ozbiljne cene.
Mi smo se ovim ozbiljno bavili. Moje Ministarstvo je vodilo te pregovore uz veliku podršku Ministarstva privrede, Ministarstva finansija i naravno, čitave Vlade, i uspeli smo da napravimo jedan modus ivendi za „Petrohemiju“, koji očigledno daje rezultate. Jedine godine u kojima „Petrohemija“ nije napravila minus, su upravo godine, 2015. i 2016. godina. Jedine godine u kojima je ona imala visoku ebidu i jako dobar profit su 2015. i 2016. godina.
To su godine u kojima su smanjena dugovanja prema svim ključnim poveriocima, dobar broj tih dugovanja je isplaćen. Napomenuću „Lukoil“, više malih dobavljača banaka, koje su bile u redosledu potraživanja. Ostalo nam je dugovanja prema NIS-u, 254 miliona. Ponavljam, rekao sam, u vremenu ove Vlade Republike Srbije nula je napravljena. Ovo je isključivo stari istorijski dug. Mi smo dugo pregovarali sa NIS-om i mislim da smo postigli jedan dobar dogovor. Od tih 254 miliona, 105 miliona u javni dug, ostatak, ono što su kamate u otpis, a ono što nisu kamate u konverziju. Uz one nužne faktore kako „Petrohemija“ treba da dobije svoju kredibilnu budućnost i jedan program koji će bez ikakve dileme omogućiti da „Petrohemija“ završi sada investicioni ciklus, i ima perspektivu da više ne pravi nikada ovakva dugovanja.
Upravo jedan od ključnih parametara za to je, ono o čemu ste vi govorili i gde se možda za nijansu ne slažemo, ali u suštini pričamo o istoj stvari, je ta povezanost sa „Rafinerijom“. Deo ovog aranžmana je desetogodišnji ugovor o snabdevanju „Petrohemije“ sa neophodnim količinama primarnog benzina, u prve četiri godine 360 hiljada tona godišnje sa fiksiranom cenom. To je neki period u kome se može završiti investicija. U ostatku su definisane količine i metodologije po kojima će „Petrohemija“ i NIS napraviti dalje svoju saradnju i definisati cene.
Ovo je zaista jedno od kapitalnih pitanja i moram reći jedan od najvećih uspeha ove Vlade. LJudi, mi smo ovime spasli i napravili novu budućnost firmi koja sa jedne strane, zapošljava gotovo 1.500 ljudi, a sa druge strane, zaista strateška privredna grana Republike Srbije. Ovo je nekih između 300 i 400 miliona nove robe, novog kvaliteta, koji kao država ćemo proizvoditi, od čega gotovo 80% ide u izvoz. Znači, strahovito utiče na ukupnu našu ekonomiju, na naše spoljnotrgovinske bilanse, na ukupnu našu privrednu aktivnost.
Verujem da smo ovim napravili, ponavljam, jednu od najvažnijih stvari za ovu državu, za budućnost ove zemlje. Površinski posmatrano, da mi preuzimamo 105 miliona u javni dug, ali pravimo jednoj firmi ozbiljnu budućnost, Republika Srbija će biti vlasnik u toj kompaniji, kada se završe konverzije sa oko 75%. Ova firma ima budućnost, ima svoju vrednost. Mi ćemo pokušati da nađemo strateškog partnera, probaćemo da nađemo nekog ko će možda da uđe i u ekviti, i da plati ovoj državi deo te vrednosti.
I na kraju dana ovih 105 miliona ne poklanjamo nikome, nego tih 105 miliona sutra mi koristimo za ili konverziju u vlasništvo ili ćemo u određenom delu biti prinuđeni zbog UPPR-a, upravo kroz koji ova kompanija u finalu sada mora da prođe i da podvuče svoje finansije, i da dođe na nulu. Moraćemo deo, i zbog ostalih poverioca, da otpišemo.
Ponavljam, kapitalno važna stvar za budućnost ove zemlje i verujte mi jedna od stvari za koju sam najponosniji što je ova Vlada učinila i što sam bio deo tima koji je na tome radio. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Jovanoviću, direktno obraćanje, pravo na repliku. Izvolite.

To za gas, mislio sam na etilen i propilen, na proizvode njihove. Samo nekoliko činjenica, gospodine Antiću.
Godine 2004. je država odlučila da se bavi „Petrohemijom“, tako što ju je vezala za NIS, NIS je tamo postavio svoje kadrove. Od 2004. do 2008. godine dobitak NIS-a bio je ravan gubicima „Petrohemije“. Ne pada mi napamet da tvrdim kako menadžment koji su Rusi doveli u NIS nije sposoban, oni su koliko znam postavili neke kadrove u „Petrohemiju“ koji vrlo dobro rade svoj posao. Nešto drugo je ovde u fokusu onoga što želim da kažem.
Da smo 2008. godine Rusima uz ono što su uzeli, jer im odgovara, na sto stavili, vi znate o čemu pričam, i ono što možda nije tako unosno, ali je deo tog sistema, oni bi se ozbiljnije bavili time. Tačno je da su potpisali desetogodišnji ugovor da bez NIS-a „Petrohemija“ nema nikakvu budućnost, da mi sada moramo da vodimo računa o načinu na koji se ponašamo. Da smo tada prednost dali biznisu, a ne politici, do ovoga u međuvremenu ne bi došlo. I to ne bi bio problem Srbije, nego bi bio problem Ruske državne kompanije koja bi ga rešavala u skladu sa svojim interesima.
„Petrohemiju“ treba očuvati i omogućiti joj da normalno radi, jer je ona strateški važna za ovu zemlju i može da funkcioniše. Problemi, zna se kakvi su. Oni su posledica 90-ih, pomenuli ste bombardovanje, izgubljena tržišta. To je skupa industrija. Možemo samo da fantaziramo o pravljenju nekog novog postrojenja sa tim predispoziciona.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Vi u ovom vašem sada odgovoru na moju diskusiju nas vraćate u 2008. godinu. Ova Vlada nije odgovorna za taj period privatizacije.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Vaša stranka jeste.)
Izvinjavam se. Za taj period privatizacije NIS, ako hoćete da kažete SPS, pa čak ni SPS u tom trenutku nije bila deo vladajuće strukture kada su potpisani ugovori, odnosno Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom.
Mogao bih sa vama ovako sada kao posmatrač u tom periodu, da se složim da bi bilo najbolje da je tada i „Petrohemija“ bila deo tog aranžmana. Ali s obzirom da nije, mi sada govorimo o onome što je redosled stvari i hoću da kažem da je ova Vlada prekinula taj vrtlog koji je „Petrohemiju“ vukao u debakl i potpuni raspad, seču u staro gvožđe i da je napravila od nje sada jednu ozbiljnu kompaniju koja dve godine pravi profit.
I sa ovakvim čišćenjem svojih finansija, i sa ovakvim desetogodišnjim ugovorom ovo je jedna zaista ozbiljna kompanija, koja ima ozbiljnu budućnost pred sobom.
Vrlo brzo ćemo se složiti oko toga da je „Petrohemija“ bio pun pogodak i jedna od najboljih aktivnosti Vlade. Zaboravio sam da prokomentarišem ono što ste vi komentarisali, vezano za „Minel“ transformatore. Mogu da se složim s vama da je to zaista bila jedna reprezentativna kompanija i da je prosto neverovatno da je ona dovedena na taj nivo, samo genije je mogao da je upropasti, dobro ne mora da bude genije, ali makar doktor nauka.

Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Nekoliko reči u pogledu izlaganja koja su se odnosila na javnu svojinu i koja su se odnosila na zakon koji reguliše materiju procenitelja vrednosti nepokretnosti.
Što se tiče javne svojine, činjenica je, tu ima jako puno problema i da je to, ako nemate temelj, da to predstavlja imovinsko-pravne odnose, ne možete ništa drugo veliko ni da radite.
Ono što je činjenica, zadnjih pet godina da je dosta lokalnih samouprava odradilo svoj posao. Zašto mora doći do pomeranja ovog roka? Pre svega, 2014. godine je doneta posebna Uredba kojom se evidentiraju nepokretnosti, isto tako posle toga je urađena posebna veb aplikacija od strane Direkcije za imovinu u koju se unose sve te nepokretnosti.
Poseban projekat tj. plan postoji za 2017. godinu, gde će se raditi sa lokalnim samoupravama koje nisu završile taj svoj deo posla. Iz naše direkcije za imovinu će raditi zajedno sa njima i nadam se da će bar u tom delu čitav ovaj proces se završiti.
Ono što predstavlja ozbiljnu bojazan to su javna preduzeća, gde imamo jako puno problema zbog gomile nasleđa iz 60-ih, 70-ih, 80-ih godina, gde nije bilo evidentiranja uopšte prenosa bilo kakvog prava na vlasništvo.
Što se tiče ovog drugog dela procenitelja, apsolutno sam zahvalan na tome što ste prepoznali važnost ovog zakona i što ste prepoznali potrebu da se on usvoji. Mi smo imali jedan potpuni, ne mogu reći, lud sistem, ali jedan sistem gde se nije znalo više ko pije, a ko plaća.
Imali smo gomilu procena koje su navodno radila lica koja su za to sposobna, u različitim postupcima, vezano je za procenu vrednosti nekretnina, vezano za bankarske poslove. Naročit problem predstavlja procena vrednosti u stečajnim postupcima iz jednog prostog razloga, zato što se uvek sve svodilo na ono što je neko mislio da nešto vredi. Tu se apsolutno slažem sa vama.
Mi imamo gomilu tzv. Braunfild investicija za koje je postojala ideja da se realizuju, ali zbog toga što je neko mislio da nešto vredi mnogo više nego što jeste, mi to nismo uspeli da realizujemo. Ovim zakonom se, u stvari, stavlja tačka na taj put i da konačno se utvrdi ona vrednost koja je tržišna.
Činjenica je da ste imali te dve različite metode, naročito u stečajnom postupku u pogledu utvrđivanja vrednosti imovine. Jedna mi je bila potpuno neverovatna. To je šta mi očekujemo da bi ta imovina mogla da proizvede. To je zapravo jedan subjektivni osećaj. Najčešće se to koristilo kao alat i onda imate potpunu neracionalnost u pogledu onoga što je vrednost nečega na tržištu i onoga što mi očekujemo. Onda se stvaraju lažne predstave o tome da nešto možemo da prodamo za mnogo veću vrednost nego što jeste i onda smo samim tim terali investitora na taj način.
Ovo je jedan od pokušaja da se reguliše ova materija. Ima ovde još prostora za rad, ali činjenica je da jednom moramo regulisati ovu materiju. Bilo je takvih nebuloznih situacija gde jedan objekat, koji je realno vredeo od 100.000 evra, bio procenjivan od strane procenitelja na iznos od 700, 800.000 evra. Upisivale se zaloge, zato što je neko mislio da neko nešto vredi, za naplatu prvog reda, drugog reda, petog reda, nije se naplatio ni onaj prvog reda, a ne onaj petog koji je mislio da ima dovoljno vrednosti u određenoj imovini. Hvala vam.

Zahvaljujem.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Replika.)
Gospodine Jovanoviću, nemate osnova sada za repliku. I ministar Antić i ministar Nedimović su u drugom delu svog izlaganja, uglavnom, kolik sam shvatio izrazili slaganje sa onim o čemu ste vi govorili. Tako da zaista nemate osnova.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Naravno da imam osnov.)
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.