Samo na kraju, molim vas, još jednu rečenicu. Znači, ministre bez portfelja, neću da komentarišem, pošto su to ministri za ništa, a koliko vas ima dvojica sede van klupa.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Martinović, replika.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić, gospodine Stefanoviću, gospodine Vulin, nemojte da vas mnogo brine diskusija bivšeg saveznog ministra unutrašnjih poslova za vreme čijeg mandata je ubijen predsednik Vlade Republike Srbije.

Kaže da su njega zvali iz opštine Vrbas, a mene su baš sada zvali i poslali mi faks iz Vojnog odseka Niš. Kaže: „Datum rođenja 22. decembar 1960. godine, Niš, Pantelej, Moravička 22, školska sprema - nema podataka, škola – nema podataka, zanimanje – ekonomski tehničar, specijalista. Regrutovan 25. decembra 1978. godine. Sposobnost – nesposoban, minus jedan“. Po tadašnjim vojnim propisima, citiram: „to je značilo stanje najtežih poremećaja funkcija“. Dvadeset trećeg juna 2010. godine taj čovek koji je u stanju najtežih poremećaja funkcija dobio je, gospođo Gojković, dozvolu za pištolj marke „Zbrojovka“. Toliko o tome kakva mu je školska sprema. Kao što vidite, nema podataka. Zdravstveno stanje ne može biti gore, stanje najtežih poremećaja funkcija, ali zato čovek ima pištolj.

Molim vas, gospodine Stefanoviću i vas gospodine Vulin, da se malo pozabavite ovim slučajem. Znate, kad ovakvom čoveku date oružje u ruke, onda stvarno može da bude problema u Srbiji, ali ubeđen sam da ćete vi vaš posao raditi na kvalitetan način i da će svi građani od ovakvih biti potpuno bezbedni.

Hvala.
Replika? Izvolite.
(Zoran Živković: Ne može.)
Kako ne može? Stvarno nema ništa sa tim. Prijavite se. Marko Đurišić se prijavio pre vas, prijavite se i vi.

Znači, prvo, ulica nije Moravička, nego je Mavrovska 22. Tačno je kad sam regrutovan. Netačno je da sam tada proglašen nesposobnim, i to ministar odbrane, aktuelni, dobro zna. Tražio sam da mi se da dokumentacija i on zna to. Bio sam, za vašu informaciju, to je laž, regrutovan, trebalo je januara 1994. da odem u vojsku u gardu, pardon 1984, ali 1983. godine sam imao tešku saobraćajnu nesreću zbog koje sam narednih godinu i po dana bio u krevetu ili na štakama. To piše u dokumentaciji. To zna moj Niš ceo. Pošto kada imate godinu i po dana čoveka koji ide sa štakama okolo, pamte ga svi. Prema tome, da ne ulazimo u taj deo.

Što se tiče oružja, to pitajte nadležne zašto imam oružje. Prvi put sam dobio dozvolu 1994. godine. Sve drugo što ste rekli je potpuna laž, netačno, i to je deo onoga što vi inače predstavljate u ovoj lepoj državi, u ovoj lepoj zemlji Srbiji koja je loša država kada takvi ljudi mogu da dobiju pravo da vređaju druge ljude. Ne bih želeo nikome da se desi to što se desilo meni, da na taj način izbegnu bilo kakvu obavezu, bilo kad, bilo gde, niti bilo kome od vas, niti bilo kome od građana Srbije.

Ta prljavština koju govorite govori o vama, ne o meni. O mom patriotizmu, o mojoj toleranicji, o mom odnosu prema ovoj državi, neće nikad moći da govore ljudi koji nemaju hrabrosti da se ujutru pogledaju u ogledalo, a kamoli da pričaju o nekom drugom.

(Radoslav Milojičić: Što Vulin nije služio vojsku?)

Dobićete reč kada budete došli na red. To je sutra. Vi, replika.
(Zoran Živković: Malo sutra.)
Nije malo sutra, nego sutra. Samo moram da izbrišem listu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Gojković, ništa nisam slagao.

Iz zvanične dokumentacije tadašnjeg Vojnog odseka u Nišu, pročitao sam podatke vezano za gospodina koji je maločas govorio, koji je spočitavao ministrima kakvi su, vršio je lobotomiju, čerečio ministra jednog po jednog. Ovde lepo piše – školska sprema nema podataka, škola nema podataka, nesposoban za bilo šta, ali je, evo, kao što vidite bio sposoban da 2010. godine dobije pištolj marke „Zbrojevka“, i ako je u stanju najtežih poremećaja funkcija, bio je u stanju da bude savezni ministar unutrašnjih poslova. Sad meni nije jasno kako takav čovek može da sebe predstavlja kao nekoga koji se bori za vladavinu prava.

Slažem se sa onim što je rekao. Evo, gospodine Stefanoviću, zaista vas molim kada budete izabrani ponovo za ministra unutrašnjih poslova, da se, zaista ozbiljno, pozabavite ovakvim slučajem, kako čovek, koji očigledno ima ozbiljne probleme i nalazi se u stanju najtežih poremećaja funkcija, može da dobije pištolj marke „Zbrojevka“ 2010. godine, a nešto ranije, iako je u stanju najtežih poremećaja funkcija dobio je oko 400 do 500 hiljada evra subvencija za vinograde koje nikada nije posadio na Fruškoj Gori. To je pitanje i za ministra poljoprivrede i za sve druge nadležne ministre u Vladi.

Kao što vidite, čeka vas mnogo posla samo oko jednog jedinog čoveka. Ne bih vam bio u koži, mislim da ćete imati mnogo teškog posla ispred vas.

Izvolite.
Povreda Poslovnika, Marko Đurišić.

Poštovana predsednice, smatram da ste povredili član 107. stav 1, koji kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, i onda se dalje govori na koji način poslanici treba da se obraćaju u Narodnoj skupštini. Povređen je vašim nečinjenjem da sankcionišete sve one poslanike koji su se ogrešili o ovaj član Poslovnika.

Tu mislim i na gospodina Živkovića i na gospodina Martinovića. Ako smatrate da je bilo nešto uvredljivo u izlaganju gospodina Živkovića, pa da onda zato gospodin Martinović može da kaže ono što je rekao ovde, smatram da je to pogrešno i da to nije u skladu sa Poslovnikom i da je vaša obaveza da takvu diskusiju prekinete. Ako je bilo potrebe da prekinete gospodina Živkovića, a ne da kao odgovor na, navodno, njegovo uvrede dopustite uvrede od strane gospodina Martinovića.

Mislim da je ova sednica izuzetno bitna, verovatno, nešto što građani najviše prate i, stvarno, ne bih želeo da na ovaj način nastavimo diskusiju o izboru Vlade Republike Srbije.

Prihvatam vašu sugestiju.
Reč imate vi.
(Zoran Živković: Replika.)
Ne, nemate repliku, prihvatila sam sugestiju da se vratimo na dnevni red i da prestanemo sa navodnim uvredama, kako je to rekao Marko Đurišić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.