Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici danas prisustvuju 153 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 161 narodni poslanik i da imamo uslove za današnji rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvano da današnjoj sednici, pored narodnih poslanika i kandidata za članove Vlade, prisustvuju predstavnici organa Republike Srbije i predstavnici diplomatskog kora u Republici Srbiji koji će danas pratiti izlaganje, odnosno ekspoze mandatarke gospođe Ane Brnabić.
Dozvolite mi da, u vaše i u svoje ime, pozdravim naše cenjene goste.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština izabere Vladu u roku utvrđenom Ustavom Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste mogli da vidite, za Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, na osnovu člana 121. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdila sam sledeći

D n e v n i r e d:
Izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Izvolite, poslaniče.

Gospođo Gojković, povređen je član 88. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – predsednik Narodne skupštine otvara sednicu i na osnovu službene evidencije konstatuje broj prisutnih poslanika. Ako predsednik konstatuje da na početku radnog dana u sali za sednice nisu prisutna najmanje 84 poslanika, početak rada odlaže se za jedan sat.

Današnja sednica je zakazana za 10.00 časova. Vi ste sednicu bez ikakvog obrazloženja, na šta nemate pravo, otvorili u 10.36 časova. Vi time ponižavate sve narodne poslanike. Ponizili ste na taj način goste koje ste pozvali pola sata i duže vas čeka diplomatski kor i oni koji su želeli da prisustvuju ovoj sednici. Ponižavate one koji su ovde kandidati za predsednika Vlade i za ministre. Vi na to nemate pravo. Ako u 10.00 časova nije bilo dovoljno poslanika, morali ste to konstatovati i odložiti za 11.00, pa da vidimo u 11.00 časova da li ste se okupili, ako niste, onda se odlaže u skladu sa Poslovnikom sednica za sutradan.

Dakle, niko nema pravo, ako je sednica zakazana u 10.00 časova da 35 minuta se ne pojavi. Ako ste vi imali nekakve neodložne obaveze, onda ste bili dužni da pošaljete nekoga od potpredsednika. Više ih je bilo tu. Bio je gospodin Marinković, bila je gospođa Radeta, bio je gospodin Veroljub Arsić, nekoliko sam ih video. Bio je i gospodin Đorđe Milićević. Dakle, nikakvog opravdanja nema nikada za kašnjenje, a ako birate Vladu, onda ćete priznati da je broj eventualnih opravdanja još neuporedivo manji.

Zahvaljujem.
Ništa od onoga što ste izgovorili ne odgovara pravoj istini, nije čak ni duhovito.
U trenutku kada smo trebali da počnemo sednicu jednom od kandidata za ministra je pozlilo, tako da sam se bavila tim pitanjem, a ne svim onim vašim opservacijama o tome šta bih ja trebalo da uradim ili da ne uradim. Znači, prvo treba skočiti pa reći hop, a ne uvek okrivljavati nekog jer život neki put ima i nepredvidive okolnosti.
Ako želite da glasamo o tome, glasaćemo, ako smatrate da sam povredila Poslovnik.
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade koji je, saglasno članu 112. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić.
Primili ste saglasnost gospođe Ane Brnabić, kandidata za predsednika Vlade, da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.
Takođe, primili ste Predlog odluke o izboru Vlade sa biografijama kandidata za članove Vlade, koje je podnela gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi: da kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade, da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade, da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi, na predlog kandidata za predsednika Vlade i izaberemo predsednika Vlade, potpredsednike i ministre, da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo predsednice, zamolio bih vas da, u skladu sa članom 101. Poslovnika pokušate makar da nam omogućite da danas vodimo ozbiljnu raspravu. Dobili smo ekspoze gospođe Brnabić, bilo bi fer da nam omogućite da ga pročitamo pre nego što nam se obratite. Naravno, to zavisi od vas, vi donosite tu odluku, ali biramo Vladu, hajde da budemo makar toliko ozbiljni da vodimo argumentovanu raspravu u toku današnjeg dana. Omogućite nam to.

Zahvaljujem.
Upravo sam planirala to da vam saopštim, ali nakon izlaganja, da ćemo napraviti jednu dužu pauzu da bi svi poslanici mogli i da pročitaju ekspoze, osim usmenog izlaganja mandatarke.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, pa narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Poštovana predsednice, po članu 97. Poslovnika, predložio bih da produžimo vreme rasprave. Poslovnik govori o pet sati rasprave u načelu, a ja bih predložio, s obzirom da se bira Vlada Republike Srbije, na važnost teme i sigurno želju većeg broja poslanika da učestvuju u raspravi, doprinese da imamo što kvalitetniji izbor, da dupliramo to vreme rasprave i da više poslanika može da iznese svoje mišljenje. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog poslanika Marka Đurišića.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 59, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije pristupio glasanju 161 narodni poslanik.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog poslanika Marka Đurišića.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, povreda Poslovnika.

Gospođo Gojković, vi kao predsednik Narodne skupštine, po članu 27, imate dužnost da se starate o primeni ovog Poslovnika, vi ne bi smeli nikada da se ljutite zbog same činjenice da je neki poslanik zatražio svoje pravo da reklamira povredu. To što je bilo opravdanog razloga za kašnjenje, morali ste nas obavestiti. Čim je odvezla hitna pomoć ministra Antića, šta vas je koštalo da obavestite sve poslaničke grupe da ćemo pola sata zbog toga kasniti? Uostalom, kada pozli ministru, ne daj bože da se još nekom desi, onda je to toliko važna državna stvar da moramo biti obavešteni, a ne da držite u tajnosti da je ministru pozlilo, pa da nas onda iznenadite u toku Skupštine. Svakome od nas ovde može da pozli, a pogotovo nama poslanicima kada vidimo predloženi sastav Vlade.

To zadržite za diskusiju.
Hvala lepo, ja ne radim u žutoj štampi, nisam htela da pravim od toga senzaciju, poslaniče, ali sledeći put ne daj bože ako pozli nekome od vas ili vama lično ja ću obavestiti javnost Srbije, ne brinite ništa.
Da li želite da glasamo o povredi člana?
(Vojislav Šešelj: Molim vas da mi se obraćate sa narodni poslaniče, a nikada sa poslaniče.)
Hoću, narodni poslaniče.
Narodni poslaniče da li želite da glasamo o povredi člana 27?
(Vojislav Šešelj: Ne.)
Zahvaljujem narodnom poslaniku Vojislavu Šešelju na razumevanju.
Sada molim gospođu Anu Brnabić, kandidata za predsednika Vlade, da Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži njen sastav.
Reč ima kandidat za predsednika Vlade gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, vaša ekselencijo, dragi prijatelji, gosti, poštovani građani i građanke Srbije, danas stojim ovde pre dvama jer želim da vam predstavim ciljeve Vlade Srbije u narednom periodu. Važno je da se usaglasimo oko prioriteta i napravimo društveni dogovor oko toga šta zajedno možemo i moramo da postignemo da bismo Srbiju uveli u red uspešnih država.
Vreme koje je pred nama će pokazati koliko smo kao društvo i pojedinci hrabri da zajedno pomeramo granice i zakoračimo u budućnost zbog svih nas, a ja verujem u građane i građanke Srbije.
U politiku samo ušla iz privrede, i to iz ljubavi prema Srbiji, u koju sam se pre 15 godina vratila u najboljoj želji da uradim nešto za svoju zemlju i za sve građane Srbije. Čast je služiti svojoj zemlji i gledati kako se ona menja na bolje kao rezultat rada i napora svih građana. Vreme u kome živimo puno je izazova. Mi na te izazove moramo da odgovorimo hrabro, odlučno i sa jasnom vizijom kuda idemo.
Želim na početku da se osvrnem na intenzivnu debatu u javnosti koja je pratila moje imenovanje za mandatarku. Verujem da su se mnogi pitali zašto ne odgovaram i želim sada da odgovorim da je to bio moj odgovor. Imala sam cilj pred sobom i danas stojim ovde, pred onima koji su me podržavali i pred onima koji su me osporavali, odgovorno i ponosno izlažem program Vlade, jer sam sigurna da će ova Vlada imati rezultate o kojoj ni oni, koji su o meni govorili sa podsmehom, neće moći da se ogluše. Mi našu viziju možemo da gradimo na osnovu temelja koji je postavila prethodna Vlada.
Danas kada pred vama predstavljam program za sledeću Vladu i tražim podršku Narodne skupštine i građana Srbije, državna kasa je u dobrom stanju, makro-ekonomski pokazatelji su pozitivni. Zatičemo suficit u budžetu, inflaciju u predviđenim granicama i trend smanjenja javnog duga i deficita platnog bilansa. Nijedna vlada u poslednjih deset godina nije započela mandat sa tako dobrim stanjem u budžetu kao ova koju ću, ukoliko tako bude glasala većina narodnih poslanika, voditi ja. Na tome moram da zahvalim prethodnoj Vladi i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Sa druge strane, moja odgovornost prema državi i građanima time je još veća. Prethodna Vlada je zapravo uspela da zaustavi bankrot države, od koga nas je pre samo nekoliko godina delilo svega tri meseca. Ta Vlada je uspela da konsoliduje državni budžet i smanji deficit sa kojim se Srbija godinama pre toga neuspešno borila. U poslednje tri godine značajno je popravljen rejting Srbije na „duing biznis“ listi Svetske banke na kojoj, po opštim uslovima poslovanja, zauzimamo 47. poziciju od 190 zemalja sveta. Za dve godine uspeli smo da ostvarimo napredak na ovoj listi za čak 44 mesta.
Započeta je opsežna i sveobuhvatna reforma državne uprave koja ima za cilj transformaciju države u servis građana, veću efikasnost rada državnih službenika, pojednostavljenje administrativnih procedura i jeftiniju državu. Postavljeni su temelji za uspostavljanje elektronske uprave u punom kapacitetu.
Podsetiću još i na to da su pokrenuti radovi na infrastrukturi i da je poslednjih godina izgrađeno više kilometara puteva, nego decenijama pre toga. Dobra infrastruktura je uslov za povećanje investicija i pokretanje lokalnog ekonomskog razvoja. Ona daje mogućnost za ravnomerni regionalni razvoj.
Ne smemo da zaboravimo da je Srbija, početkom 2014. godine, započela pregovore o članstvu u EU, a da je do danas otvoreno čak deset pregovaračkih poglavlja. Stub tog dijaloga predstavlja nacionalni konvent za EU, platforma koja okuplja više od 700 organizacija civilnog društva, što potvrđuje da je uspostavljen široki konsenzus za pristupanje EU.
Sada je trenutak da odemo korak dalje i naše društvo, državu i privredu prevedemo u 21. vek koji je obeležen digitalizacijom. Digitalizacija je dubinska transformacija načina na koji proizvodimo, trošimo, učimo, radimo i razmenjujemo. Naša celokupna društvena organizacija i društvo kakvo ga znamo, biće u potpunosti redefinisani usled digitalizacije.
Srbija za ovo mora da bude spremna, jer ako sada ne iskoristimo šansu, teško da ćemo ponovo dobiti još jednu priliku. Digitalizacija otvara nove mogućnosti za kvalitetniji život građana kroz veći broj usluga, jeftinije usluge, dostupnije informacije i znanje, povezivanje među ljudima. Iako se često vezuje za tehniku, digitalizacija je mnogo više od toga. Ona pruža šansu za nova radna mesta koja su bolje plaćena. Digitalizacija može uvećati naš izvoz i što je najvažnije ona je prilika da zaustavimo sada odliv mozgova i čak preokrenemo taj trend. To govorim na osnovu iskustva naših najuspešnijih kompanija iz IT i kreativne industrije, koje su nam u praksi pokazale kako je digitalizacija pokrenula točak promena.
U poljoprivredi, digitalizacija kreira dodatnu vrednost i tako uvećava naš izvozni potencijal i Srbiju pridružuje zemljama koje izvoze proizvode sa većim stepenom vrednosti.
Uprkos uvreženom mišljenju, ja vas uveravam da su naši građani spremni za novo digitalno doba. Prema najnovijim istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je u najboljoj trećini zemalja u svetu po nivou tehnološke spremnosti i broju građana koji koriste internet. Praktično sve naše kompanije imaju pristup internetu. Dakle, i građani i privreda imaju naviku da koriste internet. Istovremeno, birokratija je ta koja je prepoznata kao jedan od najvećih problema srpskog društva, koja troši ogromne resurse i države i svih naših građana. Domaće kompanije mogu biti još mnogo efikasnije korišćenjem svih prednosti novih tehnologija. Ova Vlada će raditi na promeni postojeće paradigme i načina razmišljanja u svakom segmentu društva.
Sa četvrtom industrijskom, odnosno digitalnom revolucijom mi imamo šansu da nadoknadimo zaostajanje i uhvatimo priključak sa razvijenim zemljama. Ova tehnološka revolucija fundamentalno će promeniti naše živote. Ona je neminovna i nezaustavljiva. Samo pobednička društva idu u susret promenama i ne zaziru od njih. Duboko verujem da je Srbija spremna da predvodi ceo region u promenama koje slede i stvaranju novih mogućnosti za sve.
Sa velikom sigurnošću očekujem da će proces digitalizacije poboljšati standard i kvalitet života stotine hiljada građana Srbije. Povećaće se efikasnost, smanjiti troškovi, kreirati nova vrednost u skoro svim oblastima života i rada. Proces digitalizacije je najvažniji katalizator inovacija, komponentnosti i rasta.
Ponoviću još jednom da ono što sada uradimo na polju digitalizacije odrediće mesto Srbije na svetskoj mafiji u godinama i decenijama koje dolaze. Uloga države treba da bude da stimuliše i dozvoli otvorenu, dinamičnu ekonomiju, da razvija infrastrukturu, da pruža što kvalitetnije i troškovno efikasne usluge, da otklanja administrativne barijere, da ohrabri, podrži i pravno zaštiti svaku preduzetničku inicijativu uz odgovornu i dobro postavljenu socijalnu politiku u skladu sa ekonomskim mogućnostima.
Moja misija je modernizacija našeg društva u svim segmentima. Radeći na digitalizaciji stvaraćemo društvo koje pruža jednake šanse svim svojim građanima. Ova Vlada ima dobar osnov koji je postavila prethodna i ja ću je voditi tako da zadržim fokus na postavljenim ciljevima, a na vrhu liste mojih prioriteta biće digitalizacija i biće obrazovanje.
Moramo da unapredimo naš obrazovni sistem i to će biti moj drugi najvažniji prioritet u ovom mandatu. To znači da ćemo podsticati analitički način razmišljanja usmeren na rešavanje problema i pronalaženje rešenja. Radićemo na tome da promenimo način razmišljanja koji sputava kreativnost.
Važno je da mlade generacije navedemo da ne odustaju na prvoj prepreci, da se bore za ideje, za poslove, da veruju u sebe i idu u susret svojim ambicijama. Negovaćemo preduzetnički duh kod mladih. To ne znači da svi treba da budu preduzetnici, već da ćemo ih učiti da razmišljaju pobednički i idu u susret prilikama. Takav način razmišljanja je mene vodio kada sam prošlog leta donela odluku, kojom se ponosim, i prihvatila poziv Aleksandra Vučića da uđem u Vladu, iako pre toga nisam radila u državnoj upravi.
Mi svi zajedno moramo stvarati društvo u kome se znanje vrednuje, jer je znanje najveća vrednost 21. veka. Onog trenutka kada završimo školovanje u današnje vreme pola našeg znanja već je prevaziđeno i mi moramo nastaviti sa obrazovanjem i sa učenjem. Ovaj vek daje prednost svima koji žele da uče i koji nemaju otpor promenama.
Mi naše mlade generacije treba da ohrabrujemo da usvajaju novine, a starije građane treba svi zajedno da ohrabrujemo da upotrebljavaju savremene tehnologije i da budu deo života svoje dece i unuka.
Tim u Vladi će raditi u najboljem interesu Srbije. Verujem da će ova Vlada umeti da odgovori na brojne izazove koji nas očekuju. Kao predsednica Vlade ću ohrabrivati dijalog kao način da donesemo dobre odluke za Srbiju.
Želim da naglasim da će svaki predlog, svaka ideja, svako konstruktivno rešenje naići na otvorena vrata, a da ćemo onda mi kao tim nastupati, jedinstveno, kada bude bilo potrebno da odbranimo naše stavove i obrazložimo odluke koje smo doneli. Pozivam vas sve da se pridružite u zajedničkom radu na izgradnji kvalitetnije budućnosti i boljeg života za sve nas.
Ipak, svakako kao predsednici Vlade najveća odgovornost će biti na meni. Ja se neću skrivati iza svojih saradnika. O našim rezultatima ću javnosti redovno podnositi izveštaj. Podsticaću konstruktivnu kritiku koja je usmerena ka pronalaženju rešenja. Daću sve od sebe da ne upadam u zamku da pomislim da imam unapred spreman odgovor na sve.
Uprkos uvredama u javnom govoru koje su mi već upućene proteklih dana i koje mogu da očekujem u budućnosti, ja ću istinu i činjenice braniti sa dostojanstvom i dignitetom.
Najveći izazovi ove Vlade biće nastavak ekonomski reformi i ubrzanje privrednog rasta, balansirana spoljna politika, nastavak reformisanja države kroz modernizaciju rada i efikasniji rad državnih službenika, od kojih očekujem da budu servis građana. Obrazovanje i privlačenje stručnjaka umesto odliva mozgova i uspostavljanje partnerstva između svih segmenata društva i uključivanje civilnog sektora u društvene inicijative. Zalagaću se za inkluzivnost, jer samo ako prihvatimo različitost kao vrlinu imamo šansu da gradimo društvo ravnopravnih pojedinaca.
Želim da pošaljem poruku da ova zemlja ima sjajno kulturno nasleđe. Želim da zajedno na njemu gradimo novu kulturnu politiku. To nije samo bombastična fraza. Počećemo od naizgled malih stvari koje će kada budu završene biti velike i značajne za celo društvo.
Svesna sam da su ovo izazovi pred kojima bi mnogi ustuknuli, ali moramo imati velike ciljeve i vredno i posvećeno raditi da bismo napravili taj iskorak zbog svih nas i zbog svih generacija koje dolaze. Odgovorni smo prema njima kao što su naši preci bili odgovorni prema nama.
Posvećenost, odlučnost, otvorenost i hrabrost vrednosti su na kojima će se zasnivati moj rad. Ja vas pozivam sve da mi se pridružite kako bi smo ostatke prošlosti ostavili tamo gde im je i mesto, u prošlosti. Ja gledam u budućnost, jer je sada trenutak kada možemo da uradimo prave stvari, bez odlaganja, bez čekanja i, najvažnije, bez izgovora.
Sada ću vam detaljnije predstaviti konkretnije oblasti na kojima će ova Vlada raditi. U svakoj od oblasti ću izdvojiti najvažnije zadatke i ciljeve koje moramo da postignemo da bismo ostvarili promenu koja nam je potrebna. Moje izlaganje je sažetak ekspozea u kome se nalazi mnogo više konkretnih podataka.
Ova Vlada fokusiraće se na ubrzanje privrednog rasta i počinjemo od finansija. Zbog visokih troškova zaduživanja u prošlosti samo u 2016. godini platili smo preko milijardu evra na otplatu kamata. Da bi građani bolje razumeli o kolikom novcu pričam ovde, naglasiću da se sa ovim novcem može izgraditi 150 kilometara auto-puta svake godine. Tek od 2018. godine možemo da očekujemo smanjenje ovih troškova koji nam dolaze na naplatu zbog lošeg upravljanja javnim finansijama u prošlosti. Važno je da se u javnim finansijama zadrži red koji je uvela prethodna Vlada i da Vlada svoje prihode i rashode danas dobro planira.
Građani su prepoznali važnost takvih mera, sami podneli najveći teret štednje, prepoznajući da su odricanja nekad jedini način da stvorimo osnovu za održivi rast. Ovi napori građana i Vlade Srbije prepoznati su od strane MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija. Uspešno smo prošli kroz šest revizija aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om i sada prolazimo kroz sedmu.
Želim da istaknem da krajem ove godine uspešno završavamo trogodišnji aranžman sa MMF.
Ova Vlada planira da nastavi rigoroznu kontrolu trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama. Naš cilj je da do 2019. godine deficit opšte države bude ispod 1%. To nas dovodi u rang fiskalno najodgovornijih zemalja.Sa daljim rastom BDP-a i niskim deficitom planiramo da do kraja mandata ove Vlade nivo javnog duga spustimo ispod 60% BDP-a.
Ovo bi stvorilo dodatni prostor za povećanje plata i penzija, nove investicije u infrastrukturu ili čak prevremenu otplatu kredita, što bi dalje ubrzalo smanjenje javnog duga.
Sve ovo je moguće samo ako se svi angažujemo i uključimo. Važno je da delujemo jedinstveno, jer je društvo snažnije od pojedinca, koji ne može sam ili koji može jako malo. Što je još važnije, tražim vašu podršku da modernizujemo državu i zauvek napustimo birokratski način razmišljanja.
Kako bismo ostvarili zacrtane ciljeve moramo da sprovedemo program reforme upravljanja javnim finansijama. Ove reforme podrazumevaju bolju naplatu javnih prihoda, jačanje kapaciteta za upravljanje javnim dugom, unapređenje budžetskog planiranja i druge mere.
Jedna od značajnijih stavki je osnaživanje poreske uprave, čime će se povećati naplata poreza i obezbediti fer konkurencija preduzetnicima i kompanijama koje posluju u skladu sa zakonom.
Ne zaboravimo da se iz naplaćenog poreza finansiraju naše škole, bolnice, dečija igrališta i izgradnja infrastrukture.
Smanjenje poreza i doprinosa i povećanje plata u javnom sektoru direktno je povezano sa kvalitetnijim upravljanjem javnih finansija.
Sigurna sam da će ministar finansija posvećeno da sprovodi već započete reforme, jer su javne finansije žila kucavica ekonomskog sistema svake zemlje.
Planiramo da povećamo plate u javnom sektoru, kao i da smanjimo opterećenje poslodavaca, ali ipak možemo da trošimo samo onoliko koliko imamo. To ministar finansija najbolje zna. U ovom delu ću se mnogo oslanjati na njega.
Da bismo obezbedili privredni rast moramo da završavamo projekte za koje smo obezbedili finansiranje. Put koji nije završen ne donosi novac u budžet. Isto tako, ni u bolnici koja je 90% gotova ne mogu da se leče ljudi. Svaki dan kašnjenja ne znači samo odlaganje i pružanje usluga, već i gubitak novca koji bi se slio u budžet da je projekat gotov. Ovo je težak posao koji nas čeka. Ali, ne uzmičemo pred problemima, već ih kao racionalni i odgovorni ljudi koji vode zemlju rešavamo korak po korak, bez pauze i bez odlaganja.
U godinama pred nama očekujemo rasta realnog BDP-a od najmanje 3,5% godišnje. Ovaj rast, i to je jako važno, biće zasnovan na rastu investicija, povećanju izvoza robe i usluga, naročito roba i usluga visoke dodatne vrednosti, kao i smanjenju udela javnih rashoda i deficita tekućih transakcija u BDP-u.
Za održivu ekonomsku stabilnost i privredni rasta u godinama pred nama, ključan je nastavak restrukturiranja privrede, posebno javnog sektora, dalje unapređenje poslovnog okruženja, kao i održavanje političke stabilnosti i dalje približavanje EU.
Digitalizacija naše ekonomije je ključna poluga koja će ubrzati ekonomski rast i povući razvoj celog društva. Za odgovornu Vladu to nije stvar izbora, već neophodnost kojoj ćemo mi pristupiti odmah.
Ovde moram da istaknem ogroman izvozni potencijal naše IT industrije. To je jedan od najvećih sektora u Srbiji i jedan od onih koji najbrže rastu, i to više od 10% godišnje, dok unutar njega industrija softvera i usluga ima rast od preko 20% svake godine. Neto izvoz IT sektora danas iznosi više od 400 miliona evra godišnje. Cilj Vlade je da izvoz bude uvećan na 1,5 milijarde evra godišnje za pet godina. Zaposleni u IT sektoru su u proseku šest puta profitabilnijih u ostatku ekonomije, i to sa polovinom potrebnih resursa.
Zbog svega navedenog, kadrovski potencijali u IT ne samo da su potpuno iskorišćeni, mi se suočavamo sa manjkom kvalifikovanih kadrova, što usporava dalji rast.
Procene su da u Srbiji ne dostaje skoro 15.000 IT stručnjaka, sa tendencijom povećanja tog broja. Zbog toga je jedan od mojih prioriteta da omogućimo da se u Srbiji poveća njihov broj, što će doprineti razvoju privrede i omogućiti Srbiji da uhvati korak sa četvrtom industrijskom revolucijom. Ključan preduslov za to je kvalitetno i efikasno obrazovanje.
Sveobuhvatna reforma o kojoj danas govorimo treba da bude zasnovana na konceptu celožitovnog učenja, u svim vidovima i nivoima obrazovanja, povećanja dostupnosti obrazovanja, modernizaciji nastavnih planova i programa, kao i na kreiranju obrazovnog sistema prema potrebama društva i ekonomije. Obrazovanje treba da podstiče inovacije, kritičko razmišljanje, preduzetništvo i obezbeđuje mladima potrebne veštine da bi bili globalno konkurentni, što je ključni pokretač razvoja.
Uvodićemo modele konceptualnog učenja. Podsticaćemo decu da stiču funkcionalna, primenjiva znanja, umesto da suvoparne informacije uče napamet, koje ne umeju da primene, a koje ni nisu primenjive. Podstičemo ih da razmišljaju.
Važno je da povratimo poverenje javnosti u obrazovni sistem. Dva veoma važna elementa podizanja obrazovanja i prilagođavanja savremenom dobu su dualno i preduzetničko obrazovanje. Iako mogu da razumem strahove koji su se mogli čuti u vezi sa dualnim obrazovanjem, trenutak je da razjasnimo da dualno obrazovanje ne stvara jeftinu radnu snagu. Ono predstavlja bolje povezivanje privrede i obrazovanja u svim nivoima i uvodi praksu u teorijsko obrazovanje. Na taj način i učenike i studente još tokom školovanja pripremamo za rad u privredi.
Saradnja fakulteta sa kompanijama omogućila bi studentima realizaciju projektnih ideja i njihovo kasnije zapošljavanje u kompanijama koje te projekte sprovode.
Bilo bi mi jako drago da za sektor obrazovanja možda imamo malo veći fokus i dok čitam budući predlog rada Vlade Srbije.
Preduzetništvo je razvojni element, posebno u društvima sa malim brojem stanovnika kao što je naše. Ono je više od nastavnog predmeta. Preduzetništvo je stav, način, odnos prema životu. Naš strateški razvoj mora biti zasnovan na ljudskom kapitalu i na razvijanju preduzetničkih kompetencija kod što većeg broja članova društva.
Naglašavam da je preduzetnička kompetencija prepoznata kao jedna od osam veština neophodnih za život i rad u društvu znanja karakterističnog za 21. vek. Tako ćemo imati generaciju ljudi spremnih da preuzmu odgovornost i kreiraju svoja radna mesta.
Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda osnovne škole bio je jedan od prioriteta prethodne Vlade i Ministarstva prosveta i u tome smo uspeli. Nastava će se sprovoditi po modernim nastavnim planovima koji će zahtevati od učenika da nauče osnove programiranja i algoritamsko analitičko razmišljanje, koje će ih osposobiti za bilo koji poziv kojim izaberu da se bave u budućnosti.
Jačanjem informatičkih programa i kapaciteta u školama osposobljavamo generacije u Srbiji za vreme u kojem živimo i pripremamo ih za budućnost. U cilju animiranja dece za učenje programiranja, robotike i automatike u više od 340 škola obezbeđeni su roboti za učenje. Ovaj projekat ćemo svakako nastaviti.
Drugi, podjednako važan, preduslov su digitalno kompetentni nastavnici koji bez straha i otpora koriste informacione tehnologije za nastavu, administraciju i stručno usavršavanje. Ministarstvo prosvete usvojilo je okvir digitalnih kompetencija nastavnika i od septembra kreće obuka direktora, nastavnika i stručnih saradnika na tri nivoa digitalne zrelosti. Nastavićemo sa programom prekvalifikacije za informacione tehnologije, koji će omogućiti da se godišnje makar 1000 građana Srbije prekvalifikuje, kroz intenzivne kurseve, do nivoa programera juniora i započne novu karijeru u IT industriji. U skladu sa rastom IT industrije, očekujemo da proširimo kapacitete naših programa u narednim godinama. Obezbedićemo i edukaciju za naše starije sugrađane i korišćenje računara u domovima za stare. Ključno je da nova znanja budu dostupna svima i mi ćemo podsticati mlade da podučavaju starije generacije o upotrebi interneta, čime ćemo ih više uključiti u zajednicu. Povećan je broj zaposlenih.
Obezbeđen je dodatni prostor za tehničke fakultete, koji su jedan od ključnih faktora digitalizacije društva i u hvatanju priključka sa četvrtom industrijskom revolucijom. Upisne kvote, za ovaj upisni period, za akademsku godinu koja počinje na jesen ove godine, povećane su za više od 20%, u odnosu na prethodnu godinu. Kako bi visoko obrazovanje bilo još efikasnije, ključno je omogućiti način finansiranja fakulteta, po modelu zasnovanom na performansama, a ne na broju upisanih studenata.
Otvaranje mogućnosti da stručnjaci iz privrede budu gostujući predavači na fakultetima, omogućiće se još bolje povezivanje sa privredom i sticanje praktičnih znanja. Prethodna Vlada započela je kapitalne investicione projekte koji su usmereni na poboljšanje infrastrukture u visokom obrazovanju i buduća Vlada će nastaviti ovim putem. Podizanje konkurentnosti nauke, istraživanja i inovacija u funkciji privrednog razvoja jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade. Veoma je važno uključivanje obrazovnih institucija u programe i projekte EU i unapređivanje generalne saradnje sa inostranim obrazovnim institucijama.
Mi svi moramo da učimo na primerima Fakulteta organizacionih nauka iz Beograda, ili Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, kao i na primerima BioSense instituta u Novom Sadu, Instituta za fiziku u Beogradu koji su uspeli da obezbede značajna sredstva iz međunarodnih fondova, postignu svetski priznate rezultate i tako oni sami pozicioniraju Srbiju kao zemlju koja podstiče razvoj inovativne industrije.
Država intenzivno radi i na kreiranju infrastrukture za povezivanje nauke i biznisa, razvoj novih tehnologija i moderno poslovanje. Dajemo značajnu podršku naučno-tehnološkom parku u Beogradu na Zvezdari, gradimo naučno-tehnološke parkove u Novom Sadu i u Nišu.
Srbiji i dalje nedostaju iskusni kadrovi sa savremenim znanjima koji su ključ da naše kompanije budu globalno konkurentne. Mi ih moramo tražiti u inostranstvu, ali jedna velika šansa je u privlačenju naših državljana, kojih u svetu ima mnogo, i tu kao društvo možemo mnogo da uradimo.
Druga mogućnost je da kreiramo okruženje koje će biti poželjno za naučnike i inženjere iz celog sveta da dođu ovde, da razvijaju nove tehnologije upravo iz Srbije. Pored kvalitetnog obrazovanja, za privredni rast koji planiramo izuzetno je važno okruženje u kojem naše kompanije posluju.
Potrebno je da modernizujemo, kao buduća Vlada, čitav set zakona kako bi se otvorile nove mogućnosti u privredi, eliminisale administrativne barijere i povećala efikasnost. U tom smislu, moramo da pojednostavimo prekogranično poslovanje uz slobodan protok ljudi, podataka, robe i novca između Srbije i sveta. Pravni okvir ne sme da bude prepreka inovacijama.
Neophodno je prepoznavanje novih načina organizacije kompanija, novih poslovnih modela, poput ekonomije deljenja, poslovnih promena koje donose nove tehnologije, kao što su distribuirane baze podataka tzv. Blockchain, kao i novih načina rada sve većeg broja ljudi, kako u Srbiji, tako i u svetu.
Vizija ove Vlade je razvoj preduzetništva zasnovanog na znanju i inovativnosti. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Srbija zauzima 119. od 138 mesta mereno stepenom sofisticiranosti proizvodnog procesa. Moramo mnogo da radimo kako bismo napredovali i počeli da proizvodimo i izvozimo proizvode, višak stepena obrade koji imaju veću tržišnu vrednost.
Veliki potencijal brzog razvoja ekonomije je u digitalizaciji tradicionalnih grana privrede. Jedna od najvećih oblasti za primenu novih tehnologija je poljoprivreda gde tehnologije, kao što su bespilotne letelice, senzori, analiza velike količine podataka, automatizacija procesa itd, proizvodnju hrane čini zdravijom, efikasnijom, jeftinijom i sigurnijom. Tehnologija donosi veliki napredak u medicini, u građevini, u energetici i drugim oblastima od velikog značaja za svakodnevni život građana. Tehnologije u 21. veku su dostupnije nego ranije. Kao društvo moramo ići u susret promenama koje će ubrzati naše pridruživanje razvijenim ekonomijama.
Nedostatak pravnog okvira za ulaganje kapitala i investicija u ranoj fazi je glavna prepreka za mnoge novostvorene kompanije u Srbiji. Država može da pomogne kroz omogućavanje poslovanja modernih izvora finansiranja, kao što su fondovi preduzetničkog kapitala, mikrofinansiranje ili finansiranje iz mase, tzv. crowdfunding.
Takođe je neophodno motivisati uspešne poslovne ljude Srbije da investiraju u inovativna preduzeća. Na ovaj način će se domaći kapital efikasnije uvećavati, a inovativni preduzetnici će imati više izvora finansiranja. Potrebno je poboljšati obaveštenost preduzetnika o raspoloživim izvorima finansiranja, kao što su COSME, Horizon 2020, program za razvoj preduzeća i inovacija zapadnog Balkana. Pokušaćemo da odvojimo još veća sredstva iz budžeta Srbije za inovacioni fond kako bi se povećala podrška inovacionim kompanijama, po ugledu na Izrael koji je na ovaj način postao jedna od najnaprednijih zemalja sveta.
Posebno je važan i kvalitet lokalnih dobavljača stranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Cilj nam je da svaki strani investitor angažuje lokalne firme kao izvođače i podizvođače. Vlada će raditi na osnaživanju domaćih firmi da ispune zahteve i standarde stranih investitora. Vlada će takođe podržati žensko preduzetništvo, preduzetništvo mladih i socijalno preduzetništvo.
Srbija trenutno ima nekoliko kompanija koje su globalni lideri. Mi želimo da njihovom promocijom podstaknemo i druge da krenu njihovim stopama. Npr. jedna od naših IT kompanija zvanično je proglašena za jednu od 50 najpametnijih svetskih firmi. Te kompanije, ti mladi ljudi koji rade u njima su kroz liči primer pokazali da je uspeh moguć. Uspešni preduzetnici moraju dobiti društveno priznanje i podršku kakvu imaju u najrazvijenijim zemljama.
Biti uspešan nije lako dostupan cilj, i to je razlog više da uspešne preduzetnike ohrabrujemo da svoje poslovne sisteme osnažuju i uvećavaju. Odlučno ćemo nastaviti proces restrukturiranja i racionalizacije javnih preduzeća kroz optimizaciju broja zaposlenih, rešavanje pitanja nagomilanih dugova i ne naplaćenih potraživanja iz ranijih godina.
Smanjene su subvencije javnim preduzećima, a Vlada je strogo ograničila, sa ciljem jačanja finansijske discipline, izdavanje novih garancija i kredita koji su ranijih godina korišćeni za obezbeđenje tekuće likvidnosti.
Od 17 strateški važnih preduzeća u državnom vlasništvu, kod deset je status već rešen, a trenutno je u toku rešavanje preostalih sedam. Ovo će imati pozitivan uticaj na javne finansije, jer će budžetska podrška preduzećima sa velikim gubicima biti manja.
Veliki napredak je ostvaren u oblasti putne infrastrukture. Privodimo kraju izgradnju Koridora 10, vrednog više od jedne milijarde evra. Preostale deonice ćemo završiti u prvoj polovini naredne godine. Do kraja ove godine imaćemo i više od 102 km autoputa na pravcu od Obrenovca do Preljina. Nastojaćemo maksimalno da iskoristimo bespovratna sredstva EU za finansiranje infrastrukturnih projekata, posebno onih koji donose regionalnu saradnju.
Vlada će intenzivno raditi na jačanju regionalne saradnje i kroz povezivanje infrastrukturne mreže sa zemljama u regionu. Do sada smo rehabilitovali blizu 200 km puteva širom Srbije, a tek nas očekuje veliki posao, još 900 km puteva moramo da rehabilitujemo u narednih par godina. Projektna dokumentacija, za svih 900 km, je u pripremi ili je u postupku nabavke. Do kraja ove godine počeće se sa održavanjem 3.000 km puteva na ekonomski najefikasniji način, u planu imamo da celu nacionalnu mrežu svih 16.000 km puteva prebacimo na ovu vrstu održavanja. Ovo je ogroman korak napred u odnosu na dosadašnju praksu.
Povezanost Srbije sa ostatkom sveta počiva na tekućem poboljšanju i širenju kapaciteta naše železničke mreže. Železničko tržište otvorili smo za domaće i strane prevoznike, što je veoma važno za regionalno povezivanje i ekonomsku saradnju. Tokom ove godine započećemo modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta.
Srbija je postavila temelje kako bi postala regionalni lider u oblasti vazdušnog saobraćaja. Ukupan prihod vazdušnog sektora uvećan je za oko 70% u odnosu na ranije godine. Potpisano je i ratifikovano više od 30 sporazuma o vazdušnom saobraćaju, od kojih su najznačajnijim sa SAD, Kanadom, Kinom i Južnom Korejom. Kako bismo osigurali dalji rast prometa i nova radna mesta na Aerodromu „Nikola Tesla“, i povećali konkurentnost u vazdušnom saobraćaju stupićemo u koncesioni aranžman kojim će budžet Republike Srbije direktno prihodovati više stotina miliona evra. Zatvaranje ove transakcije očekujemo već u martu 2018. godine.
U sektoru poljoprivrede imamo obiman potencijal koji moramo da kapitalizujemo unapređenjem produktivnosti proizvodnje, intenzivnijom upotrebom savremene tehnologije i fokusiranjem na izvoz većeg stepena obrade, umesto izvoza sirovina koje su najjeftinije. Ulagaćemo u kapitalne sisteme navodnjavanja, 14 sistema od kojih je 11 sistema u Vojvodini, a tri u centralnoj Srbiji. Takođe ćemo nastaviti da ulažemo u brane sa akumulacijom i u rekonstrukciju vodnih objekata.
Izmenićemo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, time onemogućiti potpunu liberalizaciju prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Sve ove izmene biće u skladu sa uporednim rešenjima zemalja koje su poslednje dve decenije ušle u EU. Krajem godine završavamo sa akreditacijom za korišćenje predpristupnih fondova EU za ruralni razvoj, tzv. IPARD fondovima. Institucije poljoprivrednog gazdinstva ćemo pripremiti za ulazak Srbije u EU.
Rudarstvo, kao privredna grana generiše visokostručne, dobro plaćene poslove, koji su značajno viši od proseka u zemlji. Rudarstvo doprinosi nacionalnom, regionalnom i lokalnom razvoju i ono svakako povećava poreske prihode. Značajne kapitalne investicije koje prate otvaranje rudnika naročito bi mogle da pomogne nerazvijenim krajevima Srbije, u kojima su registrovane velike rudne rezerve i tako osnaže regionalni razvoj. Na primer, Jadar je rangiran kao jedno od najvećih ležišta litijuma na svetu koje može da zadovolji većinu svetskih potreba za ovom rudom. Rudarstvo će zato, svakako, biti značajan segment fokusa Vlade Republike Srbije.
Unapređenje energetskog sektora važno je jer se tako obezbeđuje veća stabilnost, bezbednost i bolja pozicija Srbije u svetu, u složenim geopolitičkim okolnostima. Kako bismo odgovorili na domaće i međunarodne izazove energetskog sektora, moramo da ga unapredimo na način koji će poboljšati život naših građana i učinak naše privrede. Želim da napomenem da još uvek predstavljamo jedno od najjeftiniji tržišta električne energije u Evropi. Nastojaćemo da konsulidujemo neka od naših državnih preduzeća u sektoru energetike i rudarstva i povećamo prihode iz naše postojeće energetske infrastrukture.
Energija iz obnovljivih izvora veoma je važna da bismo obezbedili energetsku sigurnost zemlje i radićemo na povećanju učešća obnovljivih izvora u energetskom sistemu zemlje. Nastavićemo izgradnju projekta Transbalkanski koridor, koji će povećati sigurnost snabdevanja u Srbiji i doprineti njenoj dugoročnoj energetskoj bezbednosti.
U oblasti u kojima postoje ogromni potencijali, a nezasluženo se o njima najmanje govori su turizam, kreativna industrija i kultura. Zahvaljujući našim izuzetno talentovanim i kreativnim ljudima, jedinstveno raznolikom kulturom, prelepim predelima, istorijskim nasleđem, ove delatnosti pružaju ogromne mogućnosti, kako za ekonomski razvoj, povećanje deviznog priliva i zapošljavanja, tako i za promociju Srbije u celom svetu. Cilj Vlade Srbije je povećanje broja turista sa 2,7 miliona u 2016. godini, na 3,7 miliona dolazaka u 2020. godini, uz projektovani devizni priliv od turizma od 2,5 milijarde američkih dolara.
Posebno bih istakla važnost kongresnog turizma. Srbija na svetskoj listi kongresnih destinacija skočila je za 25 mesta u poslednjih deset godina i sada je na 48 mestu. Orijentacija ove Vlade biće da se dovedu skupovi svetskih organizacija u Srbiju, i to ne samo u Beograd, već i u druge kongresne centre poput Novog Sada, Subotice, Aranđelovca, Vrdnika, Kopaonika i Niša.
Za promociju naše zemlje, kao turističke destinacije, veliki doprinos daje industrija filmske i TV produkcije. Filmovi, serije i reklame, koje dolaze iz Amerike, Evrope i iz Indije, omogućavaju da naše predele vide desetine miliona ljudi širom sveta. Podržaćemo program podsticaja, koji je dao odlične rezultate. Radićemo na tome da se vrše obuke naših filmskih radnika, jer će nam biti potrebno više profesionalaca. Tražićemo investitore za dodatne filmske studije.
Podsticaji su takođe namenjeni i domaćim filmskim i TV produkcijama. U skladu sa vremenom u kome živimo podržaćemo razvoj novih medija, kao što su virtuelna realnost, vizuelni efekti i digitalna zabava, za šta u našoj zemlji već postoje ogromni kapaciteti i prostor za još veći razvoj. Više od deset godina dva najveća i najznačajnija muzeja stoje zatvoreni. To su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti.
Daću sve od sebe, zajedno sa svojim timom, da u mandatu ove vlade ova dva kapitalna projekta od neprocenjive važnosti budu konačno završena.
Važno mi je izuzetno da naglasim da sve institucije kulture i sve institucije od nacionalnog značaja moraju da imaju obavezne posebne programe za decu i najmlađe. Tako ćemo graditi generacije koje će biti kreativne, široko obrazovane, imati razvijenu kritičku misao i biti brojna neophodna publika za sve vidove umetničkog i kreativnog stvaralaštva.
Moderna, efikasna, jeftina javna uprava preduslov je da bismo ostvarili sve ciljeve koje sam navela. Modernizacijom javne uprave država postaje istinski servis građanima i privredi. Država mora da bude svesna da je prava vlast u rukama građana koji plaćaju porez i time obezbeđuju plate državnim službenicima.
Digitalizacija državne uprave i obezbeđivanje elektronskih usluga koje će građani koristiti na jednostavan i brz način ostaje jedan od mojih prioriteta.
Elektronskom upravom povećava se efikasnost, smanjuju birokratske procedure i eliminiše korupcija. Digitalizacijom procedura omogućili smo od 1. juna ove godine da 6,7 miliona dokumenata godišnje, koji su izdavani u papirnom obliku, postanu elektronski i lako dostupni službenicima koji će jednostavnije završavati postupke za građane i privredu. Ovim štedimo građanima više od šest miliona sati čekanja u redovima na šalterima i oko 245 miliona dinara godišnje koje su do sada plaćali na razne takse.
Prvi sledeći korak je unapređenje službenih evidencija. Sledi unapređenje adresnog registra, što znači da će konačno u Srbiji svaka ulica dobiti naziv, a svaka kuća broj.
Uspostavljanjem registra stanovništva podaci za formiranje jedinstvenog biračkog spiska će biti precizni, automatski će se ažurirati, čime ćemo značajno unaprediti izborni proces. Na ovaj način uvodimo red i zdrav razum u državnu upravu.
Predstoji nam usvajanje zakona o elektronskom potpisu, elektronskom dokumentu i uslugama od poverenja, kao i usklađivanje svih ostalih propisa sa ovim zakonom, kako bismo promenili trenutnu praksu u kojoj više od 100 propisa predviđa neophodno korišćenje papirnog dokumenta.
Samo na primeru jedne banke utvrđeno je da se godišnje odštampa više od 10 miliona dokumenata. Više od sedam miliona dokumenata se skenira. Sve veće kompanije troše stotine i stotine miliona evra na arhiviranje dokumenata u 21. veku u Srbiji. Ovo ćemo promeniti i tako brzo i značajno dalje unaprediti konkurentnost Srbije.
Za puno uspostavljanje elektronske uprave preduslov je uvođenje elektronskog plaćanja državi. Vi danas sve usluge možete da platite putem mobilnog telefona sa vašeg bankovnog računa. Samo takse i obaveze državi morate da platite na šalteru, da čekate u redu banke ili pošte. Nakon toga morate da se vratite na šalter organa javne vlasti i da dostavite uplatnicu. Omogućavanje ovih plaćanja putem elektronskog benkinga jedan je od ključnih prioriteta za Vladu Srbije i u ovim naporima Ministarstvo finansija i Uprava za Trezor će biti jedni od nosilaca reforme koju treba sprovesti.
Zakon o privrednim društvima nedvosmisleno propisuje da ne postoji obaveza upotrebe pečata, osim ako se ista ne propiše zakonom. Ipak i danas postoji više od 70 različitih pravila i podzakonskih akata koji nisu usklađeni i kojima se upotreba pečata i dalje zahteva. Ovaj problem ćemo u najskorijem roku rešiti, i pečat jednom zanavek poslati u istoriju. Ne možemo u 21. vek sa pečatom, šalterima i papirima.
Javna dostupnost podataka jedan je od glavnih pokretača inovacija, jer otvoreni podaci podstiču privredni rast, čine javnu upravu efikasnijom, omogućavaju kvalitetnije usluge za građane, smanjuju prostor za korupciju i povećavaju poverenje građana u svoju državu.
Evropska komisija procenjuje da će otvaranje podataka stvoriti tržište vredno 40 milijardi evra godišnje.
U dosadašnjem procesu racionalizacije u javnom sektoru vodilo se računa o tome da se višak zaposlenih traži samo tamo gde ga ima, da se istovremeno sačuvaju ključne funkcije i poslovi države.
Zabranili smo smanjivanje broja medicinskog osoblja, zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, poslove i kapacitete koji su važni za evropske integracije, kao i zaposlene u inspekcijskim službama.
Danas je Srbija u čitavoj Evropi jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na broj stanovnika. Mi danas u Srbiji imamo 6,4 zaposlena u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u EU 8,5.
Najveći izazov za nas je da javni službenici budu efikasni i fokusirani na građane. Prioritet Vlade u narednom periodu su efikasnije i jeftinije usluge građanima.
Sledeće godine ćemo uspostaviti i nacionalnu akademiju za stručno usavršavanje u javnoj upravi. Novi sistem stručnog usavršavanja imaće uporište u kompetencijama koje će državni službenici morati da poseduju da bi obavljali poslove na moderan i efikasan način.
Svakako najveća promena koju će akademija doneti je edukacija javnih službenika na nacionalnom, ali i na lokalnom nivou i obavezna edukacija funkcionera.
Nastavljamo i sa reformom radnog zakonodavstva. Donošenjem novih zakona omogućiće će se da oko 60 hiljada zaposlenih preko agencija imaju ista prava kao i zaposleni po drugim osnovama. Legalizacija sezonskih radova gde će samo u poljoprivredi više od 300 hiljada zaposlenih biti uvedeno u legalne privredne tokove. Poboljšanje životnog standarda građana i smanjenje nezaposlenosti kroz obavljanje delatnosti od javnog interesa i aktivacija posebnih kategorija nezaposlenih lica.
Uspostavićemo fleksibilniji sistem plata. Omogućićemo nagrađivanje institucija koje odgovorno raspolažu resursima, kao i zaposlene koji najviše doprinose unapređenju rada institucija, ali gde su veća prava tu je i veća odgovornost.
Rukovodioci će morati pažljivije i odgovornije da raspolažu sredstvima, dok će zaposleni osim prilike da budu kreatori svoje sudbine morati da se fokusiraju na rezultate i zadovoljstvo građana.
Cilj nam je da vrednujemo obrazovanje, jer država želi da privuče, a zatim i kroz sistem napredovanja zadrži talentovane, vredne i obrazovane kadrove.
Izuzetno je važan i nastavak odlučne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno na podizanju kapaciteta policije za sprečavanje eventualnih terorističkih napada, sprečavanje krijumčarenja i trgovine ljudima, kao i suzbijanje visoko-tehnološkog kriminala.
Borba protiv organizovanog kriminala, finansijskog kriminala i korupcije podrazumeva brz i efikasan krivični postupak.
Prethodna Vlada već je preduzela ključne zakonodavne mere u ovom pravcu i mi ćemo te mere nastaviti. U toku je priprema za njihovu primenu, a celokupna reforma počinje 1. marta 2018. godine.
Planirano je uvođenje specijalizacije prekršajnih sudova u oblasti carinskih, budžetskih i prekršaja na osnovu prekršajnih prijava nezavisnih tela.
Takođe je planiran i rad na daljem unapređenju krivično-procesnog zakonodavstva koje će imati za cilj jačanje procesnih ovlašćenja javnog tužilaštva u istrazi i drugim fazama krivičnog postupka.
U narednom periodu unapredićemo i rad Tužilaštva za organizovani kriminal, povećanjem kvaliteta i brzine razmene podataka između državnih organa. U cilju suzbijanja korupcije biće ojačani kapaciteti za sprovođenje istraga u krivičnim delima sa elementima korupcije. Usvajanjem novog zakona o policiji uveden je drugačiji koncept rada Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno rad policije u zajednici i partnerstvo sa građanima, koje ćemo nastaviti da razvijemo u narednom periodu.
Strateški ciljevi u reformi pravosuđa su rasterećenje sudova, ubrzanje postupka i informisanje građana o različitim mogućnostima rešavanja sporova.
U 2016. godini broj starih izvršnih predmeta u sudovima smanjen je za skoro devet stotina hiljada u odnosu na prethodnu godinu i taj trend će se i dalje nastaviti.
Nastavićemo sa daljim unapređenjem pravosudne infrastrukture, poput izgradnje Palate pravde u Kragujevcu i rekonstrukcije Palate pravde u Beogradu. Povećanje pravne sigurnosti bez ikavke sumnje pozitivno će uticati na poziciju Srbije na „duing biznis“ listi Svetske banke.
Kada je reč o nacionalnoj bezbednosti, želim da kažem da se prava nacionalna bezbednost ne može postići isključivo jakim vojnim snagama. Ona iziskuje i snažnu diplomatiju, intenzivan obaveštajni rad, jaku privredu, fiskalnu disciplinu i efikasnu Vladu kojoj će iznad svega biti neophodno podrška predsednika Republike njegovo bogato iskustvo u oblasti spoljne i vojne politike.
Ostaćemo posvećeni i sprovođenju preduzetih mera u jačanju odbrambene industrije Srbije, kao i u učešću multinacionalno operacijama pod mandatu UN i EU. Republika Srbija ostaje posvećena angažovanju i programu partnerstva za mir. Jedan od prioriteta biće nam rad sa međunarodnim institucijama i sveobuhvatniji pristup upravljanju prirodnim nepogodama, polazeći od kapaciteta za oporavak i upravljanje klimatskim rizicima.
Vlada Srbije nastaviće da bude duboko posvećena pitanju manjinskih prava. želim jasno da naglasim, preda ostaje posvećena angažovanju i programu partnerstva za mir. Želim jasno da naglasim, pred Skupštinom i pred svim građanima Srbije da sam veoma ponosna na to koliko smo postigli u zakonodavnom, strateškom i institucionalnom smislu u vezi zaštite prava nacionalnih manjina.
U Srbiji, i ovo mi je stvarno jako važno zbog svih građana Srbije, da kažem, u Srbiji živi više od 20 etničkih ili nacionalnih grupa, više nego bilo gde drugde u Evropi. Deca se školuju na 15 različitih jezika, čak 11 jezika je u Srbiji u službenoj upotrebi. Zajedno treba da budemo ponosni na različitost i na toleranciju, koji su deo naših društva. To je jedan od razloga za ponos svakog društva. Iako je fokus buduće Vlade na ekonomskom razvoju i dostupnost i modernizaciju usluga, mi moramo da podstičemo solidarnost sa onima koji žive u težim životnim uslovima, koji su isključeni, siromašni i kojima usluge zaštite nisu uvek dostupne. U oblasti socijalne zaštite, stavićemo akcenat na unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti socijalne zaštite.
Prvi put u Srbiji uvešćemo integrisani sistem izrade socijalnih karata, kroz povezivanje velikog broja različitih institucija. Uvođenjem socijalnih karata sprečiće se zloupotrebe i obezbediti pravednija raspodela socijalne pomoći.
Započeli smo i završićemo i rešavanje pitanja naknada za porodilje, koje obavljaju samostalnu delatnost, tako da će sve porodilje primati naknadu za porodiljsko odsustvo po osnovu uplaćenih doprinosa. Prioriteti za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom su zapošljavanje, kreiranje novih programa obuka, obrazovanje, unapređenje pristupačnosti objekata javne namene, pristup uslugama i socijalna zaštita. Radićemo na pružanju boljih usluga majkama koje treba da ostvare pravo na odsustvo sa rada, radi posebne nege deteta. Imamo spremne i mere za veće korišćenje odsustva sa rada po osnovu rođenja i nege deteta od strane očeva, po ugledu na skandinavske zemlje.
Na to se nadovezuje i podsticajna politika brige o natalitetu i ova Vlada će nastaviti sa primenom posebnih populacione politike. Srbija je postala prva zemlja van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti.
Za protekle tri godine uspeli smo da zaustavimo sunovrat zdravstva. Sada nastavljamo reformu zdravstvenog sistema daljom primenom integrisanog zdravstvenog informacionog sistema čime ćemo značajno unaprediti rad farmaceuta i lekara i olakšati primenu terapije pre svega kod hroničnih bolesnika.
Jedan od najvećih prioriteta je rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji, za šta je planirano ulaganje od oko 25 milijardi dinara. Planirano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima ove godine počnu da realizuju projekte rekonstrukcije, izgradnje i opremanja sedam velikih zdravstvenih ustanova. To su Univerzitetska dečija klinika „Tiršova“, KBC „Dragiša Mišović“, Urgentni centar i Klinika za ginekologiju i akušerstvo. Svi u okviru KCS, kao i Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Klinika za neurohirurgiju KCS i KBC Zemun, odeljenje pedijatrije.
Završićemo i radove na Klinici za kardiohirurgiju KCN, koja je u novembru 2014. godine počela sa radom kao jedna od najmodernijih klinika u regionu.
Nastavićemo adaptacija i sanaciju mreže od 201 zdravstvene ustanove koju smo započeli 2015. godine. Nastavljamo politiku zapošljavanja mladih medicinskih radnika i odobravanje specijalizacija. Nastavićemo rad na smanjivanju liste čekanja i njihovom ukidanju do kraja mandata ove Vlade. Nastavićemo i ulaganje u opremu. Srbija će biti jedina država u svetu koja svojim građanima omogućava besplatne intervencije na najmodernijoj opremi, kao što su gama nož i sajber nož.
Sport nas uvek čini ponosnima i predstavlja jednu od oblasti koja nam kontinuirano donosi pozitivne rezultate. Moramo da očuvamo epitet zemlje sporta. Kako bi rezultati nastavili da se nižu izuzetno je važno da konstantno ulažemo u modernizaciju sporta i učinimo ga dostupnim svim segmentima društva.
Sa dobrim rezultatima ekonomije i stabilnim ekonomskim rastom, bićemo u prilici da ulažemo više i u zaštitu životne sredine. Unapređenje kvaliteta vazduha, smanjenje štetnih emisija, upravljanje otpadom i otpadnim vodama su neke od prioritetnih oblasti kojima ćemo se baviti i to je jedan o razloga zašto sada imamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Sve ovo potvrđuje i naša strateška orijentacija ka EU koja predstavlja vrednosti za koje se zalažemo. To su inovativnost, kreativnost, znanje i sve ukupna modernizacija koja vodi višem standardu i kvalitetu života.
Do kraja 2021. godine očekuje se da EU obezbedi bespovratnu finansijsku pomoć Srbiji u iznosu većem od jedne milijarde evra. Od ogromne je važnosti da se ova sredstva uspešno iskoriste. Na lokalnom, odnosno opštinskom i regionalnom nivou ćemo još više radi na povećanju vidljivosti pretpristupnih fondova, radi većeg korišćenja ovih fondova za sveukupni lokalni i regionalni razvoj.
Nakon formiranja nove Vlade, radićemo na usvajanju velikog broja propisa kojima se domaće zakonodavstvo usaglašava sa pravnim tekovinama EU i obezbediti finansijska sredstva i institucionalni okvir za njihovu primenu. Kao i u prethodnom periodu, fokus će biti na jačanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije, na intenziviranju bilateralnog dijalog i saradnje sa zemljama širom sveta. Samo dijalog obezbeđuje stabilnost i osnov za dalji rast, kome težimo sada i odmah. U tim naporima očekujem veliku podršku predsednika Republike Srbije, imajući u vidu njegova ustavna ovlašćenja, a pre svega na osnovu državničkog iskustva i ugleda koji uživa u svetu.
Sledićemo i politiku, politiku koja podrazumeva izgradnju najboljih odnosa sa ruskim narodom i njegovim državnim rukovodstvom. U poslednjih nekoliko godina uspeli smo da izgradimo srdačne i prijateljske odnose sa Kinom i planiramo dodatno da ih ojačamo. Sa Indijom smo uspostavili nove odnose, a unapredili smo i odnose sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Okeanijom i Južnom Amerikom. Sa SAD ćemo nastaviti da izgrađujemo sve bolje odnose u svim segmentima, kao i što ćemo razvijati dobre odnose i sa drugim narodima i državama širom sveta.
Veliki put smo prešli u cilju uspostavljanja dobrih susedskih odnosa sa bivšim jugoslovenskim republikama i tu je Srbija imala ključnu ulogu. Srbija i dalje treba da bude glasan zagovornik i lider čvrstih saveza u političkom, ekonomskom i kulturnom razvoju regiona zapadnog Balkana.
Na današnji dan, veliki srpski praznik Vidovdan, želim da poručim da nastavljamo politiku mira i saradnje na Kosovu i Metohiji, sa ciljem postizanja istorijskog kompromisa i pomirenja srpskog i albanskog naroda. Cilj je očuvanje političke stabilnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija sprovođenjem utvrđene državne politike, nastavkom pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, unapređenjem ekonomskog razvoja, uslova života i ekonomskog osnaživanja srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i nastavka podrške održivom povratku.
Potrebno je hitno uspostavljanje zajednice srpskih opština i to na način kako je predviđeno prvim sporazumom i opštim principima iz 2015. godine. I ponovo, u svim ovim procesima računam na podršku predsednika države, kao i prvog potpredsednika Vlade, koji ima dugogodišnje političko iskustvo. Zato što verujem da isključivo timski rad može da donese rezultate i da nas sve pomeri unapred.
Želim svim građanima i građankama Srbije na kraju da kažem da se prave promene ne dešavaju samo kada Vlada radi, koliko god aktivna i sposobna ona bila. Prave promene se dešavaju kada svaki član ovog društva uradi svoj deo, kada radimo zajedno, odgovorni pre svega prema sebi, svojim porodicama, svojim susedima i svom okruženju. Ono čemu želim da doprinesem je da kreiramo ne samo još odgovorniju Vladu i državnu upravu, već odgovornije društvo koje radi za zajedničku dobrobit.
Želim građanima i narodnim poslanicima da predstavim sastav Vlade koji će raditi na sprovođenju programa koji sam predstavila: Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dr Rasim LJajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Goran Knežević, ministar privrede, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Nela Kuburović, ministar pravde, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Aleksandar Vulin, ministar odbrane, Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, Milan Krkobabić, ministar bez portfelja i dr Nenad Popović, ministar bez portfelja.
Da zaključim, Srbija sada ima šansu koja se dugo neće ponoviti, šansu da iskoristi velike promene koje donosi digitalizacija, da potpuno u kratkom roku preokrene svoju ekonomsku sudbinu. Nove mogućnosti pred nama ne zavise ni od koga i ni od čega drugog, već samo od nas samih i naše spremnosti da pobedimo u velikoj međunarodnoj utakmici. Ulazimo u dinamičan proces digitalizacije, modernizacije i intenzivnog obrazovanja i rada, proces brzog rasta, novih prilika, značajno većeg životnog standarda i sveukupno boljeg života svih građana i građanki Srbije. Srbija će ovog puta svoju šansu iskoristiti. Živela Srbija! Hvala vam puno.