Hvala, gospođo Gojković.

Pravo da vam kažem, u dilemi sam da li da ulazim u politički duel sa nekim ko je dobio tri puta manje glasova od Belog Preletačevića.

Ali, pošto je u vrlo negativnom kontekstu spomenuta SNS, moram da reagujem. Prosto, politička obaveza mi je takva.

Ovde se podsmešljivo VOJISLAV ŠEŠELJ:govorilo o tome da SNS nema svoje ministre u Vladi i koliko ih ima. Ana Brnabić je budući predsednik Vlade u ime SNS. Dakle, SNS će imati svog predsednika Vlade koji će se zvati Ana Brnabić.

Ovde je Dušanu Vujoviću spočitavano kako ništa ne zna od čoveka koji je bio profesor Uvoda u pravo, a ne razlikuje delokrug od nadležnosti i ne razlikuje koji su poslovi državne uprave.

Priča se o sukobu interesa od čoveka čija je žena bila kandidat za predsednika Republike i čiji su sinovi članovi opštinskog veća u Zemunu i Novom Beogradu, ako se ne varam. E, sad, ko o čemu, neko o poštenju.

Ovde se radi o tome da SNS ima puno poverenje u gospođu Anu Brnabić uz sve predložene kandidate za ministre u Vladi Republike Srbije, zato što čvrsto verujemo da Srbija zaslužuje Vladu koja treba da funkcioniše kao jedinstven tim, zajedno sa skupštinskom većinom, zajedno sa predsednikom Republike i zajedno sa Vladom možemo državu Srbiju da učinimo boljom, modernijom, pristojnijom, u kojoj će građani živeti bolje.

Daću vam reč, ako ne moram Nemanji Šaroviću.
(Vojislav Šešelj: Nemam ja ništa s njim.)
Izvolite.

Moja supruga se kandidovala za predsednika Republike dok sam ja bio daleko na službenom putu, a kandidovala se lično na predlog Aleksandra Martinovića. Evo, tu neka vam kažu svi ljudi koji su u tome učestvovali.

Prema tome, pazite još jednu stvar, a zašto ona ne bi mogla da se kandiduje, kao i svi ostali građani? Ja nisam bio tu, daleko, 2000 km i tako. Nema u tome ništa problematično. Problematično je što je na nju morao da se vrši stravičan pritisak da to prihvati, jer je agencija koju su angažovali da nam vodi predizbornu kampanju rekla da bi najbolje prošao kandidat koji se preziva Šešelj. Očigledno je naravno da kandidati sa tim prezimenom u poslednje vreme slabo prolaze. Nadam se da će se vremena promeniti, ali to nije najbitnije. Ja na sledećim izborima možda neću imati ni jedan glas, ali ću imati čast, ponos, obraz, poštenje. Ništa od toga Aleksandar Martinovića nikada više u životu neće imati.

Poslaniče, nemojte da vređate.

Još jedna stvar, Majo, ja sam insistirao prošli put, kada mi niste dali reč, kada mi niste dali repliku, da ne postoji ni jedna nadležnost ministarstva za evropske integracije. I ne postoji ni jedna nadležnost ni do danas. Ima ministar bez nadležnosti, ministar koji juri savetnike, koji jure kafe kuvarice, piše pisma, čita pisma itd, nema ni jedne upravne nadležnosti, ne može da vodi upravni postupak, nema nikakvih upravnih sporova u kojima će učestvovati, apsolutno ništa.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Ne može. Ako sam pustila vašeg predsednika … Vi uopšte ne slušate. Nemojte da vičete na predsedavajućeg, jer predsedavajući po članu 27. vodi Skupštinu i stara se o redu i radu.
(Nemanja Šarović: U skladu sa Poslovnikom.)
Nemojte me učiti Poslovniku.
Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Neću dozvoliti da poslanička grupa SNS, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić budu vreća za udaranje bilo kome, pa i gospodinu za koga sam verovao da je od subote pa do danas naučio razliku između delokruga i nadležnosti, a ispada da nije. Stalno tvrdi kako ministarstvo za evropske integracije nema nadležnosti, a ja sam pokušao, dao sam sve od sebe da mu u subotu objasnim da se Zakonom o ministarstvima ne reguliše nadležnost ministarstava, nego njihov delokruga i računam, čovek, profesor Pravnog fakulteta bio, valjda je naučio od subote do danas šta je razlika između delokruga i nadležnosti. Na žalost, ispada da nisam bio u pravu.

(Vojislav Šešelj: Gde su ti nadležnosti ispisane, klempo?)

Dobro, super. Jako ste duhoviti. Već smo konstatovali, gospodine Šešelj, da ste vi i lepši od mene, i mlađi, i pametniji, i to je sve tačno. Ja se sa svim tim slažem, ali ste propustili da kažete jednu važnu istinu. Veče pre nego što sam na sednici predsedničkog kolegijuma predložio vašu gospođu za kandidata za predsednika Republike, vi ste me zvali na telefon i rekli da li sam spreman da to uradim. Ja sam vas pitao, jesam, ali kažite mi iz kojih razloga. Kaže, neka agencija je rekla da ona može da dobije više glasova nego ti, a ja sam vas pitao koja agencija, pa ne znam koja agencija, neka agencija. Posle sam čuo, znate čija agencija, gospodine Đorđa Vukadinovića.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da razmotrimo ekspoze mandatarke i da pristupimo glasanju i izboru nove Vlade Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Opet po Poslovniku? Izvolite.

Gospođo Gojković, ja sam uvek ozbiljan, a vi ste prekršili više članova Poslovnika o radu. Poslovnik kaže da narodni poslanik ima pravo da ukaže usmeno na povredu Poslovnika i da dobije odmah reč. Vi meni reč niste dali i to je potpuno očigledno, davali ste drugima, a na šta niste imali pravo i prekršili ste Poslovnik.

Prekršili ste član 104. kada ste Aleksandru Martinoviću dali reč u replici Vojislava Šešelja na izlaganje gospođice Ane Brnabić nije bilo pomena SNS, ni njega lično. Uslovi pod kojima se daje replika su striktno propisani i vi kada vodite, u skladu sa članom 27, nije to pitanje vaše dobre volje ili vaše procene u tom trenutku, vi ste dužni da to radite u skladu sa Poslovnikom. Očigledno je da ste prekršili.

Sledeća stvar. Član 107. Na sednici nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koja se odnose na privatni život drugih lica. Vama kada to odgovara onda puštate, a kada to rade predstavnici vladajuće koalicije vi to puštate, ali zato ste veoma striktni i reagujete kada to pokuša da uradi neko iz redova opozicije.

Ovo je, gospođo Gojković, pokazatelj kako ćete voditi sednicu i pokazatelj u kom smeru želite da ide rasprava o poverenju Vladi, odnosno kandidatu za predsednika Vlade, jer Ustav poznaje samo predsednika Vlade, i to je naziv funkcije, a ne odrednica za pol. To je ono što vi želite. Vi želite da se ova sednica pretvori u najgoru moguću svađu, bez argumenata i bez suštine. Mi to ne želimo. Kao što ste videli, imamo dovoljno argumenata i, gospođo Brnabić …

Hvala lepo.
Dakle, nisam povredila ni jedan član Poslovnika koji ste vi ovde …
(Vojislav Šešelj: Zakuni se.)
Kunem se da nisam, jer vidim da je neki sukob bio u poslaničkoj grupi kod vas, jer vama vaš predsednik nije dao reč i ometao vas je fizički …
(Nemanja Šarović: Moj predsednik još uvek nije predsednik Skupštine, nego ste vi predsednik Skupštine.)
Dobro. Polako samo, biće sve u redu.
(Nemanja Šarović: Ne verujem. Ako ovako nastavite da vodite sednicu …)
Pozivam vas na saradnju, a ne na dobacivanje. Danas imamo ozbiljnu sednicu. Budite strpljivi, malo sačekajte da dobijete odgovor, ako vas uopšte interesuje, a izražavam duboku sumnju da vas baš briga šta ću ja da kažem.
Prema tome, samo ću vas pitati da li želite da glasamo za povrede Poslovnika koje nisam učinila? Da, ne?
(Vojislav Šešelj: Ne.)
Ne. Hvala.
(Nemanja Šarović: Nisam se izjasnio.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.