Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, građani Srbije jako loše žive. Privatni sektor koji nije povezan sa vrhovima političkih stranaka jako teško posluje, ima ogromno poresko opterećenje, birokratsko opterećenje. Nadam se da je mandatarka ovoga svesna, jer, slušajući ekspoze, ne izgleda kao da to razume. Građani zaista jako, jako teško žive.
U ekspozeu ima mnogo dobrih mesta koja se tiču obećanja i koja se tiču stvari koje bi trebalo raditi. Međutim, mi to već godinama slušamo. Ne govorim samo o poslednjih pet godina, koliko je ova vladajuća struktura na vlasti, nego govorim i o vremenu pre toga. Lepa obećanja koja se tako ponavljaju, a nikada ne ispune. Recimo, jedno od njih je zakon o poreklu imovine, o kome su svi govorili, a do danas nije donet. Evo, našao sam i rečenicu o tom zakonu i u ovom ekspozeu.
Znači, neke stvari sa kojima se sigurno možemo složiti koje je mandatarka pročitala tiču se modernizacije javne uprave, što je svakako nešto što nam je potrebno. Pet godina je vladajuća većina na vlasti i ništa od ovoga u stvari nije ostvareno, odnosno jako malo. Slažemo se, naravno, da pečati, šalteri, papiri trebaju da odu u istoriju, da nema razloga da postoje. To je jedno veliko opterećenje za sve preduzetnike, za celu privredu.
Takođe, slažemo se da je potrebna i javna dostupnost podataka. Prva bi Vlada trebala da pokaže razumevanje za to i da objavljuje sve ugovore koje potpisuje, a onda i sva ministarstva u Vladi da urade istu stvar. Potpuna transparentnost, nadam se da je to ono na šta je mandatarka mislila. Objavljivanje svega što Vlada radi, svakog dinara kako je potrošen. To je upravo ono za šta se zalaže Pokret „Dosta je bilo“. Nadam se da će ovo ići u tom pravcu.
Zatim, pomenula je ažuriranje biračkog spiska, što je izuzetno važna stvar i nadam se da može da nam odgovori barem okvirno u kom vremenskom periodu će se to desiti.
Zatim, drago nam je da čujemo da će Vlada nešto uraditi po pitanju prodaje zemlje strancima. Mi o tome govorimo već tri godine. Videćemo kakav će to predlog doći, ali da se uopšte Vlada bavi tim pitanjem je značajno. Mi zaista tri godine pričamo o tome, o tom jako lošem delu Sporazuma o pristupanju i pridruživanju, koji je potpisan 2008. godine, koji nije vodio računa o ovom pitanju. Građani Srbije su siromašni, naši poljoprivrednici su siromašni, nemaju novac da kupe zemlju i potreban je jedan prelazni period da bi se oni zaštitili. To je jako, jako važna stvar za domaće poljoprivrednike.
Domaća poljoprivredna proizvodnja treba da se bazira na domaćim preduzetnicima u oblasti poljoprivrede. Znači, porodičnim, individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Zato su potrebne zadruge pošto same po sebi ta domaćinstva ne mogu da opstanu, tako da pozdravljamo i taj deo u ekspozeu gde se pominju zadruge. Mi takođe, govorimo o tome već tri godine.
Zatim, pominjanje socijalnih karata, preko potrebno u Srbiji i nama nejasno zbog čega je toliko vremena prošlo, a da se na tome nije napravio neki značajniji pomak. Pa, pomenuti Zakon o poreklu imovine, koji svi pominju, ali nikako da dođe na dnevni red.
Zatim, mi se slažemo da fokus treba da bude na preduzetništvu, ne na državi. Međutim, ne vidimo ni jednu meru koja govori o tome, odnosno da će doći do promene. Govorimo o potrebi smanjenja poreskog opterećenja.
Znači, ovo su sve neke stvari oko kojih se teško ne složiti. Međutim, i dalje su u domenu nekih lepih želja bez konkretnih koraka, tako da ćemo pratiti da li će Vlada zaista raditi u ovom pravcu. Mi smo prirodno skeptični, međutim dozvoljavamo mogućnost da će stvari krenuti u tom pravcu.
Pominje se brzi i efikasan krivični postupak koji je takođe neophodan. Međutim, s druge strane činjenica je da je u Srbiji sprovedena pljačkaška privatizacija, da je zemlja opljačkana, da je ispalo niko nije kriv, pa su nekim tim efikasnim postupcima oslobođeni i Karić, i Dinkić, i svi ostali, tako da taj deo nekako nedostaje. Šta će biti sa tim? Nestale su i sporne privatizacije, nestao je razgovor o tome uopšte.
Interesantno je da mandatarka predložila u Vladu jednog ministra koji je učestvovao u privatizaciji „Minela“ koji je kao i mnoge firme koje su propale u pljačkaškoj privatizaciji opterećen ogromnim dugovima banaka, to jako dobro znaju svi zaposleni u „Minelu“. Novac je na neki način izvučen iz firmi i firme su puštene u stečaj i da ne upropaštava firmu stečajni upravnik. Upropaštava ga vlasnik koji izvuče kapital, novac ostavi za zaduženo preduzeće i pusti ga da ode u stečaj, a onda tamo radnici ne mogu da naplate svoja potraživanja, tako da je ovaj izbor zaista interesantan.
Onda kada je ekspoze, odnosno izlaganje prešlo u područje govora o tome šta je Vlada do sada radila, e tu sad nailaze velike razlike u oceni toga šta se do sada postiglo.
Napominjem, vladajuća većina je na vlasti već pet godina. Ovo je četvrta Vlada. Optužiti one pre za probleme ne kako je izgubilo smisao nakon te godine. U jednom trenutku je potrebno preuzeti odgovornost.
Znači, govoriti o tome da je sprečen bankrot države danas nakon pet godina, da vas podsetim javni dug 2013. godine, odnosno 2012. godine kada je vladajuća većina preuzela vlast, je iznosio oko 15,5 milijardi evra. Danas je preko 24 milijarde.
Govorili ste o kamatama koje država plaća i naravno to je veliki problem. Ali, da vas podsetim kamate su 2013. godine iznosile 89 milijardi dinara, a danas govorimo, i vi ste pominjali 128, kamate su malo veće, ali da kažem da je to deo na dugove. Znači, kako je to država spašena od bankrota 2012. godine kada je javni dug bio kud i kamo manji i kada su izdaci za kamate bili kud i kamo manje, a danas smo u odličnoj situaciji gde je dug mnogo veći i kamate mnogo veće.
Naravno, u međuvremenu je došlo i do promena na svetskom tržištu, pa su pale kamatne stope. To nije nešto što je radila ova Vlada, to su pozitivna kretanja koja je Vlada trebala da iskoristi da bi uradila reformu privrede. Ona se nije desila.
Pomenuli ste takođe u ekspozeu da je ostalo da se reši pitanje 153 preduzeća sa 52 hiljade zaposlenih. Tamo negde 2013. godine bilo ih je preko 600, ja sam tada kao ministar privrede predlagao lične karte, uvođenje reda, popis imovine, popis obaveza, pravljenje finansijskih planova, analize tržišta.
Ništa od toga nije prihvaćeno i šta se onda desilo? Pa, razlika između tih 600 i 10, 15 preduzeća ili 153, gde su ona? Uglavnom ogromna većina otišla u stečaj. Ništa urađeno nije. I, to znaju zaposleni u tim firmama, pa niti im je povezan staž, niti su im isplaćene zaostale zarade, da ne govorim o onim prethodno koji su opljačkani pušteni na isti način da se ugase, ništa na tom planu nije urađeno.
Razumem da sa stanovišta međunarodnih finansijskih institucija, kada se ta preduzeća zatvore, njima je to pozitivna star. Međutim, sa naše strane je pitanje – a, zašto ništa nismo uradili, da barem pokušamo da uvedemo red? Da utvrdimo šta se sa njima desilo. Kako su izgubili tržište? Kako su došli u ovu situaciju? Način na koji su osiromašeni? Praktično, jednostavno su puštena niz vodu. LJudi ovo jako dobro znaju.
Zatim, govori se o jako važnom, u stvari, a to je smanjenje javnog duga i u samom ekspozeu se kaže da je to veliki problem u Srbiji i navodite da zbog visokih troškova zaduživanja samo u 2016. godini, vi kažete u prošlosti, ali nije u prošlosti kao što rekoh velika zaduživanja su došla nakon 2012. godine. Država je platila, odnosno poreski obveznici 128 milijardi dinara, otplatu kamata. To je preko milijarde evra, ili 3,1% našeg BDP. Kažete, kako biste bolje razumeli o kojoj količini novca govorimo, naglašavate da se tim iznosom može finansirati izgradnja 150 km godišnje. To je naravno tačno.
Međutim, s druge strane, u budžetima i dalje imamo i subvencije od 84 milijarde dinara, imamo na otplatu aktiviranih garancija preduzeća, raznih preduzeća za koje je država dala garancije, za 2017. godinu predviđen trošak i same glavnice i kamate od 40 milijardi dinara. Zatim, na kazne i penale 11 milijardi dinara. Znači, evo nas ponovo do milijarde evra. U Fondu za razvoj, dve milijarde evra za koje nikad nisu položeni računi. Ovo su neke stvari koje se tiču reforme države, odnosno uvođenja reda. Ništa se praktično na tome ne radi.
Ovo plaćaju naša preduzeća. Kada govorimo o subvencijama stranih investitora, imate domaćeg proizvođača bojlera koji zapošljava ljude, plaća porez i tim porezom se daju subvencije stranom proizvođaču bojlera. To je prepetuum mobile, ekonomska politika. Uništavamo domaće da bi pomogli stranom. Ne donosimo nikakva boljitak.
Onda priča o smanjenju deficita. Jako je bitno kazati kako je smanjen deficit. Znači, otete su penzije, protivustavno, 20 milijardi dinara, plate smanjene 22 milijarde, povećani su svi porezi i akcize. Uvedena je akciza na struju od 15%, od 15 milijardi dinara 2017. godine. Zatim, od javnih preduzeća uzet profit od 17 milijardi. Da podsetim građane PDV stopa je povećana sa 8% na 10%, pre toga sa 18% na 20%. Porez na imovinu, sve moguće dažbine su povećane. Ukupno se radi o nekih 80 milijardi dinara. Kada sve to saberete, dobijete 150 milijardi dinara i to vam je praktično smanjenje deficita. Šta je država uradila? Gde je uveden red da se smanje troškovi jer lako je uzeti iz džepova građana i privrede, podići sve poreze, smanjiti plate, smanjiti penzije, to svako može da uradi. Odgovornost je uvesti red u državi. To se jednostavno nije desilo.
Zatim, govoriti o tome kako Vlada ima neki doprinos za razvoj softvera, mislim, da je potpuno neutemeljeno. U stvari ako pogledate razvoje IT industrije, on zaista ima rast u Srbiji, suština je da se tu država nije mešala i pored svog opterećenja birokratije, velikih poreskih nameta, zato što im država nije kvarila i zato što su im tržišta u inostranstvu, bez korupcije, bez partijskog učešća su mogli da se razvijaju. Tako da to nije zasluga Vlade, a slično je i sa sportom. Zasluga za medalje pripada sportistima ne vladi.
Takođe ste kazali da mi treba da budemo društvo u kome se vrednuje znanje. Naravno, da se slažemo sa tim i da je znanje najveća vrednost. Međutim, sada dolazimo u mali problem, ako je to tačno, znanje, iskustvo, sposobnost ljudi najveća vrednost, kako ste došli do ovakve Vlade, odnosno šta je to što kvalifikuje ljude koje ste predložili za Vladu da budu ministri.
Na primer, koje su kvalifikacije Aleksandra Vulina da bude ministar odbrane, iz njegove biografije koja je objavljena? Ili Zorana Đorđevića da bude za Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koja su to iskustva? Možda imaju neka druga, zaista ne znam, ali u ovim oblastima to bi trebalo da obrazložite. Ili, recimo, kakve veze ima ministar Antić sa energetikom? Ili ministarka Mihajlović sa saobraćajem? Ili ministar Stefanović sa policijom i unutrašnjim poslovima? Koje veze? Ili ministar Ružić sa državnom upravom? Ili ministar bez portfelja Krkobabić sa regionalnim razvojem i javnim preduzećima, osim što je u „Pošti“ zaposlio svoje? Ili, recimo, Nenad Popović sa inovacijama?
Sad kad uzmemo biografije koje ste nam dali, počnemo da čitamo, kroz te biografije ima jako interesantnih detalja, gde, praktično, počev od ministra Ivice Dačića, koji osim što ima prosečnu ocenu 10, što je za svaku pohvalu, naravno, niti govori strane jezike, niti može da se bavi ovim poslom za koji je postavljen. Dr Nebojša Stefanović, pitanje za mandatarku je – da li ste pročitali njegov doktorat „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom“? Ja sam ga pročitao. Da li znate šta piše u njemu i šta akademska zajednica govori o njemu? Dobro, za gospodina Rasima LJajića znamo zašto je u Vladi. Zatim, Zorana Mihajlović. Ništa u njenoj biografiji nema veze sa saobraćajem. Ili, recimo, Branislav Nedimović. U biografiji piše da je završio Pravni fakultet i ništa o poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi, osim što je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice. Ne kažem, možda u biografiji nedostaju neke stvari, ali jednostavno ne stoje. Sami ste rekli u ekspozeu da izražavate poštovanje prema poslanicima. Ako izražavate poštovanje, onda je potrebno dostaviti pune biografije, da bismo znali za koga glasamo.
Imamo novog ministra Gorana Trivana. Pitanje za vas je – da li je on zaista bio hapšen 2001. godine i oslobođen zbog zastarelosti? Tako da sad dobijamo drugog ministra koji je bio hapšen. Zatim Aleksandar Antić, u njegovoj biografiji, osim partijskog službovanja po raznim skupštinama opština itd, nema ništa o energetici.
Zatim, Nela Kuburović, kada pogledate, jako dobar student, međutim, iskustvo koje je potrebno da bi neko bio ministar pravde je ogromno, morate dobro da poznajete sistem da biste ga reformisali. Kad pročitate tu dugačku biografiju, koja govori o tome da je bila na dvomesečnoj praksi u Rajfajzen banci, da je bila pripravnik volonter u Prvom opštinskom sudu, da je posle toga radila u parničnom odeljenju kao pomoćnik sudijski kratko vreme, a onda u Ministarstvu pravde. Odakle dolazi iskustvo za reformu? Ili, recimo, Branko Ružić kakve veze ima sa državnom upravom? Koje je iskustvo, osim partijskog? Osim ako niste nešto izostavili u biografiji.
Evo, recimo, iz biografije Aleksandra Vulina, kaže – bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super press“ od 2000. do 2002. godine. Nakon toga od 2003. do 2007. godine bio je direktor marketinga u firmi „Color press“, zamenik generalnog direktora „Color media international“ od 2007. do 2012. godine. Bio je odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova. Kakve ovo veze ima sa Ministarstvom odbrane?
Zatim, Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, kaže – karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka. Demonstrator je neplaćena funkcija, pomaže profesoru, a nakon toga u SRS itd.
Imamo i Vladana Vukosavljevića, kandidata za ministra kulture i informisanja. Za njega se kaže da je po završetku studija radio tri godine u spoljnotrgovinskom preduzeću „Univerzal“, od 1993. do 2000. godine vlasnik je preduzeća za pružanje pravnih usluga i konsalting, a od 2001. do 2013. godine vlasnik je preduzeća za odnose sa javnošću „Logos public relations“. Ovo je sasvim u redu, ali kakve ovo veze ima sa kulturom?
Zatim, imamo Milana Krkobabića, za njega svi već znaju, i Nenada Popovića.
Znači, velika razlika je između onoga što ste izgovorili ovde da su prioriteti i to da se vrednuje znanje i da se vrednuje radno iskustvo i biografija koje ste nam ponudili. Imam jedno pitanje za vas – da li ste vi izabrali ijednog jedinog ministra? Želim da mi objasnite takođe, da mi mandatarka objasni – kako je moguće da predsednik države kaže da ćete vi biti zaduženi samo za ekonomske stvari, i to specifično digitalizaciju, a da će se političkim stvarima baviti potpredsednik Dačić? Član 125. Ustava kaže: „predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad Vlade i predstavlja Vladu“. Gde je tu drugi premijer Ivica Dačić i gde je tu priča o političkom i ekonomskom premijeru? Tako da je ovo pitanje izuzetno važno pitanje, tiče se i ustavnog poretka u Republici Srbiji.
Da ponovim na kraju, građani jako teško žive, privreda jako loše posluje, glavni problem je što nije došlo do departizacije, glavni problem Srbije je partokratija, partijsko zapošljavanje koje je veće nego ikada, koje je pojelo sve sfere društva i to je upravo ono što bi trebalo reformisati. Hvala.