Čuju vas i buduća premijerka i želi da se javi posle vas, to mi je rekla, samo vi nastavite.

Htela bih da podsetim da smo mi, te 2008. godine vodeći vrlo odgovornu socijalnu politiku u Gradu Beogradu, između ostalog uveli i 13 penziju, odnosno tzv. 13 penziju, pomoć koju su dobijali svi penzioneri socijalno ugroženi i bilo ih je nažalost mnogo. Bilo ih je mnogo, u jednom trenutku, 60 i nešto hiljada, a posle smo to malo pomerili liniju, preko tih 13, 14 i došli smo do 104 hiljade u gradu. U tom trenutku je u Srbiji, to smo imali godinu dana i to smo se izborili, 490 hiljada penzionera je imalo penzije manje od 15 hiljada dinara.
Zato kada pričamo o ovome o podršci koju smo dali, ja samo hoću da kažem koliko je to zaista bila teška naša odluka. Milion i četrdeset hiljada penzionera smo uspeli da zaštitimo, sve one koji imaju do 25 hiljada, ali je dobar deo zaista podneo teret. Svi znamo da su penzije male i znamo da su i plate male i mislim da ovo što naš predsednik govori, da penzije treba da prate plate je upravo prava realna definicija toga. Ne možete da imate niti velike plate, a male penzije niti obrnuto.
Volela bih još da skrenem pažnju, vi ste pričali o regionalnom razvoju i mislim da je on jako važan. Naravno, mi prihvatamo i mi smo dali podršku strateškim ciljevima ove Vlade. Digitalizacija, tehnološki razvoj, to je zaista budućnost zemlje. Moram da podsetim da u Srbiji mnogo ljudi još uvek potpisuje otiskom prsta. Mi imamo preko 400, mislim 31 hiljadu penzionera koji čeka poštara da mu donese penziju samo zato što nisu prosto obučeni.
Vezano za regionalni razvoj, da to postaje strateški problem države i o tome će govoriti kasnije moje kolege, ali mi na jugu Srbije, mi imamo skoro prazna sela. Bezbedonosno smo otvoreni ka susedima, 631 hiljada domaćinstava seoskih postoji i milion i 400 hiljada ljudi radi u tim domaćinstvima.
Zato je potrebno da razvijamo sela, da razvijamo zadrugarstva o kome ste i vi pričali. Da vratimo ljude nazad, barem one koji imaju svoja imanja. Srbija je usitnjena. Vi na jugu Srbije imate male posede koji ne prelaze dva i po hektara, sredina Srbije, Šumadija oko pet, pet i nešto, Vojvodina je jača, ona ima 10,9. Potrebno je ukrupniti te posede i na taj način udružiti. Zadrugarstvo nije samo selo, naravno, ali mislim da je u ovom trenutku najbitnije i onda ćemo doći u situaciju da nemamo malinare koji imaju problem, da nemamo proizvođače žita koji imaju problem.
Tako da mislim da postoji dosta stvari koje treba uraditi. Mnogo posla vas čeka. Mi ćemo iz PUPS-a zaista dati svu moguću podršku za sve što se bude radilo u interesu ove zemlje. Mi smo svi ovde uglavnom, već imamo svi za nas velike karijere, vrlo uspešne karijere, vrlo smo odgovorni, znamo šta je moguće, ali nismo vilenjaci. Niko ovde nije. Mi ne možemo da neke stvari rešimo preko noći niti možemo da uvedemo zemlju, da preskočimo neki deo. Moramo prosto neki put da imamo. Ja se nadam da je ono što je vezano za populaciju koju mi ovde štitimo, a u međuvremenu u ovom periodu, poslednje tri godine od 2016. godine do danas svi su branili penzionere iako ih pre toga nisu ni interesovali zato smo se i mi osnovali.
Partija PUPS nikada se ne bi osnovala da su ljudi bili zaštićeni. Tako da, ja se nadam da smo ove tri godine dali sve od sebe, da smo pomogli koliko smo mogli. Naravno, napraviću malu digresiju, moj tata je svojevremeno, kada sam mu rekla, ova država je uvek imala problema, uvek je bila država će uzeti pare, nema para itd, da mu podignem novac, jer navodno će država uzeti novac, rekao – ja sam hteo da dam život za ovu zemlju, ako moje pare njoj nešto znače, neka uzme i te pare.
Tako i mi svi naravno živimo od svojih plata, ali svi smo dali doprinos. Ali, hajde da probamo da malo svi zajedno više radimo, da se manje dopisujemo, da budemo kooperativni i mislim da ćemo mnogo brže ići napred, a zaista nam je ovo voz koji ne bi trebalo da propustimo.
Ponavljam da će poslanička grupa PUPS, nas svih devetoro, naravno, podržati predlog gospođe Brnabić za mandatara i sve članove njene Vlade. Hvala.

Hvala.
Reč ima Ana Brnabić.

Hvala na svoj podršci i u prethodnom radu i nadam se jako dobroj saradnji i ubuduće.
Htela sam samo, takođe u ime Vlade, da odgovorim na jednu stvar koja je malopre rečena, da bi bilo svima jasno i nedvosmisleno od sada pa u budućnosti, rečeno je da Vlada brani „gej paradu“. Ne brani Vlada Republike Srbije „gej paradu“. Vlada Republike Srbije brani i uvek će braniti Ustavom zagarantovana prava svih građana Srbije, i Vlada i članovi Vlade pojedinačno i zajedno ne ulaze u to i ne kažu ni da li vole, ni da li ne vole, ni da li im se sviđa ili im se ne sviđa. Oni su tu i brane ustavom zagarantovana prava svih građana.
Dakle, imali smo jednu, sada imamo dve kratke lekcije o Ustavu Srbije. Prva lekcija je da je Kosovo sastavni deo Srbije i druga lekcija da svi građani u Srbiji imaju jednaka prava. Hvala vam puno.

Reč ima Goran Ćirić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovane kandidatkinje i kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege, ova rasprava već u veliko traje i sa pažnjom sam slušao ekspoze mandatara za predsednicu Vlade Republike Srbije. Ponoviću ono što sam ovih dana govorio i u ime poslaničkog kluba DS i uopšte u ime DS i svoje lično ime.

Dakle, građanka Ana Brnabić će uvek imati zaštitu i moje lično i poslaničkog kluba DS kada se radi o njenim ličnim pravima, ličnim slobodama. Mislim da o tome treba više govoriti.

Malo se govorilo o samom ekspozeu, o upravo slobodama. Drago mi je da ste sada pomenuli to. Ali, nažalost, vidimo mnoge primere u kojima nije bilo dovoljno jasnog glasa, pa ni vašeg, ni prethodnog premijera, niti nadležnih ministara, ali ni vašeg glasa kada je bilo potrebno braniti slobode manjina u Srbiji. Mislim da je to izuzetno važno pitanje, važno pitanje ne samo zbog pojedinačnih i ličnih sloboda. Mislim da je to i razvojno pitanje, jer je to preduslov jednog ozbiljnog, zrelog dijaloga u društvu koje može da se gradi jedino na takav način.

Ako je retko pominjana reč upravo pitanje sloboda, pitanje prava, i u ekspozeu i u ovoj raspravi, onda je izuzetno retko pominjana reč dijalog, a ta spremnost na dijalog je nešto što može da gradi jedno civilizovano, demokratsko društvo. Za to se DS uvek zalagala.

Imamo i dokaze za to. Znači, vas ćemo braniti i od nekih poslanika koji će sutradan glasati za vas, a koji su pokazali više puta tu vrstu netrpeljivosti prema različitostima, ali ćemo i žestoko kritikovati ono sa čime se ne slažemo, posebno po pitanju referenci, politike i onoga što ste vi i sami nazvali kontinuitetom buduće Vlade u skladu sa prethodnom Vladom i proteklih pet godina, jer je ovo prilika, na neki način, da podvučemo crtu i pogledamo rezultate iz petogodišnjeg rada prethodnih pet vlada, dakle, četiri vlade, plus jedna rekonstruisana, pet vlada.

Dakle, i sama činjenica u pet godina pet vlada govori o tome da smo živeli jedan period duboke nestabilnosti, jer da budemo realni, i idealni ciklus demokratskih promena od četiri godine ne dozvoljava dovoljno prostora za kapitalne projekte i ozbiljnu realizaciju ozbiljnih projekata, jer svaki mandat svake vlade počinje sa godinu dana uspostavljanja modela. Onda je potrebno u idealnom smislu imati dve godine za realizaciju nekog ozbiljnog projekta i u poslednju godinu se uđe sa godinom demagogije u pripremi za sledeće izbore, a iz toga onda nema rezultata.

Šta se tek dešava sa ciklusima u kojima imate pet godina po godinu dana mandata, i sami znate kao ministri, jer je puno vas bilo ministara u prethodnom sazivu, koliko može sistemskog i velikog da se uradi u tom smislu.

Sada govorim o vašim uspesima i ličnim referencama, jer smo vas ovde sretali kao ministarku lokalne samouprave i državne uprave. I tada smo kritikovali Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je doneo osam milijardi manje budžetima na lokalnom nivou. Gradovi i opštine su dobili osam milijardi dinara manje, sa poslednjim promenama zakona. I sami znamo, pošto ovde dolazi puno poslanika i bivših gradonačelnika i bivših predsednika opština, među ministrima ima bivših gradonačelnika i ljudi sa iskustvom iz lokalnih samouprava, znaju sa kakvim se problemima ljudi na lokalu susreću, a posebno zbog toga što se baš tamo odvija taj realni život ljudi koji treba da reše svoje realne probleme.

Dakle, niste imali dovoljno autoriteta i neću reći da je presudna uloga u tome da su smanjeni transferi prema lokalnim samoupravama samo vaši kao ministarke državne uprave i lokalne samouprave, jer pre svega, za to nosi odgovornost predsednik Vlade kao čovek od najvećeg autoriteta, a to ste od sutra, verovatno, vi, jer će vas većina izglasati, pa je ovo i neka vrsta poziva da povedete više računa o budućnosti lokalnih samouprava u odnosu na ono što ste radili kao sama ministarka.

Zbog toga mi ne možemo da vas podržimo i damo vam poverenje. Nećemo glasati niti za vas kao mandatara, niti za vaš kabinet. Ali, možemo da vam damo naše mišljenje i pokušaj da popravimo to stanje.

Šta je uloga lokalnih samouprava? Uloga je da pune svoje budžete, jer se ljudi na lokalu organizuju zbog potrebe da rešavaju svoje potrebe, da poprave kvalitet života u svojim sredinama, da solidarno sakupe neki novac, da transparentno upravljaju tim budžetima, a da bi se obezbedila transparentnost, potrebno je imati demokratske uslove u izboru pravih ljudi i ljudi od poverenja na lokalu, a da bi se izabrali pravi ljudi, potrebno je dati dovoljno ličnih sloboda, dovoljno pravne sigurnosti, dovoljno medijskih sloboda. Nažalost, sve to nismo imali u ovom ciklusu.

Ono što je takođe upućeno na vašu adresu, ćutali ste, i ja vas pozivam da prekinete sa ćutanjem, i kada se radi o napadu na vas same, jer to nije pitanje samo vas, nego svih ljudi u Srbiji koji su ugroženi, a videli smo pre petnaestak dana upravo na pad obezbeđenja, stranačkog obezbeđenja ispred Skupštine, na dvadesetak metara od ovog zdanja u kome sada razgovaramo, na novinare, na fotoreportere, na ljude koji su izražavali različita mišljenja i videli kakva je spremnost da se čuje drugačije mišljenje i na kakav način se reaguje.

Reagovalo se na takav način i u prisustvu policije i u prisustvu kamera, u prisustvu javnosti, a možemo da zamislimo kako to izgleda kada smo u prethodnih pet godina imali lokalne izbore, gde je, naravno, meta uvek bila DS i kandidati DS, ali i ostali ljudi građani Srbije koji su mislili drugačije, koji su se susretali sa tim istim ljudima, sa tim istim džipovima, a da nije bilo reči protesta zbog takvog načina ophođenja prema tim ljudima koji su trebali upravo da obezbede i transparentnost i funkcionisanje lokalnih samouprava i njihove slobode na lokalnom nivou. Mi vam tu zameramo da niste uradili svoj deo posla, da niste imali dovoljno hrabrosti, da niste imali dovoljno autoriteta i pozivamo vas da u tom smislu promenite svoje ponašanje.

Na koji način se sve to kasnije odražava kroz život i kvalitet života u Srbiji? Dakle, evo, vidimo sada i Fiskalni savet potvrđuje tu priču svojim izveštajem o stanju budžeta u Kragujevcu, pre svega, da se grad, lokalna samouprava zadužila za čitav budžet. Dakle, duguje bankama jednogodišnji budžet Grada Kragujevca. Sam prof. Pavle Petrović najavljuje da je moguć i bankrot jednog takvog grada, važnog grada u Srbiji.

U sličnom stanju je Grad Niš. Nešto boljem, ali sa 50-60% izvršenja planiranih budžetskih sredstava. Govorim o takvom statusu. Nije daleko ni Beograd sa svojim dugom, nije daleko ni Novi Sad. Kada se sakupe ukupna dugovanja iznose oko milijardu evra, što ozbiljno ugrožava finansijsku stabilnost čitave Republike Srbije sa, podacima koje imamo, 300 miliona neplaćenih potraživanja od strane tih lokalnih samouprava.

To će nam u nekom trenutku doći ovde na dnevni red. Ponovo ćemo govoriti o tome, ali da bismo izbegli to mislim da je važno otvoriti debati, a ne tako što ćemo pucati jedni na druge i pokušavati da, kopajući po ličnim životima, diskreditujemo pojedince koji govore o nekim pojavama i o nečemu što bi mogli da rešavamo zajedno. Zbog toga nam je potreban dijalog i vi ste u ovom trenutku najodgovorniji za tu vrstu atmosfere koja je potrebna u ovom parlamentu u odnosu opozicije i pozicije.

Na koji način se sve to ogleda? Sada govorim o brojkama. Nismo govorili o realnom životu, ali onda imamo požar na smetlištu Vinča, jer nismo usmerili dovoljno snage u to da investiramo dovoljno novca u ono što su ključne stvari, rešavanje sanitarnih deponija na lokalnom nivou da bismo sačuvali zdravlje stanovništva, rešavanje kolektora za prečišćavanje otpadnih voda, jer Novi Sad, Beograd i Smederevo su jedini gradovi ostali na Dunavu koji nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Trujemo svoje vode, trujemo hranu, dolazi nam ta hrana preko pijace, a to jesu ključni izazovi.

Demokratska stranka je predlagala pre tri godine, od donošenja zakona o izmenama Zakona o ministarstvima, formiranje ministarstva za ekologiju, insistirali smo na tome, a vi ste tada rekli – ne, to je besmislen predlog. Juče ste prihvatili to i priznali posredno da ste napravili grešku i da smo mi kao država izgubili tri godine, a mogli smo da budemo efikasniji, jer to same lokalne samouprave ne mogu da urade. Mogu uz ministra za zaštitu životne sredine i mogu uz Ministarstvo za zaštitu životne sednice koje je potrebno, ali u sinhronizaciji sa lokalnim samoupravama koje moraju da izvlače svoje finansije, moraju da izvlače svoje komunalne sisteme da urade tako važne, ključne stvari za zdravlje stanovništva u Srbiji. Dakle, čista pijaća voda, tretman otpadnih voda i regionalne deponije. Valjda oko takvih stvari možemo da se složimo i možemo da uradimo nešto u Srbiji.

Komentarisali ste ovaj ekonomski deo, pošto govorimo sada o kontinuitetu Vlade i govorimo o nekom preseku stanja o kome je potrebno nešto reći u vezi sa makro-ekonomskim prilikama u Srbiji.

Pročitaću neke podatke. Znam da su brojke često dosadne, ali mislim da iz toga možemo da izvučemo neku analizu, a vi ste dotakli nešto što ću ja sada ovde pomenuti i interpretirali ste na svoj način.

Dakle, kada poredimo rast troškova i rashoda po osnovu otplata kamata za 2012. godinu sa budžetom za 2017. godinu, ja se pozivam na podatke koji su jedini nama prisutni, zbog toga što nema izvršenja budžeta, nemamo dakle izvršenje, ali govorimo samo o projekcijama, jer je to jedino moguće koristiti. Dakle, projekcije su takve da je i u 2012. godini iznos za otplatu kamata iznosio 582.495.000 hiljada evra. Da li je tako? Milijardu i 83 miliona za 2017. godinu. Dakle, 85,6% više kamata od 2012. do 2017. godine.

Sada mogu da očekujem pitanje, dakle, kamate su praktično proporcionalne odnosu javnog duga iz 2012. godine koji je iznosio 15 milijardi i javnog duga iz 2017. godini koji iznosi 25 milijardi. Dakle, presek stanja za ovih pet godina je 10 milijardi evra većeg javnog duga i oko jedne milijarde evra manje deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije. To je ona podvučena crta uz onaj podatak koji govori da je iznos kamata upravo proporcionalan tom povećanju od 10 milijardi. Možemo da radimo tu analizu i da se postavi pitanje da li su ti tzv. efekti „rol over“ aranžmana, dakle, izraza koji se najčešće upotrebljavao u Srbiji u poslednjih pet godina… Dakle, ispostavilo se da se apsolutno nije radilo o povoljnijem finansiranju postojećih obaveza, makar u tom poređenju sa proporcionalnim iznosom obaveza za kamate i apsolutnog povećanja javnog duga.

Da pomenem u tom smislu i podatak da su prateći troškovi i zaduživanja porasli za 100% u poređenju 2012. – 2017. godina. Vidim da ministar Vujović reaguje. To nisu velika sredstva, ali su uporediva u smislu angažovanja novih kredita, pa je moguće porediti u tom smislu.

Važni podaci iz kojih mogu značajni podaci da se izvuku su porezi na dodatu vrednost u zemlji za 2017. godinu i iznosi projekcijom budžeta 857 miliona evra, a manji je od onog iz 2012. godine koji je iznosio milijardu i 20 evra. Dakle, u proteklih pet godina efekata ovih vlada je porez na dodatu vrednost za 15% manji. To govori upravo o prometu roba i usluga i o onome o čemu se … da li ima većeg i boljeg indikatora za taj veliki dramatični rast od 2012. do 2017. godine.

Ono što je zanimljivo, porez na dodatu vrednost iz uvoza je u 2017. godini veći za 28,4% u odnosu na 2012. godinu, 28,4% više uvoza u odnosu na pre pet godina. Šta to znači? Da je sve manje proizvodnje domaće proizvodnje i plasmana tih proizvoda. Šta to znači za sve nas, za vas pogotovo, ali i za nas, naravno? To je da politika subvencija, jer smo videli da se negde oko 860 miliona evra godišnje subvencioniše privreda, da je potrebno da iz subvencija podstičemo upravo i supstituišemo ono što uvozimo u ovom trenutku.

Dakle, DS je imala neke predloge, meni je drago, i to ću pomenuti da smo mi pre tri godine u svom programa, stranačkom, imali uvođenje informatike kao obaveznog programa. Govorili ste o jednom od prioriteta u obrazovanju. Dobro je da ste to prihvatili implementirali. Dobro je da ideju naše politike, vezane za podsticaje u poljoprivredi, subvencije u poljoprivredi, iskoristite. Podsetiću vas da je 2012. godine ta Vlada na koju se toliko napada svaljuje imala 100 evra po hektaru subvencija i podsticala je proizvodnju poljoprivrede.

Mislim da je potrebno razmišljati upravo o tome na koji način možemo da supstituišemo svu ovu hranu koju uvozimo da bi naši poljoprivrednici imali prilike da budu konkurentni na ovom tržištu. Govorim vam upravo o ovom procentu, 28% većeg uvoza očigledno u odnosu na 2012. godinu. Dramatični su podaci, ali o tome treba razgovarati.

Još je puno podataka za analizu, imaćete ih i vi. Ostaviću deo vremena za dalju analizu, ali mislim da je važno govoriti i o onome što ste propustili da kažete, a mislim da sada imate prilike da kažete jasnije poruke, pre svega, o spoljnoj politici, o regionalnoj saradnji, šta su prioriteti u tom smislu, dijalog Beograd – Priština, način na koji ćete voditi taj dijalog. Mislim da je potrebno da to čujemo u Skupštini. Deo koji je u suštini najvažniji za naše građane, a ono o čemu retko slušamo, sećate se, ranije smo imali na RTS stalno izveštaje o potrošačkoj korpi, o pijačnom barometru, o životu, hranu, ljudima.

Vrlo retko čujemo, sada, podatak i poređenje iznosa prosečne potrošačke korpe i prosečne plate u Republici Srbiji. Pročitaću vam taj podatak i taj podatak treba da bude merilo uspeha ove Vlade, vašeg ličnog uspeha, a taj uspeh možete da postignete time što ćete otvoriti dijalog i što ćemo otvoreno razgovarati o svim temama.

Evo, te početne pozicije koju ste nasledili od prethodne Vlade, a to je da je prosečna potrošačka korpa u Republici Srbiji, u martu 2017. godine, iznosila 69.194,00 dinara, da je prosečno mesečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u martu 2017. godine iznosila 47.814,00 dinara, što znači da prosečna neto zarada u Republici Srbiji je dovoljna za pokrivanje 70% troškova prosečne korpe. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde su iznete neistine o SNS, i zbog toga moram da reagujem.

Srpska napredna stranka je na dan polaganja zakletve predsednika Republike, Aleksandra Vučića, imala jedini legalan zakazan skup, u skladu sa važećim propisima, a sa tog skupa je, bez ikakve preterane upotrebe sile, uklonjen samo čovek, mislim da se zove Marko Radojković iz Zemuna, koga je DS 2011. godine, navodno, zaposlila kao učitelja koji je vređao i provocirao ljude koji su došli da podrže polaganje zakletve predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Ono što nam gospodin Goran Ćirić duguje kao odgovor, to je zašto je DS, odnosno zašto je režim DS, u leto 2008. godine, ubio Ranka Panića samo zato što je imao drugačiji politički stav od njih?

(Balša Božović: Poslovnik.)

I ono što me zanima, to je na koji način, gospodin Goran Ćirić, namerava da izvrši restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji? Taj odgovor očekujem upravo od njega, zato što je, upravo, gospodin Goran Ćirić, ako se ne varam, savetnik generalnog direktora „Pošta Srbije“, sa platom od, opet ako se ne varam, 150.000 dinara.

Bilo bi dobro gospodine Ćiriću, budući da ste visoki funkcioner u jednom važnom javnom preduzeću, da nam objasnite, kako mislite da izvršite reforme, na primer u „Poštama Srbije“, a to je jedan posao koju Srbiju očekuje u narednom periodu, a vi kao savetnik generalnog direktora, mislim da ćete u tome imati veoma važnu ulogu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, izvolite.

Upravo smo videli kako ne izgleda dijalog u Skupštini. Bez ikakvih argumenata, opet lični napad i to je, po ko zna koji put, dokazano u ovoj Skupštini. Sve ovo o čemu smo govorili, govorili smo argumentima, i voleo sam da sučelimo razmišljanja o brojevima i o idejama, i o načinu na koji ćemo izaći iz ove teme pametniji i sa boljim rešenjima za Srbiju i za građane Srbije.

Imali smo taj primer i u prethodnoj raspravi, u kome se vade i sveži dosijei iz Ministarstva odbrane pojedinih poslanika, čitaju poverljiva dokumenta, što je vrlo čudno, na ovo imate prava, ali još jednom kaže, to nije način za vođenje dijaloga u Skupštini, od koje očekujemo efekte, od koje očekujemo prave zakone koji će popraviti kvalitet života u Republici Srbiji.