Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Nadam se da ste primetili, gospođo Gojković, da apsolutno nikoga nisam vređao, nisam čak ni to povisio. Samo sam pitao zašto su ubili jednog čoveka koji je imao drugačiji politički stav od njih.

(Balša Božović: Poslovnik.)

I pitao sam gospodina Ćirića, kao savetnika generalnog direktora, priznaćete to je važno mesto u menadžmentu svakog preduzeća, koje su njegove ideje kako treba izvršiti restrukturiranje i reformu javnog sektora u Srbiji i javnih preduzeća, i da pomogne svojim konstruktivnim savetima Vladi Republike Srbije u tom poslu koji Vladu očekuje, a koji, priznaćete, nije ni malo jednostavan.

Nisam čitao nikakve poverljive dokumente, nisam nikoga vređao na ličnoj osnovi, samo sam postavio pitanje za ubistvo Ranka Panića i postavio sam pitanje gospodinu Ćiriću, kao savetniku generalnog direktora, da li bi bio ljubazan da nam pomogne, odnosno novoj Vladi Republike Srbije, na čelu sa gospođom Brnabić, u restrukturiranju javnih preduzeća u Srbiji, jer mislim da on ima bogato iskustvo, i kao nekadašnji generalni direktor „Pošta Srbije“ i kao sadašnji savetnik generalnog direktora. Mislim da je njegovo iskustvo veoma bogato, veoma dragoceno i mislim da bi njegova pomoć u tom pravcu Vladi Republike Srbije jako puno značila.

Hvala.
(Balša Božović: Po Poslovniku, a gospodin Ćirić replika.)
Vi ste odlučili tako. Dobro.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Prekršeni su članovi, predsednice Skupštine, 107, 108. i 109. Da li je moguće da kažnjavate narodne poslanike kada govore o ekspozeu, kada imaju neko svoje mišljenje, i oni dobijaju opomene, a sa druge strane opomene za reč izdajnik, a sa druge strane kada neko za nekog kaže da je ubica vi ga puštate da tako kvalifikuje opoziciju, niti ga prekinete, a kamoli dajete opomenu ili ga upozorite na takvo ponašanje. Kakav je to sada način?

Recite mi, da li je to način na koji mi treba danas da razgovaramo ovde? Da li je to odnos prema opoziciji, kakav treba da postoji u ovom Parlamentu? Da za nekog neko kaže da je ubica i vi ga gledate, i ne govorite ništa o tome? Nije postavio pitanje, nego je tvrdio to. Mislim da je ovo zaista jedna velika sramota, da ne date opomenu Martinoviću, nakon ovakvih kvalifikacija opozicije, samo zato što je na jedan vrlo korektan način razgovarala o ekspozeu i svemu onome što je mandatarka rekla danas, tokom današnjeg dana. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Smatram da nisam povredila Poslovnik. Nije se odnosilo kažnjavanje na vašu poslaničku grupu, niti ste pozvani da govorite u ime čitave opozicije. Kaznu je poslanik dobio, jedan jedini, zato što je prebrojavao krvna zrnca mandatarki, i to je jasno izneo u svom govoru. To je jedno. Drugo, imenom i prezimenom rekao koga smatra da je izdajnik. Imenom i prezimenom je rekao ko. Tačno koga je nazvao od vas ubicom. Koga je tačno nazvao od vas ubicom? Nikoga. Recite mi vi, vi mi pomozite. Vi koleginice.
(Aleksandra Jerkov: Sve nas.)
A sve vas. Dokažite da je rekao da ste vi ubica.
(Goran Ćirić: Replika.)
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika.

Pošto sam dobio jednu ljubaznu molbu da doprinesem restrukturiranju javnih preduzeća u Srbiji, podsetiću ovu Skupštinu i sada ću reći u ova dva minuta, koliko imam vremena, da sam više puta govorio kada smo razgovarali o Zakonu o javnim preduzećima i predlagao, upravo, donošenje, za početak, zakona o obavljanju poslova od javnog interesa, prvo. Drugo, treba restrukturirati javne sisteme na taj način da se odvoje operacije od infrastrukture. Pod infrastrukturom podrazumevamo, naravno, deo pruga, telekomunikacionu infrastrukturu u oblasti telekomunikacija, podrazumevamo aerodrom, u poljoprivredi podrazumevamo poljoprivredno zemljište, a operacije nad tom infrastrukturom su ono što treba da podstakne tržište.

Dakle, protiv toga smo da kada se izdvoje infrastruktura, infrastruktura privatizuje tako da postaje većinsko vlasništvo stranog kapitala. Mislim da većinsko vlasništvo mora da ima domaći kapital do iznosa od 51%, ali je moguće raditi privatno-javno partnerstvo i u skladu sa zakonom, a da država, na takav način, upravljajući infrastrukturom podstiče konkurenciju, podstiče operacije, podstiče one koji žele da ulažu i u avio saobraćaj, koji žele da ulažu u železnički saobraćaj, u telekomunikacije i da na takav način država i Vlada imaju mehanizme podrške razvoju i kroz razvoj javnih preduzeća.

O tome sam više puta govorio i odlično je da sam dobio priliku da to sada kažem ovde i vama, jer nisam stigao da u ovom delu govorim o tom segmentu, ali vidim da je kolega imao vrlo visoko razumevanje i vrlo visoko poštovanje za moje iskustvo i dao mi tu priliku. Hvala.

Hvala.
Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Uz svo dužno poštovanje, stvarno moram da kažem da se ovde malo osećam onako, fantastične su to ideje i super je da ste i ovu ideju oko uvođenja IT-a kao obaveznog predmeta u škole preuzeli i super su ideje. Sve su to super ideje. Samo je nekako trebalo neko da dođe i da ih realizuje. Čini mi se nekako nikad nije manjkalo super ideja, nego nikako da se realizuju. Sada ova Vlada sedi ovde. Nekako realizuje te ideje, a sada se samo ubacaju onako, mogli ste i ovo, mogli bi i ovo, kao da je ovo prva Vlada nulta godina, ona bila 2013. pa sada hajde da realizujemo.
Dakle, ministar prosvete, sa kojim sa ja imala veliko zadovoljstvo da radim, gospodin Šarčević, je čovek učinio u poslednjih devet meseci stvarno izvanredan napor da završi ovaj posao i da obezbedimo da se informacione tehnologije uvedu kao obavezni predmet od petog razredna osnovne škole. Pretpostavljam da svi znaju koliko je bilo teško, ali je završeno zato što niko do sada to nije uspeo. Dakle, super je ideja, samo je trebao neko da realizuje, evo mi smo realizovali.
Što se tiče lokalnih samouprava, problemi finansija. Rekla sam da ne pričamo o prošlosti, da ostavimo prošlost u prošlosti, da ne pričamo o tome da su ti dugovi realno nasleđeni, ali mi znamo za te dugove i znali smo i pre nego što je Fiskalni savet izašao sa tim informacijama. To možete da proverite sa MMF. Mi smo MMF i svima ostalima skrenuli pažnju na ozbiljan problem dugovanja apoteka koji se gomilo od 2006. godine, kada je bez ikakvih konsultacija sa lokalnim samoupravama prebačena i primarna zdravstvene zaštita i primarno obrazovanje lokalnim samoupravama bez dodatnih finansijskih sredstava, kada je sve krenulo dođavola i u sunovrat, kada se 2012. godine sav taj dug prevalio na javni dug, pa nastavio od prvog dana da se gomila. Mi smo to krenuli da rešavamo i užasno je teško. Ne kažem da smo rešili, ali smo krenuli kako-tako.
Što se tiče opet lokalnih samouprava, pokušavamo da lokalnim samoupravama nametnemo da se oslanjaju više na sopstvene prihode i to sam pričala i kada sam branila tada kao novi ministar prvi zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Šta je sa sopstvenim prihodima? Na primer, imamo porez na nekretnine kao 100% sopstveni prihod i uvođenje reda u državu, jer je realno da smo mi kao država morali da čekamo, čekali smo i sada završili, opet fantastična ideja realizovana, legalizaciju nelegalnih objekata. Konačno su popisani 2016. godine. Ima ih blizu dva miliona, dva miliona koja niko do tada nije popisao. To se zove uvođenje reda u državu.
Izdavanje poljoprivrednog zemljišta - 40% prihoda od izdavanja poljoprivrednog zemljišta ide lokalnim samoupravama, da ne pričam koliko to pomaže našim poljoprivrednicima, onima koji posluju fer. To je jedan od velikih stvari u borbi protiv sive ekonomije.
Da li je moguće da je 2016. godine po prvi put svih 145 lokalnih samouprava donelo godišnji program izdavanja poljoprivrednog zemljišta? Tek tada smo mi time potpuno racionalnom, razumnom merom, samo uvođenje reda u državu dobili dodatnih 146.000 hektara koje je stavljeno iz sive zone u legalan proces zakupa.
Sada su lokalne samouprave od toga počele da prihoduju. Budžetski priliv samo od toga u 2016. godini je uvećan za 16 miliona evra. Dakle, opet samo racionalna ideja, odlična ideja, samo nije imao ko da je implementira ranije.
Isto tako, lokalne samouprave uvodimo u red racionalizacijom. Bilo je lokalnih samouprava koje su imale po četiri i pet puta više zaposlenih. Nisu ni znali da imaju više zaposlenih zato što prvo nisu znale koliko zaposlenih imaju, a drugo nisu imali nikakve standarde po kojima će znati koji je u stvari optimalni broj zaposlenih. Sada toga više nema.
Sopstveni prihodi iz radnih mesta izvoze investicije. Što se tiče radnih mesta pomenut je i Zakon o radu. Zakon o radu je tražen. Privreda ga je tražila, i svi se verovatno sećate toga, preko 10 godina. Upravo zbog populizma nije smeo da usvoji taj Zakon o radu do Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, kada je isti taj gospodin Aleksandar Vulin bio ministar za rad i zahvaljujući tom Zakonu o radu mi danas imamo najmanju stopu nezaposlenosti u poslednjih 20 godina u Srbiji. Danas, u četvrtom kvartalu 2016. godina stopa nezaposlenosti u Srbiji je bila 13%, najmanja u poslednjih 20 godina. Da li je velika? Velika. Da li je bilo bolje? Pa možda pre 25 godina.
Godine 2012. stopa nezaposlenosti je bila 25,9%. Dakle, Zakon o radu koji je, čini mi se, i treba reći ponovo, hrabro usvojila Vlada, pa onda Skupština i hvala Skupštini za to, na inicijativu ministra rada gospodina Vulina, je doveo do ovoga. A ovo onda dovodi do većih sopstvenih prihoda lokalnih samouprava.
Imamo svakako i izvoz i investicije. Izvoz je u martu 2017. godine dostigao skoro 1,5 milijardi evra i to je mesečni obim koji je veći nego ikada u Srbiji. U prvom kvartalu investicije su povećane za 10% i to su stvari koje ne možemo da sporimo. To su crno i belo. Dakle, ovo su statistički podaci koji su neosporivi.
Što se tiče nacionalnih manjina, kažete – nije bilo dovoljno jasnog branjenja nacionalnih manjina u Vladi Republike Srbije. Neverovatna stvar, neverovatan podatak je da postoji Republički savet za nacionalne manjine kao vrhovno telo za saradnju sa svim nacionalnim savetima nacionalnih manjina. U poslednje tri godine taj Republički savet je imao četiri sednice. Pre toga, svo vreme pre toga se sastao jednom u oktobru 2009. godine. Posle 15 godina prethodna Vlada je konačno ponovo aktivirala budžetski Fond za nacionalne manjine.
Dakle, sve što iznesete, postoje podaci da je urađeno. Ako je bilo super ideja, one su konačno realizovane i ima još puno stvari da se radi, ali ja stvarno mislim da je vreme da zajedno prihvatimo da je puno stvari urađeno uprkos nasleđu teškom, pre svega finansijskom nasleđu koje smo imali. Hvala vam puno.

Hvala.
Đorđe Milićević.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Poštovana gospođo Brnabić, dame i gospodo, pa za poslanički klub SPS najvažnije je da je ekspoze jasna potvrda odlučnosti i opredeljenosti za politiku kontinuiteta i političku stabilnost.

Program Vlade Republike Srbije, vrlo jasno i precizno definisani ciljevi u ekspozeu mandatarke nama vrlo jasno govore da će tri ključne reči biti kada govorimo o radu buduće Vlade, potpuno identične kao i kada je reč o radu prethodne Vlade Republike Srbije, a to su reforme, rast i razvoj.

Politika Vlade definisana ekspozeom nama potvrđuje da su modernizacija i promene nezaustavljivi procesi u Srbiji.

Kada govorimo o ciljevima, veoma je važno i tu se u potpunosti slažemo sa vama gospođo Brnabić, važno je da uvek podižemo lestvicu. To je važno za budućnost, jer mi danas govorimo o budućnosti. Na zadatke uvek postavljati nove zadatke kako bi ubrzali Srbiju, jer do rezultata se ne dolazi velikim rečima, već velikim naporom, radom, trudom i zalaganjem.

Mi smo potpuno ubeđeni da će buduća Vlada Republike Srbije, kao i prethodna, ostati posvećena Srbiji, rešavanju problema, da će ostati posvećena interesima budućnosti, a ne interesima političkih stranaka, rejtinzima ili popularnosti.

U eri dnevno-političkih dešavanja i to se vidi i danas, a pretpostavljam da će to biti vidljivo i u narednim mesecima, u eri dnevno-političkih dešavanja i verovatno svakodnevnih pokušaja da se obezvredi i omalovaži rad Vlade Republike Srbije, da se umanje rezultati rada Vlade Republike Srbije, mi gospođo Brnabić za vas vrlo dobronamerno, kao neko ko želi da deli vrednost i odgovornost u radu ove Vlade Republike Srbije, imamo jedan dobronameran savet. Vlada ne treba da gubi vreme na to. Vlada treba da ostane posvećena poslu za koji je preuzela odgovornost, jer radeći tako Vlada radi u najboljem interesu građana Srbije.

Pozdravljamo odlučnost i opredeljenost za nastavak reformskih procesa. Reformski kurs u Srbiji nema alternativu, reforme da bi Srbija, pre svega u ekonomskom smislu, bila zdrava zemlja. Srbija je hrabro i odlučno, želim da podsetim i o tome je govorila i mandatarka u ekspozeu, hrabro i odlučno 2014. godine započela, jer je tada postojao jedan konačno opšti politički konsenzus svih političkih stranaka koji su bili deo vladajuće koalicije, Srbija je hrabro i odlučno započela reformske procese, hrabro i odlučno započela i povela, rekao bih, nepopularne korake koji vode ka makro-ekonomskoj stabilnosti i koji vode ka razvoju.

Vlada Republike Srbije je tada imala dugoročan plan, imala je jasno i precizno definisane ciljeve, konkretan program, ali i konkretno definisane rokove i to je dalo određenu snagu, važnost i značaj reformama u Srbiji. Tu snagu i važnost su na pravi način prepoznale i međunarodne organizacije.

Jeste bio ambiciozan pristup, ali rezultati koji su postignuti su daleko iznad ciljeva koji su tada postavljeni. To na pravi način prepoznaje i MMF, to na pravi način prepoznaje i Svetska banka, ali i Fiskalni savet Srbije. Dva cilja mislim da smo u potpunosti uspeli da realizujemo i to je smanjenje javnog duga u bruto društvenom proizvodu i trajno smanjenje budžetskog deficita.

Međunarodni monetarni fond je učinio nešto što inače, ispravite me ako grešim gospodine Vujoviću, nemate mogućnost da govorite, ali možete da potvrdite, MMF je učinio nešto što inače nije praksa, da u periodu dok traje program, da saglasnost na povećanje primanja.

Dakle, vrlo često su nama socijalistima spočitavali kako smo mogli kao socijalisti da glasamo za smanjenje plata i penzija, kako smo, navodno, oteli nekome, mi kao socijalisti vladajuće koalicije, plate i penzije i to je pojednostavljeno gledanje onoga što je bio zapravo cilj koji smo mi želeli da postignemo.

Znate, mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti, i te 2014. godine postojala su za nas dva puta i dva pravca. Jedan put je bio u pravom smislu reči spisak lepih želja koji bi sigurno održao socijalni mir, ali u dugoročnom smislu, po našoj proceni, 2016. godine ili 2017. godine došli bi do finansijskog kraha i finansijskog kolapsa. Drugi putni pravac je nešto što je bila neophodnost, nešto što je neminovnost, a to je nastavak reformskih procesa, reforme da bi imali pozitivne pomake.

Naravno, kao odgovorna stranka, stranka koja pre svega ima odgovornost prema građanima, imali smo jedan odgovoran i ozbiljan pristup i u tom trenutku odabrali jedini mogući odgovor na aktuelne probleme građana. Tada je, a postoji i danas, jedan pojednostavljen način gledanja svega ovoga. Dakle, pojednostavljeno je reći – oteli ste nekome nešto. Ne, mi smo tada govorili o merama, koje su za spas srpske ekonomije, mere koje se tiču budućnosti Srbije i mere koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Dakle, zdrav sistem koji neće biti zasnovan na politikanstvu. Reforme, po kojima je Srbija danas prepoznatljiva, poštovana i uvažavana u svetu i to je nešto što danas otvara vrata Srbiji i širom sveta, zdrav sistem koji je zasnovan na životu, zdrav sistem koji je zasnovan na ekonomiji, a ponavljam, ne na politikanstvu.

Danas imamo pozitivne rezultate. Danas kada imamo pozitivne rezultate kaže se – premalo izdvajate za penzionere. Pa, da, ali znate, evidentno je da postoje pozitivni efekti. Postoje pozitivni rezultati, došlo je do povećanja plata i penzija, a imamo plus i povećanje u budžetu. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da više zahvatamo iz republičkog budžeta, da imamo veća povećanja da bi održali socijalni mir, a da imamo minus u državnoj kasi. To bi bilo neodgovorno i neozbiljno. Dakle, na jedan racionalan način raspolažemo sa onim što smo uspeli da zaradimo i da ostvarimo upravo zahvaljujući reformskim procesima.

Dakle, imamo povećanje koje je zasnovano na zdravim osnovama. Sve to je dovelo do povećanja BDP od 3%, smanjenja budžetskog deficita u ovoj godini, projektovan budžetski deficit 1,7%. Sve to je dovelo da Srbija danas na svetskoj „duing biznis“ listi se nalazi na 47. mestu, a pre dve godine je bila na plus 44 mesta. Sve to je dovelo da Srbija danas jeste među top deset zemalja po uspešnosti sprovedenih reformi u oblasti ekonomije i finansija.

Ekonomska i politička stabilnost, uz ono što je govorila mandatarka, podsticaji koje nudi Vlada Republike Srbije, podsticaji koje nudi Srbija potencijalnim investitorima, smanjenje birokratije, brže izdavanje dozvola, sve to danas Srbiju čini privlačnom investicionom destinacijom. Jednom od najprivlačnijih država za investiranje u ovom delu Evrope i mi kao Narodna skupština smo dali ozbiljan doprinos da Srbija danas ima dobar, pozitivni poslovni ambijent kroz usvajanje sistemskih zakona. Jer, reforme su upravo započete u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvajanjem Zakona o radu, Zakona o ozakonjenju, Zakona o izgradnji, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o upravnom postupku i brojni drugi, ali pozitivni rezultati će tek biti vidljivi u periodu koji je pred nama.

Maločas smo čuli neke podatke. Dozvolite da i mi saopštimo neke podatke sa kojima raspolažemo, a koji govore u prilog pozitivnim rezultatima koje je postigla prethodna Vlada i ponavljam, to jeste veoma dobar osnov i temelj za rad buduće Vlade.

Gospodine Vujoviću i gospodine Vuline, ispravite me ako grešim. Maločas je bilo reči o nezaposlenosti. Nezaposlenost je čini mi se gospodine Vulin,prema nekim podacima koje mi imamo 2012. godine bila 25,9%, 2016. godine 15,3%, a danas 2017. godine 13%. Ozbiljan rezultat ma šta govorili o tome.

Što se tiče BDP, za šest milijardi veći nego 2009. godine, a sledeće godine za još milijardu. Ovde se govorilo o nekakvom zaduživanju od 10 milijardi, što je apsolutno besmisleno. Naprotiv, Srbija je povećavala svoj kreditni rejting dok je zemljama u regionu smanjivan kreditni rejting.

Što se tiče minimalne cene rada, gospodine Vulin, ispravite me ako grešim, povećan je radni sat sa 121 na 130 dinara, uz punu saglasnost sindikata, što mi u potpunosti podržavamo. Plate u javnom sektoru i penzije, kao i minimalne zarade koje prima 350.000 ljudi u Srbiji, 30.000 u javnom sektoru, povećaće se i njihova zarada posle toga će biti 9-10% veća. Privredni rast, već sam rekao, preko 3% do kraja godine., javni dug sada 67,1% a 20% u regionu.

Maločas je bilo reči o investicijama, 2016. godine direktne strane investicije iznosile su 1,92 milijarde evra, u prvom kvartalu ove godine oko 370 miliona evra i to su podaci Privredne komore, a u prva četiri meseca ove godine, suficit u budžetu je 10,7 milijardi dinara. To je izveštaj Ministarstva finansija.

Dakle, mi smo potpuno ubeđeni da su pred Srbijom dobre godine i pozitivni rezultati, ali ono što je važno, moramo da završimo započete reformske procese. Moramo da održimo fiskalnu disciplinu, moramo da nastavimo odlučnu borbu protiv sive ekonomije.

Kada govorimo o javnim preduzećima, u potpunosti se slažemo, mora da se nastavi reforma javnih preduzeća. Javna preduzeća moraju da budu i racionalnija i efikasnija, ali, naravno, i više da zarađuju.

Podržavamo koncept, to smo rekli više puta do sada u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u potpunosti podržavamo koncept, znamo koliko će to biti teško i bolno, ali podržavamo koncept reforme javnog i jačanja privatnog sektora. Smatramo da je privatni sektor budućnost, da privatni sektor mora i treba da bude stub i nosilac srpske ekonomije. Privatni sektor na svojim plećima nosi sve. Privatni sektor je od izuzetne važnosti i značaja na jednoj strani za državu, a na drugoj strani za privredu. Za privredu jer otvara nova radna mesta, a za državu jer država upravo živi od poreza, dažbina koje ubira iz dobiti preduzeća. Zato u potpunosti podržavam ovaj koncept i podržavamo sve mere koje vode ka jačanju privatnog sektora, jer smatramo da to jeste budućnost Srbije.

Što se tiče štednje, štednja je u periodu krize veoma važna. Treba se ponašati racionalno, treba se ponašati domaćinski, to u potpunosti podržavamo, ali uvek treba iznaći način kako Srbija može, mora i treba da se razvija. Za nas je, gospođo Brnabić, ključna jedna rečenica koju ste rekli tokom današnjeg dana, a to je – veća izdvajanja i investicije u oblasti infrastrukture. Dakle, ulaganje u infrastrukturu, mi smatramo, nije trošak. To je ulaganje u budućnost. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. To smo mi mlađi naučili od našeg druga Mrkonjića, a to je zaista tako. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, a kroz realizaciju infrastrukturnih projekata, potpuno smo ubeđeni, sa uspehom nastavljamo da rešavamo jedan od ključnih problema danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.

Mi smo potpuno ubeđeni da je pred nama Vlada koja će obezbediti napredak, prosperitet i stabilnost. Zato svakako i ekspoze i ovaj sastav Vlade i buduća premijerka imaju našu podršku. Verujemo da ćemo izabrati Vladu koja će sa uspehom nastaviti da sprovodi unutrašnje reforme, kako ekonomske, tako i političke. Verujemo da biramo Vladu koja će sa uspehom nastaviti put evropskih integracija. Osnivamo novo ministarstvo za evropske integracije, bolja koordinacija, struktura, organizacija i besmislene su priče da govorimo o nekom novom zapošljavanju. Nema tu novog zapošljavanja. Besmisleno je i da govorimo o tome kako Srbija ne postiže rezultate na putu evropskih integracija. Pa, ti rezultati su vidljivi i prepoznatljivi. I da nisu prepoznatljivi, ne bi bili vrednovani na pravi način, ne bi bila otvorena nova poglavlja. Ubeđeni smo da biramo Vladu koja će omogućiti jačanje međunarodnog ugleda i imidža Srbije, iako on nikada nije bio jači. On je važan zbog podrške međunarodne zajednice.

Kada govorimo o regionalnoj politici, mi verujemo da će ova Vlada imati kontinuitet u odnosu na prethodnu Vladu kada je reč o regionalnoj politici, a to je da Srbija bude i ostane ono što je danas - simbol novih vrednosti u regionu, stožer regionalne saradnje sa jasnim ciljevima, a to su mir, stabilnost, dobrosusedski odnosi, prosperitet. Ukoliko postoje otvorena pitanja, Srbija uvek pruža ruku. Ukoliko postoje otvorena pitanja, ta otvorena pitanja se rešavaju kroz razgovor, kroz dijalog. Dijalog nema alternativu, nikako jednostranim potezima i jednostranim aktima.

Mi smo potpuno ubeđeni da biramo Vladu koja će voditi jednu odlučnu, racionalnu pre svega i mudru politiku kada je reč o odbrani nacionalnih i državnih interesa na prostoru Kosova i Metohije, Vladu koja će omogućiti pristojan život onima koji žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom, Vladu koja će ostati privržena i opredeljena dijalogu sa Prištinom, jer dijalog je jedini način da dođemo do kompromisnih i pravičnih rešenja koja su prihvatljiva za obe strane.

Ponavljam, dijalog nema alternativu. Uz statusno neutralan pristup, Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, to je potpuno jasno i potpuno precizno saopšteno više puta, to je jasna politika i stav Vlade Republike Srbije, ali zarad regionalne stabilnosti, zarad boljih srpsko-albanskih odnosa, idemo u dijalog da bi iznašli kompromisno i pravično rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane. Srbija pokazuje opredeljenost za implementaciju i realizaciju svega onoga što je dogovoreno tokom briselskog dijaloga, ali to očekujemo i sa druge strane. Dakle, nema dvostrukih aršina, a tu pre svega mislim na Zajednicu srpskih opština.

Dakle, jasno je, jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije jeste punopravno članstvo Srbije u EU, ali Srbija nastavlja da jača tradicionalno prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom i sa SAD i sa Kinom i sa brojnim drugim državama sveta. Srbija je slobodna, demokratska i nezavisna. Srbija vodi samostalnu spoljnu politiku, u najboljem interesu svojih građana. Srbija se pokazala kao pouzdan, kredibilan, siguran i predvidiv partner. Srbija želi saradnju sa NATO-om na onome što jesu zajednički ciljevi, a to je očuvanje regionalne stabilnosti i mira, ali nema aspiracije da postane član NATO-a. S druge strane, Srbija želi da sarađuje i sa ODKB-om, ali Srbija želi i da ima svoju vojsku i da zadrži politiku vojne neutralnosti, naravno.

Na samom kraju, i sa time želim da završim, jedno za nas veoma važno pitanje, temu koju je pokrenuo predsednik Srbije, novoizabrani predsednik Srbije, veoma važna i značajna tema, tema koja se tiče budućnosti Srbije, a to su ustavne promene. Mi svakako smatramo da o tome treba otvoreno da razgovaramo, da treba da postignemo što širi konsenzus. Izražavamo spremnost za dijalog na ovu temu, jer, ponavljam, ovo je tema koja se tiče budućnosti. Dakle, što širi konsenzus, ali, naravno, nikako mimo interesa i volje građana. Zahvaljujem.