Ministre, zašto po hitnom postupku? To je prvo pitanje. Slažem se da su ovo važni zakoni, mislim da se tu slažemo svi, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazimo, koju političku opciju zastupamo, ali potpuno je besmisleno i to nije kukanje poslanika koje izaziva animalne reakcije nekih sa druge strane, nego je to jedna realnost.
To je da je nemoguće ozbiljno ući u analizu zakonskog predloga koji ima jedan 210 članova, a drugi 150 i nešto članova za 5 dana. Naravno da to može da se pročita, da se pročita i 2 ili 3 puta, ali da li može da se uđe u suštinu tih zakona? Ne.
Javna rasprava nije namenjena poslanicima, niti su poslanici pozivani na javnu raspravu. Prema tome, to opravdanje da je javna rasprava trajala ne znam koliko, to nema veze sa nama.
Rekli ste da su neke institucije kasnile, te su vas one omele da ove predloge zakona budu prisutni u Skupštini, u neko vreme u koje je normalno. Koje institucije? Ko vas to ometa?
Ja koliko znam, u petak je to usvojila Vlada ili u četvrtak. To znači da je Vlada kriva za to. Ako nije Vlada, bilo bi jako lepo da nam taksativno kažete ko i na kakav način je vršio opstrukciju ovog Zakona?
Drugo, ako je to izvršeno zašto je hitan postupak? Evo kod Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, praktično, vi u obrazloženju kažete da vam hitan postupak treba da bi ste otpustili neke prosvetne radnike. Tako piše ili ja nisam baš najbolje sa tumačenjem onoga što vi govorite, a to ćete mi reći kada ja završim.
Znači, rekli ste racionalizacija, da se uredi sistem, da se zna koliko ljudi gde radi, pa to se valjda radi, ne na dan ili dva pre početka školske godine za visokoškolce ili mesec dana od početka školske godine za osnovne i srednje škole.
Vaše opravdanje za hitan postupak ne postoji. Hitan postupak Zakona o visokom obrazovanju je da je zbog finansiranja, zbog statusa studenata koji su na budžetu. Oni treba da pođu na predavanja za neki dan. Kako sada da znaju šta da rade sa svojim statusom?
Šta ako sada nekima od njih ili većini njih uvodite takve promene da ste im potpuno poremetili planove, šta će biti sa njihovim finansiranjem i sa njihovim studiranjem? To nije igra. To ne može tako da se radi i nikakvo opravdanje za to ne postoji, osim da nam kažete ko su krivci, pa da ti krivci budu kažnjeni na adekvatan način.
Sve drugo bi se svalilo vama na odgovornost, što ja ne želim da kažem. Siguran sam da ste vi imali dobre namere, ali nemojte da dopustite da vas neko opstruiše u sprovođenju tih dobrih namera.
Hajdemo prvo o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naravno, slažem se sa kolegama koje su već govorile i kao što je kolega Žarko Korać, koji me sada ne čuje i gospođa Rašković.
Uvodi se hegemonija ministra. Ministar postavlja sve direktore. To je prevelika odgovornost, to se ne radi ni u vojsci, to se ne radi ni u policiji, to se ne radi ni u pravosuđu, to se ne radi ni u sportskim savezima, ne radi se nigde, da jedan čovek preuzme odgovornost za delatnost, za vršenje svoje funkcije, za poslovanja, ako hoćete u 2000 škola, koliko ih već tačno ima.
To znači da, ako vi postavljate direktore, da ste vi lično odgovorni za sve što se dešava u svakoj školi. To, naravno, nije prirodno i nije normalno. Pitanje je koji su kriterijumi za izbor tih direktora i pitanje je ko će vam pomagati u tome da izaberete?
Da li će to biti partijski činovnici višeg i srednjeg nivoa, ili će to biti neki ljudi koji imaju profesionalno znanje iz te oblasti? Bojim se da ovo drugo nije realna opcija.
Samo jedan primer. Vi imate već, koliko sam shvatio, par meseci problem sa direktorom Miroljubom Mosurovićem iz osnovne škole „Svetozar Miletić“ iz Zemuna. Mi imamo tamo proteste. Vi ste rekli svoj stav, ali taj stav nije promenio stav roditelja i većine učenika i nastavnika te škole.
Šta se dešava? Kako će to biti rešeno? Hoćete da pozovete neke specijalne jedinice da to rešavaju? Šta se dešava kad bi se tako nešto desilo u 10% od tih dve hiljade škola, dvesta škola, da kolektiv, roditelji, deca, ne budu zadovoljni vašim izborom direktora škole? Šta se dešava? To je na ivici vanrednog stanja. Da ne govorim o najvažnijoj stvari, da deca gube nastavu. Mi imamo ljude na ulicama, to treba policija da obezbeđuje, to treba neke druge službe da se nađu, to, naprosto, nije dobra stvar.
Zato, direktore škola, i to piše u našim amandmanima, treba da biraju školski odbori koji treba da budu sastavljeni tako da imaju sedam članova, da njih četvoro bude iz kolektiva, odnosno prosvetni radnici, da troje budu iz lokalne samouprave a dvoje da budu roditelji. To je onda pravi okvir da se donose odluke koje su dobre. Da, devet, u redu je, ja sam proverio. Vidim da profesori fakulteta, odnosno viših škola znaju i da računaju do sedam, a ne samo kad zapošljavaju svoje rođake i prijatelje.
Prema tome, to je pravi način da se uradi. Imate neke penale, kazne za decu koja krše neke propise koje mi ne vidimo, jer nemamo podzakonski akt kojim se to reguliše, ali se njima određuju kazne. Jedna od kazni je humanitarni rad. Tako piše. Humanitarni rad nigde na svetu nije niti sme da bude kazna. Posebno to ne sme da piše u zakonu koji se bavi obrazovanjem i vaspitanjem. To su temeljne vrednosti. Humani rad nije kazna, osim ako je to sistem vrednosti koji afirmiše koalicija koja sada drži vlast. Ali, humanitarni rad nigde, nigde i nigde nije kazna.
Mi predlažemo da pored osnovne škole i srednja škola bude obavezna i mislimo da je to neophodnost, da se ne trabunja sa dualnim obrazovanjem, jer to je ono obrazovanje da možeš da budeš i keramičar i šef BIA, da možeš da budeš i „mali“ iz Beograda i ministar i ne znam šta. Ne, ajmo mi da uvedemo da srednje škole budu takođe obavezne kao i osnovne škole, a pored toga, naravno, kad je nešto obavezno, po svim uzansama i svim propisima međunarodnim, ali i po nekoj zdravorazumskoj logici, njihovi udžbenici za tu decu moraju da budu besplatni. Za sve.
Znači, udžbenici da budu besplatni za sve osnovce i srednjoškolce. I da udžbenici budu oslobođeni poreza, a ne da ljudi koji na svoj način pokušavaju kroz polovne udžbenike da pomognu ljudima da se nekako izbore sa tim velikim cenama u besplatnom školstvu, a to besplatno školstvo košta između 10 i 20 hiljada svako dete svake godine, da se to promeni tako što će država svima da obezbeđuje udžbenike. Naravno, ne uvek nove, ima da se napravi jedan sistem da se koriste i polovni, ima tu sistema koji je vrlo, vrlo jednostavan. I to može da se uradi i to treba da se uradi, jer to ima smisla, u odnosu na besmislenu ideju da deci od 7, 8, 10,15 godina oblačimo odela, da im stavljamo kravatu i da bude obrazloženje da je to borba protiv socijalne nejednakosti.
Socijalna nejednakost se rešava tako što razvijate privredu. Socijalna nejednakost se ne rešava u sistemu obrazovanja i vaspitanja, nego u ekonomiji, u poreskom sistemu, u sistemu socijalne zaštite, a ne po tome što ćemo da imamo modne kreatorke ili modne kreatore koji će sada da objašnjavaju da je to fenomenalno, da će deca bolje da uče i neće se videti koliko ko ima para. To je besmisleno i to nema nikakve veze.
Piše u ovom zakonu da nema u školama stranačkog partijskog delovanja i ja mislim da je to potpuno u redu. Ali, mislim da je u redu, i to je naš predlog, da se zabrani i versko delovanje, bez obzira koje vere, bez obzira na koji način. To ne važi za opcioni predmet veronauke, nego to važi za delovanje verskih organizacija, crkava, sekti i čega god hoćete u školama, to je zabranjeno, to ne sme da bude dozvoljeno. Pre svega zbog toga što su, osim u poslednjem razredu srednje škole to maloletna deca. To ne sme da se dozvoli.
Konačno, u članu 7. stav 1. tačka 7) uneli smo ono za šta se borimo već nekoliko godina, a to je akademska čestitost. To je da ljudi treba da budu subjekti u obrazovanom sistemu, budu ljudi koji mogu da se pohvale da su akademski čestiti. Znači, da nisu prepisivali svoje doktorate, svoje diplomske radove, da nisu krali, da nisu kupovali, kao što ste sami rekli malo pre, jeftine i brze diplome.
Vi ste pomenuli jedan univerzitet. To nije jedini. Imamo mi „Indeks aferu“ koja stoji 10 godina, pa ne znamo šta je sa tim. Imamo doktorate, malog, velikog, ovog, onog, imamo diplomiranje u nedelju bivšeg predsednika države. To su sve stvari koje ukazuju da je akademski svet, akademski život u Srbiji veoma zagađen poslednjih desetak godina, intenzivno poslednjih pet godina i da to mora da bude rešeno na adekvatan način, a to je da oni koji time rukovode, a to ste vi, da prihvate sistem vrednosti, koji ne bi trebao da bude diskutabilan.
Što se tiče Zakona o visokom obrazovanju, u članu 7. gle slučaja, isto, u stavu 1. isto kao i kod ovog prethodnog zakona je bilo pravo mesto da se uvede akademska čestitost kao pojam, ali i kao sistem vrednosti koje je uslov da se ozdravi akademska zajednica u ovoj državi.
Naravno da Nacionalni savet ne treba da bira Vlada, to je potpuno besmisleno. Treba da bira parlament, tu se slažem sa kolegama koji su to rekli. Postoje države u kojima ministar unutrašnjih poslova postavlja načelnike policije, ministar pravosuđa postavlja predsednike sudova i ministar prosvete sve direktore. Ali, to su države sa dugom demokratskom tradicijom. To su države gde ne može da se desi da ministar kada ga uhvatite da je ukrao pare za neki stan, da to reši tako što ima tetku u Kanadi. To nisu takve države. To nisu države gde možete u sred grada „kompletni idioti“ po rečima predsednika njihove stranke, da ruše u centru grada. To nisu takve države i ta etatizacija je nesprovodiva kod nas.
Naravno, mnogi ljudi su prošli kroz osnovno obrazovanje i nisu naučili ništa, to pokazuju svaki dan, ali njih je neka viša sila kaznila, tako da je to očigledno.
Mislim da bi trebalo da se zabavite, ministre, nečim što bi vas uvelo na pozitivnu stranu istorije srpske politike, a ne samo u oblasti o kojoj sada govorimo, o obrazovanju, nego i šire, a to je da vi pokrenete preispitivanje svih sumnjivih diploma. Ako je moja sumnjiva, da počnemo od moje, pa da idemo dalje. Da se preispita sve.
Za to postoji jednostavan način. Tu vam ne treba policija, ne treba da vam neko „laje“ zbog toga, nego samo treba da se sprovede jedan postupak koji vi dobro znate, koji je vrlo često sprovođen u nekim drugim oblastima, često sprovođen u ovoj oblasti u nekim drugim zemljama. „Lajanje“ na to što neko predlaže nešto nikad nije rešavalo, nego delanje u odnosu na to što neko daje kao svoj predlog. Tako da bih voleo da taj deo vašeg posla bude ono što će dominirati u narednom periodu. Mi ćemo sa 23 amandmana na Zakon o osnovama sistema i 30 amandmana na Zakon o visokom obrazovanju da pokušamo da popravimo ovo što je loše započeto.
Siguran sam da i kolege iz opozicije imaju dobre amandmane, tako da bi bilo dobro da uvažite to što je ne partijska prisila, nego jedan dobar racionalni pristup ovom problemu, gde smo mi naravno dobar deo ideja i neke potpuno zaokružene amandmane dobili od strukovnih sindikalnih, naučnih udruženja, da to uzmete u obzir i da pokušate da ovaj zakon spasimo na neki način, jer obrazovanje je vrlo važna funkcija u svakoj državi.
Strašno je za jedno društvo kad vam dođe do toga da su vam prosvetni radnici višak. To je tužno društvo. Ako imate društvo u kome su učitelji, nastavnici, profesori univerziteta višak, to znači da to društvo ide ka jednom institucionalnom neznanju, a to znači da će to društvo imati velike probleme u svojoj budućnosti.
Prema tome, ja apelujem na vas, to vaša funkcija, mesto koje vi zauzimate, nadam se i ono što ste radili u vašem prethodnom delovanju vas obavezuje da priđemo ozbiljno ovom problemu i da se prestane sa stvaranjem uslova da 25-30 hiljada mladih ljudi koji su korisnici ili žrtve ovakvih zakona budu ponovo isterani iz Srbije i to se ne dešava slučajno i to nije samo posledica svetske ekonomske krize i migracija, niti je to samo posledica domaće ekonomske krize, koja je, naravno, očigledna, bez obzira na laži koje se emituju sa vrha vlasti o privrednom rastu, o BDP-u i o tim stvarima, po broju nezaposlenih, nego je to jedan smišljen pokret, akt, ideja, proces gde vladajuće stranke u ovom trenutku namerno i ovakvim zakonima rasteruju mlade, obrazovane, pametne ljude iz ove zemlje, da bi dobili mesta oni koji su falsifikovali, krali, koji se finansiraju od tetke iz Kanade i sličnih izvora. To mora da bude prekinuto, to je interes svih građana Srbije, bez obzira za koga su glasali.
Ministre, imate obavezu da učinite nešto da taj proces bude zaustavljen, a deo kočenja ili zaustavljanja tog procesa može da bude jedan dobar zakon o ove dve oblasti. Ako mislite i ako se slažete samnom da je nemoguće da se to popravi sa stotinak, 200 amandmana koje mi predlažemo, onda povucite zakone, vratite ih u proceduru kad budu popravljeni, a mi ćemo imati tada i dovoljno vremena i dovoljno želje i odgovornosti da glasamo za jedan dobar zakon. Ovo nisu dobri zakoni. Hvala vam.