Samo sam ostao dužan ono što smo na Odboru govorili, a to ću svakako prilikom u situaciji da se menja Ustav Srbije, delegirati pitanje obaveznosti srednjeg obrazovanja. To sam rekao i pre nego što sam čuo bilo čiji stav.
Sa druge strane, mislim da to nije nešto što će da košta državu više, pa i da košta, ali je već obuka dece dovoljna. Mislim da tu nemamo nikakva probijanja, jer ovo što ste rekli, ja dugo radim u obrazovanju, već 38 godina i taman sam mišljenja i kada je i Žarko bio i kada ste vi mislili, i vi ste Žarko, a evo ja kada mislim, mislim da se ništa nismo pomerili mnogo.
Prosto je to moj utisak i moje mišljenje i zato uvek počinjemo od nekog početka, ali mislim da jedna doza odlučnosti da sada to bude kao jedan početni impuls da bi se to povuklo, da bi krenulo stvarno da bude ozbiljnije, mislim u tom smislu da podržavam i potrebu da ljudi budu bolje plaćeni, da se pravi racionalizacija sistema i to su izjave koje svakodnevno dogovaramo sa ljudima. Prosto nas je isti motiv rukovodio. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Ministre, zašto po hitnom postupku? To je prvo pitanje. Slažem se da su ovo važni zakoni, mislim da se tu slažemo svi, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazimo, koju političku opciju zastupamo, ali potpuno je besmisleno i to nije kukanje poslanika koje izaziva animalne reakcije nekih sa druge strane, nego je to jedna realnost.

To je da je nemoguće ozbiljno ući u analizu zakonskog predloga koji ima jedan 210 članova, a drugi 150 i nešto članova za 5 dana. Naravno da to može da se pročita, da se pročita i 2 ili 3 puta, ali da li može da se uđe u suštinu tih zakona? Ne.

Javna rasprava nije namenjena poslanicima, niti su poslanici pozivani na javnu raspravu. Prema tome, to opravdanje da je javna rasprava trajala ne znam koliko, to nema veze sa nama.

Rekli ste da su neke institucije kasnile, te su vas one omele da ove predloge zakona budu prisutni u Skupštini, u neko vreme u koje je normalno. Koje institucije? Ko vas to ometa?

Ja koliko znam, u petak je to usvojila Vlada ili u četvrtak. To znači da je Vlada kriva za to. Ako nije Vlada, bilo bi jako lepo da nam taksativno kažete ko i na kakav način je vršio opstrukciju ovog Zakona?

Drugo, ako je to izvršeno zašto je hitan postupak? Evo kod Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, praktično, vi u obrazloženju kažete da vam hitan postupak treba da bi ste otpustili neke prosvetne radnike. Tako piše ili ja nisam baš najbolje sa tumačenjem onoga što vi govorite, a to ćete mi reći kada ja završim.

Znači, rekli ste racionalizacija, da se uredi sistem, da se zna koliko ljudi gde radi, pa to se valjda radi, ne na dan ili dva pre početka školske godine za visokoškolce ili mesec dana od početka školske godine za osnovne i srednje škole.

Vaše opravdanje za hitan postupak ne postoji. Hitan postupak Zakona o visokom obrazovanju je da je zbog finansiranja, zbog statusa studenata koji su na budžetu. Oni treba da pođu na predavanja za neki dan. Kako sada da znaju šta da rade sa svojim statusom?

Šta ako sada nekima od njih ili većini njih uvodite takve promene da ste im potpuno poremetili planove, šta će biti sa njihovim finansiranjem i sa njihovim studiranjem? To nije igra. To ne može tako da se radi i nikakvo opravdanje za to ne postoji, osim da nam kažete ko su krivci, pa da ti krivci budu kažnjeni na adekvatan način.

Sve drugo bi se svalilo vama na odgovornost, što ja ne želim da kažem. Siguran sam da ste vi imali dobre namere, ali nemojte da dopustite da vas neko opstruiše u sprovođenju tih dobrih namera.

Hajdemo prvo o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naravno, slažem se sa kolegama koje su već govorile i kao što je kolega Žarko Korać, koji me sada ne čuje i gospođa Rašković.

Uvodi se hegemonija ministra. Ministar postavlja sve direktore. To je prevelika odgovornost, to se ne radi ni u vojsci, to se ne radi ni u policiji, to se ne radi ni u pravosuđu, to se ne radi ni u sportskim savezima, ne radi se nigde, da jedan čovek preuzme odgovornost za delatnost, za vršenje svoje funkcije, za poslovanja, ako hoćete u 2000 škola, koliko ih već tačno ima.

To znači da, ako vi postavljate direktore, da ste vi lično odgovorni za sve što se dešava u svakoj školi. To, naravno, nije prirodno i nije normalno. Pitanje je koji su kriterijumi za izbor tih direktora i pitanje je ko će vam pomagati u tome da izaberete?

Da li će to biti partijski činovnici višeg i srednjeg nivoa, ili će to biti neki ljudi koji imaju profesionalno znanje iz te oblasti? Bojim se da ovo drugo nije realna opcija.

Samo jedan primer. Vi imate već, koliko sam shvatio, par meseci problem sa direktorom Miroljubom Mosurovićem iz osnovne škole „Svetozar Miletić“ iz Zemuna. Mi imamo tamo proteste. Vi ste rekli svoj stav, ali taj stav nije promenio stav roditelja i većine učenika i nastavnika te škole.

Šta se dešava? Kako će to biti rešeno? Hoćete da pozovete neke specijalne jedinice da to rešavaju? Šta se dešava kad bi se tako nešto desilo u 10% od tih dve hiljade škola, dvesta škola, da kolektiv, roditelji, deca, ne budu zadovoljni vašim izborom direktora škole? Šta se dešava? To je na ivici vanrednog stanja. Da ne govorim o najvažnijoj stvari, da deca gube nastavu. Mi imamo ljude na ulicama, to treba policija da obezbeđuje, to treba neke druge službe da se nađu, to, naprosto, nije dobra stvar.

Zato, direktore škola, i to piše u našim amandmanima, treba da biraju školski odbori koji treba da budu sastavljeni tako da imaju sedam članova, da njih četvoro bude iz kolektiva, odnosno prosvetni radnici, da troje budu iz lokalne samouprave a dvoje da budu roditelji. To je onda pravi okvir da se donose odluke koje su dobre. Da, devet, u redu je, ja sam proverio. Vidim da profesori fakulteta, odnosno viših škola znaju i da računaju do sedam, a ne samo kad zapošljavaju svoje rođake i prijatelje.

Prema tome, to je pravi način da se uradi. Imate neke penale, kazne za decu koja krše neke propise koje mi ne vidimo, jer nemamo podzakonski akt kojim se to reguliše, ali se njima određuju kazne. Jedna od kazni je humanitarni rad. Tako piše. Humanitarni rad nigde na svetu nije niti sme da bude kazna. Posebno to ne sme da piše u zakonu koji se bavi obrazovanjem i vaspitanjem. To su temeljne vrednosti. Humani rad nije kazna, osim ako je to sistem vrednosti koji afirmiše koalicija koja sada drži vlast. Ali, humanitarni rad nigde, nigde i nigde nije kazna.

Mi predlažemo da pored osnovne škole i srednja škola bude obavezna i mislimo da je to neophodnost, da se ne trabunja sa dualnim obrazovanjem, jer to je ono obrazovanje da možeš da budeš i keramičar i šef BIA, da možeš da budeš i „mali“ iz Beograda i ministar i ne znam šta. Ne, ajmo mi da uvedemo da srednje škole budu takođe obavezne kao i osnovne škole, a pored toga, naravno, kad je nešto obavezno, po svim uzansama i svim propisima međunarodnim, ali i po nekoj zdravorazumskoj logici, njihovi udžbenici za tu decu moraju da budu besplatni. Za sve.

Znači, udžbenici da budu besplatni za sve osnovce i srednjoškolce. I da udžbenici budu oslobođeni poreza, a ne da ljudi koji na svoj način pokušavaju kroz polovne udžbenike da pomognu ljudima da se nekako izbore sa tim velikim cenama u besplatnom školstvu, a to besplatno školstvo košta između 10 i 20 hiljada svako dete svake godine, da se to promeni tako što će država svima da obezbeđuje udžbenike. Naravno, ne uvek nove, ima da se napravi jedan sistem da se koriste i polovni, ima tu sistema koji je vrlo, vrlo jednostavan. I to može da se uradi i to treba da se uradi, jer to ima smisla, u odnosu na besmislenu ideju da deci od 7, 8, 10,15 godina oblačimo odela, da im stavljamo kravatu i da bude obrazloženje da je to borba protiv socijalne nejednakosti.

Socijalna nejednakost se rešava tako što razvijate privredu. Socijalna nejednakost se ne rešava u sistemu obrazovanja i vaspitanja, nego u ekonomiji, u poreskom sistemu, u sistemu socijalne zaštite, a ne po tome što ćemo da imamo modne kreatorke ili modne kreatore koji će sada da objašnjavaju da je to fenomenalno, da će deca bolje da uče i neće se videti koliko ko ima para. To je besmisleno i to nema nikakve veze.

Piše u ovom zakonu da nema u školama stranačkog partijskog delovanja i ja mislim da je to potpuno u redu. Ali, mislim da je u redu, i to je naš predlog, da se zabrani i versko delovanje, bez obzira koje vere, bez obzira na koji način. To ne važi za opcioni predmet veronauke, nego to važi za delovanje verskih organizacija, crkava, sekti i čega god hoćete u školama, to je zabranjeno, to ne sme da bude dozvoljeno. Pre svega zbog toga što su, osim u poslednjem razredu srednje škole to maloletna deca. To ne sme da se dozvoli.

Konačno, u članu 7. stav 1. tačka 7) uneli smo ono za šta se borimo već nekoliko godina, a to je akademska čestitost. To je da ljudi treba da budu subjekti u obrazovanom sistemu, budu ljudi koji mogu da se pohvale da su akademski čestiti. Znači, da nisu prepisivali svoje doktorate, svoje diplomske radove, da nisu krali, da nisu kupovali, kao što ste sami rekli malo pre, jeftine i brze diplome.

Vi ste pomenuli jedan univerzitet. To nije jedini. Imamo mi „Indeks aferu“ koja stoji 10 godina, pa ne znamo šta je sa tim. Imamo doktorate, malog, velikog, ovog, onog, imamo diplomiranje u nedelju bivšeg predsednika države. To su sve stvari koje ukazuju da je akademski svet, akademski život u Srbiji veoma zagađen poslednjih desetak godina, intenzivno poslednjih pet godina i da to mora da bude rešeno na adekvatan način, a to je da oni koji time rukovode, a to ste vi, da prihvate sistem vrednosti, koji ne bi trebao da bude diskutabilan.

Što se tiče Zakona o visokom obrazovanju, u članu 7. gle slučaja, isto, u stavu 1. isto kao i kod ovog prethodnog zakona je bilo pravo mesto da se uvede akademska čestitost kao pojam, ali i kao sistem vrednosti koje je uslov da se ozdravi akademska zajednica u ovoj državi.

Naravno da Nacionalni savet ne treba da bira Vlada, to je potpuno besmisleno. Treba da bira parlament, tu se slažem sa kolegama koji su to rekli. Postoje države u kojima ministar unutrašnjih poslova postavlja načelnike policije, ministar pravosuđa postavlja predsednike sudova i ministar prosvete sve direktore. Ali, to su države sa dugom demokratskom tradicijom. To su države gde ne može da se desi da ministar kada ga uhvatite da je ukrao pare za neki stan, da to reši tako što ima tetku u Kanadi. To nisu takve države. To nisu države gde možete u sred grada „kompletni idioti“ po rečima predsednika njihove stranke, da ruše u centru grada. To nisu takve države i ta etatizacija je nesprovodiva kod nas.

Naravno, mnogi ljudi su prošli kroz osnovno obrazovanje i nisu naučili ništa, to pokazuju svaki dan, ali njih je neka viša sila kaznila, tako da je to očigledno.

Mislim da bi trebalo da se zabavite, ministre, nečim što bi vas uvelo na pozitivnu stranu istorije srpske politike, a ne samo u oblasti o kojoj sada govorimo, o obrazovanju, nego i šire, a to je da vi pokrenete preispitivanje svih sumnjivih diploma. Ako je moja sumnjiva, da počnemo od moje, pa da idemo dalje. Da se preispita sve.

Za to postoji jednostavan način. Tu vam ne treba policija, ne treba da vam neko „laje“ zbog toga, nego samo treba da se sprovede jedan postupak koji vi dobro znate, koji je vrlo često sprovođen u nekim drugim oblastima, često sprovođen u ovoj oblasti u nekim drugim zemljama. „Lajanje“ na to što neko predlaže nešto nikad nije rešavalo, nego delanje u odnosu na to što neko daje kao svoj predlog. Tako da bih voleo da taj deo vašeg posla bude ono što će dominirati u narednom periodu. Mi ćemo sa 23 amandmana na Zakon o osnovama sistema i 30 amandmana na Zakon o visokom obrazovanju da pokušamo da popravimo ovo što je loše započeto.

Siguran sam da i kolege iz opozicije imaju dobre amandmane, tako da bi bilo dobro da uvažite to što je ne partijska prisila, nego jedan dobar racionalni pristup ovom problemu, gde smo mi naravno dobar deo ideja i neke potpuno zaokružene amandmane dobili od strukovnih sindikalnih, naučnih udruženja, da to uzmete u obzir i da pokušate da ovaj zakon spasimo na neki način, jer obrazovanje je vrlo važna funkcija u svakoj državi.

Strašno je za jedno društvo kad vam dođe do toga da su vam prosvetni radnici višak. To je tužno društvo. Ako imate društvo u kome su učitelji, nastavnici, profesori univerziteta višak, to znači da to društvo ide ka jednom institucionalnom neznanju, a to znači da će to društvo imati velike probleme u svojoj budućnosti.

Prema tome, ja apelujem na vas, to vaša funkcija, mesto koje vi zauzimate, nadam se i ono što ste radili u vašem prethodnom delovanju vas obavezuje da priđemo ozbiljno ovom problemu i da se prestane sa stvaranjem uslova da 25-30 hiljada mladih ljudi koji su korisnici ili žrtve ovakvih zakona budu ponovo isterani iz Srbije i to se ne dešava slučajno i to nije samo posledica svetske ekonomske krize i migracija, niti je to samo posledica domaće ekonomske krize, koja je, naravno, očigledna, bez obzira na laži koje se emituju sa vrha vlasti o privrednom rastu, o BDP-u i o tim stvarima, po broju nezaposlenih, nego je to jedan smišljen pokret, akt, ideja, proces gde vladajuće stranke u ovom trenutku namerno i ovakvim zakonima rasteruju mlade, obrazovane, pametne ljude iz ove zemlje, da bi dobili mesta oni koji su falsifikovali, krali, koji se finansiraju od tetke iz Kanade i sličnih izvora. To mora da bude prekinuto, to je interes svih građana Srbije, bez obzira za koga su glasali.

Ministre, imate obavezu da učinite nešto da taj proces bude zaustavljen, a deo kočenja ili zaustavljanja tog procesa može da bude jedan dobar zakon o ove dve oblasti. Ako mislite i ako se slažete samnom da je nemoguće da se to popravi sa stotinak, 200 amandmana koje mi predlažemo, onda povucite zakone, vratite ih u proceduru kad budu popravljeni, a mi ćemo imati tada i dovoljno vremena i dovoljno želje i odgovornosti da glasamo za jedan dobar zakon. Ovo nisu dobri zakoni. Hvala vam.

Reč ima ministar. Izvolite.

Dobro. Ja sam jedva razaznao šta je struka, da znam da odgovorim. Više je bilo političkih ovde debata i pamfleta.
Slažem se, akademska čestitost, čestitost svugde i na svakom mestu. Prosvetni radnik sam 38 godina, učim decu, profesore i sve druge čestitosti i nikad nikog nisam slagao, prevario. To možete saznati u ovom gradu od koga hoćete.
Preispitivanje svih sumnjivih diploma, slažem se, ali to nije moj posao. U uvodnom izlaganju sam vrlo jasno rekao šta novi zakon sadrži i kako ćemo od sada to da vrednujemo. To je posao pravosudnih istražnih organa, kao što znate dobro. Znači, imamo i alat da neko ne može da plagira. Imamo alat da se formira komisija, da inspekcija izađe i ja ću to vrlo časno raditi.
Što se tiče onih pitanja vezanih za etatizaciju, centralizaciju, hegemnoniju, zaista ću morati objedinjeno, jer ću se ponavljati. Ne mislim da je to tako. Prosto ću vam dati dovoljno jasnih razloga zašto u ovom trenutku to treba da bude.
Profesor Korać je vrlo jasno rekao da zakoni moraju da prate neki život i stvarnost i mi ako želimo da budemo deo nekog evropskog prostora, mi smo ovo morali da donesemo u jednom delu kada je u pitanju promena načina učenja, rada i svega toga, nastavnog plana i programa i obuka ljudi. Paralelno treba misliti o standardu ljudi i ja se trudim koliko mi daje moj guber i ubeđujem sve u Vladi da to mora da se desi. Tehnološki viškovi je pogrešan izraz, ali je stihijsko obrazovanje nešto što smo do sada imali. Ako imate na učiteljskim fakultetima, ima ih šest u državi, da se upisuje koliko hoćete studenata, iako je to najugroženija struka, jer tu najmanje dece ima, mi sada razmišljamo o nekom alter programu, o njihovoj dokvalifikaciji da bi mogli da uđu u neke druge nastavne procese onog što nam hvali. Recimo da predaju matematiku u petom razredu, neko informatiku, itd, i na tome intenzivno radimo. Znači, nije to samo odseci i stavi negde. Lično mislim da se neću služiti tom metodologijom, a upravo sam je zatekao, tako da briga o ljudima nije samo deklaracija nego zaista i neki plan i ozbiljnost i rešavanje tih problema.
Mogu vam posvedočiti, svi sindikati, bez obzira na potrebu da iskažu svoj revolt o plati i štrajk, ali da smo temeljno godinu i nešto dana radili da se svako mesto gde smo uspeli otkrije ko je gde sačuvao direktora. Ima časnih direktora, ima i koji nisu to i to je vrlo jasna statistika. Pravo da vam kažem, trabunjanje o dualnom nije trabunjanje. Jednostavno, to je tema kojom se bave sve civilizovane zemlje sveta. U Trstu, gde je bila Konferencija berlinskog procesa. Sam berlinski proces glavna tema je bila obrazovanje za rad. Možda taj izraz iritira. Mi smo ranije imali tu praksu ili kako god bili zvali. Znači, radnička zanimanja postoje. Postoji i obaveza da se i drugi koji uče određene struke i profile, četvorogodišnje medicinske sestre su uvek imale praksu i sada je imaju, tako da nefavorizujemo neke priče. Mi nismo precrtali ni nemački, ni austrijski ni bilo koji zakon koji ne možemo da preslikamo. Mi nemamo takvu privredu i upravo o tome se radi. Ovo je samo početak, ali o tom zakonu ćemo imati priliku da se nađemo u redovnom postupku. To nije bilo hitno.
Sastav školskih odbora, hajde da počnem tu temu sa vama, Zorane. To je najveći problem gde se prave loši savezi i odatle počinje sva nevolja lošeg rada i škole. Ako je to eksterno ocenjivanje jedan od alata, ako je prijavljivanje loših situacija od strane profesora i roditelja i svih živih, a mi primamo desetine mejlova dnevno, počinje priča tako da ko napravi većinu u školskom odboru, on vlada. Ne treba da ga interesuje kvalitet. Ovde nema politike uopšte. Moja paradigma te priče jeste da direktor mora biti najkvalitetnije lice izabrano, da kolektiv to mora da prepozna i da bira on najbolje. Ministar je ovde samo neko ko će da čekira da li su to uradili dobro. Nažalost, može i bez toga, ali onda inspekcija mora da bude mnogo velika i onda ćemo sporo rešavati šta se desi ako to nije bilo.
Ne krijem, gledao sam i neka rešenja kod Nemaca u zakonu. Oni to imaju. Sve je demokratski, svi rade svoje, procedure, ali ono zadnje, nije ministar jedan. Ne moram ja 1750 škola da gledam, kao što i svaki poslanik zastupa desetine hiljada građana u Srbiji, pa ne trči za svaki govor da pita svih 10 hiljada šta misle o tome. Znate, ni predstavnik sindikata, koji ima 25 hiljada zaposlenih, ne ide da pita svakoga. Znači, ovde postoje školske uprave, postoje timovi i pomoćnici. Ministar je figura i zadnja reč u tom nizu. Naravno, pretpostavka je da on mora da bude čestit i pošten čovek. Ja sam sindikatima to i rekao – svaki put sledeći birajte ministra koji nije politička ličnost, pa ćete to očuvati, a ovo je sada situacija koja jeste.
Za udžbenike, to će ići potpuno drugačije. Mi smo ove godine dali 86 hiljada besplatnih udžbenika, toliko smo imali sredstava. Ići će i promena Zakona o udžbenicima i videćete originalna rešenja, gde ćemo moći da značajno povećamo i kapacitet broja besplatnih udžbenika i jeftinije udžbenike i digitalne udžbenike. To je cilj izmena Zakona o udžbenicima. Prosto je vezano za škole, pa nekako ide.
Kazne i mere disciplinske ili vaspitne nisu ista kategorija. Znači, vaspitna je mera kada deca izađu u park i srede polupani tamo mobilijar ili ofarbaju nešto, voljno ili nevoljno. Da li će ga prvi put naterati zato što ima izostanke, pa će on to kasnije sam hteti, to je vaša procena kao pedagoga. Da li će neko humanitarno da radi mi idemo da obnovimo kroz ovaj zakon. Niko reč nije rekao o đačkim zadrugama, koje upravo to treba da daju kao model ponašanja, nekog preuzetog učenja, finansijske pismenosti i niza kategorija koje ovde niko nije pomenuo, a koje su jako velike novine u našem zakonu.
Ako pominjemo PISA testiranja, profesor Korać je izašao, mi smo jedno preskočili, ali o ovome da se nismo godinu dana spremali, bili bi jako loše kotirani, jer finansijsku pismenost nismo uopšte uveli u naše škole, mi sa ekonomskim fakultetom, Narodnom bankom i mnogim institucijama, kompanijama. Koristim priliku da se zahvalim mnogim kompanijama koje su prepoznale gomilu reformskih procesa koji se ovde dešavaju. Bilo je pritužbi da informatika ne može da uđe. Evo, vidite da može. Nema ko da održava sistem? Ima, 400 ljudi je zaposleno za to po školskim upravama. Nema računara? Nabavljeni su. Obuke su urađene. Osnovna mreža je postavljena. Radiće se i lokalna mreža. To su, ljudi, veliki poslovi. To uopšte nije pljuni pa zalepi.
Ako je ovo ministarstvo uspelo da to uradi na mimšiće svojom ogromnom voljom, a tek 18. očekujemo korišćenje i međunarodnih kredita i značajnijih budžetskih sredstava, ja sam zaista zahvalan svima koji su pomogli da ovo počne da se dešava.
Sada, dokle god smo sirotinja, da li moramo da zaostajemo za svetom? Možemo li paralelno da pomažemo standard naših zaposlenih, da uređujemo sistem i da u nekim stvarima prestižemo i region. Sa mnogim stvarima koje smo uradili za godinu dana smo prestigli region, verujte mi. Vratiću se ja na ostale poslove.
(Zoran Živković: Replika.)

Hvala.
Znači, ministar je vama odgovorio sve bez ikakvih uslova za repliku.
Đorđe Komlenski ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, PS-NSS-USS će podržati predloge Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji su danas na dnevnom redu.

Pre svega, želim da čestitam Ministarstvu, obzirom da sam pratio ceo proces dolaska do ovih rešenja, na tome što su zaista izuzetan napor u prethodnih godinu dana uložili da ovaj tekst bude ovog kvaliteta i izuzetno primenljiv i koristan za one koji su nama najvažniji, a to su naša deca, kako će ubuduće biti obrazovani i kakvo ćemo obrazovanje njima pružiti, da dođu do ovog rešenja, uvažavajući i sugestije struke.

Onaj ko je to pratio, mogao je da vidi kako su se nacrti zakona, koji su bili u radnoj verziji, menjali nakon svakog od sastanaka, dopisa, komunikacije sa bilo kime ko se mogao smatrati relevantan za pomoć u sačinjavanju svega ovoga.

Prema tome, javna rasprava je ovde jedna od onih koja treba da bude za primer i u svim drugim postupcima, ako radimo zakone koji, tačno je, nisu ni najkrovniji, ali su sistemski zakoni, i oni su zakoni koji su jako važni za budućnost Srbije.

Ono što je dobro i što zasigurno u celoj toj javnoj raspravi, a i iz ove rasprave će proisteći da na krajnji tekst ovog zakona će imati uticaja oni koji imaju dobru volju, dobru nameru prema svemu ovome i imaju dovoljno znanja da pomognu, eventualno i sa amandmanima koji su predloženi da se ponešto koriguje i da se dobije još kvalitetniji tekst od onoga. Siguran sam da u toj grupaciji tih neće biti onih koji ne mogu da računaju ni na podršku svojih kolega sa fakulteta, jer ih nemaju, ni svojih drugova iz vojske, jer ih nemaju i onih koji možda su čak naslutili kao mogućnost, sa svojim visokoumnim znanjem, da uticaj kroz osnivanje obrazovnih ustanova mogu da imaju neke mahinatorsko-manipulatorske vinarijske organizacije koje za sebe mogu da tvrde da imaju jedinstvene patente da u proleće 2007. godine zasade čokote na zemlji koja nije njihova, da u jesen dobiju to zemljište u zakup, pa onda nisu znali ili im je javila strina da se to treba uraditi na vreme i u tom periodu, da bi mogli da ostvare i refundiraju od države 555 hiljada evra.

Ovakve stvari, kada su u pitanju neki budući osnivači ili suosnivači prosvetnih ustanova, ja sam siguran da nema prostora i da se o tome mora povesti računa kada se budu odobravale neke buduće registracije, pa makar to bile i neke kvazi pravno-birotehničke škole iz koje bi moglo da proistekne da nekom padne na pamet da sam sa samim sobom zaključi ugovor sa zelenaškom kamatom od 10%, ili ne daj Bože, da dobije poriv iz predškolske ustanove da izbacuje čoveka iz voza zato što govori engleski jezik.

Ovim Predlogom zakona vi ste sve ovakve moguće budalaštine eliminisali, zatvorili prostor za to i očigledno vrlo iskustveno, na osnovu ovog perioda koji je bio iza nas, krenuli u jednu ozbiljnu reformu i stvaranje jedne ozbiljne podloge da se obrazovanje u Srbiji vrati na mesto koje to zaslužuje.

Meni je veliko zadovoljstvo da sam jedan od onih koji je podsećao još pre više od godinu dana da je vaspitanje nešto što je ključna stvar koja se mora vratiti u obrazovni sistem Republike Srbije.

U ovim zakonskim predlozima vi ste za to stvorili više nego dovoljan prostor, stvorili obavezu, a na svima nama je da obezbedimo uslove i mogućnost da

prosvetni radnici zauzmu svoje mesto u društvenom sistemu, da budu poštovani na način kako su nekad bili poštovani.

Nije samo materijalni status nešto što kod čoveka izaziva zadovoljstvo i volju da radi svoj posao, već je njegov status kakav uživa u svojoj sredini u svom okruženju.

Činjenica da su nesretna vremena koja su bila u proteklom periodu, pogotovo od 2000. do 2012. godine kod nas to poprilično ruiniralo u jednoj besomučnoj trci za nekakvim izmišljenim ocenama po svaku cenu za sopstvenu decu, u stvari problem roditelja koji su na svaki način želeli da dođu do toga da dete u diplomi ima visok prosek ocena, a šta stvarno zna, za šta je osposobljena i koliko je vaspitano da živi u jednom uređenom sistemu, da poštuje druge, da poštuje sebe, to ih nije zanimalo.

Iz tog razloga meni su potpuno jasni pristupi određenim stvarima, a upravo u ovom delu gde u ovom trenutku vi kao ministar, u sledećem nekom drugom periodu možda i neko drugi kao ministar, preuzimate na sebe gotovo ličnu odgovornost za izbor direktora škole. Očigledno je da prevelika sloboda i preveliki uticaj sa samog lokala je bio nešto što nije bilo dobro za školski sistem.

Mislim da ste vrlo precizno definisali sve bolne tačke koje su postojale i postoje u ovom sistemu. Ne kažem da je ovo najidealnije rešenje za sve i ono ne može da bude, jer mnogo toga mi moramo da ispravimo u budućem periodu da bismo ovaj tekst i samo školstvo u bilo kom stepenu, od ovog predškolskog pa do visokoškolskog, doktorskih studija, sticanje magistarskog zvanja podigli na nivo kakav to Srbija i njeni građani zaslužuju.

Ovo preciziranje je neophodno. Neko će reći da je možda i previše normativnosti u svim ovim propisima, da su previše definisana pojedina prava i obaveze, ali ja zaista mislim da ste vi ovde uspeli da jednu stvar zadržite na pravoj liniji, a to je ona nijansa da ovde forma treba da zaštiti suštinu, a ne da sama sebi bude svrha i sama sebi dovoljna.

Ono što nas očekuje očigledno u nekom budućem radu jeste i pitanje udžbenika, koje su ovde moje uvažene kolege pomenule, sa kojima ja moram da se složim. Smatram da ovako šarenolik, neozbiljan i neodgovoran pristup, kakav je tamo pre pet, šest, sedam, deset godina bio kada je u pitanju sačinjavanje udžbenika iz kojih naša deca uče, jednostavno nedopustiv. Svako dete u Srbiji treba da ima priliku da stekne isti nivo znanja. Svako dete u Srbiji treba da ima motivisanog profesora, nastavnika, učitelja da mu u tome pomogne i da uspe onoliko koliko ono može, koliko želi i koliko bude bilo motivisano.

Nijedan od ovih zadataka koji je pred vama nije lagan. Prosto je nemoguće i prosto neprihvatljivo, Srbija je mala zemlja, malo tržište radne snage, da bi se smelo dozvoliti da neko ko završi školu na dva, uslovno da kažem, kraja Srbije, ima diplomu istog zvanja, nema isto znanje i nije učio iz istih udžbenika, nije sticao iste standarde. To je nešto što se mora ispraviti.

Pomenuću još jednu stvar koju sam ovde primetio, a to je da u nekom budućem periodu, kada je u pitanju i sama gradacija tih škola, pa možda tražiti i načina za finansijsku motivaciju nastavnog osoblja koje radi u školama, jesu upravo odnosi i relacije koje treba uspostaviti i između rezultata na maturskim ispitima i ocena koje su učenici dobili u diplomama po završnim razredima osnovne škole ili srednje škole.

Na taj način zaista uporediti, jer ipak maturski ispiti ili male mature i velike mature, oni su uniformni ili približno uniformni za celu Republiku Srbije. NJih treba u budućem periodu uporediti sa onim kakve su ocene imala deca i kako su prošla na tim ispitima. Mislim da je to jedan od ozbiljnih poslova koji je za inspektore, koje ćete imati ovde, i to jeste način da se upravo iz tog segmenta dođe do one pozicije da bi bilo jasno gde je znanje usađeno, gde je ono temeljno, gde je ono dobro, kako da kažem, sažvakano i preneto i usađeno učenicima, bilo kog ranga, a gde je bilo trke za nekakvim izmišljenim prosecima. U tom trenutku kada dostignemo jedan odgovarajući nivo, onda nam verovatno neće trebati ni kvalifikacioni ispiti za srednju školu, ni za fakultete.

Još jedna stvar za koju ćete u praksi imati zasigurno dosta obaveza, ona koju sam ja primetio, a to je da morate povesti računa kada su u pitanju obaveze koje ima nenastavno osoblje. Ovde su u pitanju sekretari škola, koji su pored svih onih obaveza koje su do sada imali dobili obavezu učešća u pravnom delu posla kada su u pitanju javne nabavke. Jednostavno, to treba da bude učešće, ne treba da se prevali sav posao na njih. Mislim da je jako dobro. Svako ko zna sistem prosvete zna koliko u suštini oni administrativno-pravnih obaveza već imaju u odnosu na nekakve druge službe.

Ja vam se zahvaljujem. U ovom trenutku ne želim da vam više oduzimam vremena. Podržaćemo ove zakone i u danu za glasanje glasaćemo za njih. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, koji ste svakoga dana sve svesniji koliko Srbija propada pod vlašću SNS i SPS. Ovde danas imamo jedan izuzetno važan zakon koji zapravo može doneti u jednoj ključnoj sferi za budućnost Srbije dodatne probleme, a to je sfera obrazovanja.

Nikada lično, ni kao Srpski pokret Dveri, nismo imali problem da podržimo ono što je dobro, iako dolazi iz redova vlasti. Lično sam u više navrata pohvalio poteze aktuelnog ministra Mladena Šarčevića kada se zalagao za povratak školskih uniformi u naše škole, kada je iz školskog sistema izbacio seks pakete i promociju homoseksualizma. Dakle, nikada mi nije bio problem da pohvalim ono što je dobro, bez obzira što su Dveri žestoka opozicija aktuelnoj vlasti.

Isto tako je upravo još veća obaveza opozicije da kritikuje ono što je loše, a ova dva zakona nose veoma loše stvari za sistem obrazovanja u Srbiji. Pre svega, za hitan postupak u Domu Narodne skupštine Republike Srbije imali ste mnogo više važnijih tema od ovih koje pokreće ovaj zakon, da rešimo ko je to kupio diplome, ko je izvršio plagijate doktorskih radova, da rešimo zašto svake godine imamo sve manje đaka i studenata, da vidimo kakav je materijalni status prosvetnih radnika koji imaju plate ispod republičkog proseka plata ili, primera radi, da rešimo besplatno školovanje za one koji su najsiromašniji đaci i studenti.

Što se tiče visokog obrazovanja, jedna od najaktuelnijih tema za hitan postupak jeste ukidanje Bolonjske reforme obrazovanja, ali sve ove teme ne mogu da dođu na dnevni red, ali nešto drugo za Vladu Republike Srbije jeste hitno. Hitno je dalje eksperimentisanje sa srpskom prosvetom koje traje još od Stipe Šuvara, preko Mire Marković i Gaše Kneževića do aktuelnog režima Aleksandra Vučića i SNS.

Ima jedna zanimljiva stvar koja možda nije dovoljno primećena u javnosti. Naša tri poslednja ministra prosvete, ministri koji nam kao kadrovi dolaze iz privatnog obrazovanja. Veoma je neobično da u sistemu ravnopravnosti između privatnog i državnog obrazovanja u Srbiji nekako su kadrovi iz privatnog obrazovanja ravnopravniji, jednakiji nego kadrovi iz državnog obrazovanja, pa tako Žarko Obradović, Tinde Kovač Cerović, Srđan Verbić, Mladen Šarčević, pa i predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje Muamer Zukorlić, verovali ili ne, jeste malo neobično, svi dolaze iz privatnog sistema obrazovanja u Srbiji, jer pretpostavljam da u državnom sistemu obrazovanja nemamo kvalitetne kadrove za ministre, za predsednike skupštinskih odbora za obrazovanje itd.

Jasna je sprega između vlasti, privatnog sistema obrazovanja i Soroševih kadrova koji od 5. oktobra 2000. godine u svakom ministarstvu prosvete praktično vode glavnu reč.

Ono što je problem sa ova dva sistemska zakona jeste jedan pokušaj koncentracije političke moći u rukama Vlade Republike Srbije i u rukama jednoga čoveka, odnosno ministra prosvete.

Ja zaista imam problem kada neko želi da svu vlast koncentriše u svojim rukama, počevši od Aleksandra Vučića, preko medijskog tajkuna Željka Mitrovića, do Mladena Šarčevića. Dakle, ta ideja da se sva vlast skoncentriše u svoje ruke, a da nemate više ni jednu kontrolno-nadzornu ulogu nad radom ministra. To je zapravo glavni problem ovih predloga zakona.

Pre nego što je predložio ove zakone, aktuelni ministar je krenuo u smenu ljudi koji mu nisu po volji i koji ne ispunjavaju sve njegove naloge i koji, verovali ili ne, imaju svoje slobodno i drugačije mišljenje kakav je aktuelni predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, uvaženi i čuveni prof. dr Aleksandar Lipkovski, koji se u više navrata na Nacionalnom prosvetnom savetu suprotstavio raznim idejama ministarstva i, naravno, šta, morao je biti smenjen uz asistenciju kolege Zukorlića, vašeg koalicionog partnera, na nadležnom Odboru za obrazovanje.

Šta zapravo želi ministar Šarčević? Želi da se on pita o svemu, da jedino on odlučuje o svemu, da ne postoji ni jedno stručno telo koje će moći da ga zaustavi na putu reforme našeg obrazovanja. To jednostavno nije normalno. Nenormalno je da se on pita o svemu. Nenormalno je da se bilo koji ministar u svom domenu jedini pita o svemu. Vidite šta radi konkretno aktuelni ministar prosvete kroz ova dva predloga zakona. Dakle, ukida mogućnost da Nacionalni prosvetni savet uopšte ima bilo kakvu regulatorno-kontrolno-nadzornu ulogu nad obrazovanjem u Srbiji. Isključivo ostaje na nivou savetodavne uloge.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje više ne bira Narodna skupština Republike Srbije, već verovali ili ne Vlada Republike Srbije. Dakle, Vlada će izabrati svoje činovnike u Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Isto je kada je u pitanju nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta. Naravno, ono što je veliko finale ovih zakonskih rešenja, ministar postavlja preko 2.000 direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji, što je zaista jedan neverovatan fenomen i neverovatna ideja da je ministru uopšte moglo da padne na pamet jedan takav član zakona.

Ovde zapravo imamo jedno genijalno obrazloženje zbog čega ne treba više Narodna skupština Republike Srbije da bira Nacionalni savet za visoko obrazovanje, već je bolje da to radi Vlada. Evo šta se kaže u obrazloženju predloga ovoga zakona – Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne treba više da bira Narodna skupština, već je predviđeno da bira Vlada zbog efikasnosti rada, jer se u praksi dešavalo da nadležnom odboru Narodne skupštine treba više od godinu dana da zameni člana Nacionalnog saveta koji je dao ostavku, a to može da ugrozi funkcionisanje rada. Čekajte, ko je kriv? Gospodin Zukorlić? Neko pre njega ko nije radio svoj posao u nadležnom skupštinskom odboru? Narodna skupština Republike Srbije koja se ne sastaje zato što želite da smanjite direktne prenose na RTS, da uopšte može da se čuje glas opozicije, a onda zato što vi ne radite svoj posao, jer vi inicirate zapravo zasedanja Narodne skupštine i skupštinskih odbora, treba da se ukine mogućnost Narodnoj skupštini da bira članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i da se ta mogućnost da, kome drugom, nego Vladi Republike Srbije. Dakle, zaista smešna argumentacija koja samo govori o tome da želite da centralizujete svu političku vlast u vašim rukama.

Naravno, vi imate veliki problem da postoji bilo koji kontrolni mehanizam vašeg rada. Vi ne podnosite izveštaj Narodnoj skupštini, već godinu i po dana ni jedan od ministara, a obavezni ste da to činite na svaka tri meseca. Kada se jednom predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta usprotivio ministru na sednicama, naravno da je odmah morao da bude smenjen, jer vi ne trpite drugačije mišljenje. Vi odmah postajete nervozni kada govori bilo ko ko se sa vama ne slaže, jer je u osnovi vašeg političkog delovanja nasilje i totalitarna želja za vlašću bez prisustva opozicije. Vi ne možete da izdržite prisustvo opozicije u bilo kom domenu države i društva.

Da bih, naravno, dokazao ove svoje tvrdnje imam veoma konkretan i aktuelan primer, gde ste već primenili praktično indirektno ovaj zakon, iako ga još uvek niste ni doneli. Slučaj je upravo iz mog rodnog grada Čačka, gde je ministar Šarčević i pre donošenja ovog zakona izvršio puč u nekoliko osnovnih i srednjih škola, smenio školske odbore, postavio nove vršioce dužnosti direktora, koji, verovali ili ne, partijski pripadaju Srpskoj naprednoj stranci. Zaista, neverovatno iznenađenje i gotovo šokantan slučaj da partijski direktor se postavlja od strane ministra na čelo osnovnih i srednjih škola u gradu Čačku.

Tu dolazimo do onog ključnog pitanja, gde ministar nama obrazlaže, na odboru i danas ovde, kako, je li, imamo veliki problem s izborom direktora zato što direktori nameštaju sebi nove mandate, diluju sa članovima saveta roditelja, sa zaposlenima. Je li to tačno u mnogim slučajevima? Tačno je. A, šta dobijamo kao alternativu u ovim zakonskim rešenjima? Svemogućeg ministra, koji će objektivno i pošteno da postavi dve hiljade direktora u Srbiji. Ko ljudi veruje u tu bajku? Onog trenutka kada Mladenu Šarčeviću bude stavljena na sto lista 2000 partijskih direktora SNS, da li bilo ko veruje da će Mladen Šarčević da odbije da potpiše njihova imenovanja i da kaže – ne, ne, ne, vi koji ste me postavili za ministra, ne mogu vaši partijski direktori, nego ima boljih i evo ja ću postaviti bolje.

Da li bilo ko u Srbiji može da poveruje da SNS neće iskoristiti mogućnost da ministar postavlja sve direktore u Srbiji, da postavi za sve direktore u Srbiji svoje partijske vojnike? Naravno da ćete to uraditi, pa vi to već radite u svim sferama društva. Jedina sfera društva u kojoj to do sada niste mogli da sprovedete u 100% slučajeva je sfera obrazovanja zato što postoje neki školski odbori koji su radili mimo vaše volje i ovim zakonom vi želite da ukinete autonomiju uopšte prosvetnog sistema u Srbiji i da nametnete vaše partijske direktore u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, kao što ste to sada uradili u Čačku, gde ste za direktora jedne osnovne škole postavili osobu koja nikada nije radila u osnovnoj školi, ne samo da nije iz tog kolektiva, nego nikada nije radila u osnovnoj školi, a za direktora jedne srednje škole ste postavili osobu, naravno člana SNS, koja ne samo da nije iz tog kolektiva, nego nikada nije ni radila u srednjoj školi. Dakle, postavili ste za vršioce dužnosti, gospodine ministre, u dve škole u Čačku osobe koje apsolutno nikakve veze nemaju sa sistemom osnovnog i srednjeg obrazovanja. To vam je slika kako ćete vi kadrirati kada se budete pitali i odlučivali po ovom zakonu.

Bilo je veoma zanimljivo pratiti medijsku polemiku kada su vas pitali – ko vam je predložio ove kandidate. Vi kažete – nemam ja nikakve veze sa tim, predložila mi je lokalna samouprava. Lokalna samouprava kaže – mi nemamo nikakve veze sa tim, to je ministar sam postavio. Postavlja se pitanje, izvinite, ko je ministru stavio na sto imena vršioca dužnosti iz redova SNS? Narodni poslanik iz Čačka, gradonačelnik Čačka, član predsedništva SNS, da li je ministar lično kadrirao preko svojih ne znam kakvih, privatnih ili partijskih veza? Niko neće da prihvati odgovornost da je on predložio ta dva kandidata, jer svi znaju da su partijski i da nisu kompetentni i da nikada nisu radili u sistemu osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja i niko neće da prihvati odgovornost za kandidovanje tih vršioca dužnosti. E, tako će izgledati ovaj primenjeni zakon kada ga vi usvojite da jednostavno omogućite jednom svemogućem ministru da on postavlja preko 2000 hiljade direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Što se tiče, naravno, vaše velike ideje o dualnom obrazovanju, da bi ste imali dualno obrazovanje morate da imate domaću privredu koja može da prihvati dualno obrazovanje. Mi nemamo domaću privredu. Vi ste uništili domaću privredu i sve dali u ruke strancima, mi nemamo više zanatske radnje, nemamo zadruge, nemamo mogućnost da uopšte spojimo školstvo sa našom domaćom privredom, koja je uništena pod vašom vlašću.

Naravno, ono što vi imate kao obavezu jeste da ste brinete o migrantima. To je za vas najvažnije. Kako žive naši đaci, kako žive naši prosvetni radnici, kako živi bilo ko u Srbiji, to nije za vas glavna briga, ali da rešite sve migrantske probleme na svetu, to vi radite besprekorno. Konkretno u Šidu ste u ovom trenutku u nastavu u četiri osnovne škole upisali 91 đaka migranta, u četiri osnovne škole u Šidu 91 đaka migranta. Na osnovu čega, po kom osnovu, po kom prosvetnom, pedagoškom ili ne znam kakvom drugom idealu? Ko njima brani da se oni školuju u prihvatnim centrima? Ko njima brani da im mi izađemo i susret na bilo koji drugi način? Ali, da ih namećemo na silu u naš unutrašnji, domaći obrazovni sistem, pa to ljudi nema nikakvog smisla. Protestuju vam svi roditelji u Šidu, ne smete da prenosite istinu o onome što se u Šidu dešava, gde roditelji jednostavno ne žele da im na ovaj način namećete i pokušavate da praktično vršite neku inkluziju migranata koja nema nikakvog prosvetnog, pedagoškog i bilo kog drugog smisla.

Nije to jedino što vi radite. Ono što vi ovde posebno radite, gospodine ministre, a to su vam ubacili kao što su vam ubacili i seks pakete koje niste primetili, pa smo morali mi da vam skrenemo pažnju šta vam se dešava u vašem ministarstvu iza vaših leđa, ovde su vam ubacili u član koji se tiče zabrane diskriminacije, našem Ustavu nepoznate kategorije, rodne ravnopravnosti i seksualne orjentacije. Nigde u našem Ustavu ne postoji rodna ravnopravnost i seksualna orjentacija, ne znam šta će u ovim vaši zakonima. Da li vi imate neku obavezu prema nekome spolja da menjate termine ustavne kategorije i uvodite nešto što nikakve veze nema sa našim pravnim tekovinama? Zbog čega vi to uvodite? Ne možete 15 godina da rešite status veroučitelja u Srbiji, koji svake godine obnavljaju svoj radni odnos i ne mogu da dobiju nikakav radni odnos na neodređeno vreme. Ne možete da rešite status veronauke, koja je svuda šesti i sedmi čas i praktično i veroučitelji veronauka imaju jedan diskriminatorski odnos prema ovom predmetu i ovim profesorima, ali je važno da rešite seksualnu orjentaciju i rodnu ravnopravnost.

Ne možete da rešite pitanje dopunskih škola u dijaspori, udžbenika, ujednačavanja programa. Gde vam je u ovom zakonu član Nacionalnog prosvetno saveta iz redova Srba u regionu, iz redova Srba u rasejanju? Gde su vam dopunske škole i programi i honorarni nastavnici iz redova dijaspore, a ne da morate da ih šaljete odavde, nego i naši ljudi iz dijaspore koji mogu da vrše prosvetnu funkciju u dijaspori i organizuju prosvetne škole? Gde su vam škole u diplomatsko – konzularnim predstavništvima?

Dakle, ono što je vaš posao ne radite, ali brinete o seksualnoj orijentaciji i brinete, naravno, o rodnoj ravnopravnosti koje su vam nametnute kao oni seks paketi koji su se širili našim školama, a da vi niste ni znali šta vam se širi po sistemu obrazovanja u Srbiji.

Konačno, naravno ono na čemu posebno insistiram, problem poveravanja poslova državne uprave u AP Vojvodina, to stvarno ne razumem. Kako gospodine ministre dozvoljavate da Vojvodina ima poseban školski kalendar u odnosu na ostatak Srbije, da ima posebne programe? Da li je to država u državi, šta je to? Zar mi nemamo jedinstven prosvetni sistem na teritoriji cele Srbije? U jednom delu Srbije đaci idu na raspust u ovom trenutku, u drugom delu Srbije idu u onom trenutku. Šta smo mi, da li smo mi jedna razbijena ili rasturena država zato što neko želi od autonomije Vojvodine da napravi separatističku državu u državi? Što niste ukinuli ovo poveravanje poslova državne uprave AP Vojvodini? Prosvetni sistem je srce jedinstva države i jedinstvene uloge države u obrazovanju budućih generacija. Ne može jedan deo Srbije da se obrazuje ovako, a drugi deo da se obrazuje onako, što vi dozvoljavate ovim poveravanjem poslova državne uprave AP Vojvodini.

Dakle, stvar je veoma jasna i jednostavna, vi želite, kao što radi Aleksandar Vučić, Željko Mitrović, Bratislav Gašić, takođe da uzmete sve stvari u svoje ruke, da se jedino vi pitate i odlučujete o sistemu obrazovanja u Srbiji. Zato gospodine ministre 28. septembra imate štrajk svih prosvetnih sindikata u Srbiji, zato iznova ustaju prosvetni radnici protiv vas i vaše Vlade koja ih je ponizila i koja je prekršila sva obećana sklopljena u onom memorandumu kada je prethodni štrajk, najduži u istoriji srpske prosvete, završen.

Prevarili ste prosvetne radnike, ne rešavate pitanje platnih razreda, imate ponovo štrajkove od 28. septembra i to vam je istina o srpskoj prosveti. Ne možete tu istinu zamagliti ni jednim ovakvim vašim praznim pričama, gde je najvažnija stvar u srpskoj prosveti da vi postavite 2000 hiljade partijskih direktora SNS na čelo osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Replike imamo.
Prvo Aleksandar Martinović, Muamer Zukorlić i ministar.