Zahvaljujem.
Ovo kao iz one reklame uđeš-izađeš, ili piši amandman i tamburu kupi, u nešto se udarati mora, meni na to liči prethodni nastup.
Moj amandman, svi moji amandmani sa zapetama, su metodološki ispravni, evo kolega Krasić to sigurno zna, čim mi dobacuje, i ukoliko bi se usvojili, ništa bitno, sem gramatički, ne bi promenili zakon. Znači, zakon bi bio sprovodljiv.
Ako bi usvojili amandmane prethodnog kolege taj zakon ne bi ličio ni na šta, odnosno ličio bi na tu poslaničku grupu.
Kad smo već kod besplatnih udžbenika, da taj udruženi zločinački poduhvat sastavljen od stečajnih upravnika i stranke bivšeg režima nije grabljivom predatorskom privatizacijom rasprodao imovine za 6,7 milijardi i pri tome otpustio i ilustrirao 400 hiljada radnika, oni bi kroz doprinose i kroz potrošnju, kroz PDV državi uneli 432 miliona evra i u fondove, u doprinose, ostvarili bi još milijardu i 200 hiljada evra, i to kada bi penzioneri potrošili dobili bi još dodatna sredstva i ti udžbenici bi mogli da budu besplatni.
Da su prodali malo manje od 21 miliona grama zlata, koje vredi 700 miliona evra, udruženi zločinački poduhvat bi nam omogućio danas da stvarno možemo računare da delimo besplatno učenicima, itd. Em, su ljude unakazili, em, sad oni kao kukaju na besplatnim udžbenicima koje su oni popili i pojeli. Hvala.
(Saša Radulović: Replika.)
(Tatjana Macura: Povreda Poslovnika.)