Zahvaljujem.

Ovaj član odnosi se na posledice raskida ugovora. U stavu 1. propisano je da ako ugovor o dualnom obrazovanju raskinut zato što je školi zabranjen rad ili je ukinuta, zato što prestaje da ispunjava propisane uslove za obrazovni profil u kome poslodavac realizuje učenje kroz rad ili zato što ne ispunjava obaveze predviđene ugovorom o dualnom obrazovanju, nastavak obrazovanja obezbeđuje druga škola koju odredi Ministarstvo u dogovoru sa poslodavcem. Predloženim rešenjem nije dovoljno jasno određeno na osnovu kojih kriterijuma niti u kom roku Ministarstvo donosi odluku o tome koju će školu odrediti.

Takođe, stavom 3. predviđeno je da ukoliko je škola raskinula ugovor o dualnom obrazovanju zato što je poslodavcu oduzeta potvrda odnosno zato što poslodavac ne ispunjava obaveze predviđene ugovorom o dualnom obrazovanju škola organizuje učenje kroz rad uz podršku Ministarstva, jedinice lokalne samouprave i Privredne komore Srbije kod drugog poslodavca sa kojim zaključi ugovor o dualnom obrazovanju. Predloženim rešenjem nije jasno određeno koje kriterijume će koristiti škola prilikom odlučivanja o zaključenju ugovora o dualnom obrazovanju sa određenim poslodavcem. Šta podrazumeva podrška Ministarstva, jedinica lokalne samouprave i Privredne komore kao i u kom roku je škola dužna da organizuje učenje kroz rad. Na ovo je ukazala i Agencija za borbu protiv korupcije, tako da iz tog razloga smatramo amandman opravdanim i tražimo brisanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Naslovi iznad ovog člana je posledica raskida ugovora. Kada pročitate vidite da niko ovde neće biti odgovoran ni zašta ako se ugovor raskine, da će se sva šteta prebaciti na leđa učenika, jer kako će ti učenici nastaviti učenje kroz rad kod drugog poslodavca ako škola nema potpisan ugovor. U kom roku će, kako ovde kaže, stav 3. Privredna komora, odnosno škola uz podršku Ministarstva, lokalne samouprave i Privredne komore zaključiti novi ugovor. Šta će sa izgubljenim vremenom? Šta ćemo sa onim fondom obaveznog učenja stručnih predmeta, učenja kroz rad, kako propisuje ovaj zakon od 20 do 80%, kad će se to obaviti ako to, recimo, Ministarstvo ne može uz podršku Privredne komore i lokalne samouprave dva, tri meseca da nađe odgovarajućeg poslodavca koji nema interes. Da li ćemo onda slati te učenike, 50, 60, 100 kilometara daleko kod nekog poslodavca? Ko će to plaćati? Ko će snositi te troškove ili će oni sedeti kući i čekati, pa će onda morati da rade i kada ne traje školska godina ili će morati da rade vikendom ili u neko drugo vreme.

Mislim da je ovaj član u suštini je i besmislen, jer nikakve posledice ne utvrđuje i ne definiše ko je odgovoran za te loše posledice koje će se desiti. Kao što je i ovaj član loš, loš je i ceo zakon i još jednom ministre, povucite ovaj zakon o kvazidualnom obrazovanju.

Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Ne mora da bude ista firma, ako je u pitanju prelaženje na sličnu vrstu posla, može da bude srodna firma. Ponovo govorimo o tome da u sadašnjem modelu srednjeg stručnog obrazovanja imamo školske radionice. Ovde je samo razlika u kvalitetu. Ako su školske radionice sada mesta gde se ta nastava i sada odvija, znači, a bolja je tehnologija tamo gde se odvija u procesu proizvodnje, napravićemo onaj među korak koji je dovoljan da dok se nađe druga kompanija, to odvija u školskom ambijentu. Time se, na neki način, ne zaustavlja proces nastave, samo što se gubi na kvalitetu.

Kad govorimo o konobarima i kuvarima, pa Beograd postaje turistička destinacija. Mnogo je hotela, nije to samo obuka od mesec, dva dana, pa može da konobariše ko god otvori kafić. Oni moraju da znaju strane jezike i niz drugih stvari, tako da govorimo da, čak, i psihologiju uče i neke druge bitne predmete.

O tome se jako vodi računa i nema brzine ako govorimo da će se ovaj zakon primenjivati 2019. godine, tako da, za sada vam ponovo, ističem da je samo 200 kompanija ispunilo uslove i kriteriju ovakve vrste. Tako da se o tome vodi računa, a uvode se oni profili za koje postoji veliko interesovanje tržišta, tako da sada imamo samo 19 profila. U planu su građevinski, u planu su, upravo, ugostiteljsko – turistički i postepeno se to dozira. Države koje ovo rade godinama su, takođe, ovo postepeno uvodili i modifikovali u hodu. Hvala.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz Dnevnog reda ove sednice.
Sada u skladu sa članom 87. stav 1. određujem pauzu u trajanju od jednog sata, i sa radom nastavljamo u 15,00 sati.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 20. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u cilju efikasnosti, kao nekadašnji proizvođač, ja ću ovo izlaganje skratiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Marija Janjušević, dr Dragan Vesović, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, član 20. koji govori o posledicama raskida ugovora i u obrazloženju zbog čega je amandman odbijen, dobili smo da kažem, - amandman se ne prihvata, jer će škola, ministarstvo i Privredna komora Srbije obezbediti nastavak započetog školovanja, pa sad posebno naglašavam - u opremljenoj školskoj radionici, ili na drugi adekvatan način - posebno ukoliko se radi o završnoj godini učenja.

Malopre ste dali delimičan odgovor, kada ste odgovarali koleginici Jerkov, što je meni jako interesantno, jeste koji su tu drugi adekvatni načini? Šta ćemo ako se to učenje kroz rad obavlja kod poslodavca koji nema komparativnog poslodavca na teritoriji gde se obavlja? Onda se vraćamo na školske radionice i to je meni jasno, ali gde smo onda u problemu?

Pričali smo juče na primer o primerima gde se obavljaju učenja kroz rad u preduzećima koja imaju visoko-sofisticiranu tehnologiju. Mi to ne možemo imati u školskim radionicama i ono što ste rekli učenici će na neki način sigurno biti oštećeni, jer neće moći da postignu adekvatnu količinu znanja i onda, u stvari dolazimo na ono što sam ja rekao, da ona teorija da će oni moći da se bave privatnim radom će pasti u vodu jer adekvatno neće biti obučeni.

Dakle, jedina neka olakšavajuća okolnost jeste što imamo taj period od dve godine, ali još jedna stvar koja se kaže u članu 20. meni se ne sviđa. Tu se kaže da će da se taj rad organizuje škola uz podršku ministarstva i jedinica lokalne samouprave. Šta ćemo ako se takva stvar dešava u lokalnoj samoupravi koja inače ima mali budžet i koja inače spada u nerazvijen ili nerazvijenije delove Republike Srbije? Sve su to stvari o kojim treba razmisliti, jer u tim sredinama je potreba za dualnim obrazovanjem možda jače izražena, nego u uslovno razvijenim sredinama.

Tako da sam ja zahvalan, bez obzira što ste juče na izvestan način dobili preporuku da ne slušate šta predlažemo i što vi shvatate o čemu vam ja pričam i pokušavajte da u tom periodu koji nastupa nađete rešenja. Hvala.