Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Upućujem pitanje ministru inostranih poslova Ivici Dačiću i predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić - Zašto su Ministarstvo inostranih poslova, odnosno Vlade Srbije nisu po hitnom postupku otkazali gostoprimstvo ukrajinskom ambasadoru u Beogradu Oleksandru Aleksandroviću, nakon njegovih teških antisrpskih izjava koje je dao BIRN-u? Šta je rekao, zamislite, Oleksandar Aleksandrović? Ime mu na novokomponovanom ukrajinskom jeziku, a prezime na ruskom jeziku.

Oleksandar Aleksandrović je rekao da Rusija obučava srpske najamnike da ubijaju Ukrajince. Nema nikakvih najamnika u Rusiji, u ruskim zemljama i oni ne ubijaju Ukrajince. U ruskoj Donjeckoj oblasti bore se srpski dobrovoljci na srpskoj zemlji. To je pokrajina Slavenoserbija, koju je još u 18. veku, polovinom 18. veka, formirala ruska carica Jelisaveta Petrovna. Ima još jedna srpska zemlja koja je po okupacijom ukrajinskih nacista. To je Nova Srbija ili Novaja Serbija na prostoru današnje Kirovske oblasti.

Zatim kaže da je Rusija koristila srpske ekstremiste da izvedu državni udar u Crnoj Gori. Strašna laž, podvala crnogorskog mafijaškog režima Mila Đukanovića koji je pohapsio grupu Srba pod lažnim optužbama i sada im sudi u namontiranom procesu u Podgorici.

Kaže da Rusija ohrabruje srpski separatizam u Republici Srpskoj kako bi destabilizovala BiH. Rusija pomaže opstanku Republike Srpske koji je ugrožen od strane zapadnih sila.

Kaže dalje Aleksandrovič da Rusija koristi srpski faktor da destabilizuje Makedoniju. Na koji to način srpski faktor destabilizuje Makedoniju? Ima li iko i jedan argument za tako nešto? Srbija želi stabilnost Makedonije. Za nas je od vitalnog interesa stabilnost Makedonije, a tamo zapadne sile mešetare, dovode sopstvene garniture kako bi dovele do podele Makedonije na makedonski i albanski deo.

Kaže još da Rusija ima aktivnu ulogu u okretanju kosovskih Srba protiv kosovskih Albanaca. Čujte ovo, okretanje kosovskih Srba protiv kosovskih Albanaca, ona šačica Srba koja je još ostala progonjena, unesrećena, sada je Rusija okreće protiv kosovskih Albanaca.

Dalje, prodaje svoje avione Srbiji kako bi stvorila tenzije sa Hrvatskom. Što se Hrvatska do zuba naoružala, od Amerikanaca je dobila helikoptere „Apače“, što je dobila lansirne rampe za rakete zemlja-zemlja dometa 300 km, to nikom ništa.

Kaže još da Putin ne mari za Srbiju, već je samo koristi za uništenje Evrope. Posle takvih izjava Oleksandr Aleksandrovič nema šta da traži u Beogradu. On govori u sred Beograda, iznoseći najgore uvrede i klevete protiv srpskog naroda i Srbija to toleriše.

Postoji jedna narodna poslovnica u srpskom narodu, vukovskim rečnikom rečeno: boj se ovna, boj se govna – kad ću živeti? Hajde, razumem što se Vlada boji ovna, u ovom slučaju onog Skota, američkog ambasadora, koji ima bujne rogove, simbol za ogromno i teško naoružanje, ali zašto Srbija da se boji govna, poput Oleksandra Aleksandroviča? NJega bar može po hitnom postupku da ekspeduje sa svoje teritorije. Krajnje je vreme da se da primer drugim ambasadorima da se ne može večito sa Srbijom na taj način.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.

Zahvaljujem.

Nekako u istom tonu, ali zabrinuta za bezbednost naše države, Republike Srbije. Došla sam do informacija, koje smatram izuzetno značajnim i s toga ih upućujem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, direktoru BIA Bratislavu Gašiću, direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću, starešini VBA i predsednici Vlade Ani Brnabić. Za sve važe ista pitanja koja ću postaviti.

Naime, kakvim informacija raspolažu o boravku DŽima Dosona u Srbiji, između ostalog i u mom Pančevu, kako se može i dokazati, kako je i on sam u jednom trenutku objavio? DŽim Doson, inače Škotlanđanin, u svetu poznati fašista, mobilizator militantnih grupa ljudi, neko ko se angažovao i u kampanji Donalda Trampa, mobilušući radikalne desničare, čovek koji naoružava te svoje timove, ekipe i pristalice i naročito se, kao fašista, bori protiv osnovnih ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, muslimana, LGBT zajednice, izbeglica, migranata itd. i kome je zbog problema koje je izazivao u Mađarskoj tamo ulaz zabranjen, a potom i u Grčkoj, a na zahtev i apel takođe Mađarske.

S obzirom da postoje jasni dokazi da je ove godine, u periodu maj – jun mesec, DŽim Doson boravio u Srbiji, a o čemu svedoče njegove fotografije sa Avale, iz beogradskog manastira Rakovica, i to sasvim jasno, moje sledeće pitanje – kakve su mere MUP-a, BIA, VBA i nadležnih organa ove države bile i šta su preduzeli tim povodom ili ćutanjem o ovim jezivim informacijama vlast prikriva, šta više, štiti DŽima Dosona i njegove pristalice u Republici Srbiji?

Dalje, kako je moguće da je ovakva individua našla utočište baš u Republici Srbiji i da ovaj fašista uredno donira srpske manastire? Mada, fotografije donacija koje se javno mogu videti, ne sadrže ni hranu, niti lekove, niti higijenske potrepštine, već više liče na duge i kraće cevi u obliku oružja. Te fotografije postoje.

Tražim takođe, odgovor na pitanje - da li je DŽim Douson još uvek u Srbiji? Zapravo, tražim da mi se dostave informacije o evidenciji njegovog boravka u Pančevu, u Beogradu, u Srbiji, na KiM, kada je i gde je bio, dolazio, odlazio, u kom periodu, od kada do kada? Želim precizne odgovore na ova pitanja. Dakle, gde se pitaju i carinici i graničari i svi.

Naravno, ukoliko se ne dogodi da mi se dostavi odgovori na ova pitanja u roku od 15 dana, kako to nalaže Poslovnik, smatraću da vlast Republike Srbije ili prikriva i štiti DŽima Dousona u Republici Srbiji, što znači da imam ogroman problem sa bezbednošću u državi.

Inače, veliki deo aktivnosti interesovanja DŽima Dousona ovde, tiče se Kosova, pri čemu on sam uz redovne parole Kosovo je Srbija zauvek i slično, objavljuje fotografije pravoslavnih sveštenika pored dugih cevi i potpisuje ih kao ratne sveštenike. U svetlu toga, pitam naročito Marka Đurića, ali i sve pomenute državne nadležne funkcionere - šta znaju o najmanje dve donacije ovog fašiste, srpskim manastirima na KiM? Da li su tzv. donacije DŽima Dousona na Kosovu išle preko administrativnih prelaza, kao i on sam, ili na neki drugi način i nekim drugim putem?

Dodatno, želim informacije šta najviši funkcioneri u našoj zemlji znaju o domaćinima DŽima Dounsona u Srbiji, koji su ga vodili i po streljanama, uključujući naravno i moje Pančevo, o čemu svedoče zajedničke fotografije. Lako ih je videti i sve dokazati ovo o čemu ja govorim.

Ono što me dodatno brine jesu informacije koje se mogu naći na internet sajtu „red zmaja“, gde ti saradnici, domaćini DŽima Dousona u Srbiji, u maskirnim uniformama, naoružani, na fotografijama koje objavljuju potpisuju tekstom i kažu – da učestvuju u obezbeđivanju bugarsko-turske granice od migranata, i kažu - od radikalnih islamista, koji kažu - nezakonito preko Bugarske i Srbije ulaze u Evropu. Oni sami pišu – u poslednje vreme je uhvaćen određen broj pripadnika ISIS.

Šta je urađeno sa tim uhvaćenim ljudima, šta je njima rađeno, šta je sa njima urađeno, kome su predati, o čemu se zapravo ovde radi, jer su ovo ozbiljna bezbednosna pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog u ovoj sali i svakog građanina Republike Srbije?.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim učenike i nastavnike osnovne škole „Ruđer Bošković“ i njihove goste, učesnike projekta „Atina-Beograd istorija i arhitektura“. koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zbog niza neistinitih podatka koje smo čuli od premijerke i ministra, prilikom postavljanja pitanja poslednjeg četvrtka, moraću ponovo da postavim pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku, gospodinu Zoranu Đorđeviću, vezano za broj nezaposlenih lica u Srbiji.

Dakle, čuli smo razne podatke o tome kako je stopa nezaposlenosti smanjena na 11,8% da kroz par godina tim tempom verovatno nećemo imati više nezaposlenih lica u Srbiji, ali oni koji danas nemaju posla u Srbiji jako dobro znaju da to zapravo nije istina.

Dakle, postavljam konkretno pitanje da mi se odgovori - koliko je tačno 2012. godine u apsolutnom iznosu bilo nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje? Koliki je to tada bio procenat, koliko je danas, zaključano sa 1. novembrom, u Srbiji, u apsolutnom broju nezaposlenih lica i koliki je to procenat? Koliko je tačno u apsolutnom iznosu zaposlenih bilo 2012. godine, a koliko je to danas i koji je to procenat?

Sve vreme slušamo neke manipulacije, slušamo neistinite statističke podatke o tome kako smo u Srbiji došli do 11,8% nezaposlenosti. Premijerka je ovde u ovoj sali rekla, da smo 2012. godine imali 790 hiljada nezaposlenih lica, da danas imamo 620 hiljada, da je to tada bilo 26%, a danas 11,8% stopa nezaposlenosti. Prosto me zanima, da li ovde neko od nas zna bolje ili lošije matematiku, ili prosto, ona ima neke druge metodologije po kojima se procenat smanjuje, a da se ne zapošljavaju ljudi u Srbiji.

Da ne govorim o tome da je od tih 100 ili 150 hiljada koje danas nemamo na evidenciji Službe za zapošljavanje, verovatno polovina otišla iz Srbije, drugu polovinu ste skinuli sa evidencije za zapošljavanje, jer se ne javljaju redovno, jer nemaju za šta da se javljaju i kada se neko ne javi duže od tri meseca Nacionalnoj službi za zapošljavanje, on se automatski briše. Naravno, ima i onih koji danas nisu među živima, a tražili su posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Drugo pitanje koje želim da postavim takođe, premijeru Vlade Republike Srbije i ministru finansija jeste raspodela sredstava iz budžetske rezerve Republike Srbije. Ovih dana vidimo da poput Deda mraza se nekim gradovima i opštinama dele sredstva, na prvom mestu je to Beograd koji je dobio 110 miliona dinara, Zaječar 380 miliona dinara, da ne govorim o 2016. godini kada je Niš dobio 260, Kragujevac 220, Novi Sad 190, Jagodina itd.

Ovde u ovom domu ste uzeli gradovima i opštinama novac novim Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, a onda taj višak sredstava raspoređujete kako vama gde odgovara, i to po pravilu onim lokalnim vlastima koje nisu u stanju i nisu sposobne da same obavljaju svoje poslove, pa onda kažete zbog manjeg priliva sredstava gradu Beogradu daćemo 110 miliona dinara.

Zašto bi to građani Pirota, Paraćina ili nekog drugog grada kojima ste uzeli novac, finansirali? Te opštine su danas primorane da uvode nove parafiskalne namete, da povećavaju takse kako bi nadomestili rupu u budžetu koju ste im vi napravili, da bi ste dodatno centralizovali državu i centralizovali prihode. Umesto da se radi na decentralizaciji i oživljavanju svih delova Srbije, vi konstantno cetralizujete Srbiju i uzimate pare na jedno mesto, a onda po političkom nahođenju i u cilju kampanje ta sredstva raspodeljujete onako kako mislite da treba. Onda ne treba ni da čudi građane kada Vlada deli milione iz tekuće rezerve, kao što se recimo Ralf Fajnsu dali 62 miliona za snimanje filma, ministru Vulinu 400 miliona iz rezerve, za Ministarstvo odbrane, od čega je značajan deo tih sredstava utrošio za kupovinu ratan garnitura, 12 televizora, 30 kristalnih pepeljara, električne roštilje, 30 bade mantila itd. za opremanje centra u Karađorđevu, da bi mogao da ode da se odmara, verovatno sa svojim političkim saborcima. To je gospodo način na koji sistematski urušavate sistem ove države, urušavate državu i posledice će snositi Srbija i njeni građani.

Zato postavljam pitanje, da mi se dostavi tačan odgovor – kome su sve dodeljena sredstva od opština i u kolikom iznosu, u prethodnih devet meseci 2017. godine?

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Moram da kažem da za razliku od nekih kolega, nemam loše iskustvo sa odgovorima većine funkcionera državnih kojima sam uputio pitanje. Nekad su ti odgovori informativniji, nekada su sadržajniji, nekada su malo prazniji, formalniji, ali uglavnom svi stižu. U tom smislu, apelujem i na kolege iz vlasti i opozicije da ne zloupotrebljavamo ovu instituciju radi nekih atraktivnih beseda. Ovo danas su sve bila smislena i suvisla pitanja i važna pitanja.

Sećam se, verovatno i stariji među gledaocima i ovde u sali, znaju kako su nekad u jednopartijskoj skupštini strahovali državni funkcioneri od pitanja, recimo gospodina Batrića Jovanovića, kako je bilo važno i kako su se pratila ta pitanja i odgovori na njih. Tako da molim da sačuvamo ovu instituciju od neke dnevno političke instrumentalizacije. Naravno da su neka pitanja prijatnija i važnija, neka možda manje, ali sva treba da budu važna i relevatna.

Ima jedan izuzetak, postoji jedan izuzetak kod toga, a to je jedna adresa sa koje nikako da stigne odgovor, a to je adresa predsednika odnosno predsedništva Republike, koju sam pitao ili kojeg sam pitao, u vezi sa izjavom koju je dao 26. septembra u „Upitniku“, gde je na jedan neprimeren način pomenuta mogućnost dobijanja stolice UN za Kosovo. Rekao sam, možda je to omaška, možda je to tako neka formulacija trapava, zato sam tražio razjašnjenje.

S druge strane, nekoliko dana kasnije, 5. oktobra, ministar spoljnih poslova, gospodin Ivica Dačić, je rekao da ne dolazi u obzir nikakva stolica.

Kolega Vukadinoviću, da li hoćete da postavite pitanje?

Naravno.
Gospodin Ivica Dačić je rekao da ne dolazi u obzir stolica za Kosovo u UN, i da može da, eventualno, dobiju samo hoklicu ili šamlicu. Taj izraz je upotrebio. Pošto je spoljna politika jedinstvena i vodi je Vlada Srbije, preko Ministarstva spoljnih poslova, ja od Ministarstva spoljnih poslova i od predsedništva još jednom, zahtevam razjašnjenje i odgovor na pitanje – da li pod bilo kojim uslovima postoji mogućnost da Kosovo dobije ili da Srbija prihvati stolicu u UN za Kosovo. Mislim da bi to bilo apsolutno neprihvatljivo i strašno bez obzira na obrazloženje.
Ponavljam da je formulacija gospodina predsednika bila da Kosovo neće ući u UN, osim ako mi ne budemo nečim zadovoljni. Šta je to što može zadovoljiti Srbiju da prihvati, u navodnicima ili bez navodnika, zadovoljiti Srbiju i gospodina Vučića da prihvati stolicu za Kosovo u UN. Neka mi kažu da je to omaška, neka kažu da je politika Srbije ono što i zvanično se kaže da jeste i ja ću u tom pogledu biti zadovoljan. Znači, Ministarstvo spoljnih poslova i predsedništvo Republike.
Moje drugo pitanje i poslednje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i molim gospodina ministra i šefa BIA da jasno i glasno odgovore ovde, pismeno ili na neki drugi način, da li postoje neki paralelni, tajni ili privatni prislušni centri u Srbiji? Drugo, da li se prate na direktan ili indirektan način ili prisluškuju razgovori narodnih poslanika i lidera opozicije?
Dakle, za mene je važno da imam zvaničan odgovor sa zvanične adrese, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo sa tim podatkom i sa tim saznanjem. Postoje različite špekulacije, nadam se da su netačne, nadam se da su glasine, ali upravo zbog toga, poštujući i ovaj dom i instituciju, na poslaničko pitanje želim jasan i glasan odgovor na to pitanje.
Ponavljam i naglašavam, da li postoje paralelni ili privatni prislušni centri, po saznanjima MUP-a, odnosno nadležnih bezbednosnih agencija, izvan sistema bezbednosnih agencija, ili ne postoje. I drugo, i poslednje, da li se pod nekim, bilo kojim izgovorom, ili opravdanjem, prate ili prisluškuju razgovori narodnih poslanika i lidera opozicije? Hvala.