Ne bih hteo da vas nazivam pismom.

Ako je svejedno, onda ću ja vama govoriti potpredsednice, pa se onda, verujem, nećete ljutiti.

Dakle, ovo je još jedan u nizu članova koji definiše ugovore koji se sklapaju u okviru profila u kojima se ostvaruje dualno obrazovanje, koji su prepuni obaveza za školu, za decu, za roditelje, za sve koji učestvuju u tom procesu obrazovanja, osim za poslodavce koji ovim Predlogom zakona dobijaju neograničenu količinu ekstremno jeftine radne snage.

Ono što upadljivo izostaje iz svih ovih ugovora i onih definisani članom 15. i članovima koji slede, jeste bilo kakva obaveza poslodavca prema učenicima koji pohađaju dualno obrazovanje.

Kada kažem bilo kakva obaveza mislim na, pre svega obavezu da nakon što učenik završi obrazovanje u toj firmi ostane zaposlen u toj firmi, što je ključna razlika između nemačkog modela, na koji se tako rado pozivate, i našeg modela, jer u nemačkom modelu, prvo nikom živom ne bi palo na pamet da tu decu plaća ispod minimalca, a drugo obaveza poslodavca je da ono dete koje je obučavao zaposli nakon završetka školovanja i jedino to je dualno obrazovanje. To se dete, dakle za vreme školovanja, obrazuje u firmi u kojoj će nastaviti da radi prema potrebama svog poslodavca.

Ako obrazujemo decu za određene poslodavce, kako vi nama ovde govorite, zašto nema obaveze tih poslednjih poslodavaca da zaposle tu decu ili im ta deca trebaju samo da rade dok se školuju, a kada prestanu da budu učenici, kada treba da postanu pravi radnici, onda poslodavci odjednom više nemaju potrebe za njima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, član 15. govori o sadržini ugovora o dualnom obrazovanju. Sadržina ugovora je nešto što je predviđeno, što će biti predviđeno ovim zakonom kada on bude usvojen i nešto što nikako ne može da sadrži stvari koje su predviđene u obrazloženju ovog amandmana. Naravno, radi se u učenju uz rad i radi se o radu uz učenje, tako da se teorijska nastava praktično spaja sa praktičnom nastavom i radi se o osposobljavanju učenika. Da li će ti učenici kasnije biti zaposleni kod tih poslodavaca ili kod nekih drugih poslodavaca, to u ovom trenutku nije bitno u raspravi ovog amandmana, zato što će svakako ti učenici biti osposobljeni i više upošljivi nego što su bili do tada. Hvala.

Hvala.
Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Nikola Savić i Zoran Krasić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić, Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je još jedan od amandmana kojim SRS izražava svoj stav prema celokupnom ovom zakonu.

Članovima od 13. do 28. regulišu se ugovori i ako se to malo bolje pogleda i vidi se da bezmalo svaki drugi član odnosi se na predmet ugovora. Ako je nešto tako dobro, ako je neki zakon tako dobar, kao što vi tvrdite ovde, i kao što tvrde poslanici vladajuće većine, zašto onda to nešto što je dobro, uspešno i kvalitetno podupirati sa tolikim brojem članova zakona koji se odnose na ugovore?

Mi smatramo da su ovi ugovori nepovoljni i za sve ugovorne strane, i za poslodavca i za učenike. O učenicima su juče govorili gotovo ceo dan moje kolege, a što se tiče poslodavaca, takođe, ja sam juče naveo jedan ilustrativan primer, gde bi bukvalno sve trebalo da padne u vodu, vaša koncepcija ukoliko bi prihvatili ovo, ali mislim i smatram da je ovaj celokupan zakon, pre svega da se donosi zbog nekih stranaca, zbog neke strane firme koja će u nekom narednom periodu doći, jer bukvalno nijedna naša firma domaća i nijedan naš domaći poslodavac neće moći ovo da ispuni.

Poslodavcu se nameće da učenje kroz rad vrši o svom trošku, što je, jednostavno, suprotno svakoj logici. On ima svoj interes, a interes je da ostvaruje profit. Ne može neko ostvarivati profit na taj način što će o svom trošku, besplatno i plus uz druge nematerijalne troškove nekog obučavati. Takvih neće sigurno biti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, imate još jednu ženu narodnu poslanicu. Nije teško zapamtiti.

Elem, amandman Nove stranke i kluba Samostalnih poslanika na član 15. zakona o dualnom obrazovanju glasi – briše se, kao i amandmani na sve članove ovog zakona, s toga što smatramo da je zakon izuzetno štetan i treba ga povući iz procedure, što ćemo činiti kroz naše apele i tokom današnjeg dana, gospodine ministre, nadajući se da ćete se ohrabriti da učinite ono što zapravo znate da je ispravna stvar, ali, kažem, nemojte ni danas dopustiti da vam laskaju aplauzi većine, jer vi znate da je ovo izuzetno štetno za naše mlade naraštaje i da zakonom o dualnom obrazovanju vi zapravo legalizujete dečiji rad kao najjeftiniju radnu snagu u Republici Srbiji.

Još jedan dokaz nalazi se upravo u članu 15, kao i u nekoliko članova koji se tiču ovim delom zakona, a govore o ugovorima u dualnom obrazovanju koji se zaključuje između škole i poslodavaca. Vi ste u članu koji tretira sadržinu ugovora pobrojali sve elemente koje ugovori treba da sadrže, osim definisanja toga da ti ugovori treba da budu javni, dakle transparentni. Dakle, da na internet sajtu škole ovi ugovori između škole i poslodavaca, a tiču se naše dece, budu javno objavljeni.

To je primedba koju je uputila i označila i Agencija za borbu protiv korupcije, koju vi niste uzeli u obzir nažalost i nemojte molim vas da krenete stopama predsednice Vlade, koja toliko promovišući transparentnost, kada joj se postave nezgodna pitanja, ona kaže – neću da odgovaram na ta pitanja. Nemojte to da radite.

Dajte, razmislite još jednom, ko god da predloži neki korektivni amandman u ovom pravcu, ali ovi ugovori koji se tiču dece, pobogu, gospodine ministre, moraju biti javni, a ne tajni.

Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Takođe, narodna poslanica, moram da se pridružim koleginicama koje su malopre govorile.

Naš amandman, što se tiče ovog člana, kao i na sve ostale članove, glasi – briše se. Već smo juče govorili da smatramo da je ovaj zakon strahovito štetan, da se ne može donositi pre nego što se ne uradi korenita reforma celokupnog obrazovnog sistema, počev od predškolskog obrazovanja, preko osnovnoškolskog, sve do srednjoškolskog.

Mi i sami znamo da obrazovanje i edukacija više nego bilo šta drugo poboljšava naše šanse za bolje živote. Ovo, nažalost, nije moja misao, nju je izrekao Nelson Mendela, čuveni afrički političar i filantrop, tako da vas ja molim da uzmete i tu misao prilikom daljeg razmatranja ovog zakona.

Mi moramo da budemo svesni, već smo juče govorili o tome, a moram da ponovim i danas, da obrazovanje dece u ogromnoj meri zavisi od finansijskog stanja roditelja. Roditelji u Srbiji su strahovito siromašni i ne treba da dozvolimo da deca ispaštaju, da deca budu žrtve materijalnog stanja svojih roditelja, kako bismo ponudili jednake šanse za svu decu zato što sva deca treba da budu jednaka i sva deca treba da imaju jednake šanse.

Apelujem na vas, ministre, kao i na celokupno Ministarstvo, ali i na ostalu javnost, pa čak i na narodne poslanike iz pozicije, da usvojimo amandmane koji se tiču naših besplatnih udžbenika. Takav jedan akt, takav jedan postupak pruža jednake šanse za svu decu.

Mi smo sveli računicu da besplatni udžbenici za svu decu, samo npr. u Beogradu, iznose isto koliko koštaju i jarboli i fontane. Jarboli i fontane su potpuno nepotrebni, a obrazovanje naše dece je najvažnija stvar na koju možemo da obratimo pažnju, koju možemo da poboljšamo i koju, između ostalog, moramo da poboljšamo na svaki mogući način. Hvala.