Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se govori o najboljem interesu učenika. Najbolji interes učenika je da znaju da rade, da proizvode i da se kroz život usavršavaju. Nema većeg interesa od znanja.

Ne razumem, a govorim o pojavi kojoj će ovi majstori stati na kraj, pojava se zove „kradulović Del Boj kompani“. Ta pojava stečajne mafije, neće više biti moguća kada majstori uzmu stvar u svoje ruke, kad steknu zanate, kad oni koji budu želeli da produže, steknu fakultetsko obrazovanje, pa kada postanu i majstori i menadžeri, pa kada budu poznavali svoj posao, onda neće govoriti – živela digitalizacija, ua poljoprivreda. To smo juče čuli. Poljoprivreda koja daje suficit 2,7 milijardi. Naša najbolja privredna grana koja će davati još više.

Zamislite osobu koja je protiv poljoprivrede, a gleda u pasulj. To je gotovo neverovatno. Onda se toj osobi stalno javlja nešto u kugli i stalno diže Poslovnik, misleći da je to ona kugla. Takvu pojavu i ne razumem.

Najbolji interes učenika je da ako se školuju za orezivače vinograda, da ne dobiju od države 550 hiljada evra. Ne treba njima stan od 500 hiljada evra, od 200 kvadrata, mislim da je od Koromana kupljen, moj kolega vinodelac, to poljoprivrednici imaju. Nije njihov interes da klepe 550 hiljada evra, i zemljište iz restitucije, i još da ga država plati 500, pa da koštaju milion državu. NJihov interes je da donesu milion državi. Zato je i najbolji interes učenika da se sklopi takva vrsta ugovora, da se oni obrazuju, da znaju manuelno da rade, da budu vrhunski majstori i da budu na korist svojoj porodici, državi i ovom društvu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv iznad člana 17. i član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Član 17. koji, kao i svi drugi članovi, imamo predlog da se briše, jer smatramo da je zakon o dualnom obrazovanju loš, da ne donosi nikakve koristi ni roditeljima, ni sistemu, niti unapređuje znanje u Srbiji, da je nastao na dogovoru eksperata švajcarske privredne komore, da nije autentično srpski i da nema ni načina da za dve godine, kada počne da se primenjuje, da mi pokušamo da izmerimo šta će on dati za 15 godina. Zgodan je za folklor i za ovako razmenu, kome šta padne napamet da priča, i to je zdravo, ljudi se istresu, nalupetaju se svašta, ali im posle bude lakše. Ali, to nema veze sa obrazovanjem dece za bilo koju profesiju, pa tako ni za onu koja će biti na listi dualnih obrazovanja.

Član 17. traži od škole i PKS, da u roku od 15 od zaključenja ugovora o dualnom obrazovanju, da objavljuje na svojoj zvaničnoj internet stranici osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad. Koje su to druge informacije? Na koji način se objavljuje ugovor?

Ovaj zakon je, čak i da prihvatimo da Švajcarci znaju šta treba i kako treba urediti dualno obrazovanje u Srbiji, čak i da prihvatimo ovde u članovima koji definišu ugovore i u drugima, vidimo niz manjkavosti koje su nedopustive.

Svaka vrsta odbrane da je naša kritika o lošem dualnom obrazovanju vezana sa bilo kojim događajem iz prošlosti, evo ja ću da vam olakšam da ne morate više da koristite folklor, otkud mi u ovoj situaciji u 2000-tim godinama, kada su 1990-te, bile zlatno doba Srbije, BDP je rastao 4,5% godišnje, banke su bile ugledne, putovalo se svuda, nije bilo rata, pa nismo ni mogli učestvovati u ratu, pa nije bilo ni ratnih zločina, nije bilo nijednog dana bez blagostanja u Srbiji. Devedesete su bile omen blagostanja i sreće u kojem su ljudi uživali. Slažu se poslanici većine, i onda nekako, u nekim godinama, posle 90-ih, eto DS sa koalicionim partnerima SPS, SDP Rasima LJajića, SVM, da upropasti svo to blagostanje, a da se sada opseti i dođe k sebi kao koalicioni partner SNS, isti ti ljudi, iste te stranke.

Da nije bilo tog blagostanja 1990-ih, možda bi mi umeli ovde da razgovaramo, a ne da koristimo folklor, međusobno ruganje, diskvalifikaciju ljudi, vređanje žena, umesto dijaloga o oblasti koja je značajna za nekoliko hiljada dece, za dve godine od danas.

Ako će vam tako biti lakše, eto vam, 1990-te su bile blagostanje i svi problemi su nastali 2001. godine, pa tako i ovi koje imamo sa obrazovanjem. Poricanje realnosti, milo dušama raznih, neće tu realnost promeniti. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Dakle, još jednom, pominjanje stranke kao osnov, ali hvala lepo, odlična prilika da prokomentarišemo i ono što se čulo u dosadašnjoj raspravi, a verovatno traži po rečenicu ili bar po pitanje s naše strane.

Naravno da uopšte nije pitanje da li treba ili ne treba ovoj sali, ovoj Skupštini folklor, ruganje, uvrede, napadi na žene.

Što se nas tiče to je više nego jasna stvar. Naravno da ne treba. Samo mala napomena, nemojmo onda da te stvari ni da radimo sa druge strane, ni da ih tolerišemo, podstičemo i ohrabrujemo. Ako toga nema sa te strane, neće ga biti uopšte. To je valjda više nego jasno.

Što se tiče 1990-tih i 2000-tih, imamo mi više nego jasno sećanje na njih. Hvala na brizi. Između ostalog, i zbog toga se i staramo da to sećanje ne izbledi kod građana koji sve ovo prate, baš zbog toga što smatramo da je važno sećati se stvari na pravi načni, baš onako kako su bile i uvažavati svačiju ulogu u svemu tome. Nažalost, oni koji sede sa druge strane, što je nečija uloga u svemu tome bila ne tako časna, to nije stvar nad kojom se mi brinemo.

Ali, pitanje obaveza za poslodavca koji treba da nekoga zaposli sutra. Samo kratak komentar, pošto je to više puta pomenuto danas. Kakve obaveze za te poslodavce postoje sada? Koliko je to velika i snažna obaveza koja postoji sada, pa će biti ugrožena kada usvojimo zakon o dualnom obrazovanju? To neko da objasni, pa možda ima smisla da ponovi tu tezu iznova. Neće objasniti niko, kažem vam ponovo, kao što neće objasniti ni ono, koliko je tačno subvencija odobreno domaćim, a koliko stranim pravnim licima. Jasno je da mi nećemo taj odgovor čuti dok traje ova sednica.

Da u zemljama, na koje se ugledamo, niko ne bi platio učenika ispod minimalca. Jedno nagradno pitanje za danas, ti što to iznose kao vrhunski zaključak ove rasprave, da nam kažu koliko iznosi, na primer, minimalna cena rada u Švajcarskoj? Evo, to da nam odgovore. Mislim da će odgovor i za njih same biti više nego interesantan.

Što se tiče, i time završavam gospodine predsedavajući, uloge Privredne komore Srbije, pročitajte najzad tu strategiju o kojoj govorite tako, možda ćete baš tamo pronaći to što vas zanima.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Na član 17. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici zajedno Zoran Krasić, Marina Ristić i Vjerica Radeta, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić i Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 17. govori o objavljivanju na zvaničnoj internet stranici, rekla bih ničega, jer kažete da škola i Privredna komora, u određenom roku, objavljuju na svojoj internet stranici osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad. I da nismo protiv donošenja Zakona o dualnom obrazovanju, poslanici SRS bi stavili ozbiljnu primedbu na ovaj 17. član, jer zaista ovo što ste predvideli da treba da se objavljuje na zvaničnoj internet stranici nikome neće dati nikakvu ozbiljnu informaciju.

Mi ovde imamo problem sa ugovorima koje zaključuju škole uz pomoć Privredne komore, škole i poslodavci, i imamo problem realnog života. O tome smo vam, ministre, govorili. Kada su u pitanju direktori, naravno ne svi, ali nažalost popriličan broj direktora koji su postali menadžeri, ozbiljno ulaze u koje-kakve dilove kada je u pitanju organizovanje ekskurzija i kupovina udžbenika. Vi to sigurno znate. Verovatno znate i mnogo više imena nego što ih znamo mi, mada dosta znamo. Ali, kada bi se desilo to dualno obrazovanje, opet izbor tog poslodavca je pao na direktora i opet će tu biti dilovi. To nije dobro. Možda ne zvuči baš lepo da govorimo na ovaj način o direktorima škola, ali govorimo o realnom životu.

Žao mi je onih direktora koji svoj posao rade pošteno, što se sad ne zna koji su to a koji nisu, ali mi moramo da uvedemo red u sve obrazovne ustanove i moramo da krenemo ili od sužavanja ingerencija direktora menadžera ili od ozbiljnijih kazni, pre svega novčanih kazni kojima treba da budu podvrgnuti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač amandmana, narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Odgovorna država organizovaće proces obrazovanja, od predškolskog preko osnovno školskog, pa sve do srednjoškolskog, tako što će sama preuzeti odgovornost za organizaciju nastave, a neće svoju odgovornost prebacivati na privatni sektor, predajući maloletnike poslodavcima da od njih prave jeftinu radnu snagu, kao što je to slučaj sa ovim Predlogom zakona o dualnom obrazovanju, za koji se mi uporno i dosledno zalažemo da se povuče iz procedure i da se reforma srednjoškolskog obrazovanja napravi na drugi način, ali tek nakon što reforma krene od temelja, od predškolskog, koje mora da bude dostupno svima, preko osnovno školskog, gde moramo prestati kao država da prebacujemo odgovornost za obrazovanje dece sa države na roditelje, kao i troškove kobojagi besplatnog obrazovanja sa države na roditelje, već obezbediti svoj deci obrazovanje u potpunosti pokriveno iz budžeta Republike Srbije, počev od udžbenika.

Poslanička grupa „Dosta je bilo“ izračunala je da je potrebno na godišnjem nivou odvojiti samo 0,15% iz budžeta Republike Srbije da bi sva deca u osnovnim školama u zemlji Srbiji dobila besplatne udžbenike. Time bismo rasteretili roditelje tog stravičnog finansijskog udara u septembru. U tom smislu, pozivamo predlagača zakona da krene u temeljne reforme, prve koje su nam neophodne. Hvala.